Brahmani kućedomaćini iz Ćampe

Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi lutao zemljom Aṅga, praćen velikom grupom monaha, te je na kraju stigao u grad Ćampu. Tu se smestio na obali Gaggarā jezera prepunog lotosa.

U to vreme brahman Soṇadaṇḍa je živeo u Ćampi, nekadašnjem kraljevskom imanju prepunom životinja, bogatom pašnjacima, šumama, vodom i letinom, koje mu je Pasenadi, kralj Kosale, dao kao feud na poklon.

I brahmani kućedomaćini iz Ćampe dočuše ovako:

„Asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je napustio klan Sakyana, lutao je zemljom Aṅga, praćen velikom grupom monaha, te je na kraju stigao u Ćampu. Tu se smestio na obali Gaggarā jezera, prepunog lotosa. Ovakav se dobar glas širi o učitelju Gotami: ’Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen’. Snagom vlastite spoznaje razumeo je i zna da objasni ovaj svet, njegove dobre i zle duhove, božanstva, pokolenja isposnika i sveštenika, plemenitih i običnih ljudi. On propoveda učenje i slovom i duhom, divno na početku, divno u sredini, divno na kraju; upućuje na potpuno savršen i pročišćen svetački život. Istinska je dobrobit videti tako usavršena bića.” Onda brahmani kućedomaćini iz Ćampe u grupama i družinama kretoše iz Ćampe ka Gaggarā jezeru.

U to vreme brahman Soṇadaṇḍa se posle ručka odmarao na gornjem spratu svoje kuće. Odatle on ugleda brahmane kućedomaćine iz Ćampe kako u grupama i družinama idu iz Ćampe ka Gaggarā jezeru. Kada ih je video, upita on svog slugu: „Dobri moj slugo, zašto su ovi brahmani kućedomaćini iz Ćampe krenuli u grupama i družinama ka Gaggarā jezeru?”

„Gospodaru, asketa Gotama je stigao u Ćampu i smestio se na obali Gaggarā jezera. Ovakav se dobar glas širi o učitelju Gotami: ’Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen’. Svi oni idu da vide učitelja Gotamu.”

„Onda, dobri moj slugo, idi do brahmana kućedomaćina iz Ćampe i kaži im: ’Gospodo, brahman Soṇadaṇḍa vam ovako poručuje: ’Molim vas sačekajte. Brahman Soṇadaṇḍa će takođe ići da vidi asketu Gotamu’.”

„Da, gospodine”, odgovori savetnik, otide do brahmana kućedomaćina iz Ćampe i prenese im poruku: ’Gospodo, brahman Soṇadaṇḍa vam ovako poručuje: ’Molim vas sačekajte. Brahman Soṇadaṇḍa će takođe ići da vidi asketu Gotamu’.”

2. Soṇadaṇḍini kvaliteti

A tom prilikom pet stotina brahmana iz različitih krajeva boravilo je u Ćampi, svaki svojim poslom. Oni dočuše da će brahman Soṇadaṇḍa ići da se sretne s asketom Gotamom. I dođoše do brahmana Soṇadaṇḍe, te ga upitaše: „Gospodine, je li istina da ćete se sresti s asketom Gotamom?”

„Istina je, gospodo. Srešću se s asketom Gotamom.”

„Gospodine, ne idite da se sretnete s asketom Gotamom. Ne priliči, učitelju Soṇadaṇḍa, da idete kako biste sreli asketu Gotamu. Ako odete, vaš ugled će biti umanjen, a njegov uvećan. Zbog toga ne priliči da idete kako biste videli asketu Gotamu. Umesto toga, više priliči da asketa Gotama dođe da vidi vas.

Jer vi ste, gospodine, plemenitog porekla na obe strane, čistih predaka i s majčine i sa očeve strane sedam generacija unazad, bez mane i besprekoran u pogledu rođenja. Pošto je to tako, učitelju Soṇadaṇḍa, ne priliči da idete kako biste videli asketu Gotamu. Umesto toga, više priliči da asketa Gotama dođe da vidi vas.

Vi ste, gospodine, bogati, imućni, sa velikim posedom. Pošto je to tako… više priliči da asketa Gotama dođe da vidi vas.

Vi ste, gospodine, znalac triju Veda, sa njihovim invokacijama, obrednim pravilima, fonologijom, etimologijom i povestima kao petom disciplinom; izučili ste metriku i gramatiku, sasvim upućeni u filozofiju prirode i telesna obeležja velikih ljudi. Pošto je to tako… više priliči da asketa Gotama dođe da vidi vas.

Vi ste, gospodine, naočiti, lepi i milostivi, crte vašeg lica su savršene, uzvišene ste lepote i uzvišenog ponašanja, divota vas je videti. Pošto je to tako… više priliči da asketa Gotama dođe da vidi vas.

Vi ste, gospodine, puni vrlina, zreli u svojoj čestitosti, posedujete istinsku čestitost. Pošto je to tako… više priliči da asketa Gotama dođe da vidi vas.

Vi ste, gospodine, odličan govornik, pažljivo birate reči; izgovarate reči koje su učtive, ništa im se ne može zameriti i izvanredno prenose značenje. Pošto je to tako… više priliči da asketa Gotama dođe da vidi vas.

Vi ste, gospodine, učitelj mnogima, pa tako tri stotine brahmanskih učenika podučavate recitovanju himni. Mnogi učenici dolaze iz različitih krajeva i oblasti zbog tih himni, u želji da nauče da recituju himne. Pošto je to tako… više priliči da asketa Gotama dođe da vidi vas.

Stari ste, vremešni, na leđima vam je breme godina, poodmakli ste stazom života i stigli do njenog poslednjeg dela. Asketa Gotama je mlad, nedavno je napustio domaćinski život. Pošto je to tako… više priliči da asketa Gotama dođe da vidi vas.

Vas, gospodine, ceni, poštuje, hvali, slavi i priznaje Bimbisara, kralj Magadhe.

Vas, gospodine, takođe ceni, poštuje, hvali, slavi i priznaje brahman Pokkharasāti. Pošto je to tako… više priliči da asketa Gotama dođe da vidi vas.

Vi, gospodine, vladate Ćampom, kraljevskim imanjem prepunim živih bića, bogatim pašnjacima, šumama, vodom i letinom, koje vam je Bimbisara, kralj Magadhe, dao kao feud na poklon. Pošto je tako, Pošto je tako, učitelju Soṇadaṇḍa, ne priliči vama da idete kako biste videli asketu Gotamu; umesto toga, više priliči da asketa Gotama dođe da vidi vas.”

3. Budini kvaliteti

Kada je ovo bilo izgovoreno, brahman Soṇadaṇḍa reče brahmanima:

„A sada, gospodo, čujte od mene zašto priliči da idem i vidim učitelja Gotamu i zašto ne priliči da učitelj Gotama dođe kako bi video mene. Gospodo, učitelj Gotama je plemenitog porekla na obe strane, čistih predaka i s majčine i sa očeve strane sedam generacija unazad. Pošto je tako, ne priliči da učitelj Gotama dođe kako bi video mene. Umesto toga, priliči da ja odem i vidim učitelja Gotamu.

Gospodo, učitelj Gotama je otišao u beskućnike, napustivši veliku porodicu…

Gospodo, učitelj Gotama je otišao u beskućnike, ostavivši za sobom mnogo zlata i dragocenosti, pohranjenih u riznicama i skladištima…

Gospodo, učitelj Gotama je otišao u beskućnike kao još uvek mlad, crne kose i obdaren blagoslovom mladosti, u najboljim godinama…

Gospodo, učitelj Gotama je obrijao kosu i bradu, obukao žuti ogrtač, napustio kuću i postao beskućnik, iako su njegovi majka i otac želeli drugačije i suze su im se kotrljale niz lice…

Gospodo, učitelj Gotama je naočit, lep i milostiv, crte njegovog lica su savršene, uzvišene je lepote i uzvišenog ponašanja, divota ga je videti…

Gospodo, učitelj Gotama je čestit, pun vrlina, plemenitih i korisnih vrlina…

Gospodo, učitelj Gotama je odličan govornik, pažljivo bira reči; izgovara reči koje su učtive, ništa im se ne može zameriti i izvanredno prenose značenje…

Gospodo, učitelj Gotama je učitelj nad učiteljima mnogima…

Gospodo, učitelj Gotama je bez strasti i taštine…

Gospodo, učitelj Gotama je otišao u beskućnike iz plemićke porodice, iz porodice koja je jedna od prvobitnih plemenitih loza…

Gospodo, učitelj Gotama je otišao u beskućnike iz bogate porodice, iz porodice koja je imućna, sa velikim posedom…

Gospodo, ljudi iz najdaljih kraljevstava i najdaljih regiona dolaze da razgovaraju sa učiteljem Gotamom…

Gospodo, na hiljade božanstava je pronašlo utočište u učitelju Gotami do kraja svog života…

Gospodo, ovakav se dobar glas proširio o učitelju Gotami: ’Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen.’…

Gospodo, učitelj Gotama na svom telu ima trideset dva obeležja velikog čoveka…

Gospodo, učitelj Gotama je srdačan, prijateljski nastrojen, učtiv, veseo, otvoren, spreman na razgovor…

Gospodo, njega četiri zajednice poštuju i obožavaju, dive mu se i klanjaju…

Gospodo, mnoga božanska i ljudska bića njegovi su sledbenici…

Gospodo, dok boravi u nekom selu ili gradu, duhovi ljude u tom mestu ne opsedaju…

Gospodo, učitelj Gotama je osnivač monaškog reda, monaške zajednice; podučava tu zajednicu. Za njega se kaže da je najbolji među svim osnivačima. Mnogi askete i brahmani izbili na glas zbog različitih nevažnih stvari, ali ne i učitelj Gotama. On je na glas izbio zato što je usavršen u znanju i ponašanju…

Seniya Bimbisāra, kralj Magadhe, njegova supruga i deca pronašli su utočište do kraja života u učitelju Gotami…

Gospodo, Pasenadi, kralj Kosale, njegova supruga i deca pronašli su utočište do kraja života u učitelju Gotami…

Gospodo, brahman Pokkharasāti, njegova supruga i deca pronašli su utočište do kraja života u učitelju Gotami…

Gospodo, učitelja Gotamu poštuju i obožavaju, dive mu se i klanjaju, Bimbisāra, kralj Magadhe,

Pasenadi, kralj Kosale,

i brahman Pokkharasāti…

Gospodo, učitelj Gotama je stigao u Ćampu i živi na obali Gaggarā jezera, prepunog lotosa. Svaki asketa ili brahman koji dođe u naše mesto jeste naš gost, a gosta treba da cenimo, poštujemo, hvalimo i slavimo. Pošto je tako, ne priliči da učitelj Gotama dođe kako bi video mene. Umesto toga, priliči da ja odem i vidim učitelja Gotamu. Gospodo, ovo su pohvale koje sam čuo o učitelju Gotami. Ali pohvale o učitelju Gotami nisu samo to, njih je nebrojeno.”

Kada je ovo bilo rečeno, oni brahmani mu odgovoriše: „Zbog načina na koji je brahman Soṇadaṇḍa hvalio učitelja Gotamu, kada bi živeo i stotinu kilometara daleko, vredelo bi čoveku iz dobre porodice, ispunjenom poverenjem, da ga sretne, čak i kada bi morao da puten nosi tovar na leđima.”

„Onda, gospodo, hajdemo da vidimo učitelja Gotamu.”

4. Soṇadaṇḍa se predomišlja

Onda Soṇadaṇḍa, zajedno sa grupom brahmana, pođe da vidi Blaženog.

Ali kako se približavao drugom kraju šume, ova mu se misao javi: „Ako recimo postavim pitanje asketi Gotami, on bi mi mogao odgovoriti: ’Brahmane, ne bi trebalo tako da postaviš svoje pitanje. Ovako treba da ga postaviš.’ A okupljeni bi zbog toga mogli da me kritikuju: ’Soṇadaṇḍa je glup i neuk. Nije u stanju da na pravi način postavi pitanje asketi Gotami.’ Onome koga okolina kritikuje, ugled se smanjuje. Kada se ugled smanjuje i imetak se smanjuje. A moj imetak se zasniva na mom ugledu.

Ili će možda asketa Gotama meni postaviti pitanje, a ja neću umeti da mu odgovorim. I tako bi mi mogao odgovoriti: ’Brahmane, ne bi trebalo tako da odgovaraš na pitanje. Ovako treba da na njega odgovoriš.’ A okupljeni bi zbog toga mogli da me kritikuju: ’Soṇadaṇḍa je glup i neuk. Nije u stanju da na pravi način odgovori na pitanje askete Gotame.’ Onome koga okolina kritikuje, ugled se smanjuje. Kada se ugled smanjuje i imetak se smanjuje. A moj imetak se zasniva na mom ugledu.

Sa druge strane, ako bih se vratio, a da ne vidim asketu Gotamu sada kada sam čak dovde došao, okupljeni bi zbog toga mogli da me kritikuju: ’Soṇadaṇḍa je glup i neuk. Kolebljiv je i preplašen. Nema hrabrosti da ide sa nama do kraja i sretne asketu Gotamu. Kako uopšte može da se vrati nazad, a da ne vidi asketu Gotamu sada kada je čak dovde došao!’ Onome koga okolina kritikuje, ugled se smanjuje. Kada se ugled smanjuje i imetak se smanjuje. A moj imetak se zasniva na mom ugledu.”

I tako brahman Soṇadaṇḍa zajedno sa velikom grupom brahmana, otide do Blaženog i učtivo se pozdravi sa njim. pa kada taj učtiv i prijateljski razgovor bi završen, sede sa strane. A ostali brahmani kućedomaćini iz Ćampe se pokloniše Blaženom i sedoše sa strane; drugi se pozdraviše sa Blaženim, pa kada taj učtiv i prijateljski razgovor bi završen, sedoše sa strane; treći u znak poštovanja sklopiše ruke u pravcu Blaženog i sedoše sa strane; neki u prisustvu Blaženog rekoše svoje ime i klan i sedoše sa strane; neki ćutke sedoše sa strane.

Dok je tako sedeo, Soṇadaṇḍu su još uvek obuzimale sumnje. Mislio je: „Ako recimo postavim pitanje asketi Gotami, on bi mi mogao odgovoriti: ’Brahmane, ne bi trebalo tako da postaviš svoje pitanje… Ili će možda asketa Gotama meni postaviti pitanje, a ja neću umeti da mu odgovorim… Kada bi me samo asketa Gotama pitao o onome što znam, a to je nasleđe mog učitelja o trima Vedama. Tada bi sigurno bio zadovoljan mojim odgovorom’.”

5. Šta čini brahmana?

Onda Buda, znajući o čemu Soṇadaṇḍa razmišlja, pomisli: „Ovog brahmana Soṇadaṇḍu muče sopstvene misli. Kako bi bilo da ga pitam o nasleđu njegovog učitelja o trima Vedama?”

I tako reče on Soṇadaṇḍi: „Brahmane, koliko kvaliteta mora imati brahman da bi ga nazvali brahmanom; isto tako, da bi sam za sebe s pravom mogao da kaže: ’Ja sam brahman’, a da ne laže?”

Na to Soṇadaṇḍa pomisli: „Asketa Gotama me je pitao upravo ono što sam priželjkivao, očekivao, čemu sam se nadao; a to je o mom nasleđu. Sigurno će biti zadovoljan mojim odgovorom.”

Ispravivši se, osvrnu se oko sebe, pa reče Blaženom: „Učitelju Gotama, brahman mora posedovati pet kvaliteta da bi ga nazvali brahmanom; isto tako, da bi sam za sebe s pravom mogao da kaže: ’Ja sam brahman’, a da ne laže?” Kojih pet? Kada je brahman plemenitog porekla na obe strane, čistih predaka i s majčine i sa očeve strane sedam generacija unazad, bez mane i besprekoran u pogledu rođenja. Kada je znalac triju Veda, sa njihovim invokacijama, obrednim pravilima, fonologijom, etimologijom i povestima kao petom disciplinom; izučio je metriku i gramatiku, sasvim je upućen u filozofiju prirode i telesna obeležja velikih ljudi. Kad je naočit, lep i milostiv, crte njegovog lica su savršene, uzvišene je lepote i uzvišenog ponašanja, divota ga je videti. Kad je pun vrlina, zreo u svojoj čestitosti, poseduje istinsku čestitost. Oštrouman je i pronicljiv, prvi ili drugi po redu među onima koji drže žrtvenu posudu. „Učitelju Gotama, brahman mora posedovati tih pet kvaliteta da bi ga nazvali brahmanom; isto tako, da bi sam za sebe s pravom mogao da kaže: ’Ja sam brahman’, a da ne laže?”

„Ali, brahmane, je li moguće ostaviti po strani neki od tih pet kvaliteta, a da ga neko ipak s pravom označi kao brahmana?”

„Moguće je, učitelju Gotama. Izgled bi se mogao ostaviti po strani. Jer kakva je važnost izgleda? Brahman mora posedovati preostala četiri kvaliteta da bi ga neko s pravom označio kao brahmana.”

„Ali, brahmane, je li moguće ostaviti po strani neki od ta četiri kvaliteta, a da ga neko ipak s pravom označi kao brahmana?”

„Moguće je, učitelju Gotama. Invokacije bi se mogle ostaviti po strani. Jer kakva je važnost invokacija? Brahman mora posedovati preostala tri kvaliteta da bi ga neko s pravom označio kao brahmana.”

„Ali, brahmane, je li moguće ostaviti po strani neki od ta tri kvaliteta, a da ga neko ipak s pravom označi kao brahmana?”

„Moguće je, učitelju Gotama. Rođenje bi se moglo ostaviti po strani. Jer kakva je važnost rođenja? Kada je brahman pun vrlina, zreo u svojoj čestitosti i kada je oštrouman i pronicljiv, tada je prvi ili drugi po redu među onima koji drže žrtvenu posudu. Brahman mora posedovati ta dva kvaliteta da bi ga neko s pravom označio kao brahmana.”

Kada je ovo izrekao, ostali brahmani mu se obratiše: „Molimo vas, učitelju Soṇadaṇḍa, nemojte tako govoriti! Upravo ste odbacili izgled, invokacije i rođenje! Potpuno ste prešli na stranu učenja askete Gotame!

A Blaženi im na to reče: „Brahmani, ako mislite da je Soṇadaṇḍa neobrazovan, loš govornik, nerazuman i nesposoban da razgovara o svemu tome sa mnom, tada ga stavite na stranu i vi razgovarajte sa mnom. Ali ako mislite da on jeste obrazovan, dobar govornik, razuman i sposoban da razgovara sa mnom, tada vi treba da stanete sa strane i dopustite njemu da razgovara sa mnom.”

Kada je ovo bilo izgovoreno, brahman Soṇadaṇḍa reče Blaženom: „Sačekajte, učitelju Gotama, ne mešajte se. Sam ću im odgovoriti na pravi način.” Onda se obrati tim brahmanima: „Ne govorite tako, gospodo, ne govorite tako: ’Upravo ste odbacili izgled, invokacije i rođenje! Potpuno ste prešli na stranu učenja askete Gotame!’ Ja ne odbacujem izgled, invokacije i rođenje.”

U to vreme Soṇadaṇḍin nećak, brahmanski učenik Aṅgaka sedeo je među okupljenima. I Soṇadaṇḍa reče onim brahmanima: „Gospodo, vidite li mog nećaka, brahmanskog učenika Aṅgaku?

„Da, gospodine.”

„Aṅgaka je naočit, lep i milostiv, crte njegovog lica su savršene, uzvišene je lepote i uzvišenog ponašanja, divota ga je videti. Nema nikoga ovde tako naočitog, izuzev askete Gotame. Aṅgaka je znalac triju Veda, sa njihovim invokacijama, obrednim pravilima, fonologijom, etimologijom i povestima kao petom disciplinom; izučio je metriku i gramatiku, sasvim je upućen u filozofiju prirode i telesna obeležja velikih ljudi. A ja sam taj koji ga podučava invokacijama. Aṅgaka je plemenitog porekla na obe strane, čistih predaka i s majčine i sa očeve strane sedam generacija unazad, bez mane i besprekoran u pogledu rođenja. Znam njegovu majku i oca. Ali ako bi Aṅgaka ubijao živa bića, uzimao ono što mu nije dato, činio preljubu, lagao i pio alkohol, kakva bi tada bila korist od njegovog izgleda, njegovih invokacija ili plemenitog porekla? Samo kada je brahman pun vrlina, zreo u svojoj čestitosti i kada je oštrouman i pronicljiv, tada je prvi ili drugi po redu među onima koji drže žrtvenu posudu. Brahman mora posedovati ta dva kvaliteta da bi ga neko s pravom označio kao brahmana.”

Razgovor o vrlini i mudrosti

„Ali, brahmane, je li moguće ostaviti po strani neki od ta dva kvaliteta, a da ga neko ipak s pravom označi kao brahmana?

„Nije moguće, učitelju Gotama. Jer mudrost se pročišćuje vrlinom, a vrlina se pročišćuje mudrošću. Vrlina i mudrost idu ruku pod ruku. Čovek pun vrline jeste mudar, a mudar čovek jeste pun vrline. Vrlina i mudrost smatraju se najboljim stvarima na svetu. To je kao kad neko pere jednu šaku drugom ili jedno stopalo drugim. Na isti način, mudrost se pročišćuje vrlinom, a vrlina se pročišćuje mudrošću. Vrlina i mudrost idu ruku pod ruku. Čovek pun vrline jeste mudar, a mudar čovek jeste pun vrline. Vrlina i mudrost smatraju se najboljim stvarima na svetu.”

„Zaista je tako, brahmane, zaista je tako! Jer mudrost se pročišćuje vrlinom, a vrlina se pročišćuje mudrošću. Vrlina i mudrost idu ruku pod ruku. Čovek pun vrline jeste mudar, a mudar čovek jeste pun vrline. Vrlina i mudrost smatraju se najboljim stvarima na svetu. To je, brahmane, kao kad neko pere jednu šaku drugom ili jedno stopalo drugim. Na isti način, mudrost se pročišćuje vrlinom, a vrlina se pročišćuje mudrošću. Vrlina i mudrost idu ruku pod ruku. Čovek pun vrline jeste mudar, a mudar čovek jeste pun vrline. Vrlina i mudrost smatraju se najboljim stvarima na svetu.

Ali šta je ta vrlina, brahmane? A šta je ta mudrost?”

„Ovo je bilo sve što ja znam o tome, učitelju Gotama. Neka nam učitelj Gotama to razjasni.”

„U tom slučaju, brahmane, slušaj i dobro zapamti šta ću ti reći.”

„Da, poštovani gospodine”, odgovori Soṇadaṇḍa. A Blaženi mu ovako reče:

„Tako, brahmane, Tathāgata se pojavi u ovome svetu… Tako je monah usavršen u vrlini. To je brahmane vrlina. … On ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja… drugom stupnju zadubljenja… trećem stupnju zadubljenja… četvrtom stupnju zadubljenja… svoj um okreće i usmerava ka znanju i viđenju To je takođe deo njegove mudrosti… On razume: …nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.’ To je takođe deo njegove mudrosti. To, brahmane, jeste ta mudrost.

7. Soṇadaṇḍa postaje sledbenik

Kada ovo bi rečeno, brahman Soṇadaṇḍa reče Blaženom: „Zadivljujuće je to, učitelju Gotama, čudesno je to! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, tako je i učitelj Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me Blaženi prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište! Neka učitelj Gotama, zajedno sa svojom monaškom zajednicom, prihvati poziv da jede u mojoj kući.” Blaženi ćutke prihvati ovaj poziv.

Razumevši da je Blaženi prihvatio poziv, brahman Soṇadaṇḍa se pokloni, pa pazeći da mu Blaženi ostane sa desne strane, otide. U zoru, brahman Soṇadaṇḍa naredi da se u njegovoj kući na više načina pripremi najbolja hrana. Onda posla poruku Blaženom: „Vreme je, učitelju Gotama, obrok je spreman”. A Blaženi se ujutro obukao, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa zajedno praćen monasima krenu put doma brahmana Soṇadaṇḍe i tamo sede na pripremljeno mesto. Onda brahman Soṇadaṇḍa svojim rukama posluži i različitim vrstama jela ugosti monašku zajednicu predvođenu Blaženim.

Kad je Blaženi jeo i izvadio ruke iz činije, brahman Soṇadaṇḍa sede na niže mesto, sa strane. Sedeći tako, reče on Blaženom: „Učitelju Gotama, ako bih u društvu drugih brahmana ustao i naklonio se Blaženom u znak poštovanja, oni bi me možda kritikovali. Onome koga okolina kritikuje, ugled se smanjuje. Kada se ugled smanjuje i imetak se smanjuje. A moj imetak se zasniva na mom ugledu. Ako bih u društvu drugih brahmana sklopio dlanove, molim vas da to prihvatite kao da sam ustao. I ako razvežem turban, molim vas da to prihvatite kao da sam se naklonio. Učitelju Gotama, ako bih vozeći se u kočijama u društvu drugih brahmana ustao i naklonio se Blaženom u znak poštovanja, oni bi me možda kritikovali. Onome koga okolina kritikuje, ugled se smanjuje. A moj imetak se zasniva na mom ugledu. Učitelju Gotama, ako bih vozeći se u kočijama u ruci drža kamdžiju, molim vas da to prihvatite kao da sam sišao sa kočije. I ako malo spustim nadstrešnicu nad kočijom, molim vas da to prihvatite kao da sam se naklonio.”

Na to, pošto je govorom o Dhammi uputio, podstakao, obodrio i ohrabrio brahmana Soṇadaṇḍu, Blaženi ustane sa svog sedišta i ode.

The Long Discourses

|_I. The Chapter on the Entire Spectrum of Ethics

DN4. Razgovor sa Soṇadaṇḍom

Translations [23]

English

繁體字

日本語

Deutsch

Italiano

Español

Português

Русский

Norsk

Srpski

עִבְרִית

हिंदी

ಕನ್ನಡ

বাংলা

Việt Ngữ

Bahasa Indonesia

සිංහල

ပြန်သွားရန်

ภาษาไทย

पाळिभासा (Pāli)

Reference