Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio u zemlji Magadhi, istočno od Rāđagahe, kraj brahmanskog sela po imenu Ambasaṇḍā, u Indasāla pećini, na planini Vediyi.

Tom prilikom se u Sakki, vladaru bogova, javila želja da vidi Blaženog. Onda mu na pamet pade ova misao: „Gde li sada boravi Blaženi, plemeniti i potpuno probuđeni?

I vide Sakka Blaženog da boravio u zemlji Magadhi, istočno od Rāđagahe, kraj brahmanskog sela po imenu Ambasaṇḍa, u Indasāla pećini, na planini Vediyi. Videvši to, obrati se on božanstvima trideset trojice: „Gospodo, Blaženi boravi u zemlji Magadhi, istočno od Rāđagahe, kraj brahmanskog sela po imenu Ambasaṇḍa, u Indasāla pećini, na planini Vediyi. Kako bi bilo da posetimo Blaženog, plemenitoga i potpuno probuđenoga.”

„Da, vaša svetosti”, odgovoriše božanstva trideset trojice.

Na to Sakka, vladar bogova, reče mladom nebesniku Pañćasikhi: „Dragi Pañćasikha, Blaženi boravi u zemlji Magadhi, istočno od Rāđagahe, kraj brahmanskog sela po imenu Ambasaṇḍā, u Indasāla pećini, na planini Vediyi. Kako bi bilo da posetimo Blaženog, plemenitoga i potpuno probuđenoga.”

„Da, vaša svetosti”, odgovori ganbdhabba Pañćasikha. I uzevši svoju harfu načinjenu od žutog bilva drveta, krenu on kao Sakkin pratilac.

Onda Sakka, okružen pratnjom koju su činila božanstva trideset trojice i mladi nebesnik Pañćasikha – hitro, kao kada bi snažan čovek ispružio savijenu ruku ili savio ispruženu ruku – nestade sa neba trideset trojice i pojavi se na planini Vediyi.

I tom prilikom, zahvaljujući sjaju samih božanstava, planina Vediya beše izuzetno sjajna, a isto tako i brahmansko selo Ambasaṇḍā. Ljudi u okolnim selima rekoše: „Planinom Vediyom danas mora da besni požar! Čitava planina kao da je u plamenu! Čitava planina kao da gori! Zašto je ona danas tako blistava? Baš kao i brahmansko selo Anbasaṇḍā?” Bili su obuzeti osećajem zapanjenost; kosa im beše nakostrešena.

Na to Sakka, vladar bogova, reče mladom nebesniku Pañćasikhi: „Dragi moj Pañćasikha, za nekoga kao ja teško je da priđe Tathāgati dok je u osami, u zadubljenju, ushićen zadubljenjem. Kako bi bilo ako bi prvo ti odobrovoljio Blaženog, a tek potom bih ja bio u prilici da priđem Blaženom, plemenitom i potpuno probuđenome.”

„Da, vaša svetosti”, odgovori ganbdhabba Pañćasikha. I uzevši svoju harfu načinjenu od žutog bilva drveta, i otide do Indasāla pećine. Stojeći tako sa strane, on pomisli: „Ovo nije ni predaleko, ni preblizu Blaženom; moći će dobro da čuje moj glas”.

1. Pañćasikhina pesma

Stojeći tako sa strane, nebesnik Pañćasikha učini da se njegova harfa čuje i izgovori ove stihove o Budi, Dhammi, sanghi, arahantima i ljubavi:

„O Bhadda, blistava poput sunca, 
klanjam se tvom ocu Timbaruu, 
koji razlog je što takva lepota postoji, 
izvor neizmere radosti za mene.

Kao povetarac onome ko je oznojan, 
kao napitak hladan ožednelome, 
ti si sunčev zrak, meni draga, 
koliko i Dhamma arahantima.

Kao lek što je bolesnome, 
kao što hrana je gladnome, 
ugasi vatru u meni, o Bhadda, 
kao što voda požar ugasi.

Kao što slon na letnjoj pripeci 
uroni u jezero sa lotosima, 
tako hladno i puno latica i polena, 
isto tako bih ja da u tvoje grudi uronim.

Poput slona što se na granje i trnje ne obazire 
kada ga gonič bičem potera, 
ja se zaista ne obazirem na to šta činim, 
očaran tvojim zanosnim bokovima.

Za tobom moje srce žudi, 
moj um potpuno promenjen; 
za mene povratka nema, 
baš kao za ribu koja udicu proguta.

O Bhaddā, bokova divnih, zagrli me, 
ti očiju nežnih, zagrli me; 
u naručje me uzmi, lepotice, 
to je jedino što želim.

Ah, moja želja tada beše mala, 
slatka moja, kose valovite, 
ali vremenom ona naraste, 
kao i darovi za arahante.

Kakve god zasluge da delima stekoh, 
darujući takva savršena bića, 
neka one, lepotice moja, 
dozreju u bivanje sa tobom.

Kakve god zasluge da delima stekoh, 
na ovom zemljinom šaru, 
neka one, lepotice moja, 
dozreju u bivanje sa tobom.

Baš kao što je sakyanski sin u zadubljenju, 
sabran, pažljiv i svestan, 
mudrac u potrazi za stanjem besmrtnosti, 
tako sam ja, sunašce moje, okrenut samo tebi.

Baš kao što se mudrac raduje 
kad do najvišeg probuđenja stigne, 
tako se, lepotice moja, i ja radujem 
da ću završiti sa tobom sjedinjen.

Ako bi Sakka, gospodar neba trideset trojice, 
želeo da mi podari mislist svoju, 
ti si Bhaddā ta koju bih zatražio, 
tolika je moja ljubav prema tebi.

Baš kao salovo drvo u punom cvatu, 
toliko je obilje mudrosti u oca tvoga, 
ponizan, njemu se klanjam, 
radi takve kćeri koju ima.

Na to Blaženi reče mladom nebesniku Pañćasikhi: „Pañćasikha, zvuk tvoje harfe lepo se slaže sa tvojim pevanjem, a pevanje se dobro slaže sa zvukom harfe. štaviše, niti tvoja harfa prestiže tvoju pesmu, a niti pevanje prestiže harfu. Kada si ti to sačinio ovu pesmu o Budi, Dhammi, sanghi, arahantima i ljubavi?”

„Poštovani, bilo je dok je Blaženi boravio kraj Uruvela, na obali reke Nerañđāre, kraj banjanovog drveta, ne dugo posle probuđenja. A ja sam tada bio zaljubljen u damu po imenu Bhaddā Sūriyavaććhasā, kći kralja nebesnika Timbarua. Ali ta je deva volela drugoga, sina vozara Mātalija, po imenu Sikhaṇḍī. Pošto je pridobiti na druge načine nisam mogao, uzeh svoju harfu od žute bilve i otidoh u dom kralja nebesnika Timbarua. Tu, uz pratnju harfe, otpevah ove stihove o Budi, Dhammi, sanghi, arahantima i ljubavi.

Kada ovo bi rečeno, Bhaddā Suriyavaććha mi reče: ’Ali, časni gospodine, ja se nikada nisam srela licem u lice sa Blaženim. Samo sam čula o njemu, kada sam išla da plešem pred bogovima neba trideset trojice, u Dvorani pravednosti. Pošto toliko hvališ Blaženog, hajde da ga sretnemo još danas!’ I posle toga ne videh tu gospu sve do danas.”

2. Sakkina poseta

Onda Sakki, vladaru bogova, na pamet pade ova misao: „Nebesnik Pañćasikha i Blaženi vode prijateljski razgovor.”

Na to Sakka, vladar bogova, reče mladom nebesniku Pañćasikhi: „Dragi moj Pañćasikha, pokloni se Blaženom u moje ime i reci mu: ’Poštovani, Sakka, vladar bogova, zajedno sa svojom svitom, klanja se do nogu Blaženom’.”

„Da, vaša svetosti,” odgovori Pañćasikha. Tako se on pokloni Blaženom i reče: „Poštovani, Sakka, vladar bogova, zajedno sa svojom svitom, klanja se do nogu Blaženom.”

„Pañćasikha, neka Sakka, vladar bogova, zajedno sa celom svojom svitom, bude srećan. Jer svako želi da bude srećan, bilo da je božanstvo, čovek, titan, zmaj, nebesnik ili bilo drugo biće.”

Jer to je način na koji Tathāgate pozdravljaju tako velika bića. Pošto ga je Blaženi pozdravi, Sakka, vladar bogova, uđe u Indasāla pećinu, pokloni se Blaženom i stade sa strane. Božanstva neba trideset trojice takođe uđoše u Indasāla pećinu, pokloniše se Blaženom i stadoše sa strane. Isto to učini i mladi nebesnik Pañćasikha.

I tom prilikom se u Indasāla pećine sve neravnine izravnaše, tesnaci se proširiše, tamaa nestade i svetlost se pojavi, kao što to biva zahvaljujući moći bogova.

Onda Blaženi reče Sakki: „Zadivljujuće je, čudesno je da je poštovani Kosiya, koji ima toliko obaveza i poslova, došao ovamo.”

„Već odavno sam želeo da dođem i vidim Blaženog, ali ne mogoh zbog mnogih poslova koje je trebalo obaviti u vezi sa bogovima trideset trojice. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u kolibi od salaḷa drveta. I ja dođoh u Sāvatthi  da vidim Blaženog. Ali u to vreme Blaženi je sedeo uronjen u neku vrstu zadubljenja, a božanska pratilja velikog kralja Vessavaṇe brinula se o Blaženom, stojeći kraj njega sklopljenih dlanova u znak poštovanja.

Onda ja rekog Bhūđati: „Sestro, pokloni se Blaženom u moje ime i reci mu: ’Poštovani, Sakka, vladar bogova, zajedno sa svojom svitom, klanja se do nogu Blaženom’.”

Na to mi Bhūđati reče: ’Časni gospodine, sada nije vreme za posetu Blaženom; on sada boravi u osami.’

’U tom slučaju, sestro, kada Blaženi izađe iz osame, pokloni mu se u moje ime i reci mu: „Poštovani, Sakka, vladar bogova, zajedno sa svojom svitom, klanja se do nogu Blaženom”.’ Da li se sestra poklonila Blaženom u moje ime? Seća li se Blaženi sestrinih reči?”

„Da, poklonila mi se, vladaru bogova, i sećam se njezinih reči. Sem toga, sećam se da je zveket kočija kojima se vozio poštovani učinio da izađem iz zadubljenja.”

„Gospodine, od bogova koji su na nebu trideset trojice rođeni mnogo pre nas sam čuo: ’Kada se u ovom svetu pojavi Tathāgata, plemeniti i potpuno probuđeni, božanstava je sve više, a titana sve manje.’ I ja sâm sam tome svedok da kada se u ovom svetu pojavi Tathāgata, plemeniti i potpuno probuđeni, božanstava je sve više, a titana sve manje.

2.1. Priča o Gopaki

Upravo ovde u Kapilavatthuu, poštovani, živela je sakyanska devojka po imenu Gopikā, koja je imala veliko peverenje u Blaženog, Dhammu i sanghu, ispunjena vrlinom. Napustivši svoju žesnku prirodu, živela je kao muškarac, a posle sloma tela, posle smrti, preporodila se na dobrom odredištu, na nebu. U društvu božanstava trideset trojice, ona postad ejedan od mojih sinova. I tako su ga znali: ’Gopaka, božiji sin’.

A bila su i tri monaha koja su se, živeći svetačkim životom, preporodila među nižim nebesnicima. Tu su se oni zabavljali, obasuti i opskrbljeni sa pet struna zadovoljstava čula, te postadoše moji sluge i pratioci.

Zbog toga ih je Gopaka kritikovao: ’Šta ste za ime sveta vi gospodo radili kada ste slušali učenje Blaženog! Ja sam kao devojka imala veliko peverenje u Blaženog, Dhammu i sanghu, bila ispunjena vrlinom. Onda sam napustivši svoju žensku prirodu, živela kao muškarac, a posle sloma tela, posle smrti, preporodila se na dobrom odredištu, na nebu. I tu sam u društvu božanstava trideset trojice, postala jedan od Sakkinih sinova. Tako me svi bogovi znaju: „Gopaka, božiji sin”. A vi ste se, živeći svetačkim životom, preporodili među nižim nebesnicima. Tužno je videti saputnike u Dhammi kako se preporode kao niži nebesnici.’

Pošto ih je božiji sin tako kritikovao, dvojica od njih zadobiše svesnost koja vodi među Brahmine savetnike, dok jedan ostade vezan za zadovoljstva čula.

’Bejah sledbenica Mudroga 
i moje ime beše Gopikā. 
Ispunjena poverenjem u Budu i Dhammu, 
predano sam podržavala sanghu.

Izvrsnosti Budnog učenja zahvaljujući, 
sada sam moćni, sjajni sin Sakkin; 
preporodivši u sjaju bogova trideset trojice, 
tu me sada znaju kao Gopaku.

Onda ugledah monahe koje sam znala i ranije, 
kako se rodiše i žive među nebesnicima. 
Oni behu Gotamini učenici, 
kada smo ranije ljudska bića bili.

Pomagala sam ih hranom i pićem, 
perući im noge kad u moj dom stignu. 
Gde li je obraz tim poštovanima, 
koji Budino učenje nisu razumeli?

Jer svako sam za sebe mora pronići u Dhammu, 
koju je Mudri tako dobro razumeo i izložio. 
Jer ja, služeći vas, 
čuh dobru reče plemenitih.

Sada sam moćni, sjajni sin Sakkin; 
preporodivši u sjaju bogova trideset trojice; 
a vi ste sledili najboljega, 
živeli nenadmašnim svetačkim životom,

pa ipak se preporodiste kao niža božanstva, 
na mestu koje vama ne priliči. 
O, poštovani, kako je tužno videti saputniek u Dhammi 
kada se preporode među nižim božanstvima.

Vi ste, poštovani, stigli među nebesnike, 
služite bogovima kao sluge i pratioci. 
Međutim, ja sam u domaćinskoj kući živela, 
a pogledajte sada moju izvrsnost!

Nekada sam žena bila, a sada muško božanstvo, 
blagoslovena božanskim zadovoljstvima.’ 
Kada ih tako prekori Goramina sledbenica, 
kada razumeše Gopaku, osećaj neodložnosti ih obuze.

’Potrudimo se, uložimo napor, 
druge više služiti nećemo!’ 
U dvojici od njih se snaga pokrenu, 
kada se prisetiše Gotaminih pouka.

Tu odmah u umovima njihovim strast prestade 
i uočiše opasnost u zadovoljstvima čula. 
I oni raskinuše njihove okove i stege, 
skinuše jarmove Zlog, koje je tako teško skinuti.

Kao kad slon pokuda konopce i vezove, 
otidoše oni izvan božanstava trideset trojice, 
zajedno sa Indrom i Pađāpatijem, 
koji su svi sedeli u Dvorani pravednosti.

Sve njih koji su tu sedeli nadiđoše, 
ovi heroji bez žudnji, što čistotu neguju. 
Videvši to, osećaj neodložnosti obuze Vāsavu, 
vrhovnog vladara bogova, okruženog božanstvima:

’Oni su se preporodili među nižim božanstvima, 
a sada su i božanstva neba trideset trojice nadmašili’; 
Čuvši ove reči kao izraz osećaja neodložnosti, 
Gopaka se obrati Vāsavi:

’O Indra, u svetu ljudi postoji Buda, 
znan kao mudrac iz plemena Sakya, što čulnost pobedio je. 
to behu njegovi sinovi što razum izgubiše, 
ali kada sam ih prekoreo, ponovo ga povratiše’.

Od njih trojice jedan je koji ostaje ovde 
da i dalje živi među nebesnicima; 
a dvojica slede put samoprobuđenja 
čak i božanstva zbog nepažljivosti prekorevaju.

Samo učenje je na takav način izloženo 
da ni jedan jedini učenik sumnji nema; 
slavimo Budu, pobednika, predvodnika bića, 
što bujicu prešao je, sumnje sve presekao!

Oni koji Dhammu ovde dobro razumeju, 
izvrsnost stiču u skladu sa tim razumevanjem: 
među mnoštvom Brahminih savetnika, 
ova dvojica najizvrsniji su.

Da isto tako razumemo Dhammu, 
zato dođosmo ovamo, časni gospodine; 
ako nam Blaženi pruži šansu, 
rado bismo mu pitanje postavili.”

Na to Blaženi pomisli: „Dugo je ovaj duh vodio čist život. I zato, kakvo god pitanje da želi da mi postavi, biće to na korist, a ne beskorisno. I kako god da na to pitanje odgovorim, on će to sigurno odmah razumeti.”

Onda Blaženi reče Sakki, vladaru bogova:

„Postavi mi, Vāsava, svoje pitanje, 
šta god da ti je na umu; 
Na svako od tih pitanja 
ja ću ti odgovor dati.”

Pošto je dobio priliku, Sakka, vladar bogova, postavi Blaženom svoje prvo pitanje:

„Koji to okovi, časni gospodine, postoje za bogove, ljude, titane, zmajeve, nebesnike i druge, koji svi žele ovako: ’Neka živimo bez mržnje, bez nasilja, bez povređivanja, bez zlovolje i besa’, a ipak u njihovom životu ima i mržnje i nasilja i povređivanja i zlovolje i besa?”

Takvo beše Sakkino pitanje za blaženoga. Na njega Blaženi ovako odgovori:

„Vladaru bogova, postoje okovi zavisti i sebičnosti za bogove, ljude, titane, zmajeve, nebesnike i druge, koji svi žele ovako: ’Neka živimo bez mržnje, bez nasilja, bez povređivanja, bez zlovolje i besa’, a ipak u njihovom životu ima i mržnje i nasilja i povređivanja i zlovolje i besa?”

To beše odgovor Blaženog na pitanje Sakke, vladara bogova. Zadovoljan odgovorom Blaženog, Saka se obradova i ushiti: „Tako, Blaženi, tako je, Srećni! Čuvši odgovor Blaženog, prezašao sam sumnju, u meni neizvesnost nestade.”

Onda Sakka, vladar bogova, obradovan rečima Blaženog, zadovoljan, postavi novo pitanje Blaženom:

„Ali, časni gospodine, zavist i sebičnost odakle izviru, šta im je uzrok, gde mesto rođenja, kakvo je njihovo poreklo; šta kada postoji, postoje i zavist i sebičnost; šta kada ne postoji, ne postoje ni zavist, ni sebičnost?”

„Vladaru bogova, zavist i sebičnost izviru iz onoga što je drago i onoga što nije drago, to im je uzrok, to mesto rođenja, takvo je njihovo poreklo; kada drago i nedrago postoje, postoje i zavist i sebičnost; kada drago i nedrago ne postoje, ne postoje ni zavist, ni sebičnost.”

„Ali, časni gospodine, drago i nedrago odakle izviru, šta im je uzrok, gde mesto rođenja, kakvo je njihovo poreklo; šta kada postoji, postoje i drago i nedrago; šta kada ne postoji, ne postoje ni drago, ni nedrago?”

„Vladaru bogova, drago i nedrago izviru iz želje, to im je uzrok, to mesto rođenja, takvo je njihovo poreklo; kada želja postoji, postoje i drago i nedrago; kada želja ne postoji, ne postoje ni drago, ni nedrago.”

„Ali, časni gospodine, odakle želja izvire, šta joj je uzrok, gde mesto rođenja, kakvo je njeno poreklo; šta kada postoji, postoji i želja; šta kada ne postoji, ne postoji ni želja?”

„Vladaru bogova, želja izvire iz razmišljanja, to joj je uzrok, to mesto rođenja, takvo je njeno poreklo; kada misao postoji, postoji i želja; kada misao ne postoji, ne postoji ni želja”

„Ali, časni gospodine, odakle misao izvire, šta joj je uzrok, gde mesto rođenja, kakvo je njeno poreklo; šta kada postoji, postoji i misao; šta kada ne postoji, ne postoji ni misao?”

„Vladaru bogova, razmišljanje izvire iz opažaja i pojmova rođenih umnožavanjem u umu, to mu je uzrok, to mesto rođenja, takvo je njegovo poreklo; kada postoje opažaji i pojmovi rođeni umnožavanjem u umu, postoji i misao; kada ne postoje opažaji i pojmovi rođeni umnožavanjem u umu, ne postoji ni misao.”

„A na koji način, časni gospodine, monah treba da vežba da bi prestalo umnožavanje opažaja i pojmova u umu?”

2.2. Meditacija o osećajima

„Vladaru bogova, kažem da postoje dve vrste sreće: jedna koju treba negovati i druga koju ne treba negovati. Vladaru bogova, kažem da postoje dve vrste tuge: jedna koju treba negovati i druga koju ne treba negovati. Vladaru bogova, kažem da postoje dve vrste spokojstva: jedno koje treba negovati i drugo koje ne treba negovati.

A koje su to dve vrste sreće o kojima sam govorio? Dakle, kada za neku vrstu sreće znaš ovako: ’Kada negujem ovu vrstu sreće, štetna mentalna stanja jačaju, a korisna mentalna stanja nestaju, tada takvu vrstu sreće ne bi trebalo da neguješ. A kada za neku vrstu sreće znaš ovako: ’Kada doživljavam ovu vrstu sreće, štetna mentalna stanja nestaju, a korisna mentalna stanja jačaju, tada bi takvu vrstu sreće trebalo da neguješ. Između one koju prate zamišljanje i razmišljanje i one u kojoj nema zamišljanja i razmišljanja, uzvišenija je ova druga. Dakle, vladaru bogova, kažem da postoje dve vrste sreće: jedna koju treba negovati i druga koju ne treba negovati. Kada je to rečeno, zbog toga je rečeno.

A zašto sam to rekao da postoje dve vrste tuge? A kada za neku vrstu tuge znaš ovako: ’Kada negujem ovu vrstu tuge, štetna mentalna stanja jačaju, a korisna mentalna stanja nestaju, tada takvu vrstu tuge ne bi trebalo da neguješ. Dakle, kada za neku vrstu tuge znaš ovako: ’Kada doživljavam ovu vrstu tuge, štetna mentalna stanja nestaju, a korisna mentalna stanja jačaju, tada bi takvu vrstu tuge trebalo da neguješ. Između one koju prate zamišljanje i razmišljanje i one u kojoj nema zamišljanja i razmišljanja, uzvišenija je ova druga. Dakle, vladaru bogova, kažem da postoje dve vrste tuge: jedna koju treba negovati i druga koju ne treba negovati. Kada je to rečeno, zbog toga je rečeno.

A zašto sam to rekao da postoje dve vrste spokojstva? Dakle, kada za neku vrstu sreće znaš ovako: ’Kada negujem ovu vrstu spokojstva, štetna mentalna stanja jačaju, a korisna mentalna stanja nestaju, tada takvu vrstu spokojstva ne bi trebalo da neguješ. A kada za neku vrstu spokojstva znaš ovako: ’Kada doživljavam ovu vrstu spokojstva, štetna mentalna stanja nestaju, a korisna mentalna stanja jačaju, tada bi takvu vrstu spokojstva trebalo da neguješ. Između onog koje prate zamišljanje i razmišljanje i onog u kojem nema zamišljanja i razmišljanja, uzvišenije je ova drugo. Dakle, vladaru bogova, kažem da postoje dve vrste spokojstva: jedno koje treba negovati i drugo koje ne treba negovati. Kada je to rečeno, zbog toga je rečeno.

Na koji način, vladaru bogova, monah treba da vežba da bi prestalo umnožavanje opažaja i pojmova u umu?”

To beše odgovor Blaženog na pitanje Sakke, vladara bogova. Zadovoljan odgovorom Blaženog, Saka se obradova i ushiti: „Istina je, Blaženi! Istina je, Srećni! Čuvši odgovor Blaženog, prevazišao sam sumnju, u meni neizvesnost nestade.”

2.3. Obuzdavanje u skladu sa monaškim pravilima

Onda Sakka, vladar bogova, obradovan rečima Blaženog, zadovoljan, postavi novo pitanje:

„A na koji način, časni gospodine, monah treba da vežba da bi praktikovao obuzdavanje u skladu sa monaškim pravilima?”

„Vladaru bogova, kažem da postoje dve vrste telesnih postupaka: oni koje treba negovati i drugi koju ne treba negovati. Vladaru bogova, kažem da postoje dve vrste verbalnih postupaka: oni koje treba negovati i drugi koje ne treba negovati. Vladaru bogova, kažem da postoje dve vrste traganja: ono koje treba negovati i drugo koje ne treba negovati.

A zašto sam to rekao da postoje dve vrste telesnih postupaka? Dakle, kada za neku vrstu telesnih postupaka znaš ovako: ’Kada negujem ovu vrstu telesnih postupaka, štetna mentalna stanja jačaju, a korisna mentalna stanja nestaju, tada takvu vrstu telesnih postupaka ne bi trebalo da neguješ. A kada za neku vrstu telesnih postupaka znaš ovako: ’Kada doživljavam ovu vrstu telesnih postupaka, štetna mentalna stanja nestaju, a korisna mentalna stanja jačaju’, tada bi takvu vrstu telesnih postupaka trebalo da neguješ. Zato vladaru bogova, kažem da postoje dve vrste telesnih postupaka. oni koje treba negovati i drugi koje ne treba negovati. Kada je to rečeno, zbog toga je rečeno.

„Vladaru bogova, postoje dve vrste verbalnih postupaka kažem – A zašto sam to rekao da postoje dve vrste verbalnih postupaka? Kada za neku vrstu verbalnih postupaka znaš ovako: ’Kada negujem ovu vrstu verbalnih postupaka, štetna mentalna stanja jačaju, a korisna mentalna stanja nestaju’, tada takvu vrstu verbalnih postupaka ne bi trebalo da neguješ. Kada za neku vrstu telesnih postupaka znaš ovako: ’Kada doživljavam ovu vrstu verbalnih postupaka, štetna mentalna stanja nestaju, a korisna mentalna stanja jačaju, tada bi takvu vrstu verbalnih postupaka trebalo da neguješ. Vladaru bogova, kažem da postoje dve vrste verbalnih postupaka: oni koje treba negovati i drugi koje ne treba negovati. Kada je to rečeno, zbog toga je rečeno.

Vladaru bogova, kažem da postoje dve vrste traganja: A koje su to dve vrste traganja o kojima sam govorio? Kada za neku vrstu traganja znaš ovako: ’Kada negujem ovu vrstu traganja, štetna mentalna stanja jačaju, a korisna mentalna stanja nestaju’, tada takvu vrstu traganja ne bi trebalo da neguješ. Kada za neku vrstu traganja znaš ovako: ’Kada negujem ovu vrstu traganja, štetna mentalna stanja nestaju, a korisna mentalna stanja jačaju’, tada bi takvu vrstu traganja trebalo da neguješ. Zato vladaru bogova, kažem da postoje dve vrste traganja: ono koje treba negovati i drugo koje ne treba negovati. Kada je to rečeno, zbog toga je rečeno.

Vladaru bogova, kada na taj način, monah vežba obuzdavanje u skladu sa monaškim pravilima?”

To beše odgovor Blaženog na pitanje Sakke, vladara bogova. Zadovoljan odgovorom Blaženog, Saka se obradova i ushiti: „Istina je, Blaženi! Istina je, Srećni! Čuvši odgovor Blaženog, prevazišao sam sumnju, u meni neizvesnost nestade.”

2.4. Obuzdavanje čula

Onda Sakka, vladar bogova, obradovan rečima Blaženog, zadovoljan, postavi novo pitanje:

„A na koji način, časni gospodine, monah treba da vežba da bi praktikovao obuzdavanje čula?”

„Vladaru bogova, kažem da postoje dve vrste oblika dostupna oku: oni koje treba negovati i drugi koje ne treba negovati. Takođe kažem da postoje dve vrste zvukova dostupnih uhu: oni koje treba negovati i drugi koju ne treba negovati. Takođe kažem da postoje dve vrste mirisa dostupnih nosu: oni koje treba negovati i drugi koje ne treba negovati. Takođe kažem da postoje dve vrste ukusa dostupnih jeziku: oni koje treba negovati i drugi koju ne treba negovati. Takođe kažem da postoje dve vrste dodira dostupnih telu: oni koje treba negovati i drugi koje ne treba negovati. Takođe kažem da postoje dve vrste objekata uma dostupnih umu: oni koje treba negovati i drugi koje ne treba negovati.

Kada je ovo bilo izgovoreno, Sakka reče Blaženom:

„Poštovani gospodine, ono što je Blaženi rekao ukratko, bez iznošenja pojedinosti, tome ja razumem detaljno značenje na ovaj način: Onu vrstu oblika dostupnih oku kod kojih, kada se neguju, štetna mentalna stanja jačaju, a korisna mentalna stanja nestaju, ne bi trebalo negovati. Onu vrstu oblika dostupnih oku kod kojih, kada se neguju, štetna mentalna stanja nestaju, a korisna mentalna stanja jačaju, trebalo bi negovati. Onu vrstu zvukova dostupnih uhu… mirisa dostupnih nosu… ukusa dostupnih jeziku… dodira dostupnih telu… Onu vrstu objekata uma dostupnih umu kod kojih, kada se neguju, štetna mentalna stanja jačaju, a korisna mentalna stanja nestaju, ne bi trebalo negovati. Onu vrstu objekata uma dostupnih umu kod kojih, kada se neguju, štetna mentalna stanja nestaju, a korisna mentalna stanja jačaju, trebalo bi negovati.

Ono što je Blaženi rekao ukratko, bez iznošenja pojedinosti, tome ja razumem detaljno značenje na ovaj način. Čuvši odgovor Blaženog, prevazišao sam sumnju, u meni neizvesnost nestade.”

Onda Sakka, vladar bogova, obradovan rečima Blaženog, zadovoljan, postavi novo pitanje:

„Časni gospodine, da li svi askete i brahmani podučavaju isto učenje, poštuju ista pravila vrline, imaju istu veru, teže istom cilju?”

„Ne, vladaru bogova, svi askete i brahmani ne podučavaju isto učenje, ne poštuju ista pravila vrline, nemaju istu veru, ne teže istom cilju.”

„Ali zbog čega, časni gospodine, svi askete i brahmani ne podučavaju isto učenje, ne poštuju ista pravila vrline, nemaju istu veru, ne teže istom cilju.”

„Vladaru bogova, ovaj svet je sačinjen od mnogobrojnih i raznovrsnih elemenata. U takvom svetu bića su sklona da se vežu za jedan ili drugi element, da ga tvrdoglavo drže i pri tome tvrde: ’Samo je ovo istina! Sve drugo je pogrešno!’ Zbog toga, vladaru bogova, svi askete i brahmani ne podučavaju isto učenje, ne poštuju ista pravila vrline, nemaju istu veru, ne teže istom cilju.”

„Časni gospodine, da li su svi askete i brahmani dosegli krajnju svrhu, krajnju sigurnost od ropstva, krajnji svetački život, krajnji cilj?”

„Ne, vladaru bogova, svi askete i brahmani nisu dosegli krajnju svrhu, krajnju sigurnost od ropstva, krajnji svetački život, krajnji cilj.”

„Ali zbog čega, časni gospodine, svi askete i brahmani nisu dosegli krajnju svrhu, krajnju sigurnost od ropstva, krajnji svetački život, krajnji cilj.”

„Vladaru bogova, samo je onaj monah koji je oslobođen iskorenjivanjem žudnje dosegao krajnju svrhu, krajnju sigurnost od ropstva, krajnji svetački život, krajnji cilj. Zbog toga svi askete i brahmani nisu dosegli krajnju svrhu, krajnju sigurnost od ropstva, krajnji svetački život, krajnji cilj.”

To beše odgovor Blaženog na pitanje Sakke, vladara bogova. Zadovoljan odgovorom Blaženog, Saka se obradova i ushiti: „Istina je, Blaženi! Istina je, Srećni! Čuvši odgovor Blaženog, prevazišao sam sumnju, u meni neizvesnost nestade.”

Onda Sakka, vladar bogova, obradovan rečima Blaženog, zadovoljan, ovako reče:

„Nemir jeste bolest, nemir jeste tumor, nemir jeste strela, nemir goni čoveka da se preporađa iz jednog u drugi život. Zbog njega se čovek naže u uzvišenom i u niskom stanju. Poštovani, među drugim asketama i brahmanima nisam dobio čak ni šansu da postavim ova pitanja, a Blaženi mi ih je rajasnio. Dugo je u meni ležala skrivena strela sumnje i neizvesnosti i sada ju je Blaženi iščupao.”

„Sećaš li se, vladaru bogova, tih pitanja koja si postavio drugim asketama i brahmanima?”

„Sećam se, poštovani.”

„Ako ti nije velika muka, možeš li da mi ih ponoviš?”

„Nije mi teško, poštovani, pogotovo kada preda mnom sedi Blaženi ili neko drugi sličan Blaženom.”

„E pa ona, vladaru bogova, reci mi ih.”

„Poštovani, otišao sam do onih za koje sam mislio da su askete i brahmani zato što u šumi žive, na osamljenim mestima. Kada sam stigao do njih, postavio sam mi ova pitanja: ’Kako se zovete, poštovani?’ Kada su mene oni pitali, objasnio sam: ’Ja sam, časni gospodine, Sakka, vladar bogova”. Onda su me oni dalje ispitivali: ’Ali, vladaru bogova, zahvaljujući kojim delima ste se našli na tom mestu?’ I onda sam im izložio Dhammu onako kako sam je čuo, kako sam je naučio. Oni su bili zadovoljni i sa to malo što su čuli: ’Videli smo Sakku, vladara bogova! Ono što smo ga pitali, to nam je objasnio!’ I suprotno očekivanju, oni su postali moji učenici, a ne ja njihov. Ali ja sam učenik Blaženog, onaj koji je ušao u tok, koji više neće pasti u niži svet, na sigurnom putu ka potpunom probuđenju.”

2.5. O dostizanju sreće

„Vladaru bogova, sećaš li se da si ikada osećao takvu radost i sreću?”

„Da, poštovani, sećam se da sam ranije osećao ovakvu radost i sreću.”

„A kada je to bilo?”

„Jednom davno vodila se bitka između bogova i titana. I tom prilikom bogovi su pobedili, a titani bili poraženi. A meni kao pobedniku u bici pade na um ova misao: ’Sada će bogovi uživati i u nektaru bogova i u nektaru titana.’ Ali ta radost i sreća imaju veze sa batinom i mačem i oni ne vode do otrežnjenja, hlađenja strasti, prestanka, smirenja, neposrednog znanja, probuđenja, nibbāne. Radost i sreća koju osećam pošto sam čuo učenje Blaženog nemaju veze sa batinom i mačem i oni vode do otrežnjenja, hlađenja strasti, prestanka, smirenja, neposrednog znanja, probuđenja, nibbāne.

„Vladaru bogova, a kakvi su razlozi koje imaš na um kada govoriš da osećaš takvu radost i sreću?”

„Poštovani, šest je razloga za to.”

Dok stojim upravo ovde, 
svestan svoje božanske prirode, 
zadobih drugi život, 
to znajte, časni gospodine.

To je prvi razlog.

Napustivši svet bogova, 
okončavši život  kao ne-ljudsko biće, 
stići ću svesno do rođenja 
gde god da se moj um raduje.

To je drugi razlog.

Sva moja pitanja razjašnjena, 
s radošću u učenju živim; 
živeću na ispravnom putu, 
svestan i s jasnim razumevanjem.

To je treći razlog.

Ako istrajem na ispravnom putu, 
tada ću stići i do probuđenja; 
u istinskom znanju boraviću, 
zaista do kraja preporađanja stići.

To je četvrti razlog.

Napustivši svet ljudi, 
okončavši život kao ljudsko biće, 
ponovo ću božanstvo postati, 
najviše u svetu bogova.

To je pet razlog.

To su najuzvišenija božanstva, 
veličanstveni Akaniṭṭhe, 
kada se moj poslednji život kraju primakne, 
to će biti moje boravište.

To je šesti razlog.

Poštovani, to je šest razloga koje imam na um kada govorim da osećam takvu radost i sreću.

Moje želje su bile neispunjene, 
pun sumnji i neizvesnosti, 
dugo sam tumarao, 
tragajući za Tathāgatom.

Ti askete, pomišljao sam, 
što žive u osami, 
sigurno su probuđeni, 
te otidoh među njih.

’Kako se dolazi do uspeha, 
a kako do neuspeha?’ 
Tako ih pitah, odgovor ne dobih, 
na koji način putem da hodim.

Oni me prepoznaše 
kao Sakku, koji im dođe, 
te počeše da me ispituju: 
’Kojim delima si to zaslužio?’

Dhammi onakvoj kakvu sam je čuo 
podučavao sam ljude željne da čuju, 
Time zadovoljni, oni rekoše: 
„Vāsavu smo zaista videli!’

Ali od kada ugledah Budu, 
moje sumnje behu raspršene; 
sada sam bez ikakvog straha, 
približivši se potpuno probuđenome.

Uništitelj strele žudnje, 
Buda je nendmašan, 
veliki heroj kojeg slavim, 
Buda, srodnik sunčev.

Baš kao što se klanjaju Brahmi 
božanstva koja ga okružuju, 
danas ćemo se i mi poštovanje iskazati, 
hajde, poklonimo se Blaženome.

Vi ste zaista potpuno probuđeni, 
vi ste ućitelj bez premca, 
u čitavom svetu, sa svim božanstvima, 
nema nikoga vama sličnog!”

Onda se Sakka, vladar bogova, obrati nebesniku Pañćasikhi: „Dragi moj Pañćasikha, veliki sam mi pomoć bio, jer si ti prvi odobrovoljio Blaženog. Tek posle toga smo došli da vidimo Blaženog, plemenitoga i potpuno probuđenoga. Postaviću te na mesto tvoga oca, ti ćeš biti kralj nebesnika. I daću ti Bhaddu Sūriyavaććhu, za kojom tvoje srce čezne.”

Onda Sakka, vladar bogova, tri puta dotakavši zemlju dlanom, izgovori ove nadahnute reči:

„Poštovanje Blaženom, plemenitom i potpuno probuđenome.

Poštovanje Blaženom, plemenitom i potpuno probuđenome.

Poštovanje Blaženom, plemenitom i potpuno probuđenome.

I dok je ovaj govor bio u toku, u Sakki, vladaru bogova, javilo se potpuno jasno razumevanje Dhamme, bez ikakvih nejasnoća: „Sve što je podložno nastanku podložno je i nestanku”. Isto se dogodilo i sa 80.000 božanstava.

Takva su bila pitanja Sakke, vladara bogova, na koja je Blaženi odgovorio. Otuda to razjašnjavanje nazivaju Sakkapañha, „Sakkina pitanja”.