Ovako sam čuo. Jednom je poštovani Ānanda boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika, ne zadugo posle potpunog oslobođenja Blaženog.

A tom prilikom je brahmanski učenik Subbha nekim svojim poslom boravio u Sāvatthiju. Onda Subbha reče jednom drugom brahmanskom učeniku: „Hajde, učeniče, otidi do askete Ānande. Kada tamo stigneš, pokloni mu se do nogu u moje ime i upitaj ga je li pošteđen bolesti i tegoba, je li zdrav, snažan i da li se dobro oseća. A onda mu kaži: ’Dobro bi bilo ako bi poštovani Ānanda iz saosećanja otišao da poseti kuću u kojoj živi Subha, Todeyyin sin.’”

„U redu,” odgovori taj učenik, pa ode do poštovanog Ānande i ljubazno se pozdravi sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane i reče: „Brahmanski učenik Subha pita poštovanog Ānandu je li pošteđen bolesti i tegoba, je li zdrav, snažan i da li se dobro oseća; a onda mu kaži: ’Dobro bi bilo ako bi poštovani Ānanda iz saosećanja otišao da poseti kuću u kojoj živi Subha, Todeyyin sin.’”

Na to poštovani Ānanda reče: „Nije pravi trenutak za to, učeniče. Danas se ne osećam dobro. Možda će sutra biti bolje vreme za moju posetu, ako se ukaže prilika.”

„U redu, poštovani,” reče onaj brahmanski učenik, pa ustade i otide do Subhe, Todeyyinog sina i ispriča mu šta se dogodilo. „Toliko sam uspeo da uradim. Otuda, postoji šansa da učitelj Ānanda sutra dođe u posetu.”

I tako, ujutro, poštovani Ānanda se obukao, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa zajedno sa monahom Ćetakom, kao svojim pratiocem, krenu put kuće u kojoj je živeo Subha. Kada je stigao, sede na unapred pripremljeno mesto. Zatim mu priđe Subha, Todeyyin sin, i ljubazno se pozdravi sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane i reče:

„Učitelj Ānanda je dugo bio lični pratilac učitelja Gotame, često u njegovom prisustvu, živeo kraj njega. Poštovani bi trebalo da zna stvari je učitelj Gotama hvalio, u kojima je ljude podsticao, učvršćivao, ustaljivao. Koje su te stvari?.”

„Tri su sastojka, učeniče, koja je Blaženi hvalio, u njima ljude podsticao, učvršćivao i ustaljivao. A koja tri? Plemeniti sastojak vrline, plemeniti sastojak koncentracije i plemeniti sastojak mudrosti. Ta tri sastojka je Blaženi hvalio, u njima je ljude podsticao, učvršćivao i ustaljivao.”

1. Sastojak vrline

„A kakav je to, učitelju Ānanda, plemeniti sastojak vrline, koji je učitelj Gotama hvalio, u njemu ljude podsticao, učvršćivao i ustaljivao?”

„Tako, učeniče, Tathāgata se pojavi u ovome svetu, plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen. Snagom vlastite spoznaje razumeo je i zna da objasni ovaj svet, njegove dobre i zle duhove, božanstva, pokolenja isposnika i sveštenika, plemenitih i običnih ljudi. On propoveda učenje i slovom i duhom, divno na početku, divno u sredini, divno na kraju; upućuje na potpuno savršen i pročišćen svetački život. A kućedomaćin ili kućedomaćinov sin ili neko rođen u nekom drugom klanu čuje tu Dhammu. Kad čuje Dhammu, on stiče poverenje u Tathāgatu. Kad poseduje poverenje, ovako razmišlja: ’Domaćinski život je skučen i prašnjav. Svetački život je poput širokog polja. Nije lako u kući praktikovati svetački život potpuno savršen i čist, nalik uglačanoj školjki. Kako bi bilo da obrijem kosu i bradu, ogrnem žuti ogrtač i napustivši dom odem u beskućnike?’ Posle izvesnog vremena, on zaista obrije kosu i bradu, obuče žuti ogrtač i ostavivši iza sebe domaćinski život, postane beskućnik. Kada je tako otišao u beskućnike, živi on obuzdan granicama Pātimokkhe, savršenog ponašanja i delovanja. Videći opasnost i u najmanjoj pogrešci, vežba sebe držeći se pravila vežbanja. I telom i rečima čini samo ono što je korisno, njegov život biva pročišćen, a on prožet vrlinom. Stražari na vratima čula, učvrstio je svesnost i jasno razumevanje, zadovoljan je.

A kako to, učeniče, monah postaje usavršen u vrlini? Odustavši od ubijanja živih bića, napustivši ubijanje živih bića, monah je odložio štap i oružje, živi pun obzira i blag, ispunjen saosećanjem prema svim bićima. Odustavši od ubijanja živih bića, napustivši ubijanje živih bića, monah je odložio štap i oružje, živi pun obzira i blag, ispunjen saosećanjem prema svim bićima.

To je takođe deo njegove vrline.

’Ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek zarađuju takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su: obećavanje darova božanstvima u zamenu za učinjene usluge; ispunjavanje takvih obećanja; rituali vezani za demone; recitovanje bajalica za zaštitu kuće; izazivanje potencije i sterilnosti; pripremanje i osvećivanje lokacije za kuću; rituali koji uključuju ispiranje usta i kupanje; prinošenje žrtava sa vatrom; prepisivanje sredstava za povraćanje, pražnjenje creva i izbacivanje šlajma; prepisivanje ulja za uho, kapi za oči i nos, masti i melema; operisanje očiju i ušiju; opšte operacije na telu; pedijatrija; primena lekovitih korena; povezi sa melemima od lekovitih biljaka. on je odustao od takvog nedoličnog znanja, takvog pogrešnog življenja.’ ’Ima asketa i brahmana koji, živeći od hrane koju im daruju predani, još uvek zarađuju takvim pogrešnim življenjem, takvim nedoličnim znanjem kao što su: obećavanje darova božanstvima u zamenu za učinjene usluge… povezi sa melemima od lekovitih biljaka. on je odustao od takvog nedoličnog znanja, takvog pogrešnog življenja.’ To je takođe deo njegove vrline.

Učeniče, monah koji je tako prožet vrlinom ne vidi bilo kakvu opasnost u svojoj obuzdanosti vrlinom. Kao što miropomazani plemeniti kralj, što porazio je neprijatelje, ne vidi bilo kakvu opasnost od svojih neprijatelja, isto tako i monah koji je tako prožet vrlinom ne vidi bilo kakvu opasnost u svojoj obuzdanosti vrlinom. Kad poseduje taj kvalitet obuzdanosti u vrlini, doživljava onu vrstu sreće kojoj se ne može ništa prigovoriti. Na taj način, učeniče, monah je prožet vrlinom.

To je, učeniče, sastojak plemenite vrline koji je Blaženi hvalio, u njemu ljude podsticao, učvršćivao i ustaljivao. Ali još ima toga što treba učiniti.”

’Zadivljujuće je to, učitelju Ānanda, čudesno je to. Taj plemeniti sastojak vrline je potpun, a ne nepotpun. I ja ne vidim tako potpun plemeniti sastojak vrline kod drugih asketa i brahmana, izvan ove zajednice. I ako bi drugi askete i brahmani, izvan ove zajednice, videli tako potpun plemeniti sastojak vrline, oni bi se time zadovoljili: ’Toliko je dovoljno, toliko smo učinili i cilj asketskog života je dostignut, ničeg više nema što bi trebalo učiniti.’ Ali učitelj Ānanda ovako reče: ’Još uvek ima toga što bi trebalo učiniti.’”

2. Sastojak koncentracije

„A kakav je to, učitelju Ānanda, plemeniti sastojak koncentracije, koji je učitelj Gotama hvalio, u njemu ljude podsticao, učvršćivao i ustaljivao?”

„Kako to, učeniče, monah stražari na vratima čula? Kad vidi oblik okom, monah se ne veže za njegova obeležja i detalje. Pošto, kad ostavi oko bez nadzora, loša, štetna stanja gramzivosti i odbojnosti mogu da ga osvoje, vežba njegovo obuzdavanje, stražari nad čulom vida, obuzdava čulo vida. Kad zvuk čuje uhom… Kad oseti miris nosom… Kad okusi ukus jezikom… Kad telom dodirne neki predmet… Kad umom prepozna neki mentalni objekat, monah se ne veže za njegova obeležja i detalje. Pošto, kad ostavi um bez nadzora, loša, štetna stanja gramzivosti i odbojnosti mogu da ga osvoje, on vežba njegovo obuzdavanje, stražari nad čulom uma, obuzdava čulo uma. Kad poseduje taj kvalitet obuzdanosti u vrlini, doživljava onu vrstu sreće kojoj se ne može ništa prigovoriti. Na taj način, učeniče, monah stražari na vratima čula.

A kako to, učeniče, monah poseduje svesnost i jasno razumevanje? Tako što, učeniče, kad odlazi i dolazi, monah postupa sa jasnim razumevanjem; kad gleda pravo i kad gleda u stranu, postupa sa jasnim razumevanjem; kad savija i kad pruža svoje udove, postupa sa jasnim razumevanjem; kad oblači svoj donji ogrtač, kad nosi spoljašnji ogrtač i zdelu za prošenje hrane, postupa sa jasnim razumevanjem; kad jede, pije, žvaće i guta hranu, postupa sa jasnim razumevanjem; kad obavlja veliku i malu nuždu, postupa sa jasnim razumevanjem; kad hoda, stoji, sedi, leže i ustaje, govori i ćuti, postupa sa jasnim razumevanjem. Na taj način, učeniče, monah poseduje svesnost i jasno razumevanje.

A kako je to, učeniče, monah zadovoljan? Monah je zadovoljan ogrtačem da zaštiti telo i dobijenom hranom da utoli glad; gde god da krene, sa sobom nosi samo ogrtač i zdelu. Kao i ptici što su, kud god da krene, jedini teret sopstvena krila, tako je i monah zadovoljan ogrtačem da zaštiti telo i dobijenom hranom da utoli glad; gde god da krene, sa sobom nosi samo ogrtač i zdelu. Na taj način, učeniče, monah je zadovoljan.

Kad poseduje takav plemeniti sastojak vrline i plemenitu obuzdanost čula, kada poseduje takvu plemenitu svesnost i jasno razumevanje, kada poseduje pleminitu zadovoljenost, tada odlazi na osamljeno, mirno mesto: u šumu, podnožje drveta, planinu, klisuru, pećinu, mesto za kremaciju, gustu džunglu, proplanak, stog sena. Kada se vrati iz prošenja hrane, posle jela, seda nogu ukrštenih, uspravnog tela i ustali svesnost pred sobom.

Napustivši pohlepu za ovim svetom, živi uma oslobođenog pohlepe; um svoj pročišćuje od pohlepe. Napustivši zlovolju i mržnju, živi uma oslobođenog zlovolje, stalo mu je do dobrobiti svih živih bića; um svoj pročišćuje od zlovolje i mržnje. Napustivši tromost i pospanost, živi oslobođen tromosti i pospanosti, opaža svetlost, svestan i s jasnim razumevanjem; um svoj pročišćuje od tromosti i pospanosti. Napustivši uznemirenost i kajanje, živi neuznemiren, uma sasvim spokojnog; um svoj pročišćuje od uznemirenosti i kajanja. Napustivši sumnjičavost, živi tako što je prevazišao sumnjičavost, jasno razabira povoljna mentalna stanja; um svoj pročišćuje od sumnjičavosti.

Isto tako, učeniče, zamisli čoveka koji uzme novac u zajam i hoće da pokrene sopstveni posao. I taj mu posao dobro krene, tako da je u stanju da vrati pozajmicu i još mu ostane dovoljno da izdržava svoju ženu. Kad kasnije na sve to pomisli, čovek je zadovoljan i ispunjen radošću.

Ili zamisli čoveka koji je bolestan, muči ga teška, po život opasna bolest, tako da nije u stanju ni da jede i telo mu je malaksalo. Kasnije se oporavi od te bolesti, vrati mu se apetit i telo mu povrati snagu. Kad kasnije na sve to pomisli, čovek je zadovoljan i ispunjen radošću.

Ili zamisli, učeniče, čoveka zatočenog u zatvoru. No onda ga iz tog zatvora oslobode, i on je na sigurnom, bez straha, bez ikakve štete po svoj imetak. Kad kasnije na sve to pomisli, čovek je zadovoljan i ispunjen radošću.

Ili zamisli nekog slugu, čoveka koji nije sam svoj gospodar, već zavisi od drugih, bez prava da ide kud mu je volja. No onda ga oslobode ropstva, tako da postane sam svoj gospodar, a ne zavisi od drugih, slobodan da ide kud god mu je volja. Kad kasnije na sve to pomisli, čovek je zadovoljan i ispunjen radošću.

Ili zamisli bogatog trgovca, s velikom tovarom, koji sa malo hrane krene opasnim putem kroz pustinju. I uspe da pređe tu pustinju i vrati se u svoje selo, bez ikakve štete po sebe i svoj tovar. Kad kasnije na sve to pomisli, čovek je zadovoljan i ispunjen radošću.

Na isti način, učeniče, kada vidi da pet prepreka nije prevladao u sebi, monah ih jednu za drugom razume kao dug, bolest, zatvor, ropstvo i put preko pustinje.

Ali kada vidi da je tih pet prepreka prevladao u sebi, monah ih jednu za drugom razume kao život bez dugova, zdravlje, izlazak iz zatvora, slobodu i bezbedno mesto.

Kada vidi da je ovih pet prepreka prevladao u sebi, u monahu se rađa radost; sa radošću, u njemu se rađa ushićenje. Onome ko je ushićen, telo postaje smireno; a onaj čije je telo smireno, oseća zadovoljstvo. Sa osećajem zadovoljstvo, um postaje koncentrisan.

Sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, ulazi tako monah i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, praćenim usmerenom mišlju i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. Onda on natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame. Ne postoji nijedan deo tela koji nije prožet ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame.

Kao kad vešti berberin ili njegov pomoćnik sipa prašak u metalnu posudu i meša je s vodom da dobije sapunicu; tada je pena puna vlage, prožeta vlagom iznutra i spolja, ali ne previše;

isto tako monah natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame, tako da nijedan deo tela ne ostaje nezahvaćen ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame. To je takođe deo njegove koncentracije.

A zatim, učeniče, sa smirivanjem usmerene misli i istraživanja, ulazi on i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerene misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije. Onda on natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije. Ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije.

Učeniče, zamisli duboko jezero, u čijim dubinama je izvor sveže vode i u koje se ne uliva nijedna reka ni sa istoka ni sa zapada, ni sa severa ni sa juga, niti ga bilo kad zapljuskuju kiše; ali hladni izvor u dubinama jezerskim ispuniće i prožeće ga svog, tako da nijedan deo jezera ne ostane neprožet vodom iz tog hladnog izvora.

Na isti način i monah natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije. Ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije. To je takođe deo njegove koncentracije.

A zatim, učeniče, sa slabljenjem ushićenja monah ostaje spokojan, svestan i s jasnim razumevanjem, sa fizičkim osećajem zadovoljstva. Monah ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: ‘Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i svesnošću!’ Onda on natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo zadovoljstvom, lišenim ushićenja, tako da ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet zadovoljstvom lišenim ushićenja.

Kao što u jezeru s plavim, crvenim i belim lotosovim cvetovima, odraslim pod vodom, ti cvetovi ne izlaze na površinu, već cvetaju pod vodom, pa ih sveža voda obliva, natapa, ispunjava i prožima od korena do vrha latica, tako da nijedan deo tih lotosa ne ostane neprožet vodom.

Na isti način i monah natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije. Ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije. To je takođe deo njegove koncentracije.

A zatim, učeniče, sa napuštanjem zadovoljstva i bola, kao i s ranijim nestankom radosti i žalosti, monah ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista svesnost, zasnovana na spokojstvu. On sedi prožimajući telo čistim, sjajnim umom, tako da ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet čistim, sjajnim umom.

Učeniče, zamisli čoveka koji sedi zaogrnut belim platnom od glave do pete, tako da mu nijedan deo tela ne ostane nezaogrnut tim belim platnom.

Na isti način i monah natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije. Ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije. To je takođe deo njegove koncentracije.

I to je, učeniče, sastojak koncentracije, koji je Blaženi hvalio, u njemu ljude podsticao, učvršćivao i ustaljivao. Ali još ima toga što treba učiniti.”

’Zadivljujuće je to, učitelju Ānanda, čudesno je to. Taj plemeniti sastojak koncentracije je potpun, a ne nepotpun. I ja ne vidim tako potpun sastojak plemenite koncentracije kod drugih asketa i brahmana, izvan ove zajednice. I ako bi drugi askete i brahmani, izvan ove zajednice, videli tako potpun plemeniti sastojak koncentracije, oni bi se time zadovoljili: ’Toliko je dovoljno, toliko smo učinili i cilj asketskog života je dostignut, ničeg više nema što bi trebalo učiniti.’ Ali učitelj Ānanda ovako reče: ’Još uvek ima toga što bi trebalo učiniti.’”

3. Sastojak mudrosti

„A kakav je to, učitelju Ānanda, plemeniti sastojak mudrosti, koji je učitelj Gotama hvalio, u njemu ljude podsticao, učvršćivao i ustaljivao?”

„Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga okreće i usmerava ka znanju i viđenju. I ovako razume: ’Ovo je moje telo, načinjeno od materijalnog oblika, sastavljeno od četiri velika elementa, stvorili su ga majka i otac, izgradili kuvani pirinač i kaša, podložno je prolaznosti, trošnosti i propadanju, razlaganju i nestanku.’ trošnosti i propadanju, razlaganju i nestanku.’

Učeniče, zamisli divan dragi kamen beril boje najčistijeg mora, s osam stranica, dobro obrađen, čist i proziran, koji krase sve druge dobre osobine; a kroz njega su provučene plava, žuta, crvena, bela ili braon nit. A neki čovek dobroga vida, uzevši ga u ruku, mogao bi pomisliti: ’Divan je ovaj dragi kamen beril boje najčistijeg mora, s osam stranica, dobro obrađen, čist i proziran, koji krase sve druge dobre osobine. I kroz njega su provučene plava, žuta, crvena, bela ili braon nit.’

Na isti način, učeniče, kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga okreće i usmerava ka znanju i viđenju. To je takođe deo njegove mudrosti.

Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga okreće i usmerava ka kreiranju umom stvorenog tela. Iz ovog tela on stvara drugo telo, koje ima materijalni oblik, umom stvoreno, potpuno, sa svim delovima, ne manjka mu nijedna sposobnost.

Učeniče, zamisli da neki čovek izvuče trsku iz njezine ljušture i pomisli: ‘Ovo je ljuštura, ovo je trska; ljuštura je jedno, trska je drugo; iz ljušture je trska bila izvučena’. Ili zamisli da neki čovek izvuče mač iz korica i pomisli: ’Ovo je mač, ovo su korice; mač je jedno, korice su drugo; iz korica je mač bio izvučen’. Ili zamisli da neki čovek izvuče zmiju iz njezine košuljice i pomisli: ’Ovo je zmija, ovo je košuljica; zmija je jedno, košuljica je drugo; iz košuljice je zmija bila izvučena.’

Na isti način, kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga okreće i usmerava ka kreiranju umom stvorenog tela. To je takođe deo njegove mudrosti.

Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga okreće i usmerava ka vrstama natprirodnih moći. On ispoljava različite vrste natprirodnih moći: iz jednog bića se pretvara u mnogobrojna, a iz mnogobrojnih opet u jedno; iz vidljivog bića se pretvara u nevidljivo; nesmetano prolazi kroz zidove, bedeme i bregove, kao kroz vazduh; uranja u zemlju i izranja iz nje kao iz vode; hoda po vodi, a da je i ne ustalasa, kao po zemlji; kreće se vazduhom ukrštenih nogu, poput ptice; u stanju je da rukom dotakne i miluje Mesec i Sunce, tako moćne i velike; telesno se uzdiže, čak do sveta boga Brahme.

Učeniče, zamisli da vešt grnčar ili njegov šegrt, od dobro pripremljenog komada gline načini i formira posudu oblika kakvog god poželi. Ili da vešt duborezac ili njegov šegrt, od dobro pripremljenog komada slonovače načini rezbariju kakvu god poželi. Ili da vešt zlatar ili njegov šegrt, od dobro pripremljenog komada zlata načini nakit kakav god poželi.

Na isti način, učeniče, kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga okreće i usmerava ka vrstama natprirodnih moći. To je takođe deo njegove mudrosti.

Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga okreće i usmerava ka duhovnom uhu. Uz pomoć duhovnog uha, koje je pročišćeno i prevazilazi ljudsko, čuje obe vrste zvukova, božanske i ljudske, one koji su daleko i one blizu. Učeniče, zamisli čoveka koji ide putem i začuje zvukove bubnjeva, tambura, truba, činela i doboša, te pomisli: ’Ovo je zvuk bubnja, ovo je zvuk tambura, ovo je zvuk truba, ovo je zvuk činela, ovo je zvuk doboša’.

Na isti način, kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga okreće i usmerava ka duhovnom uhu. To je takođe deo njegove mudrosti.

Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga okreće i usmerava ka razumevanju umova drugih bića. On razume umove drugih osoba, drugih bića, tako što ih obuhvati sopstvenim umom: um zahvaćen strašću razume kao um zahvaćen strašću, a um koji nije zahvaćen strašću kao um koji nije zahvaćen strašću. Um zahvaćen mržnjom on razume kao um zahvaćen mržnjom, a um koji nije zahvaćen mržnjom kao um koji nije zahvaćen mržnjom. Um zahvaćen obmanom on razume kao um zahvaćen obmanom, a um koji nije zahvaćen obmanom kao um koji nije zahvaćen obmanom. Sabran um on razume kao sabran, a rastresen um kao rastresen; ushićen um on razume kao ushićen, a neushićen um kao neushićen. Nadmašiv um on razume kao nadmašiv, a nenadmašiv um kao nenadmašiv; koncentrisan um on razume kao koncentrisan, a nekoncentrisan um kao nekoncentrisan. Oslobođen um on razume kao oslobođen, a neoslobođen um kao neoslobođen.

Učeniče, zamisli da muškarac ili žena – mladi, zdravi, skloni ukrašavanju – vide odraz svoga lica u čistom ogledalu ili u posudi punoj vode, pa znaju ako na licu imaju mrlju ovako: ’Imam mrlju’ ili ako nemaju na licu mrlju, znaju ovako: ’Neman mrlju’.

Na isti način, kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga okreće i usmerava ka razumevanju umova drugih bića.

Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga okreće i usmerava ka sećanju na prošle živote. Seća se mnoštva svojih prošlih života, jednog rođenja, dva, tri, četiri, pet, deset rođenja, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset, stotinu rođenja, hiljadu i stotinu hiljada rođenja, mnoštva skupljanja, mnoštva širenja, mnoštva skupljanja i širenja ovoga sveta. Seća se: ’Tu sam živeo i tako sam se zvao, pripadao sam toj porodici, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj mog života. Nestavši tu, ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja onde, ponovo sam se pojavio ovde.’ Tako se seća mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja.

Učeniče, zamisli da čovek iz svog sela ode u drugo selo, pa još u neko dalje, a zatim se vrati u svoje selo. Onda se on može prisetiti: ’Iz svog sela sam otišao u drugo selo i u njemu sam stajao tako, sedeo onako, govorio ovako, ćutao onako; iz tog sela sam otišao dalje, u drugo selo, i u njemu sam stajao tako… ćutao onako; a iz tog sela sam se vratio u svoje selo.’

Na isti način, učeniče, kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga okreće i usmerava ka sećanju na prošle živote. To je takođe deo njegove mudrosti.

Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga okreće i usmerava ka znanju o umiranju i preporađanju bića. Duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na ljudsko, vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju, kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna. On razume kako se bića preporađaju u skladu sa svojim postupcima: ’Ova bića koja su loše postupala telom, govorom i mišlju, koja su klevetala plemenite, imala pogrešna gledišta i postupala u skladu s tim pogrešnim gledištima, posle sloma tela, posle smrti ponovo su se rodila u svetu oskudice, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u čistilištu. Ali neka druga bića, koja su dobro postupala telom, govorom i mišlju, koja nisu klevetala plemenite, imala ispravna gledišta i postupala u skladu s tim ispravnim gledištima, posle sloma tela, posle smrti ponovo su se rodila na dobrom odredištu, čak u nebeskom svetu.’ Tako duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na ljudsko, vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju, kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna. On razume kako se bića preporađaju u skladu sa svojim postupcima.

Učeniče, zamisli kuću na glavnom trgu, sa terasom, i čoveka dobrog vida koji stoji na njoj, te gleda ljude koji ulaze u kuću, izlaze iz nje, hodaju po okolnim ulicama ili sede na trgu. Onda bi pomislio bi: ’Ovi ljudi ulaze u kuću, oni je napuštaju, ovi hodaju okolnim ulicama, a oni sede na trgu’.

Na isti način, kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga okreće i usmerava ka znanju o umiranju i preporađanju bića. To je takođe deo njegove mudrosti.

Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga okreće i usmerava ka znanju o uklanjanju otrova. On zna onako kako zaista jeste: ’Ovo je patnja’. On zna onako kako zaista jeste: ’Ovo je nastanak patnje’. On zna onako kako zaista jeste: ’Ovo je prestanak patnje’. On zna onako kako zaista jeste: ’Ovo je put koji vodi do prestanka patnje’. On zna onako kako zaista jeste: ’Ovo su otrovi’. On zna onako kako zaista jeste: ’Ovo je nastanak otrova’. On zna onako kako zaista jeste: ’Ovo je prestanak otrova’. On zna onako kako zaista jeste: ’Ovo je put koji vodi prestanku otrova’. Kad tako zna i vidi, njegov um je oslobođen otrova žudnje za zadovoljstvima čula, otrova bivanja i otrova neznanja. Kada je oslobođen, javlja se znanje: ’Um je oslobođen’.

On razume: ’Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti, nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.’

Učeniče, zamisli jezero, čisto, providno i mirno, tako da čovek dobrog vida, stojeći na njegovoj ivici, može da vidi školjke, šljunak i kamenčiće na dnu, kao i jata riba kako plivaju ili plutaju. I onda pomisli. ’Ovo je jezero, čisto, providno i nezamućeno, ono su školjke, šljunak i kamenčići na dnu, a ovo su jata riba koja u njemu plivaju ili plutaju.’

Na isti način, kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga okreće i usmerava ka znanju o uklanjanju otrova. To je takođe deo njegove mudrosti.

To je, učeniče, sastojak mudrosti, koji je Blaženi hvalio, u njemu ljude podsticao, učvršćivao i ustaljivao. I više nema toga što treba učiniti.”

’Zadivljujuće je to, učitelju Ānanda, čudesno je to. Taj plemeniti sastojak mudrosti je potpun, a ne nepotpun. I ja ne vidim tako potpun plemeniti sastojak mudrosti kod drugih asketa i brahmana, izvan ove zajednice. I više nema toga što treba učiniti. ’Zadivljujuće je to, učitelju Ānanda, čudesno je to. Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, tako je i učitelj Ānanda, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Učitelju Ānanda, uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me učitelj Ānanda prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!”

The Long Discourses

|_I. The Chapter on the Entire Spectrum of Ethics

DN10. Razgovor sa Subhom

Translations [19]

English

繁體字

日本語

Deutsch

Italiano

Português

Norsk

Srpski

עִבְרִית

हिंदी

ಕನ್ನಡ

বাংলা

Việt Ngữ

Bahasa Indonesia

සිංහල

ပြန်သွားရန်

ภาษาไทย

पाळिभासा (Pāli)

Reference

Translations [19]

English

繁體字

日本語

Deutsch

Italiano

Português

Norsk

Srpski

עִבְרִית

हिंदी

ಕನ್ನಡ

বাংলা

Việt Ngữ

Bahasa Indonesia

සිංහල

ပြန်သွားရန်

ภาษาไทย

पाळिभासा (Pāli)

Reference

Commentaries [0]