Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u palati Migārine majke, u Istočnom parku.

U to vreme su Vāseṭṭha i Bhāradvāđa živeli među monasima, nadajući se da će i sami postati monasi. A predveče Blaženi izađe iz palate, te započe meditaciju u hodu u njezinoj senci.

Vāseṭṭha to primeti i reče Bhāradvāđi: „Prijatelju Bhāradvāđa, Blaženi je izašao iz palate, te započeo meditaciju u hodu u njezinoj senci. Hajdemo do njega, možda ćemo imati sreće da čujemo govor o Dhammi od Blaženog lično.”

„Hajdemo”, reče Bhāradvāđa

i obojica odoše do Blaženog. Kad su se poklonili, krenuli su ukorak sa njim.

Tada Blaženi reče Vāseṭṭhi: „Vāseṭṭha, vas dvojica ste rođeni u brahmanskoj porodici i napustili ste brahmanske porodice kako biste postali beskućnici. Da li vas brahmani kritikuju zbog toga i grde?”

„Da, poštovani, kritikuju nas zbog toga i grde. Ne propuštaju priliku da nam upute uobičajenu bujicu prekora.”

„Pa šta vam to govore, Vāseṭṭha?”

„Poštovani, brahmani nas ovako kritikuju: ’Brahmani su najviša kasta, sve druge kaste su ispod njih; brahmani su kasta najsvetlije puti, sve druge kaste su tamnije; jedino brahmani su pročišćeni, ali ne i ne-brahmani; Samo su brahmani sinovi Brahme, potomci Brahme, rođeni iz njegovih usta; rodio ih je Brahmā, stvorio ih je Brahmā, oni su njegovi naslednici.’ A vi ste obojica napustili najvišu kastu i prešli u nisku kastu, pomešali se sa tim jadnim, ćelavim, tamnoputim nazovi asketama, rođenim od nogu Brahminih! Nije ispravno, nije u redu da se pomešate sa takvim ljudima!’ „Na taj način nas, poštovani, brahmani kritikuju nas i grde. Ne propuštaju priliku da nam upute uobičajenu bujicu prekora.”

Vāseṭṭha, ako tako govore, brahmani su zaboravili svoju drevnu tradiciju. Jer možemo videti da brahmanske žene imaju menstruaciju, zatrudne, porode se i doje. A ipak oni koji su rođeni iz materice brahmanki kažu: ’Brahmanska kasta je najviša kasta, druge kaste su niske. brahmani su kasta najsvetlije puti, sve druge kaste su tamnije; jedino brahmani su pročišćeni, ali ne i ne-brahmani; Samo su brahmani sinovi Brahme, potomci Brahme, rođeni iz njegovih usta; rodio ih je Brahmā, stvorio ih je Brahmā, oni su njegovi naslednici.’ Ti brahmani pogrešno predstavljaju Brahmu, lažu i time stvaraju mnogo loše kamme.

1. Pročišćenje četiri kaste

Postoje, Vāseṭṭha, četiri kaste: plemići, brahmani, ratari i najamnici. Neki plemići ubijaju živa bića, uzimaju ono što im nije dato, upuštaju se u nedolične seksualne odnose, lažu, govore zlonamerno, vređaju, ogovaraju, gramzivi su, uma ispunjenog zlovoljom i drže se pogrešnih gledišta. Te stvari su štetne, vredne prekora, ne treba ih negovati, nedostojne plemenitih i mračne – a takvima se i smatraju. To su crna dela sa crnim plodovima, kakva mudri kritikuju, a mogu se videti među plemićima. Neki brahmani… Neki ratari… Neki najamnici ubijaju živa bića, uzimaju ono što im nije dato, upuštaju se u nedolične seksualne odnose, lažu, govore zlonamerno, vređaju, ogovaraju, gramzivi su, uma ispunjenog zlovoljom i drže se pogrešnih gledišta. Te stvari su štetne… crna dela sa crnim plodovima, kakva mudri kritikuju, a mogu se videti među najamnicima.

Neki plemići su odustali od ubijanja živih bića, od uzimanja onoga što im nije dato, od nedoličnih seksualnih odnosa, laganja, zlonamernog govora, vređanja, ogovaranja, nisu gramzivi, nisu puni zlovolje i drže se ispravnih gledišta. Te stvari su korisne, vredne pohvala, treba ih negovati, doliče plemenitima i svetle – a takvima se i smatraju. To su svetla dela sa svetlim plodovima, kakva mudri hvale, a mogu se videti među plemićima. Neki brahmani… Neki ratari… Neki najamnici su odustali od ubijanja živa bića… nisu gramzivi, nisu puni zlovolje i drže se ispravnih gledišta. Te stvari su korisne, vredne pohvala, treba ih negovati, doliče plemenitima i svetle – a takvima se i smatraju. To su svetla dela sa svetlim plodovima, kakva mudri hvale, a mogu se videti među najamnicima.

Vāseṭṭha, obe vrste ovih stvari se događaju, pomešane među sve četiri kaste – tamne i svetle, one koje mudri hvale i one koje kritikuju. Pa ipak brahmani kažu: ’Brahmani su najviša kasta, sve druge kaste su ispod njih; brahmani su kasta najsvetlije puti, sve druge kaste su tamnije; jedino brahmani su pročišćeni, ali ne i ne-brahmani; Samo su brahmani sinovi Brahme, potomci Brahme, rođeni iz njegovih usta; rodio ih je Brahmā, stvorio ih je Brahmā, oni su njegovi naslednici.’

Mudri to ne odobravaju. A zašto? Zato što, Vāseṭṭha, svako iz ove četiri kaste ko postane monah, arahant koji je sve otrove uklonio, proživeo svetački život, učinio što je trebalo učiniti, odložio tovar, dosegao istinski cilj, raskinuo okove bića i potpuno je oslobođen sopstvenim znanjem – toga zovu prvim među svim ostalima i to u skladu sa Dhammom (večni princip), a ne mimo nje. Jer ta Dhamma, Vāseṭṭha, jeste ono najbolje za ljude u ovome životu, kao i u narednom.

Ovaj primer će ti razjasniti na koji način je Dhamma ono najbolje u ovome svetu, kao i u narednom.

Pasenadi, kralj Kosale, zna: ’Asketa Gotama je napustio susedni klan Sakya i otišao u beskućnike.’ A Sakyani su vazali kralja Kosale. Oni mu se klanjaju do nogu, obraćaju mu se s poštovanjem, ustaju sa svojih mesta kad se on pojavi, pozdravljaju sklopljenim dlanovima. Istu takvu poniznost koju Sakyani pokazuju prema kralju, pokazuje i kralj prema Tathāgati. Ali on pri tome ne razmišlja: ’Asketa Gotama je plemenitog porekla, ja sam niskog. Asketa Gotama je snažan, ja sam slab. Asketa Gotama je lep, ja sam ružan. Asketa Gotama je uticajan, ja beznačajan.’ Umesto toga, klanjajući se do nogu Tathāgati, obraćajući mu se s poštovanjem, ustajući sa svog mesta kad se on pojavi, pozdravljajući ga sklopljenim dlanovima zato, kralj Pasenadi samo poštuje večni princip, ceni večni princip, uzdiže večni princip. I ovako je, Vāseṭṭha, moguće razumeti na koji način Dhamma jeste ono najbolje za ljude u ovome životu, kao i u narednom.

Vāseṭṭha, svi ste vi različiti po rođenju, imenu, klanu i porodici, a napustili ste dom i postali beskućnici. Kada vas pitaju ko ste, treba ovako da odgovorite: ’Mi smo askete, sledbenici Sakyanina.’ Ali samo onaj čije poverenje u Tathāgatu je čvrsto, duboko ukorenjeno, pouzdano i ne može ga poremetiti bilo koji asketa, brahman, božanstvo, Māra, Brahmā, niti bilo ko drugi na ovome svetu, samo takav s pravom može reći: ’Ja sam istinski sin Blaženog, od njegovih usta rođen, Dhamma me je porodila, Dhamma me stvorio, naslednik sam Dhamme.’ A zašto? Zato što su ovo epiteti Tathāgate: ’otelovljenje Dhamme’, ’otelovljenje svetosti, ’onaj ko je postao Dhamma’ i ’onaj ko je postao svetost’.

Dođe vreme, Vāseṭṭha, kada posle dugog vremena ovaj svet počne da se skuplja (dezintegriše). Dok se on skuplja, biće se u najvećoj meri preporađaju u ābhasara svetu Brahme. Tu ona žive, umom stvorena, hraneći se ushićenjem, blistavi, lete nebom, veličanstveni i takvi ostaju dugo vremena.

Dođe vreme, Vāseṭṭha, kada posle dugog vremena ovaj svet počne da se širi. Dok se on širi, bića umiru u ābhassara svetu Brahme i dolaze u ovaj svet. Ovde ona žive, umom stvorena, hraneći se ushićenjem, blistavi, lete nebom, veličanstveni i takvi ostaju dugo vremena.

2. Pojavljivanje zemljinog nektara

U to vreme postoji samo ogromna masa vode, svuda je tama, potpuna tama. Ne pojavljuju se ni mesec ni sunce, nema ni zvezda ni sazvežđa, nema razlike između noći i dana, nedelja i meseca, godišnjih doba i godina, muškaraca i žena. Sva bića su jednostavno bića. A onda se, posle dugog vremena, na toj vodi ukazala tvrda materija poput skrame, na mestu gde se nalaze ta bića. To je kao kad se na prokuvanom mleku, koje se lagano hladi, stvori skrama. I taj ukusni nektar ima boju, miris i ukus. Boja mu kao prečišćen ghee ili buter, a ukus poput čistog meda. A onda neko biće sklono gramzivosti pomisli: ’Hm, šta bi ovo moglo biti?’, zahvati malo prstom onog nektara i okusi. Pošto je zadovoljno ukusom, u njemu se javi žudnja. Kad to vide druga bića, takođe zahvate prstom taj ukusni nektar i okuse ga. Pošto su zadovoljna ukusom, u njima se javi žudnja.

3. Povaljivanje meseca i sunca

Onda navale da ga šakama grabe, odvaljuju čitave komade ukusnog nektara i gutaju. A posledica toga je da njihova blistavost nestane. Kad više nema njihove blistavosti, pojave se mesec i sunce, zvezde i sazvežđa, razlika između noći i dana, nedelja i meseca, godišnjih doba i godina. I tu se završava širenje sveta.

A ova bića nastaviše da se još vrlo dugo naslađuju onim ukusnim nektarom, jedu ga i njime bivaju hranjeni. Dok to čine, tela im postaju sve grublja i pojavljuju se razlike u izgledu među njima. Neka bića postanu lepa, druga ružna. I ona lepa počnu da preziru ružna, govoreći: ’Mi smo lepši od njih.’ I pošto postanu nadmena i obmanuta u vezi sa svojim izgledom, onaj ukusni nektar nestane. Na to se ona okupe i krenu da nariču: ’Ah, taj ukus! Ah, taj ukus!’ Isto tako, kada danas ljudi dobiju nešto ukusno, oni kažu: ’Ah, taj ukus! Ah taj ukus!’ Oni zapravo ponavljaju reči iz prošlosti, a da ne razumeju njihovo značenje.

4. Pojavljivanje izdanaka

A kada je ukusni nektar nestao, izdanci se pojaviše za ta bića. Nicali su poput pečuraka. Bili su lepi, mirisni i ukusni. Boja im kao prečišćen ghee ili buter, a ukus poput čistog meda.

Onda, Vāseṭṭha, bića navale da jedu te izdanke. I nastaviše da se još vrlo dugo naslađuju tim izdancima, jedu ih i njima bivaju hranjeni. Dok to čine, tela im postaju još grublja i pojaviše se razlike u izgledu među njima. Neka bića postanu lepa, druga ružna. I ona lepa počnu da preziru ružna, govoreći: ’Mi smo lepši od njih.’ I pošto postanu nadmena i obmanuta u vezi sa svojim izgledom, oni ukusni izdanci nestanu.

5. Pojavljivanje puzavica

Kada su nestali, pojavi se neka vrsta puzavice. Ličila je na kalambukā biljku. Imala je boju, miris i ukus. Boja joj kao prečišćen ghee ili buter, a ukus poput čistog meda.

Onda bića navale da jedu te puzavice. I nastaviše da se još vrlo dugo naslađuju tim puzavicama, jedu ih i njima bivaju hranjeni. Dok to čine, tela im postaju sve grublja i pojavljuju se razlike u izgledu među njima. Neka bića postanu lepa, druga ružna. I ona lepa počnu da preziru ružna, govoreći: ’Mi smo lepši od njih.’ I pošto postanu nadmena i obmanuta u vezi sa svojim izgledom, one ukusne puzavice nestanu.

Na to se ona okupe i krenu da nariču: ’Avaj, imali smo ih, a sada su sasvim nestale!’ Isto tako, kada danas ljude upitaju zašto su potišteni, oni kažu: ’Avaj, imali smo to, a sada je sasvim nestalo!’ Oni zapravo ponavljaju reči iz prošlosti, a da ne razumeju njihovo značenje.

6. Pojavljivanje pirinča koji raste bez sejanja

A posle nestanka puzavica, pojavio se na čistinama pirinač za ta bića. Rastao je bez obrađivanja, bez praha i ljuske, samo zrno, čisto i mirisno. Koliko god da su požnjeli uveče za večeru, toliko je do jutra ponovo rodilo. Koliko god da su požnjeli ujutro za doručak, toliko je do večeri ponovo rodilo. Za žetvu oni nisu znali. I ta bića nastaviše da se još vrlo dugo naslađuju pirinčem koji raste bez sejanjai, da ga jedu i njime bivaju hranjena.

7. Pojavljivanje razlika među polovima

Dok to čine, tela im postaju još grublja i pojaviše se razlike u izgledu među njima. Žene su gledale muškarce sa snažnim, intenzivnim zanimanjem, baš kao i muškarci žene. Dok su tako jedni druge dugo gledali, u njima se javila strast, plamen zahvati njihova tela. Zbog tog plamena imali su snošaj.

Kada su ih druga bića videla kako obavljaju snošaj, neka baciše na njih grumenje zemlje, neka pepeo, neka kravlju balegu, govoreći: ’Gubite se odavde! Kako jedno biće može učiniti tako nešto drugome!’ I danas u nekim krajevima kada se izvodi mlada, neki ljudi bacaju prašinu na nju, pepeo ili kravlju balegu. Ponavljaju stari običaj, ali ne razumeju njegovo značenje.

8. Seksualni odnos

Vāseṭṭha, ono što se smatralo lošim običajem u stara vremena sada se smatra dobrim običajem. Onim ljudima koji su se u ta vremena upuštali u snošaj nije dopuštano da uđu u selo ili grad tokom mesec ili dva. Zato su oni koji su u to vreme bili opijeni žudnjom počeli da grade svoje kuće, tako da mogu da sve to rade skriveni. A nekom biću sklonom lenjosti pade na pamet ova misao: Zašto ga odmah ne bih sakupio za oba obroka?’

Tako i učini. Onda neko drugi dođe kod njega i kaže mu: ’Hajdemo da sakupljamo pirinač.’ ’Nema potrebe, prijatelju, dovoljno sam sakupio za oba obroka.’ Onda taj drugi, sledeći primer ovog prvog, sakupi odjednom dovoljno pirinča za dva dana i reče: ’Ovo bi trebalo da bude dovoljno.’

A neko treće biće dođe kod ovog drugog i kaže mu: ’Hajdemo da sakupljamo pirinač.’ ’Nema potrebe, prijatelju, dovoljno sam sakupio za dva dana.’ Onda taj treći, sledeći primer ovog drugog, sakupi odjednom dovoljno pirinča za četiri dana i reče: ’Ovo bi trebalo da bude dovoljno.’

A neko četvrto biće dođe kod ovog trećeg i kaže mu: ’Hajdemo da sakupljamo pirinač.’ ’Nema potrebe, prijatelju, dovoljno sam sakupio za četiri dana.’ Onda taj četvrti, sledeći primer ovog trećeg, sakupi odjednom dovoljno pirinča za osam dana.

Pošto su sva ta bića jela pirinač koji su prethodno uskladištila, prah i ljuske prekriše zrna, jednom požnjeven, pirinač nije više rađao. Tako nastadoše žetve u određeno vreme, a pirinač je sada nicao samo u bokorima.

9. Podela pirinčanih polja

Na to se bića okupiše i krenu da nariču: ’Loše stvari zadesiše nas. Nekada smo živeli umom stvoreni, hraneći se ushićenjem, blistavi, leteli nebom, veličanstveni i takvi ostajali dugo vremena. A onda se, posle dugog vremena, na vodi ukazala tvrda materija poput skrame, na mestu gde smo se nalazili… I pošto smo postali nadmeni i obmanuti u vezi sa svojim izgledom, onaj ukusni nektar nestade… potom oni ukusni izdanci nestadoše… potom one ukusne puzavice nestadoše… Sa pojavom loših, štetnih stvari među nama, prah i ljuske prekriše zrna; jednom požnjeven, pirinač nije više rađao. Tako nastadoše žetve u određeno vreme, a pirinač je sada nicao samo u bokorima. Kako bi bilo da ta pirinčana polja podelimo na posebne njive i povučemo granice.’ Tako i učiniše.

Onda, Vāseṭṭha, neko biće mučeno pohlepom, dok je čuvalo svoju njivu, prigrabi i drugu koja mu nije bila data i poče da uživa u njenim plodovima.

Zbog toga ga dohvatiše i rekoše mu: ’Lošu si stvar učinio kad si tuđu njivu tako prisvojio i u njenim plodovima uživaš! Da nikada to više nisi učinio!’

’Neću više nikada,’ reče ovaj, ali učini istu stvar po drugi i po treći put. Zbog toga ga dohvatiše i rekoše mu: ’Lošu si stvar učinio kad si tuđu njivu tako prisvojio i u njenim plodovima uživaš! Da nikada to više nisi učinio!’ Neki su ga još udarali pesnicama, neki kamenjem, a neki štapovima. Na taj način, Vāseṭṭha, nastala je krađa, osuđivanje, laganje i kažnjavanje.

10. Izabrani kralj

Onda se bića okupiše i krenuše da nariču: ’O koje su se sve loše stvari pojavile među nama: krađa, osuđivanje, laganje i kažnjavanje! Kako bi bilo da postavimo neko biće koje će optužiti one koji to zasluže, osuditi one koji to zasluže i proterati one koji to zasluže! Zauzvrat, daćemo mu deo pirinča koji požnjemo.’

I odoše do jednoga među njima koji je bio najnaočitiji, najlepši, najprijatniji i najsposobniji, te ga zamoliše: ’Hajde, dobri čoveče, pravedno optuži one koji to zasluže, pravedno osudi one koji to zasluže i pravedno proteraj one koji to zasluže! Zauzvrat, daćemo ti deo pirinča koji požnjemo.’ ’U redu, gospodo,’ dgovori onaj čovek te stade činiti kako je obećao. Nagrada mu je bila udeo u žetvi pirinča.

’Narodom izabran’, Vāseṭṭha, jeste značenje naziva ’izabranik’, prve titule koja bi uvedena.

’Gospodar polja’ je značenje pojma ’plemić’, druge takve titule.

A ’Onaj koji obraduje Dhammom’ jeste značenje pojma ’kralj’, treće titule koja bi uvedena.

Tako je, Vāseṭṭha, nastala kasta plemića, upravo za ta bića, ne druga; za ona slična njima, ne druga; u skladu sa Dhammom, a ne suprotno njoj. Jer Dhamma, Vāseṭṭha, jeste ono najbolje za ljude u ovome životu, kao i u narednom.

11. Krug brahmana

Onda, Vāseṭṭha, neka od tih bića pomisliše: ’O koje su se sve loše stvari pojavile među nama: krađa, osuđivanje, laganje i kažnjavanje! Kako bi bilo da odbacimo loše i štetne stvari.’ Tako i učiniše.

’Odbacuju loše i štetne stvari’ jeste značenje pojma brahman, koji beše prva titula za takve ljude.

Oni u šumi napraviše kolibe od pruća i u njima su meditirali. Bez vatre (za kuvanje) i dima, bez tučka i avana. Odlazili su u sela, varoši i kraljevske gradove u potrazi za hranom, uveče za večernji obrok i ujutro za jutarnji obrok. Kad bi sakupili hranu, vraćali su se u svoje kolibe da meditiraju.

Drugi ljudi su to gledali i rekoše: ’Oni su u šumi napravili kolibe od pruća i u njima meditiraju. Bez vatre i dima, bez tučka i avana. Odlaze u sela, varoši i kraljevske gradove u potrazi za hranom, uveče za večernji obrok i ujutro za jutarnji obrok. Kad sakupe hranu, vraćaju su se u svoje kolibe da meditiraju.

’Onaj koji meditira’ jeste značenje pojma ’meditant’, drugog koji je uveden posebno za njih.

Međutim, neka od tih bića, pošto nisu bila u stanju da meditiraju u kućama od pruća, nastaniše se po obodima sela i gradova, gde su stvarali tekstove.

Kada su ljudi to videli, rekoše: ’Ovi ljudi nisu u stanju da meditiraju u kućama od pruća. Zato su se nastanili po obodima sela i gradova, gde stvaraju tekstove. Oni ne meditiraju.’

’Oni koji ne meditiraju’ jeste značenje pojma recitatori (veda), trećeg koji je uveden posebno za njih. U to vreme je on smatran nižom stvari, a danas se smatra boljom.

Tako je, Vāseṭṭha, nastala kasta brahmana, upravo za ta bića, ne druga; za ona slična njima, ne druga; u skladu sa Dhammom, a ne suprotno njoj. Jer Dhamma, Vāseṭṭha, jeste ono najbolje za ljude u ovome životu, kao i u narednom.

12. Kasta ratara

Međutim, neka od tih bića, praktikujući snošaj, počeš da se bave različitim poslovima.

’Oni koji praktikuju snošaj i različite poslove’, Vāseṭṭha, jeste značenje pojma ’ratar’, koji bi za njih trebalo upotrebljavati.

Tako je, Vāseṭṭha, nastala kasta ratara, upravo za ta bića, ne druga; za ona slična njima, ne druga; u skladu sa Dhammom, a ne suprotno njoj. Jer Dhamma, Vāseṭṭha, jeste ono najbolje za ljude u ovome životu, kao i u narednom.

13. Kasta najamnika

Preostala bića, Vāseṭṭha, žive od lova i različitih niskih poslova.

’Oni koji žive od lova i niskih poslova’ jeste značenje pojma ’najamnici’, koji bi za njih trebalo upotrebljavati.

Tako je, Vāseṭṭha, nastala kasta najamnika, upravo za ta bića, ne druga; za ona slična njima, ne druga; u skladu sa Dhammom, a ne suprotno njoj. Jer Dhamma, Vāseṭṭha, jeste ono najbolje za ljude u ovome životu, kao i u narednom.

I dođe vreme kada plemić zanemari svoj način života, te napusti dom i postane beskućnik: ’Biću asketa.’ Dođe vreme kada brahman… Dođe vreme kada ratar… Dođe vreme kada najamnik zanemari svoj način života, te napusti dom i postane beskućnik: ’Biću asketa.’

Od te četiri kaste je, Vāseṭṭha, stvorena kasta asketa, upravo za ta bića, ne druga; za ona slična njima, ne druga; u skladu sa Dhammom, a ne suprotno njoj. Jer Dhamma, Vāseṭṭha, jeste ono najbolje za ljude u ovome životu, kao i u narednom.

14. O rđavim postupcima

Neki plemić može činiti rđave postupke telom, govorom ili umom. Pogrešno razume stvari i na osnovu tog pogrešnog razumevanja postupa. I zbog toga, posle posle sloma tela, posle smrti, preporađa se u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u paklu. Neki brahman… Neki ratar… Neki najamnik… Neki asketa može činiti rđave postupke telom, govorom ili umom. Pogrešno razume stvari i na osnovu tog pogrešnog razumevanja postupa. I zbog toga, posle posle sloma tela, posle smrti, preporađa se u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u paklu.

Neki plemić može činiti dobre postupke telom, govorom ili umom. Ispravno razume stvari i na osnovu tog ispravnog razumevanja postupa. I zbog toga, posle posle sloma tela, posle smrti, takav se preporađa na dobrom odredištu, čak u nebeskom svetu. Neki brahman… Neki ratar… Neki najamnik…

Neki plemić može činiti obe vrste postupaka telom, govorom ili umom. Pomešano razume stvari i na osnovu tog pomešanog razumevanja postupa. Zbog toga, posle posle sloma tela, posle smrti, takav doživljava i zadovoljstvo i bol. Neki brahman… Neki ratar… Neki najamnik… Neki asketa može činiti obe vrste postupaka telom, govorom ili umom. Pomešano razume stvari i na osnovu tog pomešanog razumevanja postupa. Zbog toga, posle posle sloma tela, posle smrti, takav doživljava i zadovoljstvo i bol.

15. Negovanje kvaliteta koji vode do probuđenja

Neki plemić obuzdanog tela, govora i uma, neguje sedam kvaliteta koji vode do probuđenja i tako već u ovom životu postaje potpuno oslobođen. Neki brahman… Neki ratar… Neki najamnik… Neki asketa obuzdanog tela, govora i uma, neguje sedam kvaliteta koji vode do probuđenja i tako već u ovom životu postaje potpuno oslobođen.

Vāseṭṭha, svako iz ove četiri kaste ko postane monah, arahant koji je sve otrove uklonio, proživeo svetački život, učinio što je trebalo učiniti, odložio tovar, dosegao istinski cilj, raskinuo okove bića i potpuno je oslobođen sopstvenim znanjem – toga zovu prvim među svim ostalima i to u skladu sa Dhammom, a ne mimo nje. Jer Dhamma, Vāseṭṭha, jeste ono najbolje za ljude u ovome životu, kao i u narednom.

Brahmā Sanaṅkumāra je jednom izrekao ove stihove:

’Plemić je najbolji među onima
koji klan uzimaju kao svoje merilo.
Ali onaj usavršen u znanju i ponašanju
najbolji je među bogovima i ljudima.’

Te stihove je, Vāseṭṭha, dobro ispevao Brahmā Sanaṅkumāra, ne loše; dobro ih izgovorio, ne loše, korisni su, ne povređuju i ja ih odobravam. Jer i ja isto tako kažem:

’Plemić je najbolji među onima
koji klan uzimaju kao svoje merilo.
Ali onaj usavršen u znanju i ponašanju
najbolji je među bogovima i ljudima.’

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, Vāseṭṭha Bhāradvāđa se obradova rečima Blaženoga.

The Long Discourses

|_III. The Chapter with Pāṭikaputta

DN27. Nastanak sveta

Translations [23]

English

繁體字

日本語

Deutsch

Italiano

Español

Português

Русский

Norsk

Magyar

Srpski

עִבְרִית

हिंदी

ಕನ್ನಡ

বাংলা

Việt Ngữ

Bahasa Indonesia

සිංහල

ပြန်သွားရန်

ภาษาไทย

पाळिभासा (Pāli)

Reference