Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi živeo kraj Rāđagahe, na Lešinarevoj hridi.

Kad je jednom noć bila na izmaku, Pañćasikha, mlado božanstvo izuzetne lepote, dođe do Blaženog i obasja svojim sjajem čitavu Lešinarevu hrid. Kad je stigao, pokloni se Blaženom, pa stade sa strane. Stojeći tako sa strane, nebesnik Pañćasikha ovako reče Blaženom: „Poštovani gospodine, ono što sam svojim ušima čuo i zapamtio dok sam bio među božanstava na nebu trideset trojice, to želim da saopštim Blaženom.”

„Reci mi, Pañćasikha,” odgovori Blaženi.

1. Skup bogova

Poštovani, bilo je to pre više od nekoliko dana, na dan predanosti, na dan punog meseca, pri kraju sezone kiša, kada su se sva božanstva sveta trideset trojice okupila u Dvorani pravednosti. Velika grupa božanstava je sedela unaokolo, a četiri velika kralja na četiri strane sveta.

Veliki kralj Dhataraṭṭha sedeo je na istoku, okrenut zapadu, ispred svojih božanstava; veliki kralj Virūḷhaka sedeo je na jugu, okrenut severu, ispred svojih božanstava; veliki kralj Virūpakkha sedeo je na zapadu, okrenut istoku, ispred svojih božanstava; veliki kralj Vessavaṇa sedeo je na severu, okrenut jugu, ispred svojih božanstava.

Kada se božanstva neba trideset trojice okupljaju, tako su raspoređeni. Iza njih su mesta na kojim mi sedimo.

Poštovani, ona božanstva koja su se nedavno preporodila u svetu trideset trojice, a živela su svetačkim životom vođena Blaženim, nadmašuju sva druga božanstva svojim sjajem i slavom. A božanstva sveta trideset trojice time postaju oduševljena, egzaltirana, prepuna ushićenja i radosti, govoreći: „Božanstava je sve više, titana sve manje”.

Videvši radost tih božanstava, Sakka, vladar bogova, proslavi to ovim stihovima:

„O kako se raduju božanstva trideset trojice,
zajedno sa prvim među njima;
oni slave Tathāgatu
i izvrsnost njegovog učenja.
Vide novopridošla božanstva,
prekrasne puti i blistava;
proživevši život svetački pod Srećnim,
ona na ovo mesto pristigoše.
Druge oni nadmašuju,
lepotom, slavom i životnim vekom;
Ovde su istaknuti učenici
onoga čija mudrost je bezmerna.
Videvši to, božanstva se raduju,
zajedno sa prvim među njima;
oni slave Tathāgatu
i izvrsnost njegovog učenja.

A božanstva neba trideset trojice time postaju oduševljena, egzaltirana, prepuna ushićenja i radosti, govoreći: „Božanstava je sve više, titana sve manje”.

2. Osam istinskih pohvala

Videvši radost tih božanstava, Sakka, vladar bogova, reče božanstvima trideset trojice: ’Želite li, časna gospodo, da čujete osam istinskih pohvala Blaženom?’

’Zaista želimo.’

Na to Sakka, gospodar bogova, pred božanstavima neba trideset trojice izgovori osam istinskih pohvala Blaženog:

’Šta vi, gospodo, božanstva neba trideset trojice mislite koliko je iz saosećanja za ovaj svet Blaženi učinio za dobrobit i sreću mnogih, za dobrobit, blagostanje i sreću božanskih i ljudskih bića? Ja ne vidim ni u prošlosti, niti sada ijednog učitelja koji je iz saosećanja za ovaj svet učinio toliko mnogo, koliko je to učinio Blaženi.

Jer Blaženi je dobro izložio Dhammu, ona je vidljiva ovde i sada, vanvremena, poziva da je lično istražimo, praktikujemo i postanemo mudri razumevši je svako sam za sebe. Ne vidim, ni u prošlosti niti sada, nijednog propovednika učenja koje treba praktikovati, kao što je to Blaženi.

Isto tako, Blaženi je dobro objasnio šta je korisno, a šta je štetno, šta je vredno pohvale, a šta je vredno kritike, šta treba negovati, a šta ne, šta je nisko, a šta uzvišeno, šta je na strani tame, a šta na strani svetlosti. Ne vidim, ni u prošlosti niti sada, nijednog učitelja koji je sve to tako dobro razjasnio kao što je to učinio Blaženi.

Isto tako, Blaženi je dobro objasnio svojim učenicima put do nibbāne, put koji se spaja sa nibbānom. Baš kao što tok Yamune vodi to Ganga, baš kao što se ona spaja sa Gangom, tako je Blaženi dobro objasnio svojim učenicima put do nibbāne, put koji se spaja sa nibbānom. Ne vidim, ni u prošlosti niti sada, bilo kojeg učitelja koji je tako dobro objasnio svojim učenicima put do nibbāne, put koji se spaja sa nibbānom, kao što je to učinio Blaženi.

Isto tako, iako je Blaženi primio toliko darova i stekao toliko ugleda da bi to oduševilo čak i plemiće, on isprošenu hranu prima bez gordosti. Ne vidim, ni u prošlosti niti sada, bilo kojeg učitelja koji isprošenu hranu prima toliko bez gordosti, kao što to čini Blaženi.

Isto tako, Blaženi je stekao saputnike, kako one koji su tek stupili na put pročišćenja, tako i one koji su sebe već pročistili, stigli na kraj tog puta. Odvojivši se od njih i uživajući u samoći, živi on posvećeno. Ne vidim, ni u prošlosti niti sada, bilo kojeg učitelja koji uživajući u samoći, živi tako posvećeno, kao što to čini Blaženi.

Isto tako, Blaženi ono što propoveda to i radi, a ono što radi to i propoveda. Ne vidim, ni u prošlosti niti sada, bilo kojeg učitelja koji u toj meri živi u skladu sa Učenjem, kao što to čini Blaženi.

Isto tako, Blaženi je nadišao sumnjičavost, oslobodio se sumnjičavosti, dostigao svoje ciljeve u pogledu svetačkog života. Ne vidim, ni u prošlosti niti sada, bilo kojeg učitelja koji se u toj meri oslobodio sumnjičavosti, dostigao svoje ciljeve u pogledu svetačkog života, kao što je to učinio Blaženi.’

Poštovani gospodine, tih osam istinskih kvaliteta Blaženog je Sakka, gospodar bogova objavio. Kada to čuše, božanstava neba trideset trojice postadoše još više obradovana, oduševljena, ushićena i radosna zbog osam istinskih kvaliteta Blaženog.

Na to neka od božanstava ovako rekoše: ’Ah, časna gospodo, kada bi se četiri potpuno probuđena Bude pojavila u ovome svetu i propovedala Dhammu kao što to čini Blaženi! To bi bilo na korist i sreću mnogih, iz saosećanja prema ovome svetu, na korist i sreću božanskih i ljudskih bića!’

Na to neka druga božanstva ovako rekoše: ’Zaboravite, časna gospodo, na četiri potpuno probuđena Bude! Kada bi se tri potpuno probuđena Bude pojavila u ovome svetu i propovedala Dhammu kao što to čini Blaženi! To bi bilo na korist i sreću mnogih, iz saosećanja prema ovome svetu, za korist i sreću božanskih i ljudskih bića!’ Na to neka druga božanstva ovako rekoše: ’Zaboravite, časna gospodo, na tri potpuno probuđena Bude! Kada bi se dva potpuno probuđena Bude pojavila u ovome svetu i propovedala Dhammu kao što to čini Blaženi! To bi bilo za dobrobit i sreću mnogih, iz saosećanja za ovaj svet, za dobrobit, blagostanje i sreću božanskih i ljudskih bića!’

Kada je Sakka, gospodar bogova, ovo čuo, ovako reče božanstvima trideset trojice: ’Nemoguće je, časna gospodo, ne može se dogoditi da se u jednom svetu u isto vreme pojave dva plemenita, dva potpuno probuđena bića, tako nešto ne postoji. Ah, neka nam samo Blaženi poživi na dugo vremena, bez bolesti, u zdravlju! To bi bilo na korist i sreću mnogih, iz saosećanja prema ovome svetu, na korist i sreću božanskih i ljudskih bića!’

A onda, kada su božanstva trideset trojice promislila i prodiskutovala o stvarima zbog kojih su se okupila u Dvorani pravednosti, posavetovaše i uputiše o svemu tome četiri velika kralja, te nastaviše svako da sedi na svom mestu, nisu odlazila.

Kraljevi su čuli šta je rečeno,
primili dobre savete;
uma jasnog i mirnog,
svaki na svome mestu ostade.

Onda se iz pravca severa pojavi snažna svetlost koja nadmašuje sjaj božanstava. Na to Sakka, vladar bogova, reče božanstvima trideset trojice: „Časna gospodo, znak koji vidite, snažna svetlost koja se rađa, sjaj koji je vidljiv, to Brahma postaje vidljiv; jer to su predznaci njegovog pojavljivanja.

Kada te znakove vide,
Brahma će se pojaviti.
Jer to je (prvi) znak Brahme,
svetlost obilna, velika.

3. O Sanaṅkumāri

Onda, poštovani, još uvek sedeći na svojim mestima, božanstva trideset trojice rekoše: „Otkrijmo šta je uzrok te svetlosti. I pošto to saznamo, prići ćemo joj.” Četiri velika kralj, sedeći na svom mestu, učiniše isto. „Otkrijmo šta je uzrok te svetlosti. I pošto to saznamo, prići ćemo joj.” Kad su to čula, božanstva neba trideset trojice im se pridružiše u jedan glas: „Otkrijmo šta je uzrok te svetlosti. I pošto to saznamo, prići ćemo joj.”

Kada god se Brahma Sanaṅkumāra prikazuje božanstvima trideset trojice, on za sebe uzima grublji oblik. Njegov pravi oblik nije vidljiv božanstvima trideset trojice. Kada god se, poštovani, Brahma Sanaṅkumāra prikazuje božanstvima trideset trojice, on druga božanstva nadmašuje svojom lepotom i sjajem. Baš kao što telo od zlata nadmašuje ljudsko, isto tako, kada god se Brahma Sanaṅkumāra prikazuje božanstvima trideset trojice, on druga božanstva nadmašuje svojom lepotom i sjajem. Kada god se Brahma Sanaṅkumāra prikazuje božanstvima trideset trojice, nijedno božanstvo u toj grupi mu se ne klanja, ne ustaje iz poštovanja, niti ga poziva da sedne na njegovo mesto. Sva sede u tišini, sklopljenih dlanova, svako na svojoj sofi, razmišljajući: „Na čiju god sofu Brahma Sanaṅkumāro želi da sedne, on će tu i sesti.” Na čiju god sofu Brahma Sanaṅkumāro da sedne, to božanstvo biva obuzeto velikim ushićenjem, biva obuzeto velikom srećom. Baš kao što plemeniti kralj, valjano miropomazan, na dan krunisanja biva obuzet velikim ushićenjem, biva obuzet velikom srećom, isto tako na čiju god sofu Brahmā Sanaṅkumāro da sedne, to božanstvo biva obuzeto velikim ushićenjem, biva obuzeto velikom srećom.

Onda Brahma Sanaṅkumāra, videvši radost božanstava trideset trojice, obrati im se ovim stihovima:

„O kako se raduju božanstva trideset trojice,
zajedno sa prvim među njima;
oni slave Tathāgatu
i izvrsnost njegovog učenja.
Vide novopridošla božanstva,
prekrasne puti i blistava;
proživevši život svetački pod Srećnim,
ona na ovo mesto pristigoše.
Druge oni nadmašuju,
lepotom, slavom i životnim vekom;
Ovde su istaknuti učenici
onoga čija mudrost je bezmerna.
Videvši to, božanstva se raduju,
zajedno sa prvim među njima;
oni slave Tathāgatu
i izvrsnost njegovog učenja.’

To je, poštovani, značenje onoga što je govorio Brahmā Sanaṅkumāra. I dok je to govorio, njegov glas imao je osam kvaliteta. Bio je jasan, lako razumljiv, privlačan, prijatan za uho, pun, neiskrivljen, dubok i rezonantan. Kada se Brahmā Sanaṅkumāro obraća nekoj zajednici, ništa od tog glasa ne stiže do neke druge zajednice (izvan ove prve). I čiji god glas da ima ovih osam kvaliteta, taj se naziva „glasom Brahme”.

Kad su to čula, božanstva neba trideset trojice mu ovako odgovoriše: ‘Odlično, o veliki Brahmo, naša se zajednica raduje tome što je rečeno. Sakka, predvodnik bogova, nam je opisao osam istinskih kvaliteta Blaženog. Tome se takođe radujemo.’

4. Osam istinskih pohvala

Na to Brahma Sanaṅkumāra reče Sakki: ’E pa, predvodniče bogova, mogu li i ja da čujem o tih osam istinskih kvaliteta Blaženog?’

’Naravno, veliki Brahmo.’ I Sakka objavi Brahmi Sanaṅkumāri osam istinskih kvaliteta Blaženog.

Kada je to čuo, Brahmā Sanaṅkumāra postade još više obradovan, oduševljen, ushićen i radostan zbog osam istinskih kvaliteta Blaženog. Onda Brahmā Sanaṅkumāra za sebe uze grublji oblik, pojavi se u obliku mladog Pañćasikhe, i tako se pojavi božanstvima trideset trojice. Izdigavši se, sedeo je u vazduhu ukrštenih nogu, baš kao što bi snažan čovek mogao sedeti ukrštenih nogu na dobro postavljenoj sofi ili na ravnoj zemlji. I tako se on obrati božanstvima trideset trojice:

5. Priča o Govindi

’Šta mislite vi, božanstva trideset trojice, kolika je mudrost Blaženog?

Jednom davno živeo je kralj po imenu Disampati. I imao je brahmanskog savetnika po imenu Govinda. Imao je i sina po imenu Reṇu, a sin brahmana Govinde bio je Đotipāla. I tako su Reṇu i Đotipāla, zajedno sa još šest plemića, činili grupu od osam prijatelja.

No, posle izvesnog vremena brahman Govinda preminu. Kralj Disampati je bio ophrvan tugom, te reče: „Ah, upravo kad sam sve svoje dužnosti predao u ruke brahmanu Govindi i prepustio se uživanjima u zadovoljstvima pet čula, upravo tada je brahman Govinda preminuo!”

Kada je ovo bilo izgovoreno, mladi princ Reṇu reče kralju Disampatiju: „Vaše visočanstvo, ne tugujte toliko nad smrću brahmana Govinde. Tu je njegov sin Đotipāla, koji oca nadmašuje u mudrosti. U čemu god je brahman Govinda bio u stanju da vas savetuje, u tome će biti u stanju da vas savetuje i mladi Đotipāla.”

„Zaista tako misliš, moj prinče?”

„Da, vaše visočanstvo.”

6. Priča o velikom pastiru

Onda kralj Disampati reče jednom od svojih ljudi: „Hajde, dobri čoveče, idi do mladog Đotipāle i kažu mu ovako: ’Nadam se da je poštovani Đotipāla dobro. Kralj Disampati želi da ga vidi’.”

„Da, vaše visočanstvo,” odgovori onaj čovek, otide do mladog Đotipale i učini kako je od njega traženo. Onda Đotipāla dođe do kralja, pozdravi se sa njim

i sede sa strane. A kralj mu ovako reče: „Budi moj savetnik, vrli Đotipāla. Nemoj da me odbiješ. Postaviću te na mesto tvoga oca i učiniti da ti budeš Govinda.”

„Da, vaše visočanstvo„, odgovori Đotipāla,

a ovaj ga učini Govindom, umesto njegovog oca. Na taj način, u svakoj stvari u kojoj je njegov otac savetovao kralja, u toj ga je sada savetovao mladi Đotopāla. Ali isto tako ga je savetovao i u onima u kojima njegov otac nije bio uključen. Svaku stvar koju je njegov otac organizovao, nju je sada organizovao mladi Đotopāla. Ali isto tako je organizovao i one koje njegov otac nije organizovao. Kada su ljudi to videli, rekoše: ’Ah, ovaj monah je Govinda, on je Mahāgovinda!’ Na taj način, poštovani gospodine, mladi Đotipāla postade Mahāgovinda.

6.1. Podela kraljevstva

Potom Mahāgovinda dođe do onih šest plemića i reče im: ’Kralj Disampati je star, u godinama, starac, poodmakle dobi, približava se kraju života. Ko zna koliko će još dugo živeti? Vrlo je moguće da će princ Reṇu biti krunisan kao novi kralj. Hajde, gospodo, otidite do princa Reṇua i ovako mu recite: „Prinče, mi smo vaši prijatelji, bliski, dragi, želimo vam dobro. Delili smo sa vama i dobre i loše trenutke. Kralj Disampati je star, u godinama, starac, poodmakle dobi, približava se kraju života. Ko zna koliko će još dugo živeti? Vrlo je moguće da ćete vi biti krunisani kao novi kralj. Ako vi nasledite kraljevstvo, podelite ga sa nama’.”

„Da, poštovani gospodine,” odgovoriše plemići i odoše do princa. Kada su stigli, izneše mu kako je dogovoreno, a princ Reṇu na to reče:

’Vi ste moji prijatelji, ko drugi u ovom kraljevstbu bi trebalo da bude srećan ako ne vi? Ako meni pripadne kraljevstvo, podeliću ga sa vama.”

I zaista posle izvesnog vreme umre kralj Disampati. Posle smrti, princ Reṇu bi krunisan za novog kralja. Tako je on sada uživao u zadovoljstvima pet čula.

A Mahāgovinda otide do onih šest plemića i reče im: „Kralj Disampati je umro. A kralj Reṇu sada uživa u zadovoljstvima pet čula. Svako zna koliko ta zadovoljstva mogu da zavedu. Hajde, gospodo, idite do princa Reṇua i recite mu: ’Vaše visočanstvo, kralj Disampati je umro. Vrli Reṇu je nasledio kraljevstvo. Visočanstvo, da li se sećate svog obećanja?

„Da, poštovani gospodine,” odgovoriše plemići i odoše do princa. Kada su stigli, rekoše mu: „Vaše visočanstvo, kralj Disampati je umro. Vi ste nasledili kraljevstvo. Visočanstvo, da li se sećate svog obećanja?”

„Gospodo, sećam se svog obećanja. Ko bi mogao da podeli na sedam delova ovu veliku zemlju, tako široku na severu i tako usku na jugu, skoro koliko je široka obična zaprega?”

„Ko bolje, nego Mahāgovinda?”

Na to kralj Reṇu jednom od svojih ljudi: „Hajde, dobri čoveče, idi do Mahāgovinde i reci mu: ’Gospodine, kralj vas zove’.”

„Da, vaše visočanstvo,” reče onaj čovek i učini kako je od njega traženo. Onda Mahāgovinda dođe do kralja i ljubazno se pozdravi sa njim.

Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane. Dok je tako sedeo, kralj Reṇu mu reče: „Hajde, Mahāgovinda, podeli na sedam jednakih delova ovu veliku zemlju, tako široku na severu i tako usku na jugu, skoro koliko je široka obična zaprega.”

„Da, vaše visočanstvo,” odgovori Mahāgovinda i učini kako je od njega traženo. Tako se zemlja kralja Reṇua sada nalazila u sredini.

Dantapura za Kaliṅge
i Potana za Assake,
Mahesaya za Avantije
i Roruka za Sovīre.
Mithila za Videhe
i Ćampa stvorena za Aṅge.
Bārānasi za Kāsīje,
sve njih stvori Mahāgovinda.

Svih šest plemića bili su ushićeni onim što su dobili, jer su njihove želje bile ispunjene. „Ah, ono što smo želeli, priželjkivali, za čim smo žudeli, čemu smo se nadali, to smo dobili!”

Sattabhū i Brahmadatto,
Vessabhū sa Bharatom,
Reṇu i dva Dhataraṭṭhe,
to je sedam Bhārata.

6.2. Dobar glas

Onda tih šest plemića odoše do Mahāgovinde i rekoše mu: „Baš kao što je poštovani Mahāgovinda drag, voljen i cenjen prijatelj kralja Reṇua, isto tako je i naš prijatelj. Budi naš savetnik, Mahāgovinda. Nemoj da nas odbiješ.”

„U redu, gospodo”, odgovori Mahāgovinda. Tako je savetovao svih sedam krunisanih kraljeva, i naučio je sedam imućnih brahmana i sedam stotina njihovih svršenih učenika kako da recituju himne.

Tako se dobar glas proširio o Mahāgovindi: „Mahāgovinda vidi Brahmu, Mahāgovinda razgovara, diskutuje i savetuje sa Brahmom licem u lice!”

I tako Mahāgovinda jednom pomisli: „Dobar glas se proširio o meni da vidim Brahmu, da razgovaram, diskutujem i savetujem se sa Brahmom licem u lice. Ali to nije tačno. No, čuo sam da su u davna vremena, stari brahmani, učitelji učitelja, govorili: ’Oni koji provedu četiri meseca monsuna u osami, koncentrisani na saosećanje, takvi brahmani vide Brahmu oni razgovaraju, diskutuju i savetuju se sa Brahmom licem u lice’. Kako bi bilo ako bih ja proveo četiri meseca monsuna u osami, koncentrisan na saosećanje?”

I ode Mahāgovinda do kralja Reṇua i objasni mu o čemu razmišlja: „Gospodine, želeo bih da provedem četiri meseca monsuna u osami, koncentrisan na saosećanje. Niko ne bi trebalo da me posećuje, sem osobe koja donosi hranu.”

„Poštovani, Mahāgovinda, učini kako misliš da treba.”

Mahāgovinda ode do šest plemića sa istim predlogom, te dobi i od njih saglasnost.

Potom je posetio sedam imućnih brahmana i sedam stotina njihovih svršenih učenika sa istim predlogom, ali još dodade: „Recitujte himne u celini, kako ste ih čuli i zapamtili. Naučite i druge da ih recituju. Gospodo, želeo bih da provedem četiri meseca monsuna u osami, koncentrisan na saosećanje.

Niko ne bi trebalo da me posećuje, sem osobe koja donosi hranu.” „Poštovani, Mahāgovinda, učini kako misliš da treba.”

Slično ovome, Mahāgovinda je posetio svojih četrdeset žena, sa istim predlogom, te dobio saglasnost i od njih.

Tako Mahāgovinda dade da se istočno od grada podigne kuća za njega i povuče se tamo tokom naredna četiri meseca, koncentrisan na saosećanje. Niko ga nije posećivao, sem osobe koja donosi hranu.

Ali posle četiri meseca, brahman Mahāgovinda postade nezadovoljan, postade zabrinut: „Čuo sam da su u davna vremena, stari brahmani, učitelji učitelja, govorili: ’Oni koji provedu četiri meseca monsuna u osami, koncentrisani na saosećanje, takvi brahmani vide Brahmu oni razgovaraju, diskutuju i savetuju se sa Brahmom licem u lice’. Ali ja ne vidim Brahmu, ne razgovaram, ne diskutujem i ne savetujem se sa Brahmom licem u lice.”

6.3. Razgovor sa Brahmom

A Brahma Sanaṅkumāra, razumevši o čemu Mahāgovinda razmišlja, nestade iz Brahma sveta i pojavi se pred njim, tako brzo kao što bi snažan čovek ispružio savijenu ruku ili savio ispruženu ruku. I brahman Mahāgovinda postade prestrašen, šokiran, tako da mu se kosa na glavi nakostrešila, gledajući pojavu kakvu nikada do tada nije video. Tako prestravljen, brahman Mahāgovinda se obrati Brahmi Sanaṅkumāri u stihovima:

„Tako lepi, sjajni i veličanstveni,
ko ste vi, časni gospodine?
U neznanju vas pitam,
kako da vas raspoznam.”
„Zaista, u nebeskom svetu
znaju me kao ’Večnog mladića’.
Tako me svi bogovi znaju,
Govinda, tako me i ti znaj.”
„Mesto da sedne, voda za pranje nogu
i osveženje neko za Brahmu.
Ponizno vas molim, gospodine,
da prihvatite ove ponude.”
„Prihvatam tvoje ponude,
to o čemu Govinda govori,
za dobrobit ovoga sveta
i za sreću u budućnosti.
Ovo je prilika za tebe
da pitaš ono što želiš.”

I pomisli brahman Mahāgovinda: „Dobih priliku od Brahme Sanaṅkumāre. Da li da ga pitam o dobrobiti u ovom svetu ili u narednom?”

I još pomisli Mahāgovinda: „Dobro znam šta je dobrobit u ovome svetu. Čak me i drugi pitaju za savet o tome. Kako bi bilo da Brahmu Sanaṅkumāru upitam o dobrobiti u narednom svetu?” Tako se brahman Mahāgovinda obrati Brahmi Sanaṅkumāri u stihovima:

„Zaokupljen sumnjom, pitam Brahmu,
u kojeg sumnji nema,
Oslanjajući se na šta, vežbajući sebe u čemu,
smrtnik svet Brahme dostiže, u kojem smrti nema?”
„Brahmane, on među ljudskim bićima napustio je
sebičnu vezanost, sabran i ispunjen saosećanjem.
Lišen truljenja, od seksualnog snošaja odustavši,
na to se oslanjajući, u tome sebe vežbajući,
smrtnik svet Brahme dostiže, u kojem smrti nema.”

„Gospodine, razumem šta je to ’napustio je sebičnu vezanost’. Tako neko, okrenuvši leđa malom ili velikom imetku, malom ili velikom krugu srodnika, obrije kosu i bradu, obuče žuti ogrtač i napustivši domaćinski život postane beskućnik. Tako ja razumem reči ’napustio je sebičnu vezanost’.

Gospodine, razumem šta je to ’sabran’. Tako se neko povuče na osamljeno mesto, u šumu, u podnožje drveta, u planinu, uvalu, pećinu, groblje, čestar u džungli, na otvorenom ili kraj stoga sena. Tako ja razumem reč ’sabran’.

Gospodine, razumem šta je to ’ispunjen saosećanjem’. Tako neko živi obasjavajući jednu stranu sveta umom prožetim saosećanjem, isto tako i drugu, isto tako i treću, isto tako i četvrtu; takođe iznad, ispod, unaokolo, svuda i svakoga, kao i sebe; živi on obasjavajući čitav svet umom prožetim saosećanjem, obilnim, uzvišenim, nemerljivim, bez ikakvog neprijateljstva i zlovolje u sebi. Tako ja razumem reči ’ispunjen saosećanjem’.

Ali ja ne razumem to što govoriš o truljenju.

Šta je to, o Brahma, truljenje među ljudima?
Ja to ne znam i molim mudroga da mi kaže:
čime to obloženi ljudi smrde,
na putu ka paklu, sve dalje od sveta Brahme.”
„Bes, laži, varanje i obmana,
škrtost, nadmenost i ljubomora;
žudnja, pohlepa i mučenje drugih,
pohlepa, mržnja, sujeta i obmanutost.
Okovani ovakvim stvarima trule,
na putu ka paklu, sve dalje od sveta Brahme.”

Koliko razumem to što o truljenju govoriš, njega nije moguće ukloniti u onome ko u domu živi. Napustiću domaćinski život i u beskućnike otići.”

„Poštovani Govinda, učini kako misliš da treba.”

6.4. Obaveštavanje kralja Reṇua

I ode Mahāgovinda do kralja Reṇua, pa mu reče: „Vaše visočanstvo, pronađite novog savetnika, nekoga ko će vas savetovati u upravljanju kraljevstvom. Ja, poštovani, želim da napustim domaćinski život i odem u beskućnike. Kako sam čuo šta Brahma govori o truljenju, nije ga moguće ukloniti u onome ko u domu živi. Zato ću napustiti domaćinski život i otići u beskućnike.”

„Objavljujem kralju Reṇuu,
gospodaru zemlje:
moraš naučiti kako da vladaš,
jer se ja više savetništvu ne radujem.”
„Ako ti zadovoljstava manjka,
ja ću te njima obasuti;
od svake povrede ću te zaštititi,
jer ja sam zapovednik vojske.
Ti si otac i ja sam sin,
o Govinda, molim te ne odlazi!”
„Meni zadovoljstava ne manjka,
nikoga nema ko bi me povredio;
začuh glas koji nije ljudski,
i zato me dom više ne raduje.”
„Čiji je taj glas koji nije ljudski,
šta ti on reče;
kad si, čuvši ga, rešio
da napustiš dom i sve drugo.”
„Pre nego što se reših na ovo povlačenje,
želeo sam da žrtve prinosim,
da upalim sveti plamen,
od kusa trave prostrte unaokolo.
Ali kada se Brahma pojavio
preda mnom i brahma sveta,
na moje pitanje je odgovorio
i za mene laičkog života više nije bilo.”
„O Govinda, poverenja imam
u ono što ti si rekao;
čuo si glas koji nije ljudski,
kako bi grugačije učiniti mogao?
Sledićemo tvoj primer,
ti budi naš učitelj, Govinda;
Slično dragom kamenu berilu –
savršenom, čistom, prekrasnom –
isto tako čisti živećemo,
vođeni Govindinom poukom.

Ako poštovani Govinda napusti domaćinski život i ode u beskućnike, mi ćemo to isto učiniti. Ako ti odeš, odlazim i ja.”

6.5. Obaveštavanje šest plemića

Potom Mahāgovinda dođe do onih šest plemića i reče im: „Poštovani, pronađite novog savetnika, nekoga ko će vas savetovati u upravljanju kraljevstvom. Ja, poštovani, želim da napustim domaćinski život i odem u beskućnike. Kako sam čuo šta Brahma govori o truljenju, nije ga moguće ukloniti u onome ko u domu živi. Zato ću napustiti domaćinski život i otići u beskućnike.”

Onda se šest plemića povukoše da smisle plan: „Ti brahmani su zaista lakomi na bogatstvo; kako bi bilo ako bismo ga potkupili imetkom?”

Onda se oni vratiše do Mahāgovinde i rekoše mu: „U ovih sedam kraljevstava mnogo je bogatstva. Daćemo ti onoliko koliko poželiš.”

„Dosta, poštovani, ja sam već dovoljno dobio od svojih gospodara. I upravo sve to ostavivši, napustiću dom i otići u beskućnike. Kako sam čuo šta Brahma govori o truljenju, nije ga moguće ukloniti u onome ko u domu živi. Zato ću napustiti domaćinski život i otići u beskućnike.”

Onda se šest plemića povukoše da smisle plan: „Ti brahmani su zaista lakomi na žene; kako bi bilo ako bismo ga potkupili ženama?”

Onda se oni vratiše do Mahāgovinde i rekoše mu: „U ovih sedam kraljevstava mnogo je žena. Daćemo ti ih onoliko koliko poželiš.”

„Dosta, poštovani, ja već imam četrdeset jednakih žena. I upravo sve njih ostavivši, napustiću dom i otići u beskućnike. Kako sam čuo šta Brahma govori o truljenju, nije ga moguće ukloniti u onome ko u domu živi. Zato ću napustiti domaćinski život i otići u beskućnike.”

Ako poštovani Govinda napusti domaćinski život i ode u beskućnike, mi ćemo to isto učiniti.”

„Ako zadovoljstva čula svi napustite,
za koja obični ljudi bivaju vezani,
uložite napor, budite snažni
i naoružajte se snagom strpljenja.
Ovaj put ispravan put jeste,
ovaj put nenadmašan jeste;
Zaštićeno dobrim, ovo ispravno učenje,
do preporađanja u svetu Brahme vodi.”

„Ako je tako, molimo vas, gospodine, da sačekate sedam godina. Posle sedam godina, poći ćemo u beskućnike sa vama. Njegova sudbina bića i naša.”

„Sedam godina je predugo, gospodo, ne mogu toliko da čekam. Ko zna šta se u životu može dogoditi. Ka novom životu idemo. Moramo biti promišljeni i budni. Moramo činiti što je dobro i živeti svetačkim životom, jer niko ko je rođen smrti umaći ne može. Kako sam čuo šta Brahma govori o truljenju, nije ga moguće ukloniti u onome ko u domu živi. Zato ću napustiti domaćinski život i otići u beskućnike.”

„Ako je tako, molimo vas, gospodine, da sačekate šest godina… pet godina… četiri godine… tri godine… dve godine… jednu godinu. Posle jedne godine, poći ćemo u beskućnike sa vama. Njegova sudbina bića i naša.” „Jedna godina je predugo, gospodo, ne mogu toliko da čekam… „Sačekajte onda sedam meseci… šest meseci… pet meseci… četiri meseca… tri meseca… dva meseca… mesec dana… ili makar dve nedelje. Posle dve nedelje, poći ćemo u beskućnike sa vama. Njegova sudbina bića i naša.”

„Dve nedelje je predugo, gospodo, ne mogu toliko da čekam. Ka novom životu idemo. Moramo biti promišljeni i budni. Moramo činiti što je dobro i živeti svetačkim životom, jer niko ko je rođen smrti umaći ne može. Kako sam čuo šta Brahma govori o truljenju, nije ga moguće ukloniti u onome ko u domu živi. Zato ću napustiti domaćinski život i otići u beskućnike.”

„Sačekajte onda, poštovani, nedelju dana, da uputimo svoje sinove i braću kako da vladaju. Posle jedne nedelje, poći ćemo u beskućnike sa vama. Njegova sudbina bića i naša.”

„Jedna nedelja nije predugo, gospodo. Sačekaću toliko.”

6.6. Obaveštavanje brahmana

Potom je Mahāgovinda posetio sedam imućnih brahmana i sedam stotina njihovih svršenih učenika, pa im reče: „Poštovani, pronađite novog učitelja koji će vas učiti kako se recituju himne. Ja, poštovani, želim da napustim domaćinski život i odem u beskućnike. Kako sam čuo šta Brahma govori o truljenju, nije ga moguće ukloniti u onome ko u domu živi. Zato ću napustiti domaćinski život i otići u beskućnike.”

„Neka poštovani Govinda ne napušta domaćinski život i neka ne odlazi u beskućnike. Život beskućnika donosi malo poštovanja, malo koristi; dok život brahmana donosi mnogo poštovanja, mnogo koristi.”

„Ne govorite tako, gospodo, ne govorite tako. Ko uživa u više poštovanja, više koristi nego ja? Jer ja sam za kraljeve poput kralja, za brahmane poput Brahme, za kućedomaćine poput božanstva. Ostaviću sve to za sobom i postati beskućnik. Kako sam čuo šta Brahma govori o truljenju, nije ga moguće ukloniti u onome ko u domu živi. Zato ću napustiti domaćinski život i otići u beskućnike.”

Ako poštovani Govinda napusti domaćinski život i ode u beskućnike, mi ćemo to isto učiniti. Njegova sudbina bića i naša.””

6.7. Obaveštavanje suprugâ

Onda Mahāgovinda posetio svojih četrdeset žena, pa im reče: „Moje dame, učinite kako želite. Ili se vratite u svoje porodice ili pronađite sebi novog supružnika. Ja želim da napustim domaćinski život i odem u beskućnike. Kako sam čuo šta Brahma govori o truljenju, nije ga moguće ukloniti u onome ko u domu živi. Zato ću napustiti domaćinski život i otići u beskućnike.”

„Ti si jedina porodica koju mi želimo! To si jedini supružnik kojeg mi želimo” Ako poštovani Govinda napusti domaćinski život i ode u beskućnike, mi ćemo to isto učiniti. Njegova sudbina bića i naša.”

6.8. Mahāgovinda odlazi u beskućnike

Kada je prošlo nedelju dana, Mahāgovinda obrije kosu i bradu, zaogrnu se žutim ogrtačem i, napustivši dom, otide u beskućnike. A sa njim to učiniše sedam plemenitih kraljeva, valjano miropomazanih, sedam imućnih brahmana, zajedno sa svojih sedamsto svršenih učenika, njegovih četrdeset žena, sve jednake lepote, kao i mnogo hiljada plemića i brahmana.

Praćen takvom pratnjom, Mahāgovinda je išao unaokolo, kroz sela, gradove i prestonice. I gde god bi se našao, bio je za kraljeve poput kralja, za brahmane poput Brahme, za kućedomaćine poput božanstva. on bi govorio: „Poštovanjem brahmanu Mahāgovindi, poštovanje savtniku sedmorice!”

Boravio je tako obasjavajući jednu stranu sveta umom prožetim prijateljskom ljubavlju, isto tako i drugu, isto tako i treću, isto tako i četvrtu; takođe iznad, ispod, unaokolo, svuda i svakoga, kao i sebe; boravio je on obasjavajući čitav svet umom prožetim prijateljskom ljubavlju, obilnom, uzvišenom, nemerljivom, bez ikakvog neprijateljstva i zlovolje u sebi. Boravio je tako obasjavajući jednu stranu sveta umom prožetim saosećanjem… umom prožetim radošću zbog sreće drugih… Boravio je tako obasjavajući jednu stranu sveta umom prožetim spokojstvom… bez ikakvog neprijateljstva i zlovolje u sebi. I podučavao je svoje učenike putu koji vodi u svet Brahme.

I koji su ga tom prilikom potpuno razumeli, takvi su posle sloma tela, posle smrti, preporodili na dobrom odredištu, u svetu Brahme. Među onima koji ga nisu do kraja razumeli, neki su se posle sloma tela, posle smrti, preporodili među božanstvima koja imaju kontrolu nad tvorevinama drugih bića, neki među božanstvima koja se oduševljavaju stvaranjem, ili Tusita božanstvima ili Yāma božanstvima ili božanstvima trideset trojice ili božanstvima četiri velika kralja. Ako ništa drugo, neka su se preporodila među nebesnicima.

Na taj način odlazak u beskućnike nije bio uzaludan za sve te mladiće iz dobrih porodica, već je doneo plod, doneo je korist.’

Da li Blaženi toga seća?”

„Sećam se, Pañćasikha. Ja sam u to vreme bio brahman Mahāgovinda. I podučavao sam svoje učenike putu koji vodi u svet Brahme. Ali takav moj svetački život nije vodio do otrežnjenja, hlađenja strasti, prestanka, smirenja, neposrednog znanja, probuđenja, nibbāne, već samo do preporađanja u svetu Brahme.

Ali svetački život koji sada propovedam nepogrešivo vodi do otrežnjenja, hlađenja strasti, prestanka, smirenja, neposrednog znanja, probuđenja, nibbāne. A kakav je, Pañćasikha, taj svetački život? To je ovaj plemeniti osmostruki put. Čine ga: ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravni postupci, ispravno življenje, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija. On nepogrešivo vodi do otrežnjenja, hlađenja strasti, prestanka, smirenja, neposrednog znanja, probuđenja, nibbāne.

Pañćasikha, oni među mojim učenicima koji potpuno razumeju moje učenje, oni ovde i sada ulaze i borave u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez nečistoća, svaki od otrova uklonjen.

Oni koji ga nisu do kraja razumeli, oni raskidaju pet nižih okova i posle sloma tela, posle smrti, preporađaju se spontano i pošto će svakako dostići probuđenje, ne vraćaju se u ovaj svet.

Među onima koji nisu do kraja razumeli moje učenje, neki raskidaju tri okova i smanjuju pohlepu, mržnju i obmanutost, te postaju jednom-povratnici, pojavivši se u ovom svetu još samo jednom i onda okončaju patnju.

Među onima koji nisu do kraja razumeli moje učenje, neki raskidaju tri okova i postaju oni koji su ušli u tok, sigurni da neće ponovo biti obuzeti patnjom, već na kraju dostići probuđenje.

Na taj način, Pañćasikha, odlazak u beskućnike nije bio uzaludan za sve te mladiće iz dobrih porodica, već je doneo plod, doneo je korist.”

Tako reče Blaženi. Na to nebesnik Pañćasikha, saglasan i obradovan onim što je Blaženi rekao, pokloni se Blaženom, pa pazeći da mu ovaj ostane sa desne strane, ustade sa svog mesta i otide.

The Long Discourses

|_II. The Great Chapter

DN19. Mahāgovinda

Translations [19]

English

繁體字

日本語

Deutsch

Italiano

Português

Norsk

Srpski

עִבְרִית

हिंदी

ಕನ್ನಡ

বাংলা

Việt Ngữ

Bahasa Indonesia

සිංහල

ภาษาไทย

पाळिभासा (Pāli)

Reference