Ovako reče Blaženi, ovako reče Plemeniti, a ja sam to čula:

„Monasi, što se tiče onog monaha koji praktikuje Dhammu u skladu sa njom samom, ovako bi ga trebalo opisati. Kada govori, on govori Dhammu, a ne ne-Dhammu. Kada razmišlja, on razmišlja o Dhammi, a ne o ne-Dhammi. Izbegavajući obe ove stranputice, on živi spokojan, sa svesnošću i jasnim razumevanjem.”

Tako reče Blaženi. U vezi sa tim bi i ovo rečeno:

„Dhamma je njegovo boravište, Dhamma je njegova radost,
monah koji razmišlja o Dhammi, priziva Dhammu u svoj um.
Ne odstupa od istinske Dhamme. bilo da hoda, stoji, sedi ili leži.
Uma obuzdanoga, on na kraju na pravo mesto stiže.”

To su reči Blaženog koje sam čula.