Ovako reče Blaženi, ovako reče Plemeniti, a ja sam to čula:

„Monasi, zato što je njegov um zaokupljen, opsednut sa tri vrste nedela, Devadatta će se neizbežno preporoditi na mestu patnje, u paklu, i tamo ostati čitav jedan eon. Koje tri? Pošto je njegov um zaokupljen, opsednut željom da čini loše stvari, Devadatta će se neizbežno preporoditi na mestu patnje, u paklu, i tamo ostati čitav jedan eon. Pošto se druži sa lošim ljudima, Devadatta će se neizbežno preporoditi na mestu patnje, u paklu, i tamo ostati čitav jedan eon. Iako još ima toga što bi trebalo uraditi, on se u svojoj praksi zaustavio na pola puta, samo zato što je ostvario beznačajno postignuće. Monasi, zato što je njegov um zaokupljen, opsednut sa te tri vrste nedela, Devadatta će se neizbežno preporoditi na mestu patnje, u paklu, i tamo ostati čitav jedan eon.

Tako reče Blaženi. U vezi sa tim bi i ovo rečeno:

„Sigurno da se svako ko je zlu sklon ne preporađa u ovome svetu.

Takvome je odredište isto, znajte, kao i drugima željnim nedela.

Kao „znalac” prepoznat, „dobro uvežbanim” je smatran,

nadaleko se slava Dhevadattina širila, poput šumskog požara.
Smatrajući sebe ravnim, okrenu se on protiv Tathāgate
i završi u Avići paklu, sa četvoro vrata, zastrašujućem.
Kad neko nauditi želi neiskvarenome, onome ko zlo ne čini,
isto se to zlo protiv zlonamernika okreće,
toga ko je iskvarenoga uma i bez poštovanja.
Kad neko sa malo otrova okean misli zatrovati,
neće u tome uspeti; silna je to masa vode.
Slično tome je napasti poganim rečima
Tathagatu, koji usavršenost dostiže.
Sve jednako uma ispunjenog mirom on ostaje,
– takve reči njega nimalo ne dotiču.
Takvoga mudar nek svojim prijateljem načini, nek njega sledi,
jer prateći ga u stopu na sam kraj patnje stići će.”

To su reči Blaženog koje sam čula.