Ovako reče Blaženi, ovako reče Plemeniti, a ja sam to čula:

„Monasi, postoje tri unutrašnje prljavštine, unutrašnja neprijatelja, unutrašnja suparnika, unutrašnja dželata, unutrašnja rivala. Koja tri? Pohlepa je unutrašnja prljavština, unutrašnji neprijatelj, unutrašnji suparnik, unutrašnji dželat, unutrašnji rival. Mržnja je unutrašnja prljavština… Neznanje je unutrašnja prljavština, unutrašnji neprijatelj, unutrašnji suparnik, unutrašnji dželat, unutrašnji rival. To su tri unutrašnje prljavštine, unutrašnja neprijatelja, unutrašnja suparnika, unutrašnja dželata, unutrašnja rivala.”

Tako reče Blaženi. U vezi sa tim bi i ovo rečeno:

„Pohlepa porađa nesreću, pohlepa uznemiri um;
ljudi je ne shvataju kao opasnost iznutra rođenu.
Pohlepan ne vidi svoje dobro, pohlepan Dhammu ne vidi;
obuzet pohlepom, u mraku je, sasvim slep.
Ali kada je napusti, ne oseća je u onome što pohlepu izaziva,
tad pohlepa sa njega spadne, kao kap vode sa lista lotosova.

Mržnja porađa nesreću, mržnja uznemiri um;
ljudi je ne shvataju kao opasnost iznutra rođenu.
Mrzitelj ne vidi svoje dobro, mrzitelj Dhammu ne vidi;
obuzet mržnjom, u mraku je, sasvim slep.
Ali kada je napusti, ne oseća je u onome što mržnju izaziva,
tad mržnja sa njega spadne, kao plod palme sa svoje peteljke.

Neznanje porađa nesreću, neznanje uznemiri um;
ljudi ga ne shvataju kao opasnost iznutra rođenu.
Neznalica ne vidi svoje dobro, neznalica Dhammu ne vidi;
uronjen u neznanje, u mraku je, sasvim slep.
Ali kada ga napusti, ne oseća ga u onome što neznanje izaziva,
razveje on neznanje, kao i sunce što u zoru mrak razgoni.”

To su reči Blaženog koje sam čula.