Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika.

U to vreme poštovani Ānanda je upućivao, nadahnjivao, podsticao i ohrabrivao monahe govorom o Dhammi u sali za okupljanje. Recitovao je sažeta i objašnjenje „Onoga koji ima jednu izvanrednu noć“.

Onda, kad je palo veče, Blaženi izađe iz meditacije i otide do sale za okupljanje. Sede na unapred pripremljeno mesto i upita monahe: „Monasi, ko je upućivao, nadahnjivao, podsticao i ohrabrivao monahe govorom o Dhammi u sali za okupljanje? Ko je recitovao sažetak i objašnjenje ’Onoga koji ima jednu izvanrednu noć'?“

Bio je to poštovani Ānanda, poštovani gospodine.“

Na to Blaženi upita poštovanog Ānandu: „Ānanda, kako si ti upućivao, nadahnjivao, podsticao i ohrabrivao monahe govorom o Dhammi i recitovao sažetak i objašnjenje ’Onoga koji ima jednu izvanrednu noć'?“

„Ovako sam to činio, poštovani gospodine:

'Neka čovek ne oživljava prošlost…
(ponavlja se skoro čitava prethodna sutta, paragrafi 3–10, sve do:)
onaj koji ima jednu izvanrednu noć.“

Tako sam upućivao, nadahnjivao, podsticao i ohrabrivao monahe govorom o Dhammi i recitovao sažetak i objašnjenje ’Onoga koji ima jednu izvanrednu noć'.“

„Dobro je, dobro je, Ānanda! Dobro je da si upućivao, nadahnjivao, podsticao i ohrabrivao monahe govorom o Dhammi i recitovao sažetak i objašnjenje ’Onoga koji ima jednu izvanrednu noć' tako:

'Neka čovek ne oživljava prošlost…
(ponavlja se skoro čitava prethodna sutta, paragrafi 3–10, sve do:)
onaj koji ima jednu izvanrednu noć.“

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, poštovani Ānanda se obradova rečima Blaženog.