1. Brahmanski emisari

Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Vesālija, u Velikom gaju, u dvorani sa šiljatim krovom. A tom prilikom je mnogo brahmana emisara iz Kosale i Māgadhe boravilo u Vesāliju, svaki svojim poslom. I dočuše ti brahmani:

„Asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je napustio klan Sakyana, boravi kraj Vesālija, u Velikom gaju, u dvorani sa šiljatim krovom. Ovakav se dobar glas širi o učitelju Gotami: ’Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen. Snagom vlastite spoznaje razumeo je i zna da objasni ovaj svet, njegove dobre i zle duhove, božanstva, pokolenja isposnika i sveštenika, plemenitih i običnih ljudi. On propoveda učenje i slovom i duhom, divno na početku, divno u sredini, divno na kraju; upućuje na potpuno savršen i pročišćen svetački život. Istinska je dobrobit videti tako usavršena bića’.

Onda ti brahmani emisari iz Kosale i Māgadhe dođoše do Velikog gaja, do sale sa šiljatim krovom.

U to vreme lični pratilac Blaženog bio je poštovani Nāgito. I dođoše ti brahmani do njega, te ovako rekoše: „Poštovani, gde boravi učitelj Gotama?

„Prijatelji, sada nije vreme da vidite Blaženog, on sada boravi u osami.”

A brahmani emisati na tom mestu posedaše, razmišljajući: „Otići ćemo odavde tek kada vidimo učitelja Gotamu.”

2. O Oṭṭhadi iz plemena Liććhavi

Oṭṭhada iz plemena Liććhavi, praćen velikom grupom Liććhavija, takođe dođe poštovanog Nāgite, pa stade sa strane. Dok je tako stajao, ovako mu reče: „Poštovani Nāgita, gde boravi Blaženi, plemeniti i potpuno probuđeni? Želeli bismo da ga vidimo.” Želeli bismo da ga vidimo.”

„Mahāli, sada nije vreme da vidite Blaženog, on sada boravi u osami.”

Tako, Oṭṭhadda takođe na tom mestu sede, razmišljajući: „Otiću ću odavde tek kada vidim Blaženog, potpuno probuđenoga.”

Onda iskušenik Sīha dođe do poštovanog Nāgite, pokloni mu se, stade sa strane i reče: Poštovani Kassapa, mnogo je brahmana emisara iz Kosale i Māgadhe došlo da vidi Blaženog. Isto tako Oṭṭhadha iz plemena Liććhavi, praćen velikom grupom Liććhavija. Dobro bi bilo ako bi svi ti ljudi mogli da vide Blaženog.”

„Onda, Sīha, sam obavesti Blaženog o tome.”

„U redu, poštovani.” odgovori iskušenik Sīha, pa ode do Blaženog. Kada je stigao, pokloni mu se, stade sa strane, pa reče: Poštovani gospodine, mnogo je brahmana emisara iz Kosale i Māgadhe došlo da vidi Blaženog. Isto tako Oṭṭhadha iz plemena Liććhavi, praćen velikom grupom Liććhavija. Dobro bi bilo ako bi svi ti ljudi mogli da vide Blaženog.”

„Ako je tako, onda Sīha poređaj prostirke negde u hladovini.”

„Dobro, poštovani,” odgovori Sīha, pa učini kako mu je rečeno.

Onda Blaženi izađe iz svog boravišta, pa sede na pripremljeno mesto. Onda brahmani emisare iz Kosale i Māgadhe dođoše do Blaženog i učtivo se sa njim pozdraviše. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sedoše oni sa strane.

Oṭṭhada iz plemena Liććhavi, praćen velikom grupom Liććhavija, takođe dođe do Blaženog, pokloni se, pa sede sa strane. Dok je tako sedeo, ovako mu reče: „Poštovani, pre neki dan Sunakkhata iz plemena Liććhavi je došao do mene i ovako rekao: ’Mahāli, uskoro će biti tri godine kako živim predvođen Blaženim i vidim nebeske oblike koji su prijatni, povezani sa užitkom, uzbudljivi, ali ne čujem iste takve božanske zvukove.’

2.1. Jednostrana koncentracija

„Mahāli, takvi nebeski zvukovi postoje, prijatni, povezani sa užitkom, uzbudljivi, ali Sunakkhata nije u stanju da ih čuje.”

„Poštovani, šta je uzrok, šta je razlog da ih Sunakkhata ne može čuti, iako postoje?”

„Mahāli, monah koji je razvio jednostranu koncentraciju ka istoku u stanju je da vidi nebeske oblike, prijatni, povezani sa užitkom, uzbudljivi, ali nije u stanju da čuje iste takve nebeske zvukove. Tako kroz razvijanje jednostrane koncentracije ka istoku za njega postoji viđenje nebeskih oblika, prijatnih, povezanih sa užitkom, uzbudljivih, ali ne postoji slušanje istih takvih nebeskih zvukova. On je u stanju je da vidi nebeske oblike ka istoku, prijatne, povezane sa užitkom, uzbudljive, ali nije u stanju da čuje iste takve nebeske zvukove. A zašto? „Zato, Mahāli, što je razvio jednostranu koncentraciju ka istoku, u stanju je da vidi nebeske oblike, prijatne, povezane sa užitkom, uzbudljive, ali nije u stanju da čuje iste takve nebeske zvukove.

Dalje, monah koji je razvio jednostranu koncentraciju ka jugu… ka zapadu… monah koji je razvio jednostranu koncentraciju ka gore, dole, popreko, u stanju je da vidi nebeske oblike, prijatne, povezane sa užitkom, uzbudljive, ali nije u stanju da čuje iste takve nebeske zvukove. Tako kroz razvijanje jednostrane koncentracije ka gore, dole, popreko, za njega postoji viđenje nebeskih oblika, prijatnih, povezanih sa užitkom, uzbudljivih, ali ne postoji slušanje istih takvih nebeskih zvukova. On je u stanju je da vidi nebeske oblike ka gore, dole, popreko, prijatne, povezane sa užitkom, uzbudljive, ali nije u stanju da čuje iste takve nebeske zvukove. A zašto? „Zato, Mahāli, što je razvio jednostranu koncentraciju ka gore, dole, popreko, u stanju je da vidi nebeske oblike, prijatne, povezane sa užitkom, uzbudljive, ali nije u stanju da čuje iste takve nebeske zvukove.

Mahāli, monah koji je razvio jednostranu koncentraciju ka istoku u stanju je da čuje nebeske zvukove, prijatne, povezane sa užitkom, uzbudljive, ali nije u stanju da vidi iste takve nebeske oblike. Tako kroz razvijanje jednostrane koncentracije ka istoku za njega postoji slušanje nebeskih zvukova, prijatnih, povezanih sa užitkom, uzbudljivih, ali ne postoji viđenje istih takvih nebeskih oblika. On je u stanju je da čuje nebeske zvukove ka istoku, prijatne, povezane sa užitkom, uzbudljive, ali nije u stanju da vidi iste takve nebeske oblike. A zašto? „Zato, Mahāli, što je razvio jednostranu koncentraciju ka istoku, u stanju je da čuje nebeske zvukove, prijatne, povezane sa užitkom, uzbudljive, ali nije u stanju da vidi iste takve nebeske oblike.

Dalje, monah koji je razvio jednostranu koncentraciju ka jugu… ka severu… monah koji je razvio jednostranu koncentraciju ka gore, dole, popreko, u stanju je da čuje nebeske zvukove, prijatne, povezane sa užitkom, uzbudljive, ali nije u stanju da vidi iste takve nebeske oblike. Tako kroz razvijanje jednostrane koncentracije ka gore, dole, popreko, za njega postoji slušanje nebeskih zvukova, prijatnih, povezanih sa užitkom, uzbudljivih, ali ne postoji gledanje istih takvih nebeskih oblika. On je u stanju je da čuje nebeske zvukove ka gore, dole, popreko, prijatne, povezane sa užitkom, uzbudljive, ali nije u stanju da vidi iste takve nebeske oblike. A zašto? „Zato, Mahāli, što je razvio jednostranu koncentraciju ka gore, dole, popreko, u stanju je da čuje nebeske zvukove, prijatne, povezane sa užitkom, uzbudljive, ali nije u stanju da vidi iste takve nebeske oblike.

„Mahāli, monah koji je razvio dvostranu koncentraciju ka istoku u stanju je da vidi nebeske oblike, prijatne, povezane sa užitkom, uzbudljive, tako i da čuje iste takve nebeske zvukove. Tako kroz razvijanje dvostrane koncentracije ka istoku za njega postoji viđenje nebeskih oblika, prijatnih, povezanih sa užitkom, uzbudljivih, tako i slušanje istih takvih nebeskih zvukova. On je u stanju je da vidi nebeske oblike ka istoku, prijatne, povezane sa užitkom, uzbudljive, tako i da čuje iste takve nebeske zvukove. A zašto? „Zato, Mahāli, što je razvio jednostranu koncentraciju ka istoku, u stanju je da vidi nebeske oblike, prijatne, povezane sa užitkom, uzbudljive, tako i da čuje iste takve nebeske zvukove.

Dalje, monah koji je razvio jednostranu koncentraciju ka jugu… ka zapadu… ka severu… monah koji je razvio jednostranu koncentraciju ka gore, dole, popreko, u stanju je da vidi nebeske oblike, prijatne, povezane sa užitkom, uzbudljive, tako i da čuje iste takve nebeske zvukove. Tako kroz razvijanje dvostrane koncentracije ka gore, dole, popreko, za njega postoji viđenje nebeskih oblika, prijatnih, povezanih sa užitkom, uzbudljivih, tako i slušanje istih takvih nebeskih zvukova. On je u stanju je da vidi nebeske oblike ka gore, dole, popreko, prijatne, povezane sa užitkom, uzbudljive, kao i da čuje iste takve nebeske zvukove. A zašto? „Zato, Mahāli, što je razvio dvostranu koncentraciju ka gore, dole, popreko, u stanju je da vidi nebeske oblike, prijatne, povezane sa užitkom, uzbudljive, kao i da čuje iste takve nebeske zvukove. To je uzrok, to je razlog zašto Sunakkhata ne može čuti nebeske zvukove, iako postoje?”

„Poštovani, da li to onda znači da monasi Blaženog žive svetačkim životom kako bi ostvarili takav razvoj koncentracije?”

„Ne, Mahāli, monasi predvođeni mnome ne žive svetačkim životom kako bi ostvarili takav razvoj koncentracije. Postoje druge stvari, više i suptilnije, zbog kojih oni žive svetačkim životom .”

2.2. Četiri plemenita ploda

„A koje su to stvari, poštovani?”

„Mahāli, sa raskidanjem tri okova, monah postaje onaj ko ulazi u tok, ne preporađa se na mestu patnje, već će sigurno postati probuđen. To je jedna stvar, viša i suptilnija, zbog koje monasi žive svetačkim životom predvođeni mnome.

Dalje, sa raskidanjem tri okova i slabljenjem pohlepe, mržnje i obmanutosti, monah postaje jednom povratnik. Došavši na ovaj svet poslednji put, on okončava patnju. To je, Mahāli, još jedna stvar, viša i suptilnija, zbog koje monasi žive svetačkim životom predvođeni mnome.

Dalje, sa raskidanjem pet nižih okova, monah se spontano preporodi u drugom svetu i tu postaje oslobođen, nikada se više ne vrativši u ovaj svet. To je, Mahāli, još jedna stvar, viša i suptilnija, zbog koje monasi žive svetačkim životom predvođeni mnome.

Dalje, razumevajući sopstvenim neposrednim znanjem, monah ovde i sada ulazi i boravi u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez nečistoća, svaki od otrova uklonjen. To je još jedna stvar, viša i suptilnija, zbog koje monasi žive svetačkim životom predvođeni mnome.

Mahāli, to su stvari, više i suptilnije, zbog kojih monasi žive svetačkim životom, predvođeni mnome.

2.3. Plemeniti osmostruki put

„Poštovani, postoji li put, postoji li način koji vodi ka postizanju tih stvari?”

„Mahāli, postoji takav put.”

„A koji je, poštovani?”

„To je plemeniti osmostruki put. Čine ga: ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravni postupci, ispravno življenje, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija. To je, Mahāli, put, to je način koji vodi ka postizanju tih stvari.

2.4. Dva otšelnika

Jednom sam, Mahāli, boravio kraj Kosambija, u Ghositinom parku. Onda dva otšelnika, lutalica Muṇḍiya i Đāliya, Dārupattikin učenik, dođoše i ljubazno se sa mnom pozdraviše. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, stadoše oni sa strane i rekoše mi: ’Prijatelju Gotama, jesu li duša i telo jedna ista stvar ili dve različite?’

’Ako me to pitate, slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.’

’U redu, prijatelju,’ odgovoriše njih dvojica.

A ja im ovako rekoh: „Tako, prijatelji, Tathāgata se pojavi u ovome svetu… Na taj način, prijatelji, monah je prožet vrlinom.

… On ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja. Prijatelju, za onog monaha koji ovako zna, ovako vidi, je li prikladno da kaže : „Ono što je duša, to je i telo” ili „Jedno je duša, a drugo je telo”?’

’Jeste, prijatelju.’

’Ali, prijatelji, ja isto znam tako, vidim tako, pa opet ne kažem: „Ono što je duša, to je i telo” ili „Jedno je duša, a drugo je telo”? …

drugo zadubljenje… treće zadubljenje… On ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja. Prijatelji, za onog monaha koji ovako zna, ovako vidi, je li prikladno da kaže: „Ono što je duša, to je i telo” ili „Jedno je duša, a drugo je telo”?’

’Jeste, prijatelju.’

’Ali, prijatelji, ja isto znam tako, vidim tako, pa opet ne kažem: „Ono što je duša, to je i telo” ili „Jedno je duša, a drugo je telo”? …

Svoj um okreće i usmerava ka znanju i viđenju… Prijatelju, za onog monaha koji ovako zna, ovako vidi, je li prikladno da kaže : „Ono što je duša, to je i telo” ili „Jedno je duša, a drugo je telo”?’…

’Jeste, prijatelju.’

’Ali, prijatelji, ja isto znam tako, vidim tako, pa opet ne kažem: „Ono što je duša, to je i telo” ili „Jedno je duša, a drugo je telo”? …

On razume: ’…nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja’. Prijatelju, za onog monaha koji ovako zna, ovako vidi, je li prikladno da kaže : „Ono što je duša, to je i telo” ili „Jedno je duša, a drugo je telo”?’

’Jeste, prijatelju.’

’Ali, prijatelji, ja isto znam tako, vidim tako, pa opet ne kažem: „Ono što je duša, to je i telo” ili „Jedno je duša, a drugo je telo”?’

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, Oṭṭhaddha iz plemena Liććhavi se obradova rečima Blaženoga.