Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi lutao od sela do sela zemljom Kosala, praćen velikom grupom monaha, te je na kraju stigao u brahmansko selo Manasākaṭa. U to vreme je Blaženi živeo u mangovom gaju na obali reke Aćiravatī, severno od Manasākaṭe.

A tom prilikom je mnogo uglednih, dobrostojećih brahmana boravio je u Manasākaṭi i to brahman Ćankī, brahman Tārukkha, brahman Pokkharasāti, brahman Đāṇusoṇi, brahman Todeyya, kao i drugi ugledni, dobrostojeći brahmani.

Onda, dok su brahmanski učenici Vāseṭṭha i Bhāradvāđa hodali i lutali unaokolo da protegnu noge, povedoše raspravu o tome šta je pravi, a šta pogrešan put.

Onda učenik Vāseṭṭha ovako reče:

Učenik Bhāradvāđa na to reče: „Postoji samo jedan prav put, direktan put, koji onoga ko ga praktiuje vodi u društvo Brāhme i to je onaj koji je objasnio brahman Tārukkha.”

Ali brahmanski učenik Vāseṭṭha nije mogao ubediti brahmanskog učenika Bhāradvāđu, niti je brahmanski učenik Bhāradvāđa mogao ubediti brahmanskog učenika Vāseṭṭhu. Onda se učenik Vāseṭṭha obrati učeniku Bhāradvāđi: „Bhāradvāđa, asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je napustio klan Sakyana, živi u mangovom gaju na obali reke Aćiravatī, severno od Manasākaṭe. I ovakav se dobar glas širi o učitelju Gotami: ’Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen’. Hajde, Bhāradvāđa, otidimo do askete Gotame i upitajmo ga o tome. Kako odgovori, tako ćemo zapamtiti.”

„Dobro, poštovani”, odgovori brahmanski učenik Bhāradvāđa.

1. Pravi put i pogrešni put

Tako dva brahmanska učenika, Vāseṭṭha i Bhāradvāđa, otidoše do Blaženog i pozdraviše se s njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sedoše sa strane, a brahmanski učenik Vāseṭṭha se obrati Blaženome: „Učitelju Gotama, nas dvojica smo hodali i lutali unaokolo da protegnu noge, pa povedosmo raspravu o tome šta je pravi, a šta pogrešan put. Ja sam ovako rekao: „Postoji samo jedan prav put, direktan put, koji onoga ko ga praktiuje vodi u društvo Brāhme i to je onaj koji je objasnio brahman Pokkharasāti.” A učenik Bhāradvāđa je ovako rekao: ’Postoji samo jedan prav put, direktan put, koji onoga ko ga praktikuje vodi u društvo Brāhme i to je onaj koji je objasnio brahman Tārukkha.’ Oko toga smo se raspravljali, oko toga sporečkali, oko toga imamo različito mišljenje.”

„Vāseṭṭha, čini se da ti tvrdiš kako je pravi put samo onaj koji je objasnio brahman Pokkharasāti, dok Bhāradvāđa tvrdi kako je pravi put samo onaj koji je objasnio brahman Tārukkha. Oko čega ste se, Vāseṭṭha, vas dvojica zapravo raspravljali, oko čega sporečkali, oko čega imate različito mišljenje?”

„Oko pravog i pogrešnog puta, učitelju Gotama. Brahmani objavljuju različite puteve, i to addhariya brahmani, tittiriya brahmani, chandoka brahmani, bavhārijjha brahmani, i svi ti putevi onog ko ih praktikuje vodeu društvo Brahme.

Učitelju Gotama, baš kao što u okolini sela ili grada postoji mnogo različitih puteva, ali svaki od njih vodi ka selu; na isti način, različiti putevi koje brahmani objavljuju, addhariya brahmani, tittiriya brahmani, chandoka brahmani, bavhārijjha brahmani, svi ti putevi onog ko ih praktikuje vode u društvo Brahme.”

2. Ispitivanje Vāseṭṭhe

„Ti kažeš da vode, Vāseṭṭha?”

„Da, učitelju Gotama, kažem da vode.”

„Ti kažeš da vode, Vāseṭṭha?”

„Da, učitelju Gotama, kažem da vode.”

„Ali, Vāseṭṭha, postoji li među brahmanskim znalcima triju veda jedan jedini koji je video Brahmu licem u lice?”

„Ne postoji, učitelju Gotama.”

„A postoji li neko takav među njihovim učiteljima?”

„Ne postoji, učitelju Gotama.”

„Postoji li onda neko takav među učiteljima njihovih učitelja?”

„Ne postoji, učitelju Gotama.”

„A postoji li, Vāseṭṭha, među njihovim učiteljima sedam kolena unazad neko ko je video Brahmu licem u lice?”

„Ne postoji, učitelju Gotama.”

„A kako je, Vāseṭṭha, sa drevnim brahmanskim mudracima, tvorcima himni, sastavljačima himni, čije drevne himne ranije recitovane, izgovarane i sastavljane brahmani još i danas recituju i ponavljaju, ponavljajući ono što je govoreno i recitujući ono što je recitovano – a takvi su Aṭṭhaka, Vāmaka, Vāmadeva, Vessāmitta, Yamataggi, Angirasa, Bhāradvāđa, Vāseṭṭha, Kassapa i Bhagu? Da li oni kažu ovako:

„Ne, učitelju Gotama.”

„Čini se onda da među brahmanskim znalcima triju veda ne postoji niko ko je sreo Brahmu licem u lice? Takođe da ne postoji neko takav među njihovim učiteljima. A ni među učiteljima njihovih učitelja. Niti postoji među njihovim učiteljima sedam kolena unazad neko ko je sreo Brahmu licem u lice?” Takođe, Vāseṭṭha, među drevnim brahmanskim mudracima, tvorcima himni, sastavljačima himni, čije drevne himne ranije recitovane, izgovarane i sastavljane brahmani još i danas recituju i ponavljaju, ponavljajući ono što je govoreno i recitujući ono što je recitovano – a takvi su Aṭṭhaka, Vāmaka, Vāmadeva, Vessāmitta, Yamataggi, Angirasa, Bhāradvāđa, Vāseṭṭha, Kassapa i Bhagu, nema nikog ko bi rekao: ’Mi znamo , mi vidimo, gde je Brahma, kako je Brahma i odakle će doći Brahma’?” Pa ipak, brahmanski znalci triju veda ovako kažu: ’Mi podučavamo put koji vodi do susreta sa onim kojeg niti znamo, niti vidimo. To je jedini prav put, direktan put, koji onoga ko ga praktikuje vodi u društvo Brāhme.’

Šta misliš, Vāseṭṭha? Ako je to tako, nije li onda sve to što ti brahmanski znalci triju veda govore besmislica?”

„Učitelju Gotama, mislim da jeste.”

„Dakle, Vāseṭṭha. kada ti brahmanski znalci triju veda podučavaju put koji vodi do susreta sa onim kojeg niti znaju, niti vide, to je bez ikakvog osnova.

Zamisli, Vāseṭṭha, povorku slepaca, od kojih se svaki drži za onog ispred sebe: prvi od njih ne vidi, onaj u sredini ne vidi, a ni onaj na kraju ne vidi; Čini mi se, Vāseṭṭha, da su u pogledu svojih tvrdnji i brahmanski znalci triju veda isto tako jedna povorka slepaca: prvi od njih ne vidi, onaj u sredini ne vidi, a ni onaj na kraju ne vidi. Tako se njihove tvrdnje čine kao puko blebetanje, prazne reči bez smisla i značenja.

Šta misliš, Vāseṭṭha, da li brahmanski znalci triju veda vide sunc ei mesec isto kao i ostali ljudi? Da li im iskazuju poštovanje sklopljenim dlanovima i slave ih na čitavom njihovom putu od izlaska do zalaska?”

„Da, učitelju Gotama, oni tako čine.”

„A šta misliš, Vāseṭṭha, iako ih oni vide kao i ostali ljudi i iskazuju poštovanje, mogu li brahmanski znalci triju veda s pravom da kažu: ’To je jedini prav put, direktan put, koji onoga ko ga praktikuje vodi u društvo sunca i meseca.’

„Ne, učitelju Gotama.”

„Čini se onda da iako brahmanski znalci triju veda vide sunce i mesec isto kao ostali ljudi, ipak za ono što podučavaju ne mogu s pravom da kažu: ’To je jedini prav put, direktan put, koji onoga ko ga praktikuje vodi u društvo sunca i meseca.’

Takođe, iako se sami nisu sreli sa Brahmom licem u lice ovi brahmanski znalci triju veda ipak kažu: ’To je jedini prav put, direktan put, koji onoga ko ga praktikuje vodi u društvo Brāhme.’

Ako je to tako, nije li onda sve to što ti brahmanski znalci triju veda govore besmislica?”

„Učitelju Gotama, mislim da jeste.”

„Dakle, Vāseṭṭha. kada ti brahmanski znalci triju veda podučavaju put koji vodi do susreta sa onim kojeg niti znaju, niti vide, to je bez.

2.1. Najleša devojka u zemlji

„Zamisli, Vāseṭṭha, da neki čovek kaže: ’Koja god da je najlepša devojka u ovoj zemlji, upravo nju želim, upravo za njom čeznem!’

Onda ga drugi ljudi pitaju: ’Gospodine, ta najlepša devojka za kojom čeznete – znate li je li ona iz plemićke, brahmanske, ratarske ili najamničke kaste?’ Kad ga tako upitaju, on kaže: ’Ne znam’.

Onda ga drugi ljudi pitaju: ’Gospodine, ta najlepša devojka za kojom čeznete – znate li je li njeno ime ili ime klana kojem pripada? Je li visoka, niska ili srednje visine?’ Jel i joj put tamna, smeđa i svetla? Iz kojeg sela, varoši ili grada dolazi?’

Kad ga tako upitaju, on kaže: ’Ne znam’.

Onda ga drugi ljudi pitaju: ’Gospodine, da li vi to čeznete za nekim koga niti znate, niti ste ga ikada videli?’

Kad ga tako upitaju, on kaže: ’Tako je’.

Šta misliš, Vāseṭṭha, ako je to tako, nije li sve što taj čovek govori jedna besmislica?”

„Mislim da jeste, učitelju Gotama.”

Na isti način, Vāseṭṭha, čini se da se brahmanski znalci triju veda nisu sreli licem u lice sa Brahmom, nis to ni njihovi učitelji, niti učitelji njihovih učitelja. Niti postoji među njihovim učiteljima sedam kolena unazad neko ko je sreo Brahmu licem u lice?” Takođe, Vāseṭṭha, među drevnim brahmanskim mudracima, tvorcima himni, sastavljačima himni, čije drevne himne ranije recitovane, izgovarane i sastavljane brahmani još i danas recituju i ponavljaju, ponavljajući ono što je govoreno i recitujući ono što je recitovano – a takvi su Aṭṭhaka, Vāmaka, Vāmadeva, Vessāmitta, Yamataggi, Angirasa, Bhāradvāđa, Vāseṭṭha, Kassapa i Bhagu, nema nikog ko bi rekao: ’Mi znamo , mi vidimo, gde je Brahma, kako je Brahma i odakle će doći Brahma’?” Pa ipak, brahmanski znalci triju veda ovako kažu: ’To je jedini prav put, direktan put, koji onoga ko ga praktikuje vodi u društvo Brāhme.’ Pa šta onda misliš, Vāseṭṭha, nije li onda sve to što ti brahmanski znalci triju veda govore besmislica?”

„Učitelju Gotama, mislim da jeste.”

„Dakle, Vāseṭṭha. kada ti brahmanski znalci triju veda podučavaju put koji vodi do susreta sa onim kojeg niti znaju, niti vide, to je bez ikakvog osnova.

2.2. Poređenje sa merdevinama

Zamisli čoveka koji bi pravio stepenište kojima će se penjati u kuću na raskršću.

Onda ga drugi ljudi pitaju: ’Gospodine, ovo su stepenice za buduću kuću – da li znate hoće li ona biti okrenuta ka istoku, zapadu, severu ili jugu, hoće li biti visoka, niska i srednje visine?’

Kad ga tako upitaju, on kaže: ’Ne znam’.

Onda ga drugi ljudi pitaju: ’Zar vi onda ni ne znate, niti vidite za kakvu vrstu kuće gradite stepenište?’

Kad ga tako upitaju, on kaže: ’Tako je’.

Šta misliš, Vāseṭṭha, ako je to tako, nije li sve što taj čovek govori jedna besmislica?”

„Mislim da jeste, učitelju Gotama.”

Na isti način, Vāseṭṭha, čini se da se brahmanski znalci triju veda nisu sreli licem u lice sa Brahmom, nis to ni njihovi učitelji, niti učitelji njihovih učitelja. Takođe, Vāseṭṭha, među drevnim brahmanskim mudracima, tvorcima himni, sastavljačima himni, čije drevne himne ranije recitovane, izgovarane i sastavljane brahmani još i danas recituju i ponavljaju, ponavljajući ono što je govoreno i recitujući ono što je recitovano – a takvi su Aṭṭhaka, Vāmaka, Vāmadeva, Vessāmitta, Yamataggi, Angirasa, Bhāradvāđa, Vāseṭṭha, Kassapa i Bhagu, nema nikog ko bi rekao: ’Mi znamo , mi vidimo, gde je Brahma, kako je Brahma i odakle će doći Brahma’?” Pa ipak, brahmanski znalci triju veda ovako kažu: ’To je jedini prav put, direktan put, koji onoga ko ga praktikuje vodi u društvo Brāhme.’ Pa šta onda misliš, Vāseṭṭha, nije li onda sve to što ti brahmanski znalci triju veda govore besmislica?”

„Učitelju Gotama, mislim da jeste.”

„Dakle, Vāseṭṭha. kada ti brahmanski znalci triju veda podučavaju put koji vodi do susreta sa onim kojeg niti znaju, niti vide, to je bez ikakvog osnova.

2.3. Poređenje sa rekom Aćiravatī

Zamisli, Vāseṭṭha, ovu reku Aćiravatī punu vode do vrha, tako da i vrana može da pije iz nje, Onda dođe neki čovek koji želi da pređe na drugu obalu, da se domogne druge obale, da na nju stupi. I tako sa ove obale krene da više drugoj obali: ’Dođi ovamo, druga obalo, dođi ovamo!’

Šta misliš, Vāseṭṭha, da li bi druga obala došla do ove zato što joj tako taj čovek govori, zato što on tako zahteva, priželjkuje, očekuje?’

„Ne bi, učitelju Gotama.”

„Na isti način, Vāseṭṭha, brahmanski znalci triju veda žive napustivši ono što nekoga čini brahmanom i upuštajući se u one stvari koje nekoga čine ne-brahmanom. Pa ipak ovako kažu: ’Prizivamo Indu, prizivamo Somu, prizivamo Varuṇu, prizivamo Īsānu, prizivamo Pađāpati, prizivamo Brahmu, prizivamo Magiddhi, prizivamo Yamu,’

nadajući se da će se ipak, zato što tako govore, zato što tako zahtevaju, priželjkuju, očekuju, posle sloma tela, posle smrti, preporoditi u društvu Brahme. Ali to nije moguće.

Isto tako, Vāseṭṭha, zamisli ovu reku Aćiravatī punu vode do vrha, tako da i vrana može da pije iz nje. A onda dođe neki čovek koji želi da pređe na drugu obalu, da se domogne druge obale, da na nju stupi. Ali na ovoj obali njegove su ruke čvrsto vezana lancem.

Šta misliš, Vāseṭṭha, da li bi takav čovek mogao da stigne na drugu obalu?”

„Ne bi, učitelju Gotama.”

Isto tako, Vāseṭṭha, postoji pet struna zadovoljstva čula koje su unutar plemenite prakse nazvane lancem, nazvane okovima. Kojih pet? Oblici dostupni oku za kojima se žudi, poželjni, primamljivi, dopadljivi, povezani sa željom za zadovoljstvima čula i podsticajni za strast. Zvuci dostupni uhu… Mirisi dostupni nosu… Ukusi dostupni jeziku… Dodiri dostupni telu za kojima se žudi, poželjni, primamljivi, dopadljivi, povezani sa željom za zadovoljstvima čula i podsticajni za strast.

To je pet struna zadovoljstva čula koje su unutar plemenite prakse nazvane lancem, nazvane okovima. U tih pet struna zadovoljstva brahmanski znalci triju veda uživaju s oduševljenjem, sputani, okovani, ne videvši u njima opasnost i ne znajući gde je izlaz iz toga.

A onda dođe neki čovek koji želi da pređe na drugu obalu, da se domogne druge obale, da na nju stupi. On legne na ovu obalu i pokrije se od glave do pete.

Šta misliš, Vāseṭṭha, da li bi takav čovek mogao da stigne na drugu obalu?”

„Ne, učitelju Gotama.”

„Isto tako, Vāseṭṭha, pet prepreka su unutar plemenite prakse nazvane zaprekom, preprekom, nečim što nas pokrije od glave do pete, pa ne možemo ništa da vidimo. Kojih pet? Prepreka želje za zadovoljstvima čula, prepreka zlovolje, prepreka tromosti i tuposti, prepreka uznemirenosti i kajanja, prepreka sumnjičavosti. Tih pet prepreka, Vāseṭṭha, unutar plemenite prakse su nazvane zaprekom, preprekom, nečim što nas pokrije od glave do pete, pa ne možemo ništa da vidimo.

Sa tih pet prepreka su brahmanski znalci triju veda sapeti, sputani, pokriveni od glave do pete, tako da ne mogu ništa da vide. Vāseṭṭha, to da će se brahmanski znalci triju veda napustivši ono što nekoga čini brahmanom i upuštajući se u one stvari koje nekoga čine ne-brahmanom, tako sapeti, sputani, pokriveni od glave do pete tako da ne mogu ništa da vide, posle sloma tela, posle smrti preporoditi u društvu Brahme – to zaista nije moguće.

3. Susticanje

Šta kažeš, Vāseṭṭha, šta si čuo od starih brahmana koji su govorili u skladu sa tradicijom učitelja, je li Brahma sebičan ili nije?”

„Da nije sebičan, učitelju Gotama.”

„Je li pun mržnje ili nemržnje?”

„Nemržnje, učitelju Gotama.”

„Je li pun besa ili u njemu nema besa?”

„U njemu besa nema.”

„Ima li u njegovom umu nečistoća ili ne?”

„U njegovom umu nečistoća nema.”

„Da li je on ovladao svojim umom ili nije?”

„On potpuno vlada svojim umom, učitelju Gotama.”

„Šta misliš, Vāseṭṭha, jesu li ovi brahmani sebični ili nesebični?”

„Sebični su, učitelju Gotama.”

„Jesu li puni mržnje ili nemržnje?”

„Puni su mržnje.”

„Ima li u njima besa ili ne?”

„U njima ima besa.”

„Ima li u njihovom umu nečistoća ili ne?”

„U njihovom umu ima nečistoća.”

„Jesu li ovladali svojim umom ili nisu?”

„Tako se, Vāseṭṭha, čini da su brahmanski znalci triju veda sebični, a da Brahma nije sebičan. Pa ima li onda bilo kakve sličnosti, bilo kakve podudarnosti između takvih sebičnih brahmanskih znalaca triju veda i nesebičnog Brahme?”

„Zaista nema, učitelju Gotama.”

„Tako je , Vāseṭṭha, to da se posle sloma tela, posle smrti sebični brahmanski znalci triju veda preporode u društvu nesebičnog Brahme – to zaista nije moguće.

„Tako se, Vāseṭṭha, čini da su brahmanski znalci triju veda puni mržnje, a da u Brahmi mržnje nema… …da su brahmanski znalci triju veda puni besa, a da u Brahmi besa nema… …da u umovima brahmanskih znalaca triju veda ima nečistoća, a da u umu Brahme nečistoća nema… …da brahmanski znalci triju veda ne vladaju svojim umom, a da je Brahma ovladao. Pa ima li onda bilo kakve sličnosti, bilo kakve podudarnosti između takvih brahmanskih znalaca triju veda koji ne vladaju svojim umom i Brahme koji njime vlada?”

„Zaista nema, učitelju Gotama.”

„Tako je , Vāseṭṭha, to da se posle sloma tela, posle smrti brahmanski znalci triju veda koji ne vladaju svojim umom preporode u društvu Brahme koji njime vlada – to zaista nije moguće.

Tako, Vāseṭṭha, kada ti brahmanski znalci truju veda stanu na obalu reke, oni tu tonu u glib; dok tonu, postaju očajni, razmišljajući kako da suvi stignu na drugu obalu. Zato se trostruko znanje tih brahmana naziva trostrukom pustinjom, trostrukom divljinom, trostrukom propašću.”

Kad ovo bi rečeno, brahmanski učenik Vāseṭṭha ovako reče: „Učitelju Gotama, čuo sam da asketa Gotama zna put koji vodi u društvo Brahme.”

„Šta misliš, Vāseṭṭha, je li selo Manasākata daleko odavde ili nije?”

„Učitelju Gotama, to selo nije daleko odavde.”

„A šta misliš, Vāseṭṭha, ako je neki čovek rođen i odrastao u selu Manasākata, te ubrzo pošto je krenuo iz Manasākate upitaju ga za put do sela. Da li bi se taj čovek mučio i premišljao da im odgovori?”

„Sigurno da ne bi.” „A zašto?” Zato što je taj čovek rođen i odrastao u Manasākati, te vrlo dobro zna sve puteve ka selu.”

„Vāseṭṭha, iako se čovek rođen i odrastao u selu Manasākati može možda mučiti i premišljati da odgovori o putu do sela, Tathāgata, kad ga pitaju o svetu Brahme i putu koji vodi ka svetu Brahme, nikada se neće mučiti i premišljati da odgovori. Jer ja razumem Brahmu razumem svet Brahme, razumem put koji vodi ka svetu Brahme i razumem kako neko treba da vežba da bi se preporodio u svetu Brahme.”

Kad ovo bi rečeno, brahmanski učenik Vāseṭṭha ovako reče: „Učitelju Gotama, čuo sam da asketa Gotama podučava put koji vodi u društvo Brahme. Bilo bi dobro ako bi nas učitelj Gotama podučio takvom putu, neka učitelj Gotama uzdigne ovu generaciju brahmana.”

„U tom slučaju, Vāseṭṭha, slušaj i dobro zapamti šta ću ti reći.”

„Dobro, poštovani”, odgovori brahmanski učenik Vāseṭṭha.

4. Pouka o putu ka svetu Brahme

A Blaženi mu ovako reče:

„Događa se, Vāseṭṭha, da se Tathāgata pojavi u ovome svetu… Na taj način, Vāseṭṭha, monah je usavršen u vrlini… Kada vidi da je ovih pet prepreka prevladao u sebi, u monahu se rađa radost; sa radošću, u njemu se rađa ushićenje. Onome ko je ushićen, telo postaje smireno; a onaj čije je telo smireno, oseća zadovoljstvo. Sa osećajem zadovoljstvo, um postaje koncentrisan.

On živi obasjavajući jednu stranu sveta umom prožetim prijateljskom ljubavlju, isto tako i drugu, isto tako i treću, isto tako i četvrtu; takođe iznad, ispod, unaokolo, svuda i svakoga, kao i sebe; živi on obasjavajući čitav svet umom prožetim prijateljskom ljubavlju, obilnom, uzvišenom, nemerljivom, bez ikakvog neprijateljstva i zlovolje u sebi.

Baš kao što se zvuk snažne trube bez poteškoća može čuti na sve četiri strane sveta, isto tako kad se oslobođenje uma kroz prijateljsku ljubav razvije na ovakav način, tu ne preostaje, ne zadržava se bilo kakav ograničavajući postupak. To je, Vāseṭṭha, put koji vodi u društvo Brahme.

I opet, monah živi obasjavajući jednu stranu sveta umom prožetim saosećanjem…

umom prožetim radošću zbog sreće drugih…

umom prožetim spokojstvom, isto tako i drugu, isto tako i treću, isto tako i četvrtu; takođe iznad, ispod, unaokolo, svuda i svakoga, kao i sebe; živi on obasjavajući čitav svet umom prožetim spokojstvom, obilnim, uzvišenim, nemerljivim, bez ikakvog neprijateljstva i zlovolje u sebi.

Baš kao što se zvuk snažne trube bez poteškoća može čuti na sve četiri strane sveta, isto tako kad se oslobođenje uma kroz spokojstvo razvije na ovakav način, tu ne preostaje, ne zadržava se bilo kakav ograničavajući postupak. To je, Vāseṭṭha, put koji vodi u društvo Brahme.

Šta misliš, Vāseṭṭha, monah koji tako živi, je li on sebičan ili nije?”

„Nije sebičan, učitelju Gotama.”

„Je li pun mržnje ili nemržnje?”

„Nemržnje, učitelju Gotama.”

„Je li pun besa ili u njemu nema besa?”

„U njemu besa nema.”

„Ima li u njegovom umu nečistoća ili ne?”

„U njegovom umu nečistoća nema.”

„Da li je on ovladao svojim umom ili nije?”

„On potpuno vlada svojim umom, učitelju Gotama.”

„Tako se, Vāseṭṭha, čini da je taj monah bez sebičnosti, baš kao što je i Brahma bez sebičnosti. Pa ima li onda bilo kakve sličnosti, bilo kakve podudarnosti između takvog nesebičnog monaha i nesebičnog Brahme?”

„Ima, učitelju Gotama.”

„Tako, Vāseṭṭha, da se posle sloma tela, posle smrti nesebični monah preporodi u društvu nesebičnog Brahme – to zaista jeste moguće.

„Tako se, Vāseṭṭha, čini da u tom monahu mržnej nema, baš kao što u Brahmi mržnje nema… …da u tom monahu besa nema, baš kao što u Brahmi besa nema… …da u umu tog monaha nema nečistoća, baš kao što u umu Brahme nečistoća nema… …da taj monah vlada svojim umom, baš kao što Brahma njime ovladao. Pa ima li onda bilo kakve sličnosti, bilo kakve podudarnosti između takvog monaha i Brahme?”

„Ima, učitelju Gotama.”

„Tako, Vāseṭṭha, da se posle sloma tela, posle smrti monah koji vlada svojim umom preporodi u društvu Brahme koji njime takođe vlada – to zaista jeste moguće.

Kad ovo bi rečeno, brahmanski učenik Vāseṭṭha ovako reče: „Zadivljujuće je to, učitelju Gotama, čudesno je to! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, tako je i Blaženi, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimamo učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka nas Blaženi prihvati kao svoje nezaređene sledbenike koji, odsad pa do kraja života, pronađoše svoje utočište!”

The Long Discourses

|_I. The Chapter on the Entire Spectrum of Ethics

DN13. Tri znanja

Translations [20]

English

繁體字

日本語

Deutsch

Italiano

Português

Norsk

Srpski

עִבְרִית

हिंदी

ಕನ್ನಡ

বাংলা

Việt Ngữ

Bahasa Indonesia

සිංහල

ပြန်သွားရန်

ภาษาไทย

पाळिभासा (Pāli)

Reference

Translations [20]

English

繁體字

日本語

Deutsch

Italiano

Português

Norsk

Srpski

עִבְרִית

हिंदी

ಕನ್ನಡ

বাংলা

Việt Ngữ

Bahasa Indonesia

සිංහල

ပြန်သွားရန်

ภาษาไทย

पाळिभासा (Pāli)

Reference

Commentaries [0]