Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio u zemlji Sakyana, kraj Kapilavatthua, u Nigrodha parku.

Onda Sakyanina Mahānāma otide do Blaženog i pošto mu se poklonio, sede sa strane, te reče: “Poštovani gospodine, odavno sam razumeo Dhammu kojoj podučava Blaženi ovako: ‘Pohlepa jeste nečistoća koja prlja um, mržnja jeste nečistoća koja prlja um, obmanutost jeste nečistoća koja prlja um,’ Pa ipak, iako razumem Dhammu kojoj tako podučava Blaženi, s vremena na vreme pohlepa, mržnja i obmanutost opsednu moj um i u njemu ostanu. Pitao sam se, poštovani gospodine, koje stanje u sebi još nisam napustio, te zbog njega s vremena na vreme pohlepa, mržnja i obmanutost opsednu moj um i u njemu ostanu.

“Mahānāma, postoji stanje u tebi koje još nisi napustio, te zbog njega s vremena na vreme pohlepa, mržnja i obmanutost opsednu tvoj um i u njemu ostanu; jer da si to stanje u sebi napustio, ne bi živeo životom kućedomaćina, ne bi uživao u zadovoljstvima čula. Zbog toga što to stanje u sebi nisi napustio, ti živiš životom kućedomaćina i uživaš u zadovoljstvima čula.

Iako je plemeniti učenik jasno video onako kako jeste, sa ispravnom mudrošću, da zadovoljstva čula pružaju malo zadovoljenja, a mnogo patnje i mnogo očajanja, kako je velika opasnost od njih, sve dok ne dostigne ushićenje i zadovoljstvo koji ne zavise od zadovoljstava čula, ne zavise od nepovoljnih stanja uma, ili ne dostigne nešto još smirenije od toga, njega mogu još uvek privlačiti zadovoljstva čula. Ali kada je plemeniti učenik jasno video onako kako jeste, sa ispravnom mudrošću, da zadovoljstva čula pružaju malo zadovoljenja, a mnogo patnje i mnogo očajanja, kako je velika opasnost od njih, i kada uz to još dostigne ushićenje i zadovoljstvo koji ne zavise od zadovoljstava čula, ne zavise od nepovoljnih stanja uma, ili nešto još smirenije od toga, tada njega više ne privlače zadovoljstva čula.

Pre probuđenja, dok sam još bio neprobuđeni Bodhisatta, i ja sam jasno video onako kako jeste, sa ispravnom mudrošću, da zadovoljstva čula pružaju malo zadovoljenja, a mnogo patnje i mnogo očajanja, kako je velika opasnost od njih; ali sve dok nisam dostigao ushićenje i zadovoljstvo koji ne zavise od zadovoljstava čula, ne zavise od nepovoljnih stanja uma, ili nisam dostigao nešto još smirenije od toga, shvatao sam da me mogu još uvek privlačiti zadovoljstva čula. Ali kada sam jasno video onako kako jeste, sa ispravnom mudrošću, da zadovoljstva čula pružaju malo zadovoljenja, a mnogo patnje i mnogo očajanja, kako je velika opasnost od njih, i kada sam uz to još dostigao ushićenje i zadovoljstvo koji ne zavise od zadovoljstava čula, ne zavise od nepovoljnih stanja uma, ili nešto još smirenije od toga, tada sam shvatio da me više ne privlače zadovoljstva čula.

A šta je to zadovoljenje u slučaju zadovoljstava čula? Mahānāma, postoji ovih pet struna zadovoljstava čula. Kojih pet? Oblici dostupni oku za kojima se žudi, poželjni, primamljivi, dopadljivi, povezani sa čulnom željom i podsticajni za žudnju. Zvuci dostupni uhu… Mirisi dostupni nosu… Ukusi dostupni jeziku… Dodiri dostupni telu za kojima se žudi, poželjni, primamljivi, dopadljivi, povezani sa čulnom željom i podsticajni za žudnju. To je pet struna zadovoljstava čula. A zadovoljstvo i užitak koji nastanu u zavisnosti od tih pet struna zadovoljstava čula jesu privlačnost u slučaju zadovoljstava čula.

A šta je to, monasi, opasnost u slučaju zadovoljstava čula? Monasi, zbog posla kojim se neki čovek bavi da bi preživeo—bilo da je reč o čuvanju, popisivanju, obračunavanju, ratarstvu, trgovini, povrtarstvu, streljaštvu, služenju kralju, bilo kojem drugom zanatu—on mora da se suoči sa hladnoćom, da se suoči sa vrućinom, povređuju ga ubodi obada, komaraca, vetar, sunce, gmizavci; rizikuje smrt od gladi i žeđi. To je opasnost u slučaju zadovoljstava čula, okean patnje vidljiv ovde i sada, a koji ima zadovoljstva čula kao svoj uzrok, zadovoljstva čula kao svoj izvor, zadovoljstva čula kao svoju osnovu; opasnost koja je jednostavno uzrokovana zadovoljstvima čula.

Ako čovek ne stekne bilo kakvu imovinu dok radi i muči se, dok ulaže napor, on onda tuguje, žali i nariče, plače tukući se u prsa i postaje rastresen, plačući: ‘Moj rad je uzalud, moj napor je bez ploda!’ I to je opasnost u slučaju zadovoljstava čula… jednostavno zbog zadovoljstava čula.

Ako čovek stekne bilo kakvu imovinu dok radi i muči se, dok ulaže napor, on onda doživljava bol i tugu nastojeći da je zaštiti: ‘Kako da mi ni kraljevi ni lopovi ne uzmu moju imovinu, da je vatra ne sagori, ni voda ne odnese, niti da je gramzivi naslednici raznesu?’ I dok čuva i štiti svoju imovinu, kraljevi ili lopovi je uzmu, vatra je sagori, voda je odnese, gramzivi naslednici je raznesu. I on onda tuguje, žali i nariče, plače tukući se u prsa i postaje rastresen, plačući: ‘Ono što sam imao, sada više nemam!’ I to je opasnost u slučaju zadovoljstava čula… jednostavno zbog zadovoljstava čula.

I opet, sa zadovoljstvima čula kao uzrokom, zadovoljstvima čula kao izvorom, zadovoljstvima čula kao osnovom, jednostavno zbog zadovoljstava čula, kraljevi se svađaju sa kraljevima, plemići sa plemićima, bramani sa bramanima, domaćini sa domaćinima; majka se svađa sa detetom, dete sa majkom, otac sa detetom, dete sa ocem; brat se svađa sa vratom, brat sa sestrom, sestra sa bratom, prijatelj sa prijateljem. I tokom tih svađa, kavgi i prepirki nasrću jedni na druge pesnicama, grumenom zemlje, štapovima ili noževima, čime uzrokuju smrt ili tešku patnju. I to je opasnost u slučaju zadovoljstava čula… jednostavno zbog zadovoljstava čula.

I opet, sa zadovoljstvima čula kao uzrokom… ljudi uzimaju mačeve i štitove, luk i tobolac, i jurišaju u bitku u dvostrukim redovima, dok strele i koplja lete unaokolo, a mačevi sevaju; tu bivaju ranjeni strelama i kopljima, glave im bivaju odsečene mačevima ili se izlažu nekoj drugoj smrti i teškoj patnji. I to je opasnost u slučaju zadovoljstava čula… jednostavno zbog zadovoljstava čula.

I opet, sa zadovoljstvima čula kao uzrokom… ljudi uzimaju mačeve i štitove, luk i tobolac, i jurišaju na utvrđenja, dok strele i koplja lete unaokolo, a mačevi sevaju; tu bivaju ranjeni strelama i kopljima, na njih sipaju vrelo ulje ili bacaju veliko kamenje, glave im bivaju odsečene mačevima ili se izlažu nekoj drugoj smrti i teškoj patnji. I to je opasnost u slučaju zadovoljstava čula… jednostavno zbog zadovoljstava čula.

I opet, sa zadovoljstvima čula kao uzrokom… ljudi provaljuju u kuće, otimaju, kradu, postavljaju zasede, zavode tuđe žene, a kada ih uhvate, kraljevi ih stavljaju na razne muke. Tako ih osuđuju na težak rad, na bičevanje, na udarce štapom, na šibanje brezovim prutom, na odsecanje šake, na odsecanje stopala, na odsecanje i šake i stopala, na odsecanje ušiju, na odsecanje nosa, na odsecanje i ušiju i nosa, na ‘lonac vruće kaše’, na ‘brijanje školjke’, na ‘Rahuova usta’, na ‘vatreni venac’, na ‘vatrene ruke’, na ‘vlati trave’, na ‘suknju od traka’, na ‘crnu antilopu’, na ‘meso sa kuke’, na ‘novčiće’, na ‘obradu kiselinom’, na ‘osovinu’, na ‘slamnatu prostirku’, na polivanje vrelim uljem, da ih psi rastrgnu, da budu živi nataknuti na kolac, na odsecanje glave mačem—ili se izlažu nekoj drugoj smrti i teškoj patnji. I to je opasnost u slučaju zadovoljstava čula… jednostavno zbog zadovoljstava čula.

I opet, sa zadovoljstvima čula kao uzrokom, zadovoljstvima čula kao izvorom, zadovoljstvima čula kao osnovom, jednostavno zbog zadovoljstava čula, ljudi čine loše stvari telom, govorom i umom. Otuda, posle sloma tela, posle smrti, oni se preporađaju u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u paklu. I to je opasnost u slučaju zadovoljstava čula, okean patnje vidljiv u budućem životu, a koji ima zadovoljstva čula kao svoj uzrok, zadovoljstva čula kao svoj izvor, zadovoljstva čula kao svoju osnovu; opasnost koja je jednostavno uzrokovana zadovoljstvima čula.

Mahānāma, jednom sam prilikom živeo kraj Rāđagahe, na Lešinarevoj hridi. I tom prilikom je jedan broj niganthi živeo kraj Crne stene, na obroncima planine Isigili, gde su praktikovali neprekidno stajanje, odbijali da sednu i doživljavali bolne, nepodnošljive, razdiruće osećaje zbog svojih napora.

Onda, kad je došlo veče, izađoh iz meditacije i odoh do niganthi. Upitao sam ih: ‘Prijatelji, zašto čega praktikujete neprekidno stajanje, odbijate da sednete i doživljavate bolne, nepodnošljive, razdiruće osećaje zbog svojih napora.’

Kad ovo bi izrečeno, oni odgovoriše: ‘Prijatelju, Nigantha Nātaputha je sveznajući i svevideći, on tvrdi da poseduje ovakvo potpuno znanje i viđenje: “Bilo da hodam ili stojim, spavam ili sam budan, u meni su znanje i viđenje stalno i neprekidno u meni.” On kaže ovako: “Niganthe, činili ste loša dela u prošlosti; očistite ih strogim asketskim vežbama. I kada ste ovde i sada obuzdanog tela, govora i uma, tada ne činite loša dela za ubuduće. Tako, poništavajući asketizmom prošla dela i ne čineći nova dela, neće za vas biti posledica u budućnosti. A bez posledica u budućnosti, nema ni postupaka. Kad nema postupaka, nema ni patnje. Kad nema patnje, nema ni osećaja. Kad nema osećaja, sva patnja biće uklonjena.” To je učenje koje odobravamo i prihvatamo, njime smo zadovoljni.’

Kad ovo bi izgovoreno, rekoh im: ‘Ali, prijatelji, znate li da ste vi postojali u prošlosti, a ne da niste postojali u prošlosti?’—‘Ne, prijatelju.’—‘Ali, prijatelji, znate li da ste činili loša dela u prošlosti, a da se niste uzdržavali od njih?’—‘Ne, prijatelju.’—‘Ali, prijatelji, znate li da ste učinili takvo i takvo loše delo?’—‘Ne, prijatelju.’—‘Ali, prijatelji, znate li da j do sada već toliko i toliko patnje uklonjeno ili da toliko i toliko patnje još uvek ostaje da bude uklonjeno?’—‘Ne, prijatelju.’—‘Ali, prijatelji, znate li šta je to napuštanje nepovoljnih stanja uma i šta je negovanje povoljnih stanja uma ovde i sada?’—‘Ne, prijatelju.’

Onda, prijatelji, čini se da vi ne znate da ste postojali u prošlosti, a ne da niste postojali; ili da ste činili loša dela, a ne da ste se uzdržavali od njih; ili da je još toliko i toliko patnje uklonjeno; ili da toliko i toliko patnje još uvek ostaje da bude uklonjeno; ili šta je to napuštanje nepovoljnih stanja uma i šta je negovanje povoljnih stanja uma ovde i sada. Pošto je to tako, oni koji su ubice, krvavih ruku, zločinci u ovome svetu, kada se ponovo rode među ljudskim bićima, takvi odlaze u beskućnike kao niganthe.’

“Prijatelju Gotama, zadovoljstvo se ne osvaja kroz užitak, zadovoljstvo se osvaja kroz bol. Jer kada bi se zadovoljstvo osvajalo kroz užitak, tada bi Seniya Bimbisāra, kralj Magadhe, osvojio zadovoljstvo, pošto on obitava u većem užitku nego poštovani Gotama.”

“Svakako da su poštovani niganthe izgovorile ove reči brzopleto i bez promišljanja. Pre bih bio ja taj kojeg bi trebalo pitati: ‘Ko obitava u većem užitku, Seniya Bimbisāra, kralj Magadhe, ili poštovani Gotama?’ ”

“Svakako da smo, prijatelju Gotamo, izgovorili te reči brzopleto i bez promišljanja. Ali neka tako bude. Sada pitamo poštovanog Gotamu: ‘Ko obitava u većem užitku, Seniya Bimbisāra, kralj Magadhe, ili poštovani Gotama?’ ”

“U tom slučaju, prijatelji, odgovoriću vam jednim pitanjem. Odgovorite kako mislite da treba. Šta mislite, prijatelji? Je li Seniya Bimbisāra, kralj Magadhe, u stanju da živi bez pomeranja ijednog dela tela ili izgovaranja ijedne reči, a da doživljava vrhunac užitka tokom sedam dana i noći?”—“Ne, prijatelju.”—“Je li Seniya Bimbisāra, kralj Magadhe, u stanju da živi bez pomeranja ijednog dela tela ili izgovaranja ijedne reči, a da doživljava vrhunac užitka tokom šest, pet, četiri, tri ili dva dana i noći? … tokom jednog dana i noći?”—“Ne, prijatelju.”

“Ali, prijatelji, ja sam u stanju da živim bez pomeranja ijednog dela tela ili izgovaranja ijedne reči, a da doživljavam vrhunac užitka tokom jednog dana i noći… dva, tri, četiri, pet i šest dana i noći… tokom sedam dana i noći. Šta mislite, prijatelji? Pošto je to tako, ko obitava u većem užitku, Seniya Bimbisāra, kralj Magadhe, ili ja?”

Pošto je to tako, poštovani Gotama obitava u većem užitku nego Seniya Bimbisāra, kralj Magadhe.”

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, Sakyanin Mahānāma se obradova rečima Blaženog.

The Middle Discourses

|_A. The First Fifty

|__II. The Chapter on the Lion’s Roar

MN14. Kratki govor o okeanu patnje

Translations [30]

English

繁體字

日本語

Français

Deutsch

Italiano

Español

Português

Русский

Norsk

Magyar

Srpski

Čeština

Slovenščina

हिंदी

বাংলা

Việt Ngữ

Bahasa Indonesia

සිංහල

ပြန်သွားရန်

ภาษาไทย

पाळिभासा (Pāli)

Reference