Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tu on reče monasima: „Monasi.”

„Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:

„Monasi, samo ovde je prvi asketa, samo ovde je drugi asketa, samo ovde je treći asketa, samo ovde je četvrti asketa. U učenjima drugih nema asketa. Ovako bi s pravom trebalo da objavim svoj lavlji rik.

Moguće je, monasi, da lutalice drugih tradicija ovako kažu: ’Ali na osnovu kojeg argumenta ili uz podršku kojeg autoriteta plemeniti tako tvrde?’ Beskućnicima drugih tradicija koji tako pitaju možete odgovoriti na ovaj način: Prijatelju, Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni, objavio je svoje učenje grupisano kao četiri stvari; a kada ih u sebi vidimo, na osnovu toga i mi kažemo:

„Samo ovde je prvi asketa, samo ovde je drugi asketa, samo ovde je treći asketa, samo ovde je četvrti asketa. U učenjima drugih nema asketa.” A koje su to četiri stvari? Posedujemo pouzdanje u Učitelja, posedujemo pouzdanje u Dhammu, do kraja se pridržavamo pravila morala i naši saputnici u Dhammi su nam dragi i bliski, bilo da su nezaređeni ili oni koji su otišli u beskućnike. To su četiri stvari koje nam je objavio Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni; a kad ih u sebi vidimo, na osnovu toga tvrdimo to što tvrdimo.’

Moguće je, monasi, da lutalice drugih tradicija ovako kažu: ’Prijatelji, i mi posedujemo pouzdanje u Učitelja, posedujemo pouzdanje u njegovu Dhammu, do kraja se pridržavamo pravila morala i naši saputnici u Dhammi su nam dragi i bliski, bilo da su nezaređeni ili oni koji su otišli u beskućnike. Pa kakva je onda tu razlika, prijatelji, kakav je nesklad, kakva nepodudarnost između vas i nas?’

Beskućnicima drugih tradicija koji tako pitaju možete odgovoriti na ovaj način: ’Prijatelji, postoji li samo jedan cilj ili mnogi?’ Ako odgovore na pravi način, beskućnici drugih tradicija će vam ovako reći: ’Prijatelji, cilj je jedan, a ne mnogi.’

’Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko je osvojen strašću ili za onoga ko je oslobođen strasti?’ Ako odgovore na pravi način, beskućnici drugih tradicija će vam ovako reći: ’Prijatelji, to je cilj za onoga ko je oslobođen strasti, a ne za onoga ko je njome osvojen.’

’Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko je osvojen mržnjom ili za onoga ko je oslobođen mržnje?’ Ako odgovore na pravi način, beskućnici drugih tradicija će vam ovako reći: ’Prijatelji, to je cilj za onoga ko je oslobođen mržnje, a ne za onoga ko je njome osvojen.’

’Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko je osvojen obmanom ili za onoga ko je oslobođen obmana?’ Ako odgovore na pravi način, beskućnici drugih tradicija će vam ovako reći: ’Prijatelji, to je cilj za onoga ko je oslobođen obmane, a ne za onoga ko je njome osvojen.’

’Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko je osvojen žudnjom ili za onoga ko je oslobođen žudnje?’ Ako odgovore na pravi način, beskućnici drugih tradicija će vam ovako reći: ’Prijatelji, to je cilj za onoga ko je oslobođen žudnje, a ne za onoga ko je njome osvojen.’

’Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko je osvojen vezivanjem ili za onoga ko je oslobođen vezivanja?’ Ako odgovore na pravi način, beskućnici drugih tradicija će vam ovako reći: ’Prijatelji, to je cilj za onoga ko je oslobođen vezivanja, a ne za onoga ko je njime osvojen.’

’Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko vidi ili onoga ko ne vidi?’ Ako odgovore na pravi način, beskućnici drugih tradicija će vam ovako reći: ’Prijatelji, to je cilj za onoga ko vidi, a ne za onoga ko ne vidi.’

’Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko se priklanja i suprotstavlja ili za onoga ko se ne priklanja i ne suprotstavlja?’ Ako odgovore na pravi način, beskućnici drugih tradicija će vam ovako reći: ’Prijatelji, to je cilj za onoga ko se ne priklanja i ne suprotstavlja, a ne za onoga ko se priklanja i suprotstavlja.’

’Ali, prijatelji, je li to cilj za onoga ko se oduševljava i uživa u umnožavanju ili za onoga ko se ne oduševljava i ne uživa u umnožavanju?’ Ako odgovore na pravi način, beskućnici drugih tradicija će vam ovako reći: ’Prijatelji, to je cilj za onoga ko se ne oduševljava i ne uživa u umnožavanju, a ne za onoga ko se oduševljava i uživa u umnožavanju.’

Monasi, postoje ova dva gledišta: gledište postojanja i gledište nepostojanja. Svi askete ili brahmani koji se oslanjaju na gledište postojanja, usvajaju gledište postojanja, prihvataju gledište postojanja, jesu suprotstavljeni gledištu nepostojanja. Svi askete ili brahmani koji se oslanjaju na gledište nepostojanja, usvajaju gledište nepostojanja, prihvataju gledište nepostojanja, jesu suprotstavljeni gledištu postojanja.

Svi askete ili brahmani koji ne razumeju, u skladu s istinom, nastanak, prestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz171 u vezi s ova dva gledišta jesu osvojeni strašću, osvojeni mržnjom, osvojeni obmanom, osvojeni žudnjom, osvojeni vezivanjem, ne vide, priklanjaju se i suprotstavljaju, oduševljavaju se i uživaju u umnožavanju. Oni nisu oslobođeni rođenja, starosti i smrti; žalosti, naricanja, bola, tuge i očaja; kažem vam, oni nisu oslobođeni patnje.

A u svima onim asketama ili brahmanima koji razumeju, u skladu sa istinom, nastanak, prestanak, zadovoljenje, opasnost i izlaz u vezi sa ova dva gledišta nema strasti, nema mržnje, nema obmane, nema žudnje, nema vezivanja, oni vide, ne priklanjaju se i ne suprotstavljaju, ne oduševljavaju se i ne uživaju u umnožavanju. Oni su oslobođeni rođenja, starosti i smrti; žalosti, naricanja, bola, tuge i očaja; kažem vam, oni su oslobođeni patnje.

Monasi, postoje četiri vrste vezivanja. Koje četiri? Vezivanje za zadovoljstva čula, vezivanje za gledišta, vezivanje za pravila i rituale i vezivanje za učenje o sopstvu.

Iako neki askete i brahmani tvrde da objašnjavaju potpuno razumevanje svih vrsta vezivanja, oni ne opisuju do kraja potpuno razumevanje svih vrsta vezivanja. Oni opisuju potpuno razumevanje vezivanja za zadovoljstva čula, bez opisivanja potpunog razumevanja vezivanja za gledišta, vezivanja za pravila i rituale i vezivanja za učenje o sopstvu. A zašto? Ti dobri askete i brahmani ne razumeju ova tri načina vezivanja kakvi oni zaista jesu. I zato, iako tvrde da tumače potpuno razumevanje svih vrsta vezivanja, oni ne opisuju do kraja potpuno razumevanje svih vrsta vezivanja. Oni opisuju potpuno razumevanje vezivanja za zadovoljstva čula, bez opisivanja potpunog razumevanja vezivanja za gledišta, vezivanja za pravila i rituale i vezivanja za učenje o sopstvu.

Iako neki askete i brahmani tvrde da objašnjavaju potpuno razumevanje svih vrsta vezivanja… oni ne opisuju do kraja potpuno razumevanje svih vrsta vezivanja. Oni opisuju potpuno razumevanje vezivanja za zadovoljstva čula i vezivanja za gledišta, bez opisivanja potpunog razumevanja vezivanja za pravila i rituale i vezivanja za učenje o sopstvu. A zašto? Ti dobri askete i brahmani ne razumeju ova dva načina vezivanja kakvi oni zaista jesu. I zato, iako tvrde da tumače potpuno razumevanje svih vrsta vezivanja, oni ne opisuju do kraja potpuno razumevanje svih vrsta vezivanja. Oni opisuju samo potpuno razumevanje vezivanja za zadovoljstva čula i vezivanja za gledišta, bez opisivanja potpunog razumevanja vezivanja za pravila i rituale i vezivanja za učenje o sopstvu.

Iako neki askete i brahmani tvrde da objašnjavaju potpuno razumevanje svih vrsta vezivanja, oni ne opisuju do kraja potpuno razumevanje svih vrsta vezivanja. Oni opisuju potpuno razumevanje vezivanja za zadovoljstva čula, vezivanja za gledišta i vezivanja za pravila i rituale, bez opisivanja potpunog razumevanja vezivanja za učenje o sopstvu. A zašto? Ti dobri askete i brahmani ne razumeju ovaj jedan način vezivanja… I zato, iako tvrde da tumače potpuno razumevanje svih vrsta vezivanja, oni ne opisuju do kraja potpuno razumevanje svih vrsta vezivanja. Oni opisuju samo potpuno razumevanje vezivanja za zadovoljstva čula, vezivanja za gledišta i vezivanja za pravila i rituale, bez opisivanja potpunog razumevanja vezivanja za učenje o sopstvu.

Monasi, u takvom učenju i pravilima očigledno je da pouzdanje u učitelja nije dobro usmereno, da pouzdanje u učenje nije dobro usmereno, da pridržavanje pravila vrline nije dobro usmereno i da ljubav među saputnicima u učenju nije dobro usmerena. A zašto? Zato što tako stoje stvari kada su Dhamma i praksa loše objavljeni i loše izloženi, ne oslobađaju, ne vode ka smirenju, kada ih je izložio neko ko nije potpuno probuđen.

Monasi, kada Tathāgata, plemeniti i potpuno probuđeni, tvrdi da tumači potpuno razumevanje svih vrsta vezivanja, on opisuje do kraja potpuno razumevanje svih vrsta vezivanja: on opisuje potpuno razumevanje vezivanja za zadovoljstva čula, vezivanja za gledišta, vezivanja za pravila i rituale i vezivanja za učenje o sopstvu.

Monasi, u takvom učenju i pravilima jasno je da pouzdanje u učitelja jeste dobro usmereno, da pouzdanje u učenje jeste dobro usmereno, da pridržavanje pravila vrline jeste dobro usmereno i da ljubav među saputnicima u učenju jeste dobro usmerena. A zašto? Zato što tako stoje stvari kada su Dhamma i praksa dobro objavljeni i dobro izloženi, kada oslobađaju, vode ka smirenju, kada ih je izložio neko ko je potpuno probuđen.

A šta je izvor, šta je poreklo te četiri vrste vezivanja, kako su ona rođena, kako su nastala? Te četiri vrste vezivanja imaju žudnju kao svoj izvor, žudnju kao svoje poreklo, one su rođene i nastale iz žudnje. A šta je izvor žudnje…? Žudnja kao svoj izvor ima osećaj… A šta je izvor osećaja…? Osećaj kao svoj izvor ima kontakt… A šta je izvor kontakta…? Kontakt kao svoj izvor ima šest područja čula… A šta je izvor šest područja čula…? Šest područja čula kao svoj izvor ima mentalno-materijalno… A šta je izvor mentalno-materijalnog…? Mentalno-materijalno kao svoj izvor ima svest… A šta je izvor svesti…? Svest kao svoj izvor ima mentalne obrasce… A šta je izvor mentalnih obrazaca…? Mentalni obrasci imaju neznanje kao svoj izvor, neznanje kao svoje poreklo, oni su rođeni i nastali iz neznanja.

Monasi, kada je u monahu neznanje napušteno i nastalo istinsko znanje, tada – slabljenjem neznanja i nastankom istinskog znanja – on se više ne vezuje za zadovoljstva čula, za gledišta, za pravila i rituale, za učenje o sopstvu. A kad se ne vezuje, tada nije uznemiren. Kada nije uznemiren, tada i sâm dostiže nibbānu.

Tada razume: ’Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.’”

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga.

The Middle Discourses

|_A. The First Fifty

|__II. The Chapter on the Lion’s Roar

MN11. Kratki govor o lavljem riku

Translations [32]

English

繁體字

日本語

Français

Deutsch

Italiano

Español

Català

Português

Русский

Nederlands

Norsk

Magyar

Srpski

Čeština

Slovenščina

עִבְרִית

हिंदी

বাংলা

Việt Ngữ

Bahasa Indonesia

සිංහල

ပြန်သွားရန်

ภาษาไทย

पाळिभासा (Pāli)

Reference