Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio među Kuruima, kraj grada po imenu Kammāsadhamma. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.”

„Da, poštovani gospodine”, odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:

„Monasi, postoji direktan put ka pročišćenju bića, ka prevladavanju žalosti i naricanja, ka nestanku bola i tuge, ka izbijanju na pravu stazu, ka dostizanju nibbāne – a taj put su četiri temelja svesnosti.

A koja su to četiri temelja? Tako, monasi, monah boravi kontemplirajući telo kao telo, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu. Boravi on kontemplirajući osećaje kao osećaje, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu. Boravi on kontemplirajući um kao um, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu. Boravi on kontemplirajući objekte uma kao objekte uma, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu.

1. Kontemplacija tela

1.1. Svesnost daha

A kako to, monasi, monah boravi kontemplirajući telo kao telo?

Tako što ode u šumu, do podnožja nekog drveta ili do prazne kolibe; seda nogu ukrštenih, tela uspravnog i ustali svesnost pred sobom. Neprekidno svestan, udiše i, neprekidno svestan, izdiše.

Udišući dugi dah, zna: ‘Sada udišem dugi dah’ ili, izdišući dugi dah, zna: ‘Sada izdišem dugi dah.’

Udišući kratak dah, zna: ‘Sada udišem kratak dah’ ili, izdišući kratak dah, zna: ‘Sada izdišem kratak dah.’

Ovako sebe vežba: ’Osećajući čitavo telo, udisaću’; ovako sebe vežba: ’Osećajući čitavo telo, izdisaću.’

Ovako sebe vežba: ‘Smirujući telesni sklop, udisaću’; ovako sebe vežba: ‘Smirujući telesni sklop, izdisaću.’

Kao što vešti stolar ili njegov pomoćnik, kad pravi dugi okret, zna: ’Sad pravim dugi okret’ ili kad pravi kratki okret, zna: ’Sad pravim kratki okret’, tako i monah udišući dugi dah zna: ’Sada udišem dugi dah’ ili, izdišući dugi dah, zna: ’Sada izdišem dugi dah’; udišući kratak dah, zna: ’Sada udišem kratak dah’ ili, izdišući kratak dah, zna: ’Sada izdišem kratak dah.’ Ovako sebe vežba: ‘Osećajući čitavo telo, udisaću’; ovako sebe vežba: ‘Osećajući čitavo telo, izdisaću.’ Ovako sebe vežba: ‘Smirujući telesni sklop, udisaću’; ovako sebe vežba: ‘Smirujući telesni sklop, izdisaću.’

Tako monah boravi kontemplirajući telo kao telo unutar, kontemplirajući telo kao telo izvan ili kontemplirajući telo kao telo i unutar i izvan. Ili boravi kontemplirajući u telu njegovu prirodu nastanka, boravi kontemplirajući u telu njegovu prirodu nestanka, boravi kontemplirajući u telu njegovu prirodu nastanka i nestanka. Ili je svesnost činjenice ’postoji telo’ u njemu uspostavljena u meri neophodnoj za čisto znanje i neprekinutu pažnju. Nezavisan, boravi on ne vezujući se ni za šta na svetu.

Ovako monah boravi kontemplirajući telo kao telo.

1.2. Četiri položaja tela

I opet, monasi, kada hoda, monah razume: ’Ja hodam’; kada stoji, on razume: ’Ja stojim’; kada sedi, on razume: ’Ja sedim’; kad leži, on razume: ’Ja ležim’; razume i svaki drugi položaj u kojem je njegovo telo.

Tako monah boravi kontemplirajući telo kao telo unutar, kontemplirajući telo kao telo izvan ili kontemplirajući telo kao telo i unutar i izvan. Ili boravi kontemplirajući u telu njegovu prirodu nastanka, boravi kontemplirajući u telu njegovu prirodu nestanka, boravi kontemplirajući u telu njegovu prirodu nastanka i nestanka. Ili je svesnost činjenice ’postoji telo’ u njemu uspostavljena u meri neophodnoj za čisto znanje i neprekinutu pažnju. Nezavisan, boravi on ne vezujući se ni za šta na svetu.

Ovako takođe monah boravi kontemplirajući telo kao telo.

1.3. Jasno razumevanje

I opet, monasi, kad odlazi i dolazi, monah postupa sa jasnim razumevanjem; kad gleda pravo i kad gleda u stranu, postupa s jasnim razumevanjem; kad savija i kad pruža svoje udove, postupa s jasnim razumevanjem; kad oblači donji ogrtač, kad nosi spoljašnji ogrtač i zdelu za prošenje hrane, postupa s jasnim razumevanjem; kad jede, pije, žvaće i guta hranu, postupa s jasnim razumevanjem; kad obavlja veliku i malu nuždu, postupa s jasnim razumevanjem; kad hoda, stoji, sedi, leže i ustaje, govori i ćuti, postupa s jasnim razumevanjem.

Ovako, takođe, monah boravi kontemplirajući telo kao telo.

1.4. Odbojnost delova tela

I opet, monasi, monah razmatra upravo ovo telo, od peta nagore i od temena nadole, zatvoreno u kožu i prepuno nečistoće, ovako: ’Ovo je telo načinjeno od kose, malja, noktiju, zuba, kože, mišića, tetiva, kostiju, koštane srži, bubrega, srca, jetre, dijafragme, slezine, pluća, debelog creva, tankog creva, želuca i njegovog sadržaja, izmeta, žuči, sluzi, gnoja, krvi, znoja, sala, suza, masnoće, pljuvačke, slina, tečnosti u zglobovima i mokraće.’

Baš kao da je reč o vreći punoj raznog zrnevlja kao što su zob, pirinač, grašak, susam, žito, te čovek dobrog vida, odvezavši je, prebira po njoj: ’Ovo je zob, ovo je pirinač, ovo je grašak, ovo je susam, ovo je žito.’

Isto tako, monah razmatra upravo ovo telo… zatvoreno u kožu i prepuno nečistoće, ovako: ’Ovo je telo načinjeno od kose… i mokraće.’

Tako monah boravi kontemplirajući telo kao telo unutar, izvan ili i unutar i izvan… Nezavisan, boravi on i ne vezuje se ni za šta na svetu.

Ovako takođe monah boravi kontemplirajući telo kao telo.

1.5. Elementi

I opet, monasi, monah razmatra upravo ovo telo, u kakvom godono bilo položaju, kroz njegove primarne elemente: ’U ovom telu su element zemlje, element vode, element vatre i element vazduha.’

Kao što vešti mesar ili njegov pomoćnik, pošto je zaklao kravu i isekao je, iznosi meso na prodaju na raskrsnici četiri glavna puta, isto tako monah razmatra upravo ovo telo, u kakvom god ono bilo položaju, kroz njegove primarne elemente: ’U ovom telu su element zemlje, element vode, element vatre i element vazduha.’

Tako monah boravi kontemplirajući telo kao telo unutar, izvan ili i unutar i izvan… Nezavisan, boravi on i ne vezuje se ni za šta na svetu.

Ovako takođe monah boravi kontemplirajući telo kao telo.

1.6. Devet kontemplacija na groblju

I opet, monasi, kao kad bi gledao telo bačeno na mesto za spaljivanje jedan dan posle smrti, dva dana posle smrti ili tri dana posle smrti, naduto i pomodrelo, iz kojeg curi gnoj, bačeno na mesto za spaljivanje, monah tada isto ovo telo upoređuje s njim ovako: ’I ovo telo je isto po svojoj prirodi, postaće isto ovakvo i tome ne može umaći.’ Tako monah boravi kontemplirajući telo kao telo unutar, izvan ili i unutar i izvan… Nezavisan, boravi on i ne vezuje se ni za šta na svetu.

Ovako takođe monah boravi kontemplirajući telo kao telo.

I opet, monasi, kao kad bi gledao telo bačeno na mesto za spaljivanje, koje su raskomadali vrane, jastrebovi, lešinari, divlji psi, šakali ili različite vrste crva, monah tada isto ovo telo upoređuje s njim ovako: ’I ovo telo je isto po svojoj prirodi, postaće isto ovakvo i tome ne može umaći.’ Tako monah boravi kontemplirajući telo kao telo unutar, izvan ili i unutar i izvan… Nezavisan, boravi on i ne vezuje se ni za šta na svetu.

Ovako takođe monah boravi kontemplirajući telo kao telo.

I opet, monasi, kao kad bi gledao telo bačeno na mesto za spaljivanje, od kojeg je ostao jedino kostur i tek ponegde malo mesa i mrlje krvi na njemu, a na okupu ga još drže samo tetive…

jedino kostur i ponegde mrlje krvi na njemu, a na okupu ga još drže samo tetive…

jedino kostur, bez mesa i krvi na njemu, a na okupu ga još drže samo tetive…

razbacane kosti na sve strane – ovde kosti ruke, onde kosti stopala, potkolenice, butne kosti, karlica, kičma, lobanja… jedino kosti razbacane svuda unaokolo, ovde kost ruke, tamo kost noge, ovde potkolenica, tamo butna kost, ovde karlica, tamo kičma, ovde rebro, tamo grudna kost, ovde podlaktica, tamo nadlaktica, ovde vrat, tamo vilica, ovde zubi, tamo lobanja…

I opet, monasi, kao kad bi gledao telo bačeno na mesto za spaljivanje, od kojeg su ostale jedino izbledele kosti, bele poput školjke…

gomila kostiju stara više od godinu dana…

kosti koje trunu i pretvaraju se u prašinu, monah tada isto ovo telo upoređuje s njim ovako: ’I ovo telo je isto po svojoj prirodi, postaće isto ovakvo i tome ne može umaći.’ Tako monah boravi kontemplirajući telo kao telo unutar, kontemplirajući telo kao telo izvan ili kontemplirajući telo kao telo i unutar i izvan. Ili boravi kontemplirajući u telu njegovu prirodu nastanka, boravi kontemplirajući u telu njegovu prirodu nestanka, boravi kontemplirajući u telu njegovu prirodu nastanka i nestanka. Ili je svesnost činjenice ’postoji telo’ u njemu uspostavljena u meri neophodnoj za čisto znanje i neprekinutu pažnju. Nezavisan, boravi on ne vezujući se ni za šta na svetu.

Ovako takođe monah boravi kontemplirajući telo kao telo.

2. Kontemplacija osećaja

A kako to, monasi, monah boravi kontemplirajući osećaje kao osećaje?

Kad oseti prijatan osećaj, monah zna: ’Osećam prijatan osećaj’;

kad oseti bolan osećaj, on zna: ’Osećam bolan osećaj’;

kad oseti ni bolan ni prijatan osećaj, on zna: ’Osećam ni bolan ni prijatan osećaj.’

Kad oseti profani prijatan osećaj, on zna: ’Osećam profani prijatan osećaj’;

kad oseti transcendentan prijatan osećaj, on zna: ’Osećam transcendentan prijatan osećaj’;

kad oseti profani bolan osećaj, on zna: ’Osećam profani bolan osećaj’;

kad oseti transcendentan bolan osećaj, on zna: ’Osećam transcendentan bolan osećaj’;

kad oseti profani ni bolan ni prijatan osećaj, on zna: ’Osećam profani ni bolan ni prijatan osećaj’;

kad oseti transcendentan ni bolan ni prijatan osećaj, on zna: ’Osećam transcendentan ni bolan ni prijatan osećaj.’

Tako monah boravi kontemplirajući osećaje kao osećaje unutar, kontemplirajući osećaje kao osećaje izvan ili kontemplirajući osećaje kao osećaje i unutar i izvan. Ili boravi kontemplirajući u osećajima njihovu prirodu nastanka, boravi kontemplirajući u osećajima njihovu prirodu nestanka, boravi kontemplirajući u osećajima njihovu prirodu nastanka i nestanka. Ili je svesnost činjenice ’postoji osećaj’ u njemu uspostavljena u meri neophodnoj za čisto znanje i neprekinutu pažnju. Nezavisan, boravi on ne vezujući se ni za šta na svetu.

Ovako monah boravi kontemplirajući osećaje kao osećaje.

3. Kontemplacija uma

A kako to, monasi, monah boravi kontemplirajući um kao um?

Kada se u umu pojavi strast, monah zna da je to um ispunjen strašću, a kad u umu nema strasti, da je to um bez strasti. Kada se u umu pojavi mržnja, on zna da je to um ispunjen mržnjom, a kad u umu nema mržnje, da je to um bez mržnje. Kada se u umu pojavi obmanutost, on zna da je to um ispunjen obmanutošću, a kad u umu nema obmanutosti, da je to um bez obmanutosti. On zna zgrčen um kao zgrčen um, a rastresen um kao rastresen um. On zna ushićen um kao ushićen um, a neushićen um kao neushićen um. On zna nadmašiv um kao nadmašiv um, a nenadmašiv um kao nenadmašiv um. On zna koncentrisan um kao koncentrisan um, a nekoncentrisan um kao nekoncentrisan um. On zna oslobođen um kao oslobođen um, a neoslobođen um kao neoslobođen um.

Tako monah boravi kontemplirajući um kao um unutar, kontemplirajući um kao um izvan ili kontemplirajući um kao um i unutar i izvan. Ili boravi kontemplirajući u umu njegovu prirodu nastanka, boravi kontemplirajući u umu njegovu prirodu nestanka, boravi kontemplirajući u umu njegovu prirodu nastanka i nestanka. Ili je svesnost činjenice ’postoji um’ u njemu uspostavljena u meri neophodnoj za čisto znanje i neprekinutu pažnju. Nezavisan, boravi on ne vezujući se ni za šta na svetu.

Ovako monah boravi kontemplirajući um kao um.

4. Kontemplacija objekata uma

4.1. Pet prepreka

A kako to, monasi, boravi monah kontemplirajući objekte uma kao objekte uma?

Tako što monah boravi kontemplirajući objekte uma kao objekte uma iz perspektive pet prepreka. A kako on kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive pet prepreka?

Kada se u njemu javi želja za zadovoljstvima čula, monah razume: ’U meni je želja za zadovoljstvima čula’, ili kada želje za zadovoljstvima čula nema, on razume: ’U meni nema želje za zadovoljstvima čula.’ On takođe razume kako se pojavljuje još nepostojeća želja za zadovoljstvima čula; on razume kako se postojeća želja za zadovoljstvima čula napušta; i on razume kako se napuštena želja za zadovoljstvima čula u budućnosti više ne pojavljuje.

Kada se u njemu javi zlovolja…

Kada se u njemu jave tromost i tupost…

Kada se u njemu jave uznemirenost i kajanje…

Kada se u njemu javi sumnjičavost, monah razume: ’U meni je sumnjičavost’, ili kada sumnjičavosti nema, on razume: ’U meni nema sumnjičavosti.’ On razume kako se još nepostojeća sumnjičavost pojavljuje; on razume kako se postojeća sumnjičavost napušta; i on razume kako se napuštena sumnjičavost u budućnosti više ne pojavljuje.

Tako monah boravi kontemplirajući objekte uma kao objekte uma unutar, kontemplirajući objekte uma kao objekte uma izvan ili kontemplirajući objekte uma kao objekte uma i unutar i izvan. Ili boravi kontemplirajući u objektima uma njihovu prirodu nastanka, boravi kontemplirajući u objektima uma njihovu prirodu nestanka, boravi kontemplirajući u objektima uma njihovu prirodu nastanka i nestanka. Ili je svesnost činjenice ’postoje objekti uma’ u njemu uspostavljena u meri neophodnoj za čisto znanje i neprekinutu pažnju. Nezavisan, boravi on ne vezujući se ni za šta na svetu.

Ovako monah boravi kontemplirajući objekte uma kao objekte uma.

4.2. Pet sastojaka bića

I opet, monasi, boravi monah kontemplirajući objekte uma kao objekte uma iz perspektive pet sastojaka bića kao objekata vezivanja. A kako on kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive pet sastojaka bića kao objekata vezivanja?

Tako što razume na ovaj način: ’Ovakav je materijalni oblik, ovakav je njegov nastanak, ovakav njegov nestanak; ovakav je osećaj, ovakav je njegov nastanak, ovakav njegov nestanak; ovakav je opažaj, ovakav je njegov nastanak, ovakav njegov nestanak; ovakvi su mentalni obrasci, ovakav je njihov nastanak, ovakav njihov nestanak; ovakva je svest, ovakav je njen nastanak, ovakav njen nestanak.’ Tako monah boravi kontemplirajući objekte uma kao objekte uma unutar, izvan ili i unutar i izvan… Nezavisan, boravi on i ne vezuje se ni za šta na svetu.

Ovako, takođe, monasi, monah boravi kontemplirajući objekte uma kao objekte uma iz perspektive pet sastojaka bića kao ojekata vezivanja.

4.3. Šest područja čula

I opet, monasi, boravi monah kontemplirajući objekte uma kao objekte uma iz perspektive šest unutrašnjih i šest spoljašnjih područja čula. A kako on to kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive šest unutrašnjih i šest spoljašnjih područja čula?

Tako što, monasi, monah razume oko, razume vidljive oblike i razume okov koji nastaje u vezi sa to dvoje; on takođe razume kako se još nepostojeći okov pojavljuje, razume kako se postojeći okov napušta i razume kako se napušten okov u budućnosti više ne pojavljuje.

On razume uho, razume zvuk i okov…

On razume nos, razume mirise i okov…

On razume jezik, razume ukuse i okov…

On razume telo, razume dodire i okov…

On razume um, razume objekte uma i razume okov koji nastaje u vezi sa to dvoje; on razume kako se još nepostojeći okov pojavljuje; razume kako se postojeći okov napušta; i razume kako se napušten okov u budućnosti više ne pojavljuje.

Tako monah boravi kontemplirajući objekte uma kao objekte uma unutar, izvan ili i unutar i izvan… Nezavisan, boravi on i ne vezuje se ni za šta na svetu.

Ovako, takođe, monah boravi kontemplirajući objekte uma kao objekte uma iz perspektive šest unutrašnjih i šest spoljašnjih područja čula.

4.4. Sedam elemenata probuđenja

I opet, monasi, boravi monah kontemplirajući objekte uma kao objekte uma iz perspektive sedam elemenata probuđenja. A kako on kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive sedam elemenata probuđenja?

Tako, monasi, kad svesnost kao element probuđenja postoji u njemu, monah razume: ’U meni je svesnost kao element probuđenja’; ili kad svesnosti kao elementa probuđenja u njemu nema, on razume: ’U meni nema svesnosti kao elementa probuđenja.’ I on razume kako se još nepostojeća svesnost kao element probuđenja pojavljuje; i kako se već nastala svesnost kao element probuđenja dalje do savršenstva razvija.

Kada je istraživanje pojava kao element probuđenja u njemu… Kada je energija kao element probuđenja u njemu… Kada je radost kao element probuđenja u njemu… Kada je smirenje kao element probuđenja u njemu… Kada je koncentracija kao element probuđenja u njemu… Kada je spokojstvo kao element probuđenja u njemu, monah razume: ’U meni je spokojstvo kao element probuđenja’; ili kad spokojstva kao elementa probuđenja u njemu nema, on razume: ’U meni nema spokojstva kao elementa probuđenja.’ I on razume kako još nenastalo spokojstvo kao element probuđenja nastaje; i kako se već nastalo spokojstvo kao elementa probuđenja dalje do savršenstva razvija.

Tako monah boravi kontemplirajući objekte uma kao objekte uma unutar, izvan ili i unutar i izvan… Ovako, takođe, monah boravi kontemplirajući objekte uma kao objekte uma iz perspektive sedam elemenata probuđenja.

4.5. Četiri plemenite istine

I opet, monasi, boravi monah kontemplirajući objekte uma kao objekte uma iz perspektive četiri plemenite istine. A kako on kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive četiri plemenite istine?

Tako što, monasi, monah razume u skladu sa stvarnošću: ’Ovo je patnja’; razume u skladu sa stvarnošću: ’Ovo je uzrok patnje’; razume u skladu sa stvarnošću: ’Ovo je prestanak patnje’; razume u skladu sa stvarnošću: ’Ovo je put koji vodi do prestanka patnje.’

4.5.1. Objašnjenje istine o patnji

A šta je to, monasi, plemenita istina o patnji?

Rođenje je patnja; starost je patnja; bolest je patnja; smrt je patnja; žalost, naricanje, bol, tuga i očaj su patnja; biti sa onim što nam je mrsko jeste patnja; ne biti sa onim što nam je drago jeste patnja; ne dobiti ono što želimo jeste patnja; ukratko, pet sastojaka bića kao objekti vezivanja jesu patnja.

A šta je to, monasi, rođenje? Rođenje bića u različitim kategorijama bića, njihovo pojavljivanje, začetak [u materici], stvaranje, manifestovanje sastojaka bića, stvaranje osnova za kontakt – to se naziva rođenje.

A šta je to, monasi, starost? Starenje bića u različitim kategorijama bića, njihova starost, slomljeni zubi, seda kosa, smežurana koža, opadanje životne snage, slabljenje čula – to se naziva starost.

A šta je to, monasi, smrt. Umiranje bića u različitim kategorijama bića, njihov prestanak, raspadanje, nestanak, smrt, okončanje života, rastakanje sastojaka bića, odlaganje tela – to se naziva smrt.

A šta je to, monasi, žalost? Žalost, ožalošćenost, rastuženost, unutrašnja tuga, unutrašnji žal onoga koga je zadesila neka nesreća ili ga pogađa neko bolno stanje – to se naziva žalost.

A šta je to, monasi, naricanje? Plač i žalopojka, plakanje i jadikovanje onoga koga je zadesila neka nesreća ili ga pogađa neko bolno stanje – to se naziva naricanje.

A šta je to, monasi, bol? Telesni bol, telesna neprijatnost, bolan i neprijatan osećaj nastao kao posledica telesnog kontakta – to se naziva bol.

A šta je to, monasi, tuga? Mentalni bol, mentalna neprijatnost, bolan i neprijatan osećaj nastao kao posledica mentalnog kontakta – to se naziva tuga.

A šta je to, monasi, očaj? Jad i beznađe, ojađenost i beznadežnost onoga koga je zadesila neka nesreća ili ga pogađa neko bolno stanje – to se naziva očaj.

A šta znači ‘biti sa onim što nam je mrsko jeste patnja’? Postoje prizori, zvukovi, mirisi, ukusi, dodiri i misli koje su neželjene, ružne, neprijatne. I postoje oni koji žele drugima da naude, povrede, uznemire i zastraše. Doći u kontakt sa njima, biti zajedno, susresti ih i mešati se sa takvima: to znači ’biti sa onim što nam je mrsko jeste patnja’.

A šta to, monasi, znači ‘ne biti sa onim što nam je drago jeste patnja’? Postoje prizori, zvukovi, mirisi, ukusi, dodiri i misli koji su željeni, ružni, neprijatni. I postoje oni koji ne žele drugima da naude, da ih povrede, uznemire i zastraše, kao što su otac i majka, brat i sestra, prijatelji i srodnici. Ne biti sa takvima: to znači ‘ne biti sa onim što nam je drago jeste patnja’.

A šta to, monasi, znači: ’ne dobiti ono što želimo jeste patnja’? U bićima koja su podložna rađanju javlja se želja: ’Oh, kad ne bismo bili podložni rađanju! Oh, kad pred nama ne bi bilo više novih života!’ No, to se ne ostvaruje željenjem. A ne dobiti ono što želimo jeste patnja. U bićima koja su podložna starenju… podložna bolesti… podložna smrti… podložni žalosti, naricanju, bolu, tuzi i očaju javlja se želja: ’Oh, kad ne bismo bili podložni žalosti, naricanju, bolu, tuzi i očaju! Oh, kad pred nama ne bi bilo više žalosti, naricanju, bolau, tuge i očaja!’ No, to se ne ostvaruje željenjem. A ne dobiti ono što želimo jeste patnja.

A šta to, monasi, znači: ’Ukratko, pet sastojaka bića kao objekti vezivanja jesu patnja’. To su: materijalni oblik kao objekat vezivanja, osećaj kao objekat vezivanja, opažaj kao objekat vezivanja, mentalni obrasci kao objekat vezivanja, svest kao objekat vezivanja. Za njih se, monasi, kaže: ’Ukratko, pet sastojaka bića kao objekti vezivanja jesu patnja’.

Ovo se, monasi, naziva plemenitom istinom o patnji.

4.5.2. Objašnjenje istine o nastanku patnje

A šta je to, monasi, plemenita istina o nastanku patnje?

To je ona žudnja koja vodi novom rođenju, što združena sa oduševljavanjem i strašću, uvek nalazi novo uživanje, sad tu, sad tamo; dakle, to je žudnja za zadovoljstvima čula, žudnja za postojanjem i žudnja za nepostojanjem.

Ali gde ta žudnja izvire i gde se učvršćuje? Gde god na svetu da postoji drago i prijatnu, tu ta žudnja izvire i učvršćuje se.

A šta je na svetu to što je drago i prijatno? Oko je na ovom svetu drago i prijatno; i tu žudnja izvire i učvršćuje se. Uho… Nos… Jezik… Telo… Um je na ovom svetu drag i prijatan; i tu žudnja izvire i učvršćuje se.

Oblici… Zvukovi… Mirisi… Ukusi… Dodiri… Sadržaji uma su na ovom svetu dragi i prijatni; i tu žudnja izvire i učvršćuje se.

Svest o viđenom… Svet o čujnom… Svet o omirisanom… Svet o okušanom… Svest o dodirnutom… Svest o spoznatom je na ovom svetu draga i prijatna; i tu žudnja izvire i učvršćuje se.

Kontakt oka… Kontakt uha… Kontakt nosa… Kontakt jezika… Kontakt tela… Kontakt uma je na ovom svetu drag i prijatan; i tu žudnja izvire i učvršćuje se.

Osećaj rođen na osnovu kontakta okom… Osećaj rođen na osnovu kontakta uhom… Osećaj rođen na osnovu kontakta nosom… Osećaj rođen na osnovu kontakta jezikom… Osećaj rođen na osnovu kontakta telom… Osećaj rođen na osnovu kontakta umom je na ovom svetu drag i prijatan; i tu žudnja izvire i učvršćuje se.

Opažaj oblika… Opažaj zvukova… Opažaj mirisa… Opažaj ukusa… Opažaj dodira… Opažaj sadržaja uma je na ovom svetu drag i prijatan; i tu žudnja izvire i učvršćuje se.

Namere vezane za oblike… Namere vezane za zvukove… Namere vezane za mirise… Namere vezane za ukuse… Namere vezane za dodire… Namere vezane za sadržaje uma su na ovom svetu drage i prijatne; i tu žudnja izvire i učvršćuje se.

Žudnja za oblicima… Žudnja za zvukovima… Žudnja za mirisima… Žudnja za ukusima… Žudnja za dodirima… Žudnja za sadržajima uma je na ovom svetu draga i prijatna; i tu žudnja izvire i učvršćuje se.

Misao usmerena na oblike… Misao usmerena na zvukove… Misao usmerena na mirise… Misao usmerena na ukuse… Misao usmerena na dodire… Misao usmerena na sadržaje uma je na ovom svetu draga i prijatna; i tu žudnja izvire i učvršćuje se.

Uporno razmišljanje o oblicima… Uporno razmišljanje o zvukovima… Uporno razmišljanje o mirisima… Uporno razmišljanje o ukusima… Uporno razmišljanje o dodirima… Uporno razmišljanje o sadržajima uma je na ovom svetu drago i prijatno; i tu žudnja izvire i učvršćuje se.

Ovo se, monasi, naziva plemenitom istinom o nastanku patnje.

4.5.3. Objašnjenje istine o prestanku patnje

A šta je to, monasi, plemenita istina o prestanku patnje?

To je potpuno uklanjanje i nestanak, odustajanje, odricanje od, napuštanje i odbacivanje upravo te žudnje.

Ali gde ta žudnja nestaje, gde ona prestaje? Gde god na svetu da postoji drago i prijatnu, tu ta žudnja nestaje i prestaje.

A šta je na svetu to što je drago i prijatno? Oko je na ovom svetu drago i prijatno; i tu žudnja nestaje i prestaje. Uho… Nos… Jezik… Telo… Um je na ovom svetu drag i prijatan; i tu žudnja prestaje i prestaje.

Oblici… Zvukovi… Mirisi… Ukusi… Dodiri… Sadržaji uma su na ovom svetu dragi i prijatni; i tu žudnja nestaje i prestaje.

Svest o viđenom… Svet o čujnom… Svet o omirisanom… Svet o okušanom… Svest o dodirnutom… Svest o spoznatom je na ovom svetu draga i prijatna; i tu žudnja nestaje i prestaje.

Kontakt oka… Kontakt uha… Kontakt nosa… Kontakt jezika… Kontakt tela… Kontakt uma je na ovom svetu drag i prijatan; i tu žudnja nestaje i prestaje.

Osećaj rođen na osnovu kontakta okom… Osećaj rođen na osnovu kontakta uhom… Osećaj rođen na osnovu kontakta nosom… Osećaj rođen na osnovu kontakta jezikom… Osećaj rođen na osnovu kontakta telom… Osećaj rođen na osnovu kontakta umom je na ovom svetu drag i prijatan; i tu žudnja nestaje i prestaje.

Opažaj oblika… Opažaj zvukova… Opažaj mirisa… Opažaj ukusa… Opažaj dodira… Opažaj sadržaja uma je na ovom svetu drag i prijatan; i tu žudnja nestaje i prestaje.

Namere vezane za oblike… Namere vezane za zvukove… Namere vezane za mirise… Namere vezane za ukuse… Namere vezane za dodire… Namere vezane za sadržaje uma su na ovom svetu drage i prijatne; i tu žudnja nestaje i prestaje.

Žudnja za oblicima… Žudnja za zvukovima… Žudnja za mirisima… Žudnja za ukusima… Žudnja za dodirima… Žudnja za sadržajima uma je na ovom svetu draga i prijatna; i tu žudnja nestaje i prestaje.

Misao usmerena na oblike… Misao usmerena na zvukove… Misao usmerena na mirise… Misao usmerena na ukuse… Misao usmerena na dodire… Misao usmerena na sadržaje uma je na ovom svetu draga i prijatna; i tu žudnja nestaje i prestaje.

Uporno razmišljanje o oblicima… Uporno razmišljanje o zvukovima… Uporno razmišljanje o mirisima… Uporno razmišljanje o ukusima… Uporno razmišljanje o dodirima… Uporno razmišljanje o sadržajima uma je na ovom svetu drago i prijatno; i tu žudnja nestaje i prestaje.

Ovo se, monasi, naziva plemenitom istinom o prestanku patnje.

4.5.4. Objašnjenje istine o putu

A šta je to, monasi, plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje?

To je upravo ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravni postupci, ispravno življenje, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija.

A šta je to, monasi, ispravno razumevanje? Razumeti patnju, razumeti nastanak patnje, razumeti prestanak patnje, razumeti put koji vodi prestanku patnje – to je ispravno razumevanje.

A šta je to, monasi, ispravna namera? Namera obuzdavanja, namera lišena zlovolje i namera nepovređivanja – to je ispravna namera.

A šta je to, monasi, ispravan govor? Odustati od laganja, odustati od ogovaranja, odustati od uvreda, odustati od naklapanja – to je ispravan govor.

A šta su to, monasi, ispravni postupci? Odustati od ubijanja, odustati od uzimanja onoga što nije dato i odustati od preljube – to su ispravni postupci.

A šta je to, monasi, ispravno življenje? Kada plemeniti sledbenik, izbegavajući pogrešne načine, sebe prehranjuje na ispravan način – to je ispravno življenje.

A šta je to, monasi, ispravan napor? Kada se u monahu probudi revnost da izbegava nastanak još nenastalih loših, nekorisnih stanja uma, te ulaže napor, budi energiju, usmerava um i tome teži. U sebi budi revnost da napusti već nastala loša, štetna stanja uma, te ulaže napor, budi energiju, usmerava um i tome teži. U sebi budi revnost da neguje još nenastala povoljna stanja uma, te ulaže napor, budi energiju, usmerava um i tome teži. U sebi budi revnost za nastavljanjem, neiščezavanjem, jačanjem, uvećanjem i ispunjenjem kroz negovanje već nastalih povoljnih stanja uma, te ulaže napor, budi energiju, usmerava um i tome teži. to je ispravan napor.

A šta je to , monasi, ispravna svesnost? Kada monah boravi kontemplirajući telo kao telo, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu. Boravi on kontemplirajući osećaje kao osećaje, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu. Boravi on kontemplirajući um kao um, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu. Boravi on kontemplirajući objekte uma kao objekte uma, marljiv, s jasnim razumevanjem i svestan, odloživši sa strane gramzivost i odbojnost prema ovom svetu. To se zove ispravna svesnost.

A šta je to, monasi, ispravna koncentracija? Tako monah, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja. Sa smirivanjem usmerene misli i istraživanja, ulazi on i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerene misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije. Sa slabljenjem ushićenja ostaje on spokojan, svestan i s jasnim razumevanjem, sa fizičkim osećajem zadovoljstva. Tako on ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: ‘Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i svesnošću!’ Sa napuštanjem zadovoljstva i bola, kao i s ranijim nestankom radosti i žalosti, ulazi on i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista svesnost, zasnovana na spokojstvu. To je, monasi, ispravna koncentracija.

Ovo je, monasi, plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje.

Tako monah boravi kontemplirajući objekte uma kao objekte uma unutar, izvan ili i unutar i izvan. Ili boravi kontemplirajući u objektima uma njihovu prirodu nastanka, boravi kontemplirajući u objektima uma njihovu prirodu nestanka, boravi kontemplirajući u objektima uma njihovu prirodu nastanka i nestanka. Nezavisan, boravi on i ne vezuje se ni za šta na svetu.

Tako on kontemplira objekte uma kao objekte uma iz perspektive četiri plemenite istine?

Monasi, ko god bude vežbao četiri temelja svesnosti na ovaj način tokom sedam godina, može očekivati jedan od dva rezultata: krajnje znanje ovde i sada ili, ukoliko je još preostalo vezivanja, onda stupanj nepovratnika.

I ne samo sedam godina. Ako bi neko vežbao četiri temelja svesnosti na ovaj način tokom šest godina… pet godina… četiri godine… tri godine… dve godine… jednu godinu… I ne samo godinu, monasi. Ako bi neko vežbao četiri temelja svesnosti na ovaj način tokom sedam meseci, može očekivati jedan od dva rezultata: krajnje znanje ovde i sada ili, ukoliko je još preostalo vezivanja, onda stupanj nepovratnika. I ne samo sedam meseci. Ako bi neko vežbao četiri temelja svesnosti na ovaj način tokom šest meseci… pet meseci… četiri meseca… tri meseca… dva meseca… mesec dana… pola meseca… I ne samo pola meseca, monasi. Ako bi neko vežbao četiri temelja svesnosti na ovaj način tokom sedam dana, može očekivati jedan od dva rezultata: krajnje znanje ovde i sada ili, ukoliko je još preostalo vezivanja, onda stupanj nepovratnika.

Monasi, postoji direktan put ka pročišćenju bića, ka prevladavanju žalosti i naricanja, ka nestanku bola i tuge, ka izbijanju na pravu stazu, ka dostizanju nibbāne – a taj put su četiri temelja svesnosti. Kada je to rečeno, zbog toga je rečeno.”

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga.

The Long Discourses

|_II. The Great Chapter

DN22. Dugi govor o temeljima svesnosti

Translations [32]

English

繁體字

日本語

Français

Deutsch

Italiano

Español

Português

Русский

Nederlands

Norsk

Magyar

Srpski

Čeština

Română

Slovenščina

עִבְרִית

فارسی

हिंदी

ಕನ್ನಡ

বাংলা

Việt Ngữ

Bahasa Indonesia

සිංහල

ပြန်သွားရန်

ภาษาไทย

पाळिभासा (Pāli)

Reference

Translations [32]

English

繁體字

日本語

Français

Deutsch

Italiano

Español

Português

Русский

Nederlands

Norsk

Magyar

Srpski

Čeština

Română

Slovenščina

עִבְרִית

فارسی

हिंदी

ಕನ್ನಡ

বাংলা

Việt Ngữ

Bahasa Indonesia

සිංහල

ပြန်သွားရန်

ภาษาไทย

पाळिभासा (Pāli)

Reference

Commentaries [0]