1. Sāriputtin lavlji rik

Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Nāḷande, u Pāvārikinom mangovom gaju. Tu poštovani Sāriputta dođe do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo, ovako reče Blaženom:

„Ovako verujem, Blaženi, nije bilo, neće biti, niti sada postoji asketa ili brahman koji nadilazi Blaženog u višem znanju o potpunom probuđenju.”

„Zaista su uzvišene tvoje reči, Sāriputta. hrabre reči, odlučne reči, pravi lavovski rik kada kažeš: ’Ovako verujem, Blaženi: nije bilo, neće biti, niti sada postoji asketa ili brahman koji nadilazi Blaženog u višem znanju o potpunom probuđenju’.

Sāriputta, plemenite, potpuno probuđene Bude koji su živeli u prošlosti, da li si znao sve te Blažene pronikavši svojim umom u njihov um ovako: ’Ovakva je vrlina tih Blaženih, ovakvo učenje, ovakva mudrost, ovakvo življenje, ovakvo oslobođenje’?”

„Sigurno da ne, poštovani gospodine.”

A one plemenite, potpuno probuđene Bude koji će tek živeti u budućnosti, da li znaš sve te Blažene pronikavši svojim umom u njihov um ovako: ’Ovakva je vrlina tih Blaženih, ovakvo učenje, ovakva mudrost, ovakvo življenje, ovakvo oslobođenje’?”

„Sigurno da ne, poštovani gospodine.”

A mene koji sam sada plemeniti, potpuno probuđeni Buda, da li si pronikao svojim umom u moj um ovako: ’Ovakva je vrlina Blaženog, ovakvo učenje, ovakva mudrost, ovakvo življenje, ovakvo oslobođenje’?”

„Sigurno da ne, poštovani gospodine.”

„Dakle, Sāriputta, ti ne znaš umove prošlih, budućih i sadašnjeg plemenitog, potpuno probuđenoga. Kako onda možeš reći tako hrabre reči, odlučne reči, pravi lavovski rik: ’Nije bilo, neće biti, niti sada postoji asketa ili brahman koji nadilazi Blaženog u višem znanju o potpunom probuđenju’.”

„Poštovani gospodine, ja ne znam umove prošlih, budućih i sadašnjeg plemenitog, potpuno probuđenoga. Ali sam do takvog zaključka došao zaključivanjem zasnovanim na Dhammi. Baš kao što u kraljevom gradu na granici, jakom utvrđenju opasanom zidinama, postoji samo jedna kapija i na njoj stoji mudar, umešan, inteligentan stražar. I on ne pušta da uđu oni koje ne poznaje, a pušta one koje poznaje. A onda neko obiđe oko tog grada i ne vidi nijednu pukotinu u zidu, nijedan otvor čak ni toliko mali da bi mačka mogla kroz njega da se provuče. I on pomisli: ’Svako živo biće koje bi ušlo ili izašlo iz ovoga grada, moralo bi da to učini kroz ovu kapiju’.

Na isti način sam, poštovani gospodine, do takvog zaključka došao razmišljanjem zasnovanim na Dhammi: ’Oni u prošlosti, plemeniti i potpuno probuđeni, svi ti Blaženi su savladali pet prepreka, razumeli svojom mudrošću nečistoće uma koje ga slabe, učvrstili svoj um u četiri temelja svesnosti, razvili sedam elemenata probuđenja, te tako stekli više znanje o nenadmašnom potpunom probuđenju. Isto tako, oni u budućnosti, plemeniti i potpuno probuđeni, svi ti Blaženi će savladati pet prepreka, razumeti svojom mudrošću nečistoće uma koje ga slabe, učvrstiti svoj um u četiri temelja svesnosti, razviti sedam elemenata probuđenja, te tako steći više znanje o nenadmašnom potpunom probuđenju. Isto tako, Blaženi, koji je sada plemeniti i potpuno probuđeni, jeste savladao pet prepreka, razumeo svojom mudrošću nečistoće uma koje ga slabe, učvrstio svoj um u četiri temelja svesnosti, razvio sedam elemenata probuđenja, te tako stekao više znanje o nenadmašnom potpunom probuđenju.”

Poštovani, došao sam pred Blaženog da čujem Dhammu. I Blaženi me je podučio Dhammi, najuzvišenijoj i najizvrsnijoj, koja podjednako ukazuje na tamne i svetle stvari. I dok me je Blaženi podučavao Dhammi, najuzvišenijoj i najizvrsnijoj, koja podjednako ukazuje na tamne i svetle stvari, u meni je javilo neposredno znanje u pogledu Dhamme i stekoh poverenje u učitelja. ’Blaženi je potpuno probuđen, Blaženi je dobro izložio Dhammu i monaška zajednica vežba na pravi način.’

1.1. Podučavanje povoljnim stvarima

Sem toga, poštovani, to kako Blaženi podučava Dhammi u pogledu povoljnih stvari jeste nenadmašno. A te povoljne stvari su sledeće: četiri temelja svesnosti, četiri prave vrste nastojanja, četiri osnove duhovne moći, pet sposobnosti, pet snaga, sedam elemenata probuđenja, plemeniti osmostruki put. Tako, razumevajući sopstvenim neposrednim znanjem, monah ovde i sada ulazi i boravi u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez nečistoća, svaki od otrova uklonjen. To je nenadmašno u pogledu povoljnih stvari. I to Blaženi razume na osnovu sopstvenog iskustva. Nema ničeg višeg od toga što bi se moglo razumeti. A u pogledu takvog razumevanja povoljnih stvari, ne postoji asketa ili brahman koji nadilazi Blaženog.

1.2. Podučavanje područjima čula

Sem toga, poštovani, to kako Blaženi podučava Dhammi u pogledu područja čula jeste nenadmašno. Postoji ovih šest unutrašnjih i spoljašnjih područja čula. Oko i oblici, uho i zvuci, nos i mirisi, jezik i ukusi, telo i taktilni podražaji i um i objekti uma. To je nenadmašno u pogledu opisa područja čula. I to Blaženi razume na osnovu sopstvenog iskustva. Nema ničeg višeg od toga što bi se moglo razumeti. A u pogledu takvog razumevanja područja čula, ne postoji asketa ili brahman koji nadilazi Blaženog.

1.3. Podučavanje o začetku bića

Sem toga, poštovani, to kako Blaženi podučava Dhammi u pogledu začetka bića jeste nenadmašno. Postoje ova četiri začetka bića.

Tako neko nije svestan kada biva začet u materici svoje majke, nije svestan kada boravi u njoj, nije svestan kada iz nje izlazi. To je prva vrsta začetka.

Dalje, neko jeste svestan kada biva začet u materici svoje majke, ali nije svestan kada boravi u njoj, nije svestan kada iz nje izlazi. To je druga vrsta začetka.

Dalje, neko jeste svestan kada biva začet u materici svoje majke i jeste svestan kada boravi u njoj, ali nije svestan kada iz nje izlazi. To je treća vrsta začetka.

Dalje, neko jeste svestan kada biva začet u materici svoje majke, jeste svestan kada boravi u njoj i jeste svestan kada iz nje izlazi. To je četvrta vrsta začetka.

To je nenadmašno u pogledu opisa začetka bića.

1.4. Podučavanje o čitanju misli

Sem toga, poštovani, to kako Blaženi podučava Dhammi u pogledu čitanja misli jeste nenadmašno. Postoje ove četiri vrste čitanja misli.

Tako neko na osnovu nekog znaka objavi: ’Takve su ti misli, razmišljaš o tome i tome, stanje tvog uma je takvo.’ I čak i ako pravi mnogo ovakvih objava, one su uvek tačno takve, nikada drugačije. To je prva vrsta čitanja misli.

Dalje, neko ne objavljuje na osnovu nekog znaka, već čuje zvukove ljudi, dugova i božanstava (kako govore) i onda objavi: ’Takve su ti misli, razmišljaš o tome i tome, stanje tvog uma je takvo.’ I čak i ako pravi mnogo ovakvih objava, one su uvek tačno takve, nikada drugačije. To je druga vrsta čitanja misli.

Dalje, neko ne objavljuje na osnovu nekog znaka, niti čuje zvukove ljudi, dugova i božanstava (kako govore), već čuje zvuk misli dok neko razmišlja i onda objavi: ’Takve su ti misli, razmišljaš o tome i tome, stanje tvog uma je takvo.’ I čak i ako pravi mnogo ovakvih objava, one su uvek tačno takve, nikada drugačije. To je treća vrsta čitanja misli.

Dalje, neko ne objavljuje na osnovu nekog znaka, niti čuje zvukove ljudi, dugova i božanstava (kako govore), niti zvuk misli dok neko razmišlja, već svojim umom obuhvati um drugoga koji je dostigao koncentraciju bez usmeren misli i istraživanja, te tako zna: ’Mentalna aktivnost ove osobe je takva da će sada pomisliti ovu misao.’ I čak i ako pravi mnogo ovakvih objava, one su uvek tačno takve, nikada drugačije. To je četvrta vrsta čitanja misli.

To je nenadmašno u pogledu opisa čitanja misli.

1.5. Podučavanje o dostizanju viđenja

Sem toga, poštovani, to kako Blaženi podučava Dhammi u pogledu dostizanja viđenja jeste nenadmašno. Postoje ove četiri vrste dostizanja viđenja.

Tako, monasi, neki asketa ili brahman, zahvaljujući svojoj revnosti, naporu, predanosti, marljivosti i ispravnoj pažnji, dostigne takvu koncentraciju uma, da uma tako koncentrisanog razmatra upravo ovo telo, od peta nagore i od temena nadole, zatvoreno u kožu i prepuno nečistoće, ovako: ’Ovo je telo načinjeno od kose, malja, noktiju, zuba, kože, mišića, tetiva, kostiju, koštane srži, bubrega, srca, jetre, dijafragme, slezine, pluća, debelog creva, tankog creva, želuca i njegovog sadržaja, izmeta, žuči, sluzi, gnoja, krvi, znoja, sala, suza, masnoće, pljuvačke, slina, tečnosti u zglobovima i mokraće.’ To je prvo dostizanje viđenja.

Dalje, neki asketa ili brahman, zahvaljujući svojoj revnosti… dostigne takvu koncentraciju uma, da uma tako koncentrisanog razmatra upravo ovo telo, od peta nagore i od temena nadole, zatvoreno u kožu i prepuno nečistoće, ovako: ’Ovo je telo načinjeno od: kose… i mokraće.’ Idući još dalje, on razmatra kosti prekrivene kožom, mišićima i krvlju. To je drugo dostizanje viđenja.

Dalje, neki asketa ili brahman, zahvaljujući svojoj revnosti… dostigne takvu koncentraciju uma, da uma tako koncentrisanog razmatra upravo ovo telo, od peta nagore i od temena nadole, zatvoreno u kožu i prepuno nečistoće, ovako: ’Ovo je telo načinjeno od: kose… i mokraće.’ Idući još dalje, on razmatra kosti prekrivene kožom, mišićima i krvlju. I on zna neprekinuti tok svesti tog čoveka, kako se uspostavlja u ovome svetu i kako se uspostavlja u narednom. To je treće dostizanje viđenja.

Dalje, neki asketa ili brahman, zahvaljujući svojoj revnosti… dostigne takvu koncentraciju uma, da uma tako koncentrisanog razmatra upravo ovo telo, od peta nagore i od temena nadole, zatvoreno u kožu i prepuno nečistoće, ovako: ’Ovo je telo načinjeno od: kose… i mokraće.’ Idući još dalje, on razmatra kosti prekrivene kožom, mišićima i krvlju. I on zna neprekinuti tok svesti tog čoveka, kako se ne uspostavlja u ovome svetu i kako se ne uspostavlja u narednom. To je četvrto dostizanje viđenja.

To je nenadmašno u pogledu opisa dostizanja viđenja.

1.6. Podučavanje o vrstama ljudi

Sem toga, poštovani, to kako Blaženi podučava Dhammi u pogledu vrsta ljudi jeste nenadmašno. Sedam je vrsta ljudi. Oslobođen na oba načina, oslobođen mudrošću, neposredni svedok, onaj koji je učvrstio gledište, oslobođen poverenjen, sledbenik na osnovu Dhamme i sledbenik na osnovu poverenja. To je nenadmašno u pogledu opisa vrsta ljudi.

1.7. Podučavanje o vrstama nastojanja

Sem toga, poštovani, to kako Blaženi podučava Dhammi u pogledu vrsti nastojanja jeste nenadmašno. Sedam je elemenata probuđenja: svesnost, istraživanje pojava, energija, radost, smirenje, koncentracija i spokojstvo. To je nenadmašno u pogledu opisa vrsta nastojanja.

1.8. Podučavanja o vrstama vežbanja

Sem toga, poštovani, to kako Blaženi podučava Dhammi u pogledu vrsti vežbanja jeste nenadmašno.

Postoje ove četiri vrste vežbanja: bolno vežbanje sa sporim dolaženjem do neposrednog znanja;
bolno vežbanje sa brzim dolaženjem do neposrednog znanja;
prijatno vežbanje sa sporim dolaženjem do neposrednog znanja i
prijatno vežbanje sa brzim dolaženjem do neposrednog znanja.

Kad je u pitanju bolno vežbanje sa sporim dolaženjem do neposrednog znanja, ono je nisko na dva načina: zato što je bolno i zato što je sporo. Kad je u pitanju bolno vežbanje sa brzim dolaženjem do neposrednog znanja, ono je nisko po tome što je bolno. Kad je u pitanju prijatno vežbanje sa sporim dolaženejm do neposrednog znanja, ono je nisko zato što je sporo. Kada je pitanju prijatno vežbanje sa brzim dolaženejm do neposrednog znanja, ono je izvrsno na dva načina: zato što je prijatno i zato što je brzo.

To je nenadmašno u pogledu opisa vrsta vežbanja.

1.9. Podučavanje o govoru

Sem toga, poštovani, to kako Blaženi podučava Dhammi u pogledu postupanja sa govorom jeste nenadmašno. Tako, neko ne koristi govor koj ije povezan sa laganjem, ogovaranjem, vređanjem ili ismevanjem drugogs već koristi reči koje su mudre, vredne da se zapamte, pravovremene. To je nenadmašno u pogledu opisa postupanja sa govorom.

Sem toga, poštovani, to kako Blaženi podučava Dhammi u pogledu čovekovog moralnog postupanja jeste nenadmašno. Tako, neko je istinoljubiv, ispunjen povrenjem, a ne pretvara se, ne laska i ne nagovara koristi radi, ne vara, ne koristi svoj materijalni posed da bi došao do još većeg imetka, stražari na vratima čula; umeren je u jelu, nepristrasan, posvećen razvijanju pažnje, marljiv, energičan, meditira, dobrog paćenja, govori u pravo vreme, odmeren, odlučan i promišljen; ne juri za zadovoljstvima čula, već je sabran i mudar. To je nenadmašno u pogledu opisa moralnog postupanja ljudi.

1.10. Podučavanje o rezultatima prakse

Sem toga, poštovani, to kako Blaženi podučava Dhammi u pogledu rezultata prakse jeste nenadmašno. Postoje ova četiri rezultata prakse:

Pošto je dobro osmotrio drugu osobu, Blaženi za nju zna: ’Ovaj čovek, pošto je vežbao onako kako je podučen i raskinuo tri okova, biće onaj koji je ušao u tok, neće se preporoditi na mestu patnje, već će sigurno postati probuđen.’ Pošto je dobro osmotrio drugu osobu, Blaženi za nju zna: ’Ovaj čovek, pošto je vežbao onako kako je podučen, raskinuo tri okova i smanjio pohlepu, mržnju i obmanutost, tako da će se vratiti kao sakadagamin još jednom u ovaj svet da potpuno okonča patnju.’ Pošto je dobro osmotrio drugu osobu, Blaženi za nju zna: ’Ovaj čovek, pošto je vežbao onako kako je podučen i raskinuo pet nižih okova, spontano će se preporoditi u drugom svetu. Tamo će dostići konačno oslobođenje, tako da se više nikada ne vrati u ovaj svet.’ Pošto je dobro osmotrio drugu osobu, Blaženi za nju zna: ’Ovaj čovek, pošto je vežbao onako kako je podučen i uklonio sve otrove, ovde i sada dostići će i boraviti u potpuno čistom oslobođenju uma, oslobođenju mudrošću, ostvarivši to sam za sebe uz pomoć neposrednog znanja.’

To je nenadmašno u pogledu opisa rezultata prakse.

1.11. Znanje o oslobođenju drugih

Sem toga, poštovani, to kako Blaženi podučava Dhammi u pogledu znanja o oslobođenju drugih jeste nenadmašno. Pošto je dobro osmotrio drugu osobu, Blaženi za nju zna: ’Ovaj čovek, pošto je raskinuo tri okova, biće onaj koji je ušao u tok, neće se preporoditi na mestu patnje, već će sigurno postati probuđen.’ Pošto je dobro osmotrio drugu osobu, Blaženi za nju zna: ’Ovaj čovek, pošto je raskinuo tri okova i smanjio pohlepu, mržnju i obmanutost, vratiće se kao sakadagamin još jednom u ovaj svet da potpuno okonča patnju.’ Pošto je dobro osmotrio drugu osobu, Blaženi za nju zna: ’Ovaj čovek, pošto je raskinuo pet nižih okova, spontano će se preporoditi u drugom svetu. Tamo će dostići konačno oslobođenje, tako da se više nikada ne vrati u ovaj svet.’ Pošto je dobro osmotrio drugu osobu, Blaženi za nju zna: ’Ovaj čovek, pošto je uklonio sve otrove, ovde i sada dostići će i boraviti u potpuno čistom oslobođenju uma, oslobođenju mudrošću, ostvarivši to sam za sebe uz pomoć neposrednog znanja.’ To je nenadmašno u pogledu opisa znanja o oslobođenju drugih.

1.12. Podučavanje o eternalizmu

Sem toga, poštovani, to kako Blaženi podučava Dhammi u pogledu učenja o eternalizmu, jeste nenadmašno. Tri su vrste učenja o eternalizmu.

Tako, neki asketa ili brahman uz pomoć napora, nastojanja, istrajnosti, marljivosti i pravog promišljanja dostigne takav stepen mentalne koncentracije da se zahvaljujući umu, tako koncentrisanom, seća mnogih svojih prošlih života. to znači, seća se jednog rođenja, dva, tri, četiri, pet, deset rođenja, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset, stotinu rođenja, hiljadu i stotinu hiljada rođenja. Seća se: ’Tu sam živeo i tako sam se zvao, pripadao sam toj porodici, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj mog života. Nestavši tu, ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja onde, ponovo sam se pojavio ovde.’ Tako se seća mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja. On ovako kaže: ’Ja znam prošlost, kada se ovaj svet širio ili kada se ovaj svet skupljao. Ali ja ne znam budućnost, da li će se ovaj svet širiti ili skupljati. Aopstvo i ovaj svet su večni, sterilni, postojani poput vrha planine, stoje čvrsti poput stuba. Ostaju takvi večno, dok ova svesna bića lutaju, preporađaju se, umiru i ponovo nastaju.’ To je prvo učenje o eternalizmu.

Dalje, neki asketa ili brahman uz pomoć napora, nastojanja, istrajnosti, marljivosti i pravog promišljanja dostigne takav stepen mentalne koncentracije da se zahvaljujući umu, tako koncentrisanom, seća mnogih svojih prošlih života. Dakle: jednog eona skupljanja i širenja ovoga sveta, dva, tri, četiri, pet ili deset eona skupljanja i širenja ovoga sveta. Seća se: ’Tu sam živeo i tako sam se zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši tu, ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja onde, ponovo sam se pojavio ovde.’ Tako se seća mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja. On ovako kaže: ’Ja znam prošlost, kada se ovaj svet širio ili kada se ovaj svet skupljao. Ali ja ne znam budućnost, da li će se ovaj svet širiti ili skupljati. ’Sopstvo i ovaj svet su večni, sterilni, postojani poput vrha planine, stoje čvrsti poput stuba. Ostaju takvi večno, dok ova svesna bića lutaju, preporađaju se, umiru i ponovo nastaju.’ To je drugo učenje o eternalizmu.

Dalje, neki asketa ili brahman uz pomoć napora, nastojanja, istrajnosti, marljivosti i pravog promišljanja dostigne takav stepen mentalne koncentracije da se zahvaljujući umu, tako koncentrisanom, seća mnogih svojih prošlih života. Dakle: deset eona skupljanja i širenja ovoga sveta, dvadeset, trideset, četrdeset eona skupljanja i širenja ovoga sveta. Seća se: ’Tu sam živeo i tako sam se zvao, pripadao sam toj porodici, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj mog života. Nestavši tu, ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja onde, ponovo sam se pojavio ovde.’ Tako se seća mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja. On ovako kaže: ’Ja znam prošlost, kada se ovaj svet širio ili kada se ovaj svet skupljao. Ali ja ne znam budućnost, da li će se ovaj svet širiti ili skupljati. ’Sopstvo i ovaj svet su večni, sterilni, postojani poput vrha planine, stoje čvrsti poput stuba. Ostaju takvi večno, dok ova svesna bića lutaju, preporađaju se, umiru i ponovo nastaju.’ To je treće učenje o eternalizmu.

To je nenadmašno u pogledu opisa učenja o eternalizmu.

1.13. Sećanje na prošle živote

Sem toga, poštovani, to kako Blaženi podučava Dhammi u pogledu sećanja na prošle živote jeste nenadmašno. Tako, neki asketa ili brahman uz pomoć napora, nastojanja, istrajnosti, marljivosti i pravog promišljanja dostigne takav stepen mentalne koncentracije da se zahvaljujući umu, tako koncentrisanom, seća mnogih svojih prošlih života. Dakle, jednog rođenja, dva, tri, četiri, pet, deset rođenja, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset, stotinu rođenja, hiljadu i stotinu hiljada rođenja, , mnoštva skupljanja, mnoštva širenja, mnoštva skupljanja i širenja ovoga sveta. Seća se: ’Tu sam živeo i tako sam se zvao, pripadao sam toj porodici, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj mog života. Nestavši tu, ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja onde, ponovo sam se pojavio ovde.’ Tako se seća mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja. Ima božanstava, poštovani, čiji životni vek nije moguće izračunati ni na koji način. Pa ipak, u kojem god obliku da su postojali u ranijim životima, sa oblikom ili bez oblika, kao biće koja imaju opažaju, ne opažaju ili niti opažaju, niti ne opažaju, oni se sećaju mnoštva svojih prošlih života, u celini i do detalja. To je nenadmašno u pogledu opisa sećanja na prošle živote.

1.14. Znanje o umiranju i preporađanju

Sem toga, poštovani, to kako Blaženi podučava Dhammi u pogledu znanja o umiranju i preporađanju jeste nenadmašno. Tako, neki asketa ili brahman uz pomoć napora, nastojanja, istrajnosti, marljivosti i pravog promišljanja dostigne takav stepen mentalne koncentracije da zahvaljujući umu, tako koncentrisanom,duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na ljudsko, vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju, kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna. On razume kako se bića preporađaju u skladu sa svojim postupcima: ’Ova bića koja su loše postupala telom, govorom i mišlju, koja su klevetala plemenite, imala pogrešna gledišta i postupala u skladu s tim pogrešnim gledištima, posle sloma tela, posle smrti ponovo su se rodila u svetu oskudice, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u čistilištu. Ali neka druga bića, koja su dobro postupala telom, govorom i mišlju, koja nisu klevetala plemenite, imala ispravna gledišta i postupala u skladu s tim ispravnim gledištima, posle sloma tela, posle smrti ponovo su se rodila na dobrom odredištu, čak u nebeskom svetu.’ Tako duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na ljudsko, vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju, kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna. On razume kako se bića preporađaju u skladu sa svojim postupcima. To je nenadmašno u pogledu opisa znanja o umiranju i preporađanju.

1.15. Natprirodne moći

Sem toga, poštovani, to kako Blaženi podučava Dhammi u pogledu natprirodnih moći, jeste nenadmašno. Postoje dve vrste natprirodnih moći: one povezane sa mentalnim otrovima i vezivanjem, koje se nazivaju neplemenitima i one bez otrova i vezivanja, koje se nazivaju plemenitima. A koje su to moći povezane sa mentalnim otrovima i vezivanjem, koje se nazivaju neplemenitima? Tako, neki asketa ili brahman uz pomoć napora, nastojanja, istrajnosti, marljivosti i pravog promišljanja dostigne takav stepen mentalne koncentracije da zahvaljujući umu, tako koncentrisanom, ispoljava različite vrste natprirodnih moći. iz jednog bića se pretvara u mnogobrojna, a iz mnogobrojnih opet u jedno; iz vidljivog bića se pretvara u nevidljivo; nesmetano prolazi kroz zidove, bedeme i bregove, kao kroz vazduh; uranja u zemlju i izranja iz nje kao iz vode; hoda po vodi, a da je i ne ustalasa, kao po zemlji; kreće se vazduhom ukrštenih nogu, poput ptice; u stanju je da rukom dotakne i miluje Mesec i Sunce, tako moćne i velike; telesno se uzdiže, čak do sveta boga Brahme. To su moći povezane sa mentalnim otrovima i vezivanjem, koje se nazivaju neplemenitima.

A koje su to moći bez otrova i vezivanja, koje se nazivaju plemenitima? To je kada, ako monah poželi: ’Neka boravim opažajući neodbojno u odbojnom’, on to i čini. Ako poželi: ’Neka boravim opažajući odbojno u neodbojnom’, on to i čini. Ako poželi: ’Neka boravim opažajući neodbojno u odbojnom i neodbojnom’, on to i čini. Ako poželi: ’Neka boravim opažajući odbojno u neodbojnom i odbojnom’, on to i čini. Ako poželi: ’Izbegavajući odbojno i neodbojno, neka boravim u spokojstvu, svestan i s jasnim razumevanjem’, on to i čini. To su moći bez otrova i vezivanja, koje se nazivaju plemenitima. To je nenadmašno u pogledu opisa natprirodnih moći. I to Blaženi razume na osnovu sopstvenog iskustva. Nema ničeg višeg od toga što bi se moglo razumeti. A u pogledu takvog razumevanja područja čula, ne postoji asketa ili brahman koji nadilazi Blaženog.

1.16. Viđenje kvaliteta drugih bića

Ono što bi poverenjem ispunjen sin iz dobre porodice mogao da postigne zahvaljujući energičnosti i snazi, zahvaljujući ljudskoj snazi, energiji, naporu i istrajnosti, to je Blaženi postigao. U Blaženom nema vezanosti za užitke čula, koja je niska, vulgarna, svojstvena prostim ljudima, neplemenita i ne donosi korist, kao ni vezanosti za samomučenje, koja je bolna, neplemenita i ne donosi korist. Blaženi po volji, bez poteškoća, ulazi u sva četiri zadubljenja, koja čine uzvišen um i obezbeđuju prijatno boravište ovd ei sada.

1.17.

Poštovani, ako bi me pitali: ’Prijatelju Sāriputta, je li bilo u prošlosti askete ili brahmana čije je neposredno znanje o probuđenju veće nego kod Blaženog?’ odgovorih bi da nije. ’Prijatelju Sāriputta, hoće li biti u budućnosti askete ili brahmana čije je neposredno znanje o probuđenju veće nego kod Blaženog?’ odgovorih bi da neće. ’Prijatelju Sāriputta, ima li sada askete ili brahmana čije je neposredno znanje o probuđenju veće nego kod Blaženog?’ odgovorih bi da nema.

A ako ako bi me ovako pitali: ’Prijatelju Sāriputta, je li bilo u prošlosti askete ili brahmana čije je neposredno znanje o probuđenju jednako kao kod Blaženog?’ odgovorih bi da jeste. ’Prijatelju Sāriputta, hoće li biti u budućnosti askete ili brahmana čije je neposredno znanje o probuđenju jednako kao kod Blaženog?’ odgovorih bi da hoće. ’Prijatelju Sāriputta, ima li sada askete ili brahmana čije je neposredno znanje o probuđenju jednako kao kod Blaženog?’ odgovorih bi da nema.

A ako ako bi me ovako pitali: ’Ali zašto poštovani Sāriputta iskazuje svoje poštovanje nekima, a drugima ne?’ ovako bih odgovorio: ’Prijatelju, ovako sam čuo iz usta Blaženog, ovako sam naučio: „Bilo je u prošlosti plemenitih, potpuno probuđenih koji su mi po probuđenju bili ravni.” Prijatelju, ovako sam čuo iz usta Blaženog, ovako sam naučio: „Biće u budućnosti plemenitih, potpuno probuđenih koji će mi po probuđenju bili ravni.” Prijatelju, ovako sam čuo iz usta Blaženog, ovako sam naučio: „Nemoguće je, ne može se dogoditi da se u jednom svetu u isto vreme pojave dva plemenita, dva potpuno probuđena bića, tako nešto ne postoji.”

Odgovatajući na taj način, verujem da ponavljam ono što je Blaženi rekao i ne izvrćem njegove reči; verujem da Dhammu objašnjavam u skladu sa Dhammom, ne dajući bilo kakvog razloga za prekor i kritikovanje.”

„Zaista, Sāriputta, odgovatajući na taj način, ponavljaš ono što sam rekao i ne izvrćeš moje reči; Dhammu objašnjavaš u skladu sa Dhammom, ne dajući bilo kakvog razloga za prekor i kritikovanje.”

2. Zadivljujuće i čudesno

Kada ovo bi izrečeno, poštovani Udāyi reče Blaženom: „Zadivljujuće je, poštovani, čudesno je koliko je malo želja u Tathāgati, kolika je njegova zadovoljenost i pročišćenost. Pa ipak, iako ima tako veliku moć, tako veliku snagu, on ih neće otvoreno pokazivati. Ako bi sledbenici drugih tradicija videli u sebi makar jedan od tih kvaliteta, oni bi to razglasili na sve strane! „Zadivljujuće je, poštovani, čudesno je koliko je malo želja u Tathāgati, kolika je njegova zadovoljenost i pročišćenost. Pa ipak, iako ima tako veliku moć, tako veliku snagu, on ih neće otvoreno pokazivati.”

„Gledaj, Udāyi, koliko je malo želja u Tathāgati, kolika je njegova zadovoljenost i pročišćenost. Pa ipak, iako ima tako veliku moć, tako veliku snagu, on ih neće otvoreno pokazivati. Ako bi sledbenici drugih tradicija videli u sebi makar jedan od tih kvaliteta, oni bi to razglasili na sve strane! Gledaj, Udāyi, koliko je malo želja u Tathāgati, kolika je njegova zadovoljenost i pročišćenost. Pa ipak, iako ima tako veliku moć, tako veliku snagu, on ih neće otvoreno pokazivati.”

Onda Blaženi reče poštovanom Sāriputti: „Zato bi, Sāriputta, ovaj govor o Dhammi trebalo često da ponavljaš monasima i monahinjama, nezaređenim sledbenicima i sledbenicama. Iako će biti nekih budalastih ljudi koji gaje sumnju i nesigurnost u pogledu Tathāgate, kada budu čuli to izlaganje, njihova sumnja i nesigurnost biće razvejani.”

Na taj način poštovani Sāriputta je iskazao svoje poverenje prema Blaženom. I otuda je naziv ovog govora „Ono što uliva poverenje”.

The Long Discourses

|_III. The Chapter with Pāṭikaputta

DN28. Ono što uliva poverenje

Translations [19]

English

繁體字

日本語

Deutsch

Italiano

Português

Norsk

Srpski

עִבְרִית

हिंदी

ಕನ್ನಡ

বাংলা

Việt Ngữ

Bahasa Indonesia

සිංහල

ပြန်သွားရန်

ภาษาไทย

पाळिभासा (Pāli)

Reference

Translations [19]

English

繁體字

日本語

Deutsch

Italiano

Português

Norsk

Srpski

עִבְרִית

हिंदी

ಕನ್ನಡ

বাংলা

Việt Ngữ

Bahasa Indonesia

සිංහල

ပြန်သွားရန်

ภาษาไทย

पाळिभासा (Pāli)

Reference

Commentaries [0]