Ovako reče Blaženi, ovako reče Plemeniti, a ja sam to čula:

„Monasi, kada dođe vreme da neko niže božanstvo napusti svet bogova, pet znamenja se pojavi: njegov cvetni venac uvene, odeća mu se uprlja, znoji se ispod pazuha, telo više ne sija starim sjajem i on sam više ne nalazi zadovoljstvo u sopstvenom božanskom boravištu. Bogovi, na osnovu svih ovih znamenja zaključuju da neće još dugo među njima ostati i teše ga na tri načina: ʼPrijatelju, neka odavde odeš na dobro odredište. Kada si na njega stigao, zadobi ono što je dobro zadobiti. Kada si to zadobio, čvrsto ustali se u tome.’”

Kada ovo bi rečeno, jedan monah se obrati Blaženome: ʼAli na šta to, gospodine, misle božanstva kada govore o odlasku na dobro odredište? Na šta misle kada pominju ono što je dobro zadobiti? A na šta kada savetuju čvrsto ustaljivanje u tome?”

„Monasi, na ljudsko obličje misle božanstva kada govore o odlasku na dobro odredište. Postati ljudsko biće, steći poverenje u učenje i praksu kojima podučava Tathāgata, na to misle božanstva kada govore o odlasku na dobro odredište. Kada se to poverenje u nekome ustali – ukoreni, učvrsti i ojača u tolikoj meri da ga ne može uništiti bilo koji asketa ili brahman, božanstvo, Māra ili Brahma, a ni bilo ko drugi na ovome svetu, na to božanstva misle kada govore o čvrstom ustaljivanje.”

Tako reče Blaženi. U vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Kada božanstvo umre u svetu bogova, jer životu dođe kraj,
tri uzvika odjekuju, ohrabrenje bogova.
ʼIdi odavde, prijatelju, na dobro odredište, među ljudska bića.
Postavši ljudsko biće, stekni poverenje najveće u istinsko učenje.
Neka se učvrsti, ukoreni i ojača, neuništivo do kraja života,
to poverenje u učenje dobro izloženo.

Napusti loša dela telom učinjena, govorom učinjena,
mislima učinjena, i sve ostalo pokude vredno.
Čini telom ono što jeste ispravno i mnogo toga ispravnog govorom,
čini ono što jeste ispravno umom, bezgraničnim, nesputanim.
Sa tom osnovom dobrih zasluga i vođen velikodušnošću,
i druge smrtnike učvrsti u učenju pravom i svetačkom životu.’

Sa takvim saosećanjem, kad vide da kraj se bliži,
božanstva božanstvo ohrabruju: ʼVrati nam se, gosparu, opet i opet.’

To su reči Blaženog koje sam čula.