Ovako reče Blaženi, ovako reče Plemeniti, a ja sam to čula:

„Monasi, postoje tri najviša poverenja. Koja tri? Među bićima bez nogu, sa dve i četiri noge, sa mnogo nogu, materijalnim i nematerijalnim, onima koja opažaju, koja ne opažaju, koja niti opažaju niti ne opažaju, najizvrsniji je Tathāgata, plemenit i potpuno probuđen. Oni koji imaju poverenje u Budu, imaju poverenje u ono što je najviše. A za one koji imaju poverenje u najviše i plod toga će biti najviši.

Monasi, među stvarima uslovljenim i neuslovljenim, najizvrsnije je hlađenje strasti, a to znači pobeda nad gordošću, iskorenjivanje žudnje, uklanjanje vezanosti, prekidanje lanca preporađanja, razaranje žeđi, hlađenje, prestanak, nibbāna. Oni koji imaju poverenje u hlađenje strasti, imaju poverenje u ono što je najviše. A za one koji imaju poverenje u najviše i plod toga će biti najviši.

Monasi, među zajednicama i klanovima, najizvrsnija je zajednica Tathāgatinih učenika, a to su četiri para osoba, osam vrsta ljudi. Ta zajednica plemenitih učenika Blaženog vredna je darova, vredna gostoprimstva, vredna pohvala i vredna poštovanja, ona je nenadmašno polje sticanja zasluga u ovome svetu. Oni koji imaju poverenje u tu zajednicu, imaju poverenje u ono što je najviše. A za one koji imaju poverenje u najviše i plod toga će biti najviši. To su, monasi, tri najviša poverenja.”

Tako reče Blaženi. U vezi sa tim bi i ovo rečeno:

„Za one koji poverenje imaju u najviše,
poznaju najvišu Dhammu,
imaju poverenje u Budu – ono najviše –
u nenadmašnog, vrednog darova;

za one koji imaju poverenje u najvišu Dhammu,
u blaženi mir posle hlađenja strasti;
za one koji imaju poverenje u najvišu Sanghu,
nenadmašno polje sticanja zasluga;

za one koji podržavaju najviše,
najviša vrsta zasluga se uvećava:
najveći životni vek, lepota i slava,
dobar glas, sreća i životna snaga.

Mudrac koji daje najvišima,
skoncentrisan na najvišu Dhammu,
kad postane božanstvo ili ljudsko biće,
raduje se, jer postigao je najviše.”

To su reči Blaženog koje sam čula.