Ovako reče Blaženi, ovako reče Plemeniti, a ja sam to čula:

„Monasi, čak i onaj ko bi se držao za rub moga ogrtača i pratio me u stopu, ali pri tome bio gramziv, obuzet žudnjom za zadovoljstvima čula, uma punog zlovolje, namera iskrivljenih mržnjom, nepažljiv, bez jasnog razumevanja, bez sabranosti, rastresen, neobuzdanih čula, čak i takav bi bio daleko od mene, a i ja od njega. Zašto? Zato što takav ne vidi Dhammu. I pošto ne vidi Dhammu, ne vidi ni mene.

Ali zato, čak i onaj ko živi stotinu kilometara daleko od mene, ali pri tome nije gramziv, obuzet žudnjom za zadovoljstvima čula, uma punog zlovolje, namera iskrivljenim mržnjom, nepažljiv, bez jasnog razumevanja, bez sabranosti, rastresen, neobuzdanih čula, takav je zaista blizu mene, a i ja sam blizu njega. Zašto? Zato što takav vidi Dhammu. I pošto vidi Dhammu, vidi i mene.”

Tako reče Blaženi. U vezi sa tim bi i ovo rečeno:

„Iako prati u stopu, alʼ prepun žudnji, besa,
o, kako je daleko – uznemireni od mirnoga,
okovani od slobodnoga,
pohlepni od onoga u kome pohlepe nema.

Ali mudrac koji, kroz neposredno uviđanje Dhamme,
kroz znanje Dhamme, uzrasta u miru i spokojstvu,
sličnom glatkoj površini jezera, vetrom neuznemirenoj,
o, kako je on blizu! – mirni do mirnoga,
slobodni do slobodnoga,
onaj u kojem pohlepe nema do isto takvoga.”

To su reči Blaženog koje sam čula.