Ovako sam čuo. Jednom je poštovani Kumārakassapa lutao zemljom Kosala, praćen velikom grupom monaha, te je na kraju stigao u grad Setabyā. Tu se on smestio u simsapa šumi, severno od Setabye.

U to vreme princ Pāyāsi je upravljao Setabyom, nekadašnjim kraljevskim imanjem prepunim životinja, bogatim pašnjacima, šumama, vodom i letinom, koje mu je Pasenadi, kralj Kosale, dao kao feud na poklon.

1. O princu Pāyāsiju

Tom prilikom princ Pāyāsi je imao ovakva pogrešna uverenja: „Nema drugog sveta, nema bića koja se spontano preporađaju, nema ploda, ni rezultata dobrih i rđavih dela.”

I brahmani kućedomaćini iz Setabye dočuše ovako: „Asketa Kumārakassapa, učenik askete Gotame, lutao je zemljom Kosala, praćen velikom grupom monaha, te je na kraju stigao u grad Setabyu. Tu se on smestio u simsapa šumi, severno od Setabye. Ovakav se dobar glas raširio o poštovanom Kumāra Kassapi: ’On je mudar, poseduje uvid, pronicljiv je, učen, vešt govornik, rečit, u poodmaklim je godinama i arahant. Istinska je dobrobit videti tako usavršeno biće.’ Onda brahmani kućedomaćini napustiše Setabyu i u grupama i družinama se zaputiše na sever ka simsapa šumi.

U to vreme princ Pāyāsi se posle ručka odmarao na gornjem spratu svoje palate. Odatle on ugleda brahmane kućedomaćine iz Setabye kako su se u grupama i družinama zaputili na sever ka simsapa šumi. Kada ih je video, upita on svog slugu: „Slugo moj, zašto su brahmani kućedomaćini napustili Setabyu i u grupama i družinama se zaputiše na sever ka simsapa šumi?”

„Visočanstvo, kažu da je asketa Kumārakassapa, učenik askete Gotame, lutao zemljom Kosala, praćen velikom grupom monaha, te je na kraju stigao u Setabyu. Tu se on smestio u simsapa šumi, severno od Setabye. Ovakav se dobar glas raširio o poštovanom Kumāra Kassapi: ’On je mudar, poseduje uvid, pronicljiv je, učen, vešt govornik, rečit, u poodmaklim je godinama i arahant.’ Svi oni idu da vide poštovanog Kumāra Kassapu.”

„Onda, dobri moj slugo, idi do brahmana kućedomaćina iz Setabye i kaži im: ’Poštovani, princ Pāyāsi vam ovako poručuje: „Molim vas sačekajte. Princ Pāyāsi će takođe ići da vidi asketu Kumāra Kassapu”.’ Asketa Kumāra Kassapa je ranije ubedio budalaste, neuke brahmane kućedomaćine iz Setabye: ’Postoji drugi svet, postoje bića koja se spontano preporađaju, postoji plod i rezultat dobrih i rđavih dela.’ A zapravo niti ima drugog sveta, niti bića koja se spontano preporađaju, a nema ni ploda, ni rezultata dobrih i rđavih dela.”

„Da, visočanstvo,” odgovori sluga i uradi kako mu je rečeno.

I tako se princ Pāyasi, praćen brahmanima kućedomaćinima iz Setabye, zaputi ka simsapa šumi i stiže do poštovanog Kumāra Kassape, pozdravi se sa njim, a kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane. A ostali brahmani kućedomaćini iz Setabye se pokloniše poštovanom Kumāra Kassapi i sedoše sa strane; drugi se sa njim pozdraviše, pa kada taj učtiv i prijateljski razgovor bi završen, sedoše sa strane; treći u znak poštovanja sklopiše ruke u pravcu poštovanog Kumāra Kassape i sedoše sa strane; neki u njegovom prisustvu rekoše svoje ime i klan i sedoše sa strane; a neki ćutke sedoše sa strane.

2. Nihilizam

Sedeći sa strane, princ Pāyāsi ovako reče poštovanom Kumāra Kassapi: „Poštovani, ja zastupam ovakvo učenje, ovakvo gledište: ’Nema drugog sveta, nema bića koja se spontano preporađaju, nema ploda, ni rezultata dobrih i rđavih dela’.”

„Ja, prinče, nisam ni video ni čuo da neko zastupa takvo učenje, takvo gledište. Otkuda da ti onda kažeš: ’Nema drugog sveta, nema bića koja se spontano preporađaju, nema ploda, ni rezultata dobrih i rđavih dela?’

2.1. Poređenje sa mesecom i suncem

Ali dopusti da te prvo nešto pitam, a ti odgovori kako misliš da treba. Šta misliš, prinče, ovaj mesec i sunce, jesu li oni u ovom svetu ili u drugom svetu, jesu li oni nebeski ili ljudski?”

”Poštovani Kassapa, ovi mesec i sunce su u drugom svetu, ne u ovome, oni su nebeski, a ne ljudski.”

„Na osnovu toga se, prinče, može zaključiti: Postoji drugi svet, postoje bića koja se spontano preporađaju, postoji plod i rezultat dobrih i rđavih dela.”

„Iako poštovani Kassapa tako tvrdi, moje je mišljenje je još uvek: ’Nema drugog sveta, nema bića koja se spontano preporađaju, nema ploda, ni rezultata dobrih i rđavih dela’.”

Ali, prinče, postoji li neki argument kojim bi dokazao svoje reči?”

„Poštoji, poštovani.”

„A koji bi to bio, prinče?”

„Poštovani Kassapa, ja imam prijatelje i poznanike, članove porodice i rođake koji ubijaju živa bića, kradu, čine preljubu, lažu, ogovaraju, vređaju i naklapaju, gramzivi su, puni zlovolje i pogrešnih gledišta. Kasnije se oni razbole, snađu ih muke i teške bolesti. I kada znam da se neće opraviti od bolesti, odem do njih i kažem im: ’Ima asketa i brahmana koji zastupaju ovako učenje, ovakvo gledište: „Oni koji ubijaju živa bića, kradu, čine preljubu, lažu, ogovaraju, vređaju i naklapaju, gramzivi su, puni zlovolje i pogrešnih gledišta, posle sloma tela, posle smrti, preporađaju se u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u paklu.” A vi ste upravo takvi. Ako je istina to što govore ti poštovani askete i brahmani, i vi ćete se posle sloma tela, posle smrti, preporoditi u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u paklu. Ako se to dogodi, molim vas da se vratiti i kažete mi da postoji drugi svet, postoje bića koja se spontano preporađaju, postoji plod i rezultat dobrih i rđavih dela.” Jer vi ste mi verni, odani, i to što vi vidite biće kao da sam ja to video.’ ’U redu,’ odgovori li su, ali se nikada nisu vratili, niti poslali glasnika. To je, poštovani Kassapa, razlog zašto tvrdim: ’Nema drugog sveta, nema bića koja se spontano preporađaju, nema ploda, ni rezultata dobrih i rđavih dela’.”

2.2. Poređenje sa lopovom

Ali dopusti mi, prinče, da te još nešto pitam, a ti dgovori kako misliš da treba. Šta misliš, prinče, kad bi ljudi uhvatili lopova na delu i doveli ti ga s rečima: ’Visočanstvo, ovog smo lopava uhvatili na delu; kaznite ga na način na koji želite.’ A ti bi im odgovorio: ’U tom slučaju, ovom čoveku čvrsto vežite ruke pozadi, obrijte mu glavu i povedite unaokolo uz zvukove bubnjeva, iz ulice u ulicu, od jednog do drugog raskršća, pa onda kroz južnu kapiju odvedite južno od grada do gubilišta i tamo mu odrubite glavu!’ ’U redu,’ odgovore oni i odvedu ga do gubilišta. Da li bi tamo lopov mogao da odloži pogubljenje rečima: ’Gospodo dželati, u tom i tom selu ili gradu imam prijatelje i poznanike, članove porodice i rođake. Sačekajte da odem da ih vidim, pa ću se vratiti’ ili bi mu oni odrubili glavu dok još tako brblja.”

„Lopov ne bi mogao da odloži pogubljenje na taj način.

Dželati bi mu odrubili glavu dok još tako brblja.”

„Dakle, prinče, čak ni običan lopov ne bi mogao da napusti dželate. „A šta tek reći za one koji ubijaju živa bića, kradu, čine preljubu, lažu, ogovaraju, vređaju i naklapaju, gramzivi su, puni zlovolje i pogrešnih gledišta, pa se posle sloma tela, posle smrti, preporode u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u paklu. Mogu li oni da kažu čuvarima pakla: ’Gospodo čuvari pakla, sačekajte da odem mog gospodara Pāyāsija i dojavim mu: ’Postoji drugi svet, postoje bića koja se spontano preporađaju, postoji plod i rezultat dobrih i rđavih dela’?” Na osnovu toga se, prinče, može zaključiti: ’Postoji drugi svet, postoje bića koja se spontano preporađaju, postoji plod i rezultat dobrih i rđavih dela’.”

„Iako poštovani Kassapa tako tvrdi, moje je mišljenje je još uvek: ’Nema drugog sveta, nema bića koja se spontano preporađaju, nema ploda, ni rezultata dobrih i rđavih dela’.”

Ali, prinče, postoji li neki argument kojim bi dokazao svoje reči?”

„Poštoji, poštovani.”

„A koji bi to bio, prinče?”

„Poštovani Kassapa, ja imam prijatelje i poznanike, članove porodice i rođake koji se uzdržavaju od ubijanja živih bića, krađe, preljube, laganja, vređanja, naklapanja i ogovaranja, nisu gramzivi su, nisu puni zlovolje i pogrešnih gledišta. Kasnije se oni razbole, snađu ih muke i teške bolesti. I kada znam da se neće opraviti od bolesti, odem do njih i kažem im: ’Ima asketa i brahmana koji zastupaju ovako učenje, ovakvo gledište: „Oni koji se uzdržavaju od ubijanja živih bića, krađe, preljube, laganja, vređanja, naklapanja i ogovaranja, nisu gramzivi su, nisu puni zlovolje i pogrešnih gledišta, takvi se posle sloma tela, posle smrti, preporađaju na dobrom odredištu, čak u nebeskom svetu.” A vi ste upravo takvi. Ako je istina to što govore ti poštovani askete i brahmani, i vi ćete se posle sloma tela, posle smrti, preporoditi na dobrom odredištu, čak u nebeskom svetu. Ako se to dogodi, molim vas da se vratiti i kažete mi da postoji drugi svet, postoje bića koja se spontano preporađaju, postoji plod i rezultat dobrih i rđavih dela. Jer vi ste mi verni, odani, i to što vi vidite biće kao da sam ja to video.’ ’U redu,’ odgovori li su, ali se nikada nisu vratili, niti poslali glasnika. To je, poštovani Kassapa, razlog zašto tvrdim: ’Nema drugog sveta, nema bića koja se spontano preporađaju, nema ploda, ni rezultata dobrih i rđavih dela’.”

2.3. Poređenje sa septičkom jamom

„U tom slučaju, prinče, daću ti jedno poređenje. Jer neki razumni ljudi uz pomoć poređenja shvate smisao onoga što je rečeno. Zamisli, prinče, čoveka koji je uronjen u septičku jamu do vrha glave. A onda ti narediš svojim ljudima: ’Hajde izvucite tog čoveka iz septičke jame.’ ’U redu,’ odgovore oni i izvuku ga. Onda im ovako kažeš: ’Pažljivo strugačima od trske sastružite sa njega svu prljavštinu.’ ’U redu,’ odgovore oni i tako urade. Onda im ovako kažeš: ’Pažljivo belom glinom istrljajte telo tog čoveka tri puta.’ Tako bi učinjeno. Onda im ovako kažeš: ’Nauljite telo tog čoveka i pažljivo ga tri puta operite sapunom.’ Tako bi učinjeno. Onda im ovako kažeš: ’Uredite kosu i bradu tog čoveka.’ Tako bi učinjeno. Onda im ovako kažeš: ’Dajte tom čoveku bogate vence, mirise i odeću.’ Tako bi učinjeno. Onda im ovako kažeš: ’A sada ga odnesite u palatu i obezbedite mu svih pet vrsta zadovoljstava čula.’ Tako bi učinjeno.

Šta misliš, prinče? Sada kada je taj čovek lepo okupan, nauljen, čiste kose i brade, ukrašen vencima, namirisan i u bogatom odelu, obezbeđen sa svih pet vrsta zadovoljstava čula, udobno smešten u kraljevskoj palati, da li bi on ponovo uronio u onu septičku jamu?”

„Sigurno da ne bi, poštovani Kassapa.” „A zašto?” „Grozna je ta septička jama, poštovana Kassapa, smrdljiva, prljava, odvratna i tako svako na nju gleda.”

„Isto tako, prinče, za božanstva su ljudi prljavi, smrdljivi, grozni, odvratni i tako na njih gledaju. Smrad ljudi dopire do božanstava ako su čak stotinu kilometara daleko. A šta tek reći za tvoje prijatelje i poznanike, članove porodice i rođake koji se uzdržavaju od ubijanja živih bića, krađe, preljube, laganja, vređanja, naklapanja i ogovaranja, nisu gramzivi su, nisu puni zlovolje i pogrešnih gledišta, pa su se posle sloma tela, posle smrti, preporodili na dobrom odredištu, čak u nebeskom svetu. Hoće li se oni vratiti da ti kažu: ’Postoji drugi svet, postoje bića koja se spontano preporađaju, postoji plod i rezultat dobrih i rđavih dela’? Na osnovu toga se, prinče, može zaključiti: ’Postoji drugi svet, postoje bića koja se spontano preporađaju, postoji plod i rezultat dobrih i rđavih dela’.”

„Iako poštovani Kassapa tako tvrdi, moje je mišljenje je još uvek: ’Nema drugog sveta, nema bića koja se spontano preporađaju, nema ploda, ni rezultata dobrih i rđavih dela’.”

„Ali, prinče, postoji li neki argument…

„Poštoji, poštovani…

„A koji bi to bio, prinče?”

„Poštovani Kassapa, ja imam prijatelje i poznanike, članove porodice i rođake koji se uzdržavaju od ubijanja živih bića, krađe, preljube, pogrešnog govora, alkohola i svega što pomračuje svest. Kasnije se oni razbole, snađu ih muke i teške bolesti. I kada znam da se neće opraviti od bolesti, odem do njih i kažem im: ’Ima asketa i brahmana koji zastupaju ovako učenje, ovakvo gledište: „Oni koji se uzdržavaju od ubijanja živih bića, krađe, preljube, pogrešnog govora, alkohola i svega što pomračuje svest, takvi se posle sloma tela, posle smrti, preporađaju na dobrom odredištu, čak među božanstvima neba trideset trojice.” A vi ste upravo takvi. Ako je istina to što govore ti poštovani askete i brahmani, i vi ćete se posle sloma tela, posle smrti, preporoditi na dobrom odredištu, čak u svetu božanstava neba trideset trojice. Ako se to dogodi, molim vas da se vratiti i kažete mi da postoji drugi svet, postoje bića koja se spontano preporađaju, postoji plod i rezultat dobrih i rđavih dela. Jer vi ste mi verni, odani, i to što vi vidite biće kao da sam ja to video.’ ’U redu,’ odgovori li su, ali se nikada nisu vratili, niti poslali glasnika. To je, poštovani Kassapa, razlog zašto tvrdim: ’Nema drugog sveta, nema bića koja se spontano preporađaju, nema ploda, ni rezultata dobrih i rđavih dela’.”

2.4. Poređenje sa božanstvima neba trideset trojice

Ali dopusti mi, prinče, da te još nešto pitam, a ti odgovori kako misliš da treba. Stotinu ljudskih godina je božanstvima neba trideset trojice kao jedan dan i noć, Trideset takvih dana čine mesec, a dvanaest meseci čine godinu. Božanstva neba trideset trojice žive hiljadu takvih godina. A što se tiče tvojih prijatelja i poznanika, članova porodice i rođaka koji su se uzdržavali od ubijanja živih bića, krađe, preljube, pogrešnog govora, alskohola i svega što pomračuje svest, pa su se posle sloma tela, posle smrti, preporodili na dobrom odredištu, čak među božanstvima neba trideset trojice. Ako oni ovako razmišljaju: ’Prvo ćemo se dva-tri dana zabavljati, uživati u pet vrsta nebeskih zadovoljstava čula, pa ćemo kasnije otići do princa Pāyāsija i izvestiti ga: „Postoji drugi svet, postoje bića koja se spontano preporađaju, postoji plod i rezultat dobrih i rđavih dela.” Šta misliš, hoće li doći da ti kažu da postoji drugi svet, postoje bića koja se spontano preporađaju, postoji plod i rezultat dobrih i rđavih dela?”

„Sigurno da neće, poštovani Kassapa. Jer ja ću već dugo biti mrtav kada se to dogodi. Ali ko je poštovanom Kassapi rekao: ’Postoje božanstva neba trideset trojice’ ili ’Toliko je dug život božanstava neba trideset trojice’? Ja ne verujem poštovanom Kassapi kada kaže: ’Postoje božanstva neba trideset trojice’ ili ’Toliko je dug život božanstava neba trideset trojice’.

2.5. Poređenje sa slepcem

„Zamisli, prinče, slepca koji nije u stanju da vidi ni tamne ni svetle oblike, ni plave oblike, ni žute oblike, ni crvene oblike, ni narandžaste oblike, ni ravan ni neravan teren, ni zvezde, niti mesec i sunce. I on onda kaže: ’Ne postoje ni tamni ni svetli oblici, niti bilo ko ko vidi tamne i svetle oblike. ’Ne postoje plavi oblici, niti bilo ko ko vidi plave oblike. Ne postoje žuti oblici, niti bilo ko ko vidi žute oblike. Ne postoje crveni oblici, niti bilo ko ko vidi crvene oblike. ’Ne postoje narandžasti oblici, niti bilo ko ko vidi narandžaste oblike. ’Ne postoji ravan i neravan teren, niti bilo ko ko vidi ravan i neravan teren. Ne postoje zvezde, niti bilo ko ko vidi zvezde. Ne postoje sunce i mesec, niti bilo ko ko vidi sunce i mesec. Ja sve to niti vidim niti znam za to. Otuda sve to ne postoji.’ Da li bi, prinče, onaj ko tako govori govorio istinito?”

„Sigurno da ne bi, poštovani Kassapa. Postoje tamni i svetli oblici, postoje oni koji vide tamne i svetle oblike. Postoje plavi oblici, postoje oni koji vide plave oblike… Postoji ravan i neravan teren, postoje oni koji vide ravan i neravan teren. Postoje zvezde, postoje oni koji vide zvezde. Postoje mesec i sunce, postoje oni koji vide mesec i sunce. Onaj ko bi rekao: ’Ja sve to niti vidim niti znam za to. Otuda sve to ne postoji’, ne bi govorio istinito.”

„Isto tako, prinče, ja mislim da govoriš poput slepca iz ovog poređenja kada kažeš: ’Ali ko je poštovanom Kassapi rekao: „Postoje božanstva neba trideset trojice” ili „Toliko je dug život božanstava neba trideset trojice?” Ja ne verujem poštovanom Kassapi kada kaže: „Postoje božanstva neba trideset trojice” ili „Toliko je dug život božanstava neba trideset trojice”’.” „Prinče, ne možeš da vidiš drugi svet onako kako ti misliš, fizičkim okom. Oni askete i brahmani koji obitavaju na osamljenim mestima, marljivi, predani i odlučni, pročišćuju svoje duhovno oko. I tim duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na ljudsko, oni vide drugi svet, vide bića koja se spontano preporađaju. Na taj način se, prinče, može videti drugi svet; ne onako kako ti zamišljaš, pomoću fizičkog oka. Na osnovu toga se, prinče, može zaključiti: ’Postoji drugi svet, postoje bića koja se spontano preporađaju, postoji plod i rezultat dobrih i rđavih dela’.”

„Iako poštovani Kassapa tako tvrdi, moje je mišljenje je još uvek: ’Nema drugog sveta, nema bića koja se spontano preporađaju, nema ploda, ni rezultata dobrih i rđavih dela’.”

„Ali, prinče, postoji li neki argument…

„Poštoji, poštovani…

„A koji bi to bio, prinče?”

„Poštovani Kassapa, vidim askete i brahmane usavršene u vrlini, dobre po svojoj prirodi, koji žele da žive, ne žele da umru, žele da budu srećni, ne žele da pate. I ovako o njima razmišljam: Ako bi ovi poštovani askete i brahmani, usavršeni u vrlini, dobri po svojoj prirodi, znali ovako: ’Onima među nama koji umru biće bolje’, onda bi ti poštovani askete i brahmani ispili otrov, potegli nož, sebe obesili ili skočili sa litice. Ali pošto oni očigledno ne znaju: ’Onima među nama koji umru biće bolje’, tada ti poštovani askete i brahmani, usavršeni u vrlini, dobri po svojoj prirodi, žele da žive, ne žele da umru, žele da budu srećni, ne žele da pate. To je, poštovani Kassapa, razlog zašto tvrdim: ’Nema drugog sveta, nema bića koja se spontano preporađaju, nema ploda, ni rezultata dobrih i rđavih dela’.”

2.6. Poređenje sa trudnicom

„U tom slučaju, prinče, daću ti jedno poređenje. Jer neki razumni ljudi uz pomoć poređenja shvate smisao onoga što je rečeno.

Jednom davno neki brahman imao je dve žene. Jedna od njih imala je sina starod deset ili dvanaest godina, dok je druga bila trudna i pred porođajem. Ali dogodi se da brahman preminu.

I dečak reče drugoj supruzi: ’Gospođo, sav imetak ovde, usevi, srebro ili zlato, moj je. Za vas nema ništa. Predajte mi nasledstvo moga oca.’

Kada je to čula, brahmanka reče dečaku: ’Sačekaj, dragi moj, dok se ne porodim. Ako bude dečak, jedan deo će njemu pripasti; ako bude devojčica, ona će ti biti služavka.

Po drugi put dečak reče: ’Gospođo, sav imetak ovde, usevi, srebro ili zlato, moj je. Za vas nema ništa. Predajte mi nasledstvo moga oca.’ Po drugi put brahmanka reče dečaku: ’Sačekaj, dragi moj, dok se ne porodim. Ako bude dečak, jedan deo će njemu pripasti; ako bude devojčica, ona će ti biti služavka. Po treći put dečak reče: ’Gospođo, sav imetak ovde, usevi, srebro ili zlato, moj je. Za vas nema ništa. Predajte mi nasledstvo moga oca.’

Na to brahmanka uze nož i otide u svoje odaje i raspori sebi stomak: ’Da pogledam hoće li moje dete biti dečak ili devojčica’. Tako ona uništi život sebi i novorođenčetu, zajedno sa svojim imetkom.

Baš kao što su nju zadesili nesreća i propast, jer je tražila nasledstvo na budalast i neuk način, isto tako će i tebe, prinče, zadesiti nesreća i propast, jer tragaš za drugim svetom na budalast i neuk način. Prinče, askete i brahmani, usavršeni u vrlini, dobri po svojoj prirodi, ono što je nezrelo ne požuruju da sazri; oni strpljivo čekaju da to samo sazri. Zaista postoji korist za askete i brahmane, kada žive usavršeni u vrlini i dobri po svojoj prirodi. Jer što duže tako žive, askete i brahmani sve više zasluga stiču, na svoju, ali i na korist i sreću mnogih, iz saosećanja prema ovome svetu, na korist i sreću božanskih i ljudskih bića. Na osnovu toga se, prinče, može zaključiti: ’Postoji drugi svet, postoje bića koja se spontano preporađaju, postoji plod i rezultat dobrih i rđavih dela’.”

„Iako poštovani Kassapa tako tvrdi, moje je mišljenje je još uvek: ’Nema drugog sveta, nema bića koja se spontano preporađaju, nema ploda, ni rezultata dobrih i rđavih dela’.”

„Ali, prinče, postoji li neki argument…

„Poštoji, poštovani…

„A koji bi to bio, prinče?”

„Poštovani Kassapa, recimo da moji ljudi uhvate lopova na delu i dovedu ga s rečima: ’Visočanstvo, ovog smo lopava uhvatili na delu; kaznite ga na način na koji želite.’ Onda im ja ovako kažem: ’Tog čoveka živog strpajte u krčag. Zapušite mu usta, pa preko otvora na krčagu zategnite kožu i prekrijte ga vlažnom glinom. Potom ga stavite iznad vatre i založite. ’U redu”, odgovore i urade kako im je zapoveđeno. Kada znamo da je onaj čovek mrtav, skinemo krčag, otvorimo ga i dobro pogledamo: ’Hoćemo li videti kako njegova duša izlazi?’ Ali ne vidimo da njegova duša odlazi. To je, poštovani Kassapa, razlog zašto tvrdim: ’Nema drugog sveta, nema bića koja se spontano preporađaju, nema ploda, ni rezultata dobrih i rđavih dela’.”

2.7. Poređenje sa snom

Ali dopusti mi, prinče, da te još nešto pitam, a ti odgovori kako misliš da treba. Dešava li ti se, prinče, kada tokom dana prilegneš, da sanjaš snove sa divnim parkovima, divnim šumama, divnim poljima i divnim jezerima?”

„Dešava se, poštovani Kassapa.”

„A da li se za to vreme oko tebe razni grbavci, patuljci, dvorske lude i mlade devojke?”

„Tako je, poštovani Kassapa.”

„Pa da li oni vide tvoju dušu kako dolazi ili odlazi?”

„Sigurno da ne, poštovani Kassapa.”

„Dakle, prinče, živi ne vide dušu tebe živog kako dolazi ili odlazi. Pa kako ćeš ti onda videti dušu mrtvoga čoveka kako dolazi ili odlazi? Na osnovu toga se, prinče, može zaključiti: ’Postoji drugi svet, postoje bića koja se spontano preporađaju, postoji plod i rezultat dobrih i rđavih dela’.”

„Iako poštovani Kassapa tako tvrdi, moje je mišljenje je još uvek: ’Nema drugog sveta, nema bića koja se spontano preporađaju, nema ploda, ni rezultata dobrih i rđavih dela’.”

„Ali, prinče, postoji li neki argument…

„Poštoji, poštovani…

„A koji bi to bio, prinče?”

„Poštovani Kassapa, recimo da moji ljudi uhvate lopova na delu i dovedu ga s rečima: ’Visočanstvo, ovog smo lopava uhvatili na delu; kaznite ga na način na koji želite.’ Onda im ja ovako kažem: ’Tog čoveka izmerite još dok je živ. Onda ga zadavite tetivom od luka, pa ga ponovo izmerite.’ ’U redu”, odgovore i urade kako im je zapoveđeno. I tako, dok je on bio živ, bio lakši, mekši i savitljiviji. A kao mrtvac, postaje teži, tvrđi i krući. To je, poštovani Kassapa, razlog zašto tvrdim: ’Nema drugog sveta, nema bića koja se spontano preporađaju, nema ploda, ni rezultata dobrih i rđavih dela’.”

2.8. Poređenje sa užarenom gvozdenom kuglom

„U tom slučaju, prinče, daću ti jedno poređenje. Jer neki razumni ljudi uz pomoć poređenja shvate smisao onoga što je rečeno. Zamisli, prinče, da neko izmeri gvozdenu kuglu koja je bila zagrevana ceo dan, tako da je postala usijana, užarena. A onda, posle nekog vremena, kada s eona ohladi, ponovo je izmeri. Kada će ta kugla biti lakša, mekša, pogodnija za obradu? Kada je usijana i užarena ili kada se ohladi?”

„Poštovani Kassapa, onda kada je ta kugla usijana, užatena, tada je ona lakša, meška, pogodnija za obradu. Ali kada je ta gvozdena kugla ohlađena, lišena elementa vatre i elementra vazduha, tada je ona teža, tvrđa i manje pogodna za obradu.”

„Na isti način, prinče, kada su u telu život, telesna toplota i svest, ono je lakše, mekše, savitljivije. A kada u telu nema života, toplote, niti svesti, ono je teže, tvrđe i kruće. Na osnovu toga se, prinče, može zaključiti: ’Postoji drugi svet, postoje bića koja se spontano preporađaju, postoji plod i rezultat dobrih i rđavih dela’.”

„Iako poštovani Kassapa tako tvrdi, moje je mišljenje je još uvek: ’Nema drugog sveta, nema bića koja se spontano preporađaju, nema ploda, ni rezultata dobrih i rđavih dela’.”

„Ali, prinče, postoji li neki argument…

„Poštoji, poštovani…

„A koji bi to bio, prinče?”

„Poštovani Kassapa, recimo da moji ljudi uhvate lopova na delu i dovedu ga s rečima: ’Visočanstvo, ovog smo lopava uhvatili na delu; kaznite ga na način na koji želite.’ Onda im ja ovako kažem: ’Ubijte tog čoveka, ali tako da ne oštetite njegovu kožu ni spolja ni iznutra, niti mišiće, tetive, kosti i koštanu srž.’ ’U redu”, odgovore i urade kako im je zapoveđeno. Kada je taj čovek skoro mrtav, ovako im kažem: ’Položite ga na leđa, ne bismo li videli kako njegova duša odlazi.’ Oni ga polože na leđa. Ali ne vidimo da njegova duša odlazi. Onda im ovako kažem: ’Položite ga na stomak… položite ga na jednu stranu… položite ga na drugu stranu… uspravite ga… postavite ga naglavce… udarite ga pesnicom… kamenom… batinom… mačem… dobro ga prodrmajte ne bismo li videli kako njegova duša odlazi.’ Tako i urade sa tim čovekom. Ali mi i dalje ne vidimo da njegova duša odlazi. Jer iako on i dalje ima oči, i dalje postoje oblici, ali on ne doživljava to područje čula. Iako on i dalje ima uši, i dalje postoje zvukovi, ali on ne doživljava to područje čula. Iako on i dalje ima nos, i dalje postoje mirisi, ali on ne doživljava to područje čula. Iako on i dalje ima jezik, i dalje postoje ukusi, ali on ne doživljava to područje čula. Iako on i dalje ima telo, i dalje postoje dodiri, ali on ne doživljava to područje čula. To je, poštovani Kassapa, razlog zašto tvrdim: ’Nema drugog sveta, nema bića koja se spontano preporađaju, nema ploda, ni rezultata dobrih i rđavih dela’.”

2.9. Poređenje sa duvanjem u rog

„U tom slučaju, prinče, daću ti jedno poređenje. Jer neki razumni ljudi uz pomoć poređenja shvate smisao onoga što je rečeno.

Jednom davno neki čovek koji je duvao u rog uze svoj rog i ode do susedne zemlje. Tu on stigne u neko selo, stane na sred sela i zaduva u rog tri puta. Zatim ga odloži na zemlju i sedne.

Onda seljani ovako pomisliše: ’Hej, kakav je to zvuk tako milozvučan, tako prijatan, tako zanosan, tako očaravajući!’ Okupe se oko onog čoveka i kažu mu: ’Hej, kakav je to zvuk tako milozvučan, tako prijatan, tako zanosan, tako očaravajući?’

’To je zvuk ovog roga.’

A oni ga polože na leđa, ovim rečima: ’Oglasi se, o veliki rože; oglasi se, o veliki rože!’ Ali iz roga ne izađe bilo kakav zvuk.

Zatim ga polože na jednu stranu, pa na drugu stranu, usprave ga, stave naglavce, dare ga pesnicom, kamenom, batinom i mačem; dobro ga protresu, govoreći: ’Oglasi se, o veliki rože; oglasi se, o veliki rože!’ Ali iz roga ne izađe bilo kakav zvuk.

Onda onaj čovek što duva u rog ovako pomisli: ’Kako su budalasti ovi ljudi, kako mogu na tako neuk način tragati za zvukom roga!’ I dok su ga okupljeni posmatrali, uze on rog, oglasi se tri puta i otide.

Onda seljani ovako pomisliše: ’Čini se da to što se naziva rogom udruži sa osobom, naporom i vazduhom, tada nastane zvuk. Ali kada te tri stvari nema, nema ni zvuka.’

Na isti način, prinče, sve dok je telo puno života, toplote i svesti, ono hoda tamo i ovamo, stoji, sedi i leži. Ono vidi oblike okom, čuje zvukove uhom, miriše mirise nosom, kuša ukuse jezikom, oseća dodire telom i zna misli umom. Ali kada u telu nema životne sile, toplote i svesti, ono nije u stanju da čini sve te stvari. Na osnovu toga se, prinče, može zaključiti: ’Postoji drugi svet, postoje bića koja se spontano preporađaju, postoji plod i rezultat dobrih i rđavih dela’.”

„Iako poštovani Kassapa tako tvrdi, moje je mišljenje je još uvek: ’Nema drugog sveta, nema bića koja se spontano preporađaju, nema ploda, ni rezultata dobrih i rđavih dela’.”

„Ali, prinče, postoji li neki argument…

„Poštoji, poštovani…

„A koji bi to bio, prinče?”

„Poštovani Kassapa, recimo da moji ljudi uhvate lopova na delu i dovedu ga s rečima: ’Visočanstvo, ovog smo lopava uhvatili na delu; kaznite ga na način na koji želite.’ Onda im ja ovako kažem: ’Rasporite tog čoveka. Možda ćemo videti njegovu dušu.’ I oni mu raseku kožu. Ali ne vidimo njegovu dušu. Onda im ovako kažem: ’Sada rasecite njegovu pokožicu, mišiće, tetive, kosti i koštanu srž. Možda ćemo videti njegovu dušu. I oni učine kako im je rečeno, ali ne vidimo dušu tog čoveka. To je, poštovani Kassapa, razlog zašto tvrdim: ’Nema drugog sveta, nema bića koja se spontano preporađaju, nema ploda, ni rezultata dobrih i rđavih dela’.”

2.10. Poređenje sa asketom koji obožava vatru

„U tom slučaju, prinče, daću ti jedno poređenje. Jer neki razumni ljudi uz pomoć poređenja shvate smisao onoga što je rečeno.

Jednom davno neki asketa sa punđom koji se klanjao vatri živeo je u kolibi od pruća u šumi. I jednoga dana tuda naiđe karavan iz druge zemlje. Prenoćio je nedaleko od mesta gde je živeo asketa, pa nastavi dalje. A onaj asketa sa punđom pomisli: ’Kako bi bilo da odem do mesta na kojem je karavan prenoćio? Možda bih tamo mogao nešto korisno da nađem?’

Kada je stigao, pronađe on tamo dete položeno na leđa i ostavljeno. Videvši ga, pomisli: ’Nije pravo da ništa ne uradim dok jedno ljudsko biće umire. Kako bi bilo da ovo dete odnesem u svoju isposnicu i pobrinem se za njega, nahranim ga i odgajam?’ Tako i učini.

Kada je dečaku bilo deset ili dvamaest godina, asketa je nekim poslom trebalo da napusti isposnicu. Prethodno on reče dečaku: ’Dragi moj, hoću da odem u drugi kraj. A ti se za to vreme staraj o svetoj vatri. Pazi da se ne ugasi. Ako bi se ipak ugasila, ovde ti je sekira, ovde drva, a ovde štapovi za paljenje vatre. Upali ponovo vatru i staraj se o njoj. Uputivši tako dečaka, asketa ode u drugi kraj.

Ali dečak se toliko bio zaneo igranjem, da se vatra ugasila. Onda on pomisli: ’Otac mi je rekao: „Dragi moj, staraj se o svetoj vatri. Pazi da se ne ugasi. Ako bi se ipak ugasila, ovde ti je sekira, ovde drva, a ovde štapovi za paljenje vatre. Upali ponovo vatru i staraj se o njoj.” Kako bi bilo da je ponovo upalim i staram se o njoj?’

On sekirom naseče svežaj štapova za paljenje vatre, razmišljajući: ’Nadam se da ću upaliti vatru.’ Ali nije uspeo.

Štapove za paljenje vatre bi rascepio na dva, potom tri, četiri dela, pet delova, deset delova, stotinu delova. Cepao ih je na sve sitnije delove, lupao u avanu i prosejavao na jakom vetru, razmišljajući: ’Nadam se da ću upaliti vatru.’ Ali svejedno mu nije uspevalo.

Onda se asketa sa punđom, obavivši šta je imao u drugom kraju, vratio u isposnicu. Kad je stigao, reče dečaku: ’Dragi moj, nadam se da se vatra nije ugasila.’ ’Dragi oče, bio sam se toliko zaneo igranjem da se vatra ugasila. Onda pomislih: ’Otac mi je rekao da se staram o vatri. Pazi da se ne ugasi. Ako bi se ipak ugasila, ovde ti je sekira, ovde drva, a ovde štapovi za paljenje vatre. Upali ponovo vatru i staraj se o njoj. Kako bi bilo da je ponovo upalim i staram se o njoj?’ Onda sam sekirom nasekao svežaj štapova za paljenje vatre, razmišljajući: „Nadam se da ću upaliti vatru.” Ali nisam uspeo. Štapove za paljenje vatre bih rascepio na dva, potom tri, četiri dela, pet delova, deset delova, stotinu delova. Cepao sam ih na sve sitnije delove, lupao u avanu i prosejavao na jakom vetru, razmišljajući: „Nadam se da ću upaliti vatru.” Ali nisam uspeo.” A onaj asketa sa punđom pomisli: ’Kako je glup ovaj dečak, budalast! Kako je mogao tragati za vatrom na tako neuk način!’

I dok je dečak posmatrao, uze on one štapove za paljenje vatre i upali vatru, pa mu reče: ’Ovako, dragi moj, treba vatru upaliti. A ne na onako glup, budalast i neuk način kako si ti to pokušavao.’ Prinče, na isti takav, glup, budalast i neuk način i ti tragaš za drugim svetom. Napusti, prinče, to rđavo, pogrešno gledište! Učini to! Ne treba sebi da stvaraš trajnu štetu i patnju!”

„Iako poštovani Kassapa tako kaže, ja ne mogu da dapustim to rđavo, pogrešno gledište: Jer za mene kralj Pasenaadi zna, kao što znaju i drugi kraljevi: ’Princ Pāyāsi zastupa ovakvo učenje, ovakvo gledište: ’Nema drugog sveta, nema bića koja se spontano preporađaju, nema ploda, ni rezultata dobrih i rđavih dela’.” Poštovani Kassapa, ako bih napustio to rđavo, pogrešno gledište, drugi ljudi će reći: ’Kako je budalast princ Pāyāsi, kako je neuk, da se ne drži svoga gledišta.’ I pored svega, ja ću ga se i dalje držati.”

2.11. Poređenje sa dvojicom vođa karavana

„U tom slučaju, prinče, daću ti jedno poređenje. Jer neki razumni ljudi uz pomoć poređenja shvate smisao onoga što je rečeno.

Jednom davno karavan od hiljadu kola se iz istočnih krajeva zaputio u one zapadne. I gde god bi se obreo, brzo bi potrošio su travu, drvo, vodu i zeleno lišće. A na čelu tog karavana su bila dvojica vođa, svaki zadužen za po petsto kola. Onda oni pomisliše: ’Ovo je veliki karavan, od hiljadu kola. I gde god se nađe, brzo potroši svu travu, drvo, vodu i zeleno lišće. Kako bi bilo ako bismo se podelili na dva karavana po petsto kola. Tako i učiniše.

Jedan vođa karavana pripremi mnogo trave, drva i vode, pa krenu. Posle dva ili tri dana putovanja, ugleda on tamnoputog čoveka crvenih očiju, kako im ide u susret na kolima koje je vukao magarac i sa blatnjavim točkovima. Nosio je luk i strele, oko vrata venac žutih lotosa, a odeća i kosa su mu bili mokri. Kada ga je video, ovako reče: ’Odakle dolazite, gospodine?’

’Iz te i te zemlje.’

’A kuda idete?’

’Idem tamo i tamo.’

’Je li to bio neki jak pljusak u kraju iz kojeg dolazite?’

’Jeste, gospodine, bio je jak pljusak, Mnogo je bara na putu, a još više trave, drva i sveže vode. Baci tu travu, drva i vodu koju nosite,. kola će se kretati mnogo brže bez tog tovara, a tegleća marva se neće iscrpljivati.’

I tako onaj vođa karavana reče kočijašima: ’Ovaj čovek mi ovako reče: „Bio je jak pljusak, Mnogo je bara na putu, a još više trave, drva i sveže vode. Bacite tu travu, drva i vodu koju nosite, kola će se kretati mnogo brže bez tog tovara, a tegleća marva se neće iscrpljivati.” Uradite tako.’

’U redu, gospodine,’ odgovoriše kočijaši.

Ali na mestu na kojem su prvo prenoćili nisu videli ni trave, ni drva, ni vode. Na drugom mestu… Na trećem mestu… Na četvrtom mestu… Na petom mestu… Na šestom mestu… Ni na sedmom mestu na kojem su prenoćili nisu videli ni trave, ni drva, ni vode. I ceo karavan doživi propast. A sve životinje i ljude koji su bili u tom karavan proždrao je onaj zli duh. Ostadoše samo njihove kosti.

A vođa drugog karavana pomisli: ’Prvi karavan mora da je do sada već dosta odmakao’, te pripremi mnogo trave, drva i vode, pa krenu. Posle dva ili tri dana putovanja, ugleda on tamnoputog čoveka crvenih očiju, kako im ide u susret na kolima koje je vukao magarac i sa blatnjavim točkovima. Nosio je luk i strele, oko vrata venac žutih lotosa, a odeća i kosa su mu bili mokri. Kada ga je video, ovako reče: ’Odakle dolazite, gospodine?’

’Iz te i te zemlje.’

’A kuda idete?’

’Idem tamo i tamo.’

’Je li to bio neki jak pljusak u kraju iz kojeg dolazite?’

’Jeste, gospodine, bio je jak pljusak, Mnogo je bara na putu, a još više trave, drva i sveže vode. Baci tu travu, drva i vodu koju nosite,. kola će se kretati mnogo brže bez tog tovara, a tegleća marva se neće iscrpljivati.’

I tako onaj vođa karavana reče kočijašima: ’Onaj čovek mi ovako reče: „Bio je jak pljusak, Mnogo je bara na putu, a još više trave, drva i sveže vode. Bacite tu travu, drva i vodu koju nosite, kola će se kretati mnogo brže bez tog tovara, a tegleća marva se neće iscrpljivati.” Ali taj čovek nije ni naš prijatelj, ni srodnik. Kako možemo da mu verujemo samo na reč? Ne bacajte travu, drva i vodu. Nastavićemo sa onim što smo poneli. Nećemo baciti to što već imamo.’

’U redu, gospodine,’ odgovoriše kočijaši i karavan nastavi dalje sa onim što su poneli.

I tako na mestu na kojem su prvo prenoćili nisu videli ni trave, ni drva, ni vode. Na drugom mestu… Na trećem mestu… Na četvrtom mestu… Na petom mestu… Na šestom mestu… Ni na sedmom mestu na kojem su prenoćili nisu videli ni trave, ni drva, ni vode. Ali tamo ugledaše prvi karavan koji zadesiše nesreća i propast. Nije više bilo ni ljudi ni životinja, jer ih je sve proždrao zli duh i ostavio samo kosti.

I tako onaj vođa karavana reče kočijašima: ’Ovaj karavan su zadesili nesreća i propast, baš kao što se dešava kada ga neko vodi na budalast i neuk način. Zato, gospodo, odbacite iz našeg tovara sve što je bezvredno i uzmite iz ovog karavana sve što je vredno.’

’U redu, gospodine,’ odgovoriše kočijaši i učiniše kako im je rečeno. I pređoše pustinju bezbedno, baš kao što se to događa sa onim karavanom koji je vođen znalački.

Baš kao što su prvog vođu karavana zadesili nesreća i propast, isto tako će i tebe, prinče, zadesiti nesreća i propast, jer tragaš za drugim svetom na budalast i neuk način. I one koji misle da si vredan slušanja i poverenja isto tako će zadesiti nesreća i propast kao onog vođu karavana. Napusti, prinče, to rđavo, pogrešno gledište! Učini to! Ne treba sebi da stvaraš trajnu štetu i patnju!”

„Iako poštovani Kassapa tako kaže, ja ne mogu da dapustim to rđavo, pogrešno gledište: Jer za mene kralj Pasenaadi zna, kao što znaju i drugi kraljevi: ’Nema drugog sveta, nema bića koja se spontano preporađaju, nema ploda, ni rezultata dobrih i rđavih dela’.” Poštovani Kassapa, ako bih napustio to rđavo, pogrešno gledište, drugi ljudi će reći: ’Kako je budalast princ Pāyāsi, kako je neuk, da se ne drži svoga gledišta.’ I pored svega, ja ću ga se i dalje držati.”

2.12. Poređenje sa čovekom koji nosi izmet

„U tom slučaju, prinče, daću ti jedno poređenje. Jer neki razumni ljudi uz pomoć poređenja shvate smisao onoga što je rečeno.

Jednom davno neki svinjar se iz svog sela zaputio u jedno drugo selo. Usput naiđe na veliku gomilu osušenog izmeta. I pomisli: ’Ova gomila suvog izmeta može poslužiti kao hrana mojim svinjama. Kako bi bilo ako bih je poneo?’ Tako on raširi svoj gornji ogrtač, potrpa onaj izmet u njega, tako svezan zavežljaj stavi na glavu i krenu dalje. I dok je išao zadesi ga veliki pljusak. Iako je onaj raskvašeni izmet curio i natopio ga sve do stopala, on je nastavljao da ide dalje.

Kada ga ljudi videše, rekoše mu: ’Prijatelju, jesi li ti sišao sa uma, jesi li lud, da iako taj raskvašeni izmet curi i natopio te je sve do stopala, ti nastavljaš da ideš sve dalje.’

’Vi ste sišli s uma, vi ste ludi, jer će ovo poslužiti kao hrana mojim svinjama.’

„Isto tako, prinče, ti ličiš na nosača izmete iz ovog poređenja. Napusti, prinče, to rđavo, pogrešno gledište! Učini to! Ne treba sebi da stvaraš trajnu štetu i patnju!”

„Iako poštovani Kassapa tako kaže, ja ne mogu da dapustim to rđavo, pogrešno gledište: Jer za mene kralj Pasenaadi zna, kao što znaju i drugi kraljevi: ’Princ Pāyāsi zastupa ovakvo učenje, ovakvo gledište: ’Nema drugog sveta, nema bića koja se spontano preporađaju, nema ploda, ni rezultata dobrih i rđavih dela’.” Poštovani Kassapa, ako bih napustio to rđavo, pogrešno gledište, drugi ljudi će reći: ’Kako je budalast princ Pāyāsi, kako je neuk, da se ne drži svoga gledišta.’ I pored svega, ja ću ga se i dalje držati.”

2.13. Poređenje sa kockarima

„U tom slučaju, prinče, daću ti jedno poređenje. Jer neki razumni ljudi uz pomoć poređenja shvate smisao onoga što je rečeno.

Jednom davno dva kockara su bacala kocku. Jedan kockar bi svaki put stavio kocku u usta kada bi izgubio.

Kada drugi kockar to vide, reče mu: ’Prijatelju, znam kako ćeš sigurno dobiti! Daj mi kocku i ponudiću je kao dar bogovima.’

’U redu, prijatelju,’ odgovori drugi kockar i dade mu kocku.

Pošto je kocku namočio u otrov, kockar reče kolegi: ’Prijatelju, hajde da se kockamo.’

’Hajde,’ odgovori drugi kockar.

Po drugi put počeše oni da bacaju kocku. I po drugi put poče onaj kockar da kocku stavlja u usta kad god bi izgubio.

Kada drugi kockar to vide, reče mu:

’Čovek u usta stavlja kocu ne shvatajući da je ona natopljena otrovom. Gutaj je, gutaj je, ti loši kockaru, i uskoro ćeš upoznati njen loš plod.’

„Isto tako, prinče, ti ličiš na kockara iz ovog poređenja. Napusti, prinče, to rđavo, pogrešno gledište! Učini to! Ne treba sebi da stvaraš trajnu štetu i patnju!”

„Iako poštovani Kassapa tako kaže, ja ne mogu da dapustim to rđavo, pogrešno gledište: Jer za mene kralj Pasenaadi zna, kao što znaju i drugi kraljevi: ’Princ Pāyāsi zastupa ovakvo učenje, ovakvo gledište: ’Nema drugog sveta, nema bića koja se spontano preporađaju, nema ploda, ni rezultata dobrih i rđavih dela’.” Poštovani Kassapa, ako bih napustio to rđavo, pogrešno gledište, drugi ljudi će reći: ’Kako je budalast princ Pāyāsi, kako je neuk, da se ne drži svoga gledišta.’ I pored svega, ja ću ga se i dalje držati.”

2.14. Poređenje sa tovarom kudelje

„U tom slučaju, prinče, daću ti jedno poređenje. Jer neki razumni ljudi uz pomoć poređenja shvate smisao onoga što je rečeno.

Jednom davno nastala je nova zemlja. Onda jedan prijatelj reče drugome: ’Hajde, prijatelju, da odemo do te zemlje, možda tamo naiđemo na neko bogatstvo.’

’Hajde,’ odgovori drugi prijatelj.

Odoše oni u tu zemlju i stigoše do nekog sela, kad tamo ugledaše gomilu kudelje ostavljene kraj puta. Na to jedan od njih dvojice reče: ’Prijatelju, vidi ovu bačenu kudelju. Napravi ti jedan svežanj, a ja ću drugi i ponesimo je.’

’Hajde,’ reče onaj drugi i tako i učiniše.

Onda usput naiđoše na gomilu prediva od kudelje. Na to jedan od njih dvojice reče: ’Prijatelju, ovo bačeno predivo od kudelje je upravo ono zbog čega smo uzeli ovu kudelju. Hajde, bacimo ovaj tovar kudelje koji nosimo, napravimo novi od kudeljinog prediva i nastavimo dalje.’

’Ja već dugo nosim svoj tovar i on je dobr osvezan. Znaš, meni će biti dobro ovo što već imam.’ Tako jedan od njih dvojice odbaci tovar kudelje koji je nosio i napravi sebi novi od kudeljinog prediva.

I odoše do drugog mesta u istom selu. Kad tamo naiđoše na kudeljno platno bačeno kraj puta. na to jedan od njih dvojice reče: ’Prijatelju, ovo bačeno kudeljno platno je upravo ono zbog čega smo uzeli ovu kudeljno predivo. Hajde, bacimo ovaj tovar kudeljnog prediva koji nosimo, napravimo novi od kudeljinog platna i nastavimo dalje.’

’Ja već dugo nosim svoj tovar i on je dobro svezan. Znaš, meni će biti dobro ovo što već imam.’ Tako jedan od njih dvojice odbaci tovar kudeljnog prediva koji je nosio i napravi sebi novi od kudeljinog platna.

I odoše do drugog mesta u istom selu. Onda usput naiđoše na gomilu lana… lanenog prediva… gomilu lanenog platna… gomilu svile… gomilu svilenog prediva… gomilu svilenog platna… gomilu gvožđa… gomilu bakra… gomilu kalaja… gomilu olova… gomilu srebra… gomilu zlata. Na to jedan od njih dvojice reče: ’Ova gomila zlata je upravo ono zbog čega smo uzeli sve one prethodne stvari. Hajde, bacimo tovare koji nosimo, napravimo novi sa zlatom i nastavimo dalje.’

’Ja već dugo nosim svoj tovar i on je dobro svezan. Znaš, meni će biti dobro ovo što već imam.’ Tako jedan od njih dvojice odbaci tovar srebra koji je nosio i napravi sebi novi sa zlatom.

Zatim se vratiše u svoje selo. Kada se jedan od njih vratio sa tovarom kudelje, nije mnogo obradovao svoje roditelje, suprugu i decu, prijatelje i poznanike. I nije ni sebi time obezbedio ni udobrnost, ni zadovoljstvo. Ali kada se onaj drugi vratio sa tovarom zlata, mnogo je obradovao svoje roditelje, suprugu i decu, prijatelje i poznanike. I sebi je time obezbedio udobrnost i zadovoljstvo.

„Isto tako, prinče, ti ličiš na čoveka koji je nosio tovar kudelje iz ovog poređenja. Napusti, prinče, to rđavo, pogrešno gledište! Učini to! Ne treba sebi da stvaraš trajnu štetu i patnju!”

3. Uzimanje utočišta

„Ja sam bio obradovan i ubeđen već prvim poređenjem koje je načinio poštovani Kassapa. Ali sam mu protivrečio u želji da čujem njegove različite odgovore na pitanje. „Zadivljujuće je to, poštovani Kassapa, čudesno je to! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, tako je i poštovani Kassapa, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me poštovani Kassapa prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!

Želim sada da prinesem veliku žrtvu. Molim vas, posavetujte me kako da to bude za moju trajnu dobrobit i sreću.”

4. Prinošenje žrtve

„Prinče, uzmi onu vrstu žrtve kada volovi, koze i živina bivaju poklani, različita živa bića bivaju uništena, a učesnici imaju pogrešna gledišta, pogrešnu nameru, pogrešan govor, pogrešne postupke, pogrešno življenje, pogrešan napor, pogrešnu svesnost i pogrešnu koncentraciju; takva žrtva ne donosi veliki plod, veliku korist, veliki ugled, niti obilje.

Zamisli, prinče, seljaka koji se uputi u šumu sa semenjem i plugom. Onda on na lošem zemljištu, neobrađenom zemljištu, gde panjevi ni šiblje nisu uklonjeni, poseje seme koje je zdrobljeno, crvljivo, lošim vremenom oštećeno, neplodno, loše skladišteno. Uz to nebo ne obezbedi dovoljno kiše kada je najpotrebnije. Hoće li to semenje proklijati i iznići u izobilju, hoće li taj seljak dobiti bogat rod?”

„Sigurno da neće, poštovani Kassapa.”

Zamisli, prinče, seljaka koji se uputi u šumu sa semenjem i plugom. Onda on na dobrom zemljištu, dobro obrađenom zemljištu, gde su panjevi i šiblje uklonjeni, poseje seme koje nije zdrobljeno, nije crvljivo, nije lošim vremenom oštećeno, plodno, dobro skladišteno. Uz to nebo obezbedi dovoljno kiše kada je najpotrebnije. Hoće li to semenje proklijati i iznići u izobilju, hoće li taj seljak dobiti bogat rod?”

„Sigurno da hoće, poštovani Kassapa.”

„Isto je, prinče, sa onom vrstom žrtve kada volovi, koze i živina ne bivaju poklani, različita živa bića ne bivaju uništena, a učesnici imaju ispravna gledišta, ispravnu nameru, ispravan govor, ispravne postupke, ispravno življenje, ispravan napor, ispravnu svesnost i ispravnu koncentracij; takva žrtva donosi veliki plod, veliku korist, veliki ugled i obilje.

5. O brahmanskom učeniku Uttari

Onda princ Pāyāsi naredi da se podele darovi asketama, brahmanima, siromašnima, beskućnicima, lutalicama i prosjacima. I tom prilikom bi podeljeno kaša od plesnjivog zrna, pomešana sa sirćetom, i gruba tkanina sa oštrim ivicama. A deljenje je nadzirao brahmanski učenik Uttara.

Dok je sve to bilo deljeno, on je ovako izgovarao: „Neka ovim darivanjem budem povezan sa princom Pāyāsijem samo u ovom svetu, ali ne i u narednom.”

I doču to princ Pāyāsi, te ga dozva i reče mu: „Je li istina, dragi Uttara, da o mom davanju ovako kažeš: ’Neka ovim darivanjem budem povezan sa princom Pāyāsijem samo u ovom svetu, ali ne i u narednom.’

„Jeste, gospodine.”

„A zbog čega, dragi Uttara, tako govoriš o mom davanju? Zar mi koji želimo zasluge ne očekujemo plodove ovakvog davanja?”

„Ali poštovani, ono što ste darivali je kaša od plesnjivog zrna, pomešana sa sirćetom, koju vi sami ne biste hteli ni da dodirnete stopalom, a kamoli da jedete, i gruba tkanina sa oštrim ivicama, koju vi sami ne biste hteli da nosite. A vi ste nama dragi i mili. Pa kako onda da povežemo milo sa nemilim?”

„U tom slučaju, dragi Uttara, deli istu onu hranu koju i ja jedem. Takođe, deli istu onu tkaninu koju i ja nosim.”

„Da, poštovani’, odgovori brahmanski učenik Uttara i tako učini.

Kasnije, pošto je darivao nepažljivo, ne svojim rukama, bez promišljanja, ono što je odbačeno, posle sloma tela, posle smrti, preporodio se među božanstvima neba četiri velika kralja, u praznoj palati po imenu Serīsaka. Međutim, mladi brahmanski učenik Uttara, pošto je darivao s pažnjom, svojim rukama, promišljeno i ono što nije odbačeno, posle sloma tela, posle smrti, preporodio se u društvu božanstava neba trideset trojice.

6. Božanstvo Pāyāsi

U to vreme poštovani Gavampati je redovno dolazio u Serīsaka palatu da tu provede dan. Onda božanstvo Pāyāsi dođe do poštovanog Gavampija, pokloni mu se, pa stade sa strane. Dok je tako stajalo, reče mu poštovani Gavampi: „Ko si ti, prijatelju?”

„Poštovani, ja sam princ Pāyāsi.”

„Nisi li ti onaj koji je zastupao ovakvo gledište: ’Nema drugog sveta, nema bića koja se spontano preporađaju, nema ploda, ni rezultata dobrih i rđavih dela’?”

„Jesam, poštovani, takvo sam gledište zastupao.” Ali sam zahvaljujući učitelju Kumāra Kassapi napustio to štetno gledište.”

„A šta je, prijatelju, sa brahmanskim učenikom Uttarom, gde se on preporodio?”

„Mladi brahmanski učenik Uttara, pošto je darivao s pažnjom, svojim rukama, promišljeno i ono što nije odbačeno, posle sloma tela, posle smrti, preporodio se u društvu božanstava neba trideset trojice. A ja, pošto sam darivao nepažljivo, ne svojim rukama, bez promišljanja, ono što je odbačeno, posle sloma tela, posle smrti, preporodio sam se među božanstvima neba četiri velika kralja, u praznoj palati po imenu Serīsaka.

Zato, poštovani Gavampi, pošto se vratite u svet ljudi, ovako objavite: ’Darujte s pažnjom, svojim rukama, promišljeno i ono što nije odbačeno. Princ Pāyāsi, pošto je darivao nepažljivo, ne svojim rukama, bez promišljanja, ono što je odbačeno, posle sloma tela, posle smrti, preporodio se među božanstvima neba četiri velika kralja, u praznoj palati po imenu Serīsaka. A mladi brahmanski učenik Uttara, pošto je darivao s pažnjom, svojim rukama, promišljeno i ono što nije odbačeno, posle sloma tela, posle smrti, preporodio se u društvu božanstava neba trideset trojice’.”

Kada se poštovani Gavampi vratio u svet ljudi upravo tako im je i objavio.

The Long Discourses

|_II. The Great Chapter

DN23. Razgovor sa Pāyāsijem

Translations [21]

English

繁體字

日本語

Français

Deutsch

Italiano

Português

Русский

Norsk

Srpski

עִבְרִית

हिंदी

ಕನ್ನಡ

বাংলা

Việt Ngữ

Bahasa Indonesia

සිංහල

ပြန်သွားရန်

ภาษาไทย

पाळिभासा (Pāli)

Reference

Translations [21]

English

繁體字

日本語

Français

Deutsch

Italiano

Português

Русский

Norsk

Srpski

עִבְרִית

हिंदी

ಕನ್ನಡ

বাংলা

Việt Ngữ

Bahasa Indonesia

සිංහල

ပြန်သွားရန်

ภาษาไทย

पाळिभासा (Pāli)

Reference

Commentaries [0]