Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tu se Blaženi obrati monasima: “Monasi”.—“Da. gospodine”, odgovoriše monasi. Onda Blaženi ovako reče:

“Monasi, pre probuđenja, dok sam još bio neprobuđeni bodhisatta, ova mi misao pade na pamet: ‘Kako bi bilo kad bih svoje misli podeli u dve grupe’ Onda stavih na jednu stranu misli o čulnim zadovoljstvima, misli o mržnji i misli o povređivanju, a na drugu stranu stavih misli o odustajanju, ne-mržnji i ne-povređivanju.

Dok sam tako boravio pažljiv, marljiv i odlučan, u meni se javila misao o čulnom zadovoljstvu. I ja sam je razumeo ovako: ‘Ova misao o čulnom zadovoljstvu se javila u meni. Ona vodi do moje žalosti, do žalosti drugih, do žalosti za oboje; ona sprečava nastanak mudrosti, izaziva probleme i vodi sve dalje od nibbane.’ Kad sam razmišljao: ‘Ona vodi do žalosti moje’, ta misao se u meni smirivala; kad sam razmišljao: ‘Ona vodi do žalosti drugoga’, ta misao se u meni smirivala; kad sam razmišljao: ‘Ona vodi do žalosti za oboje’, ta misao se u meni smirivala. Kad sam razmišljao: ‘Ona sprečava nastanak mudrosti, izaziva probleme i vodi sve dalje od nibbane’, ta misao se u meni smirivala. Kad god se u meni javila misao o čulnom zadovoljstvu, ja sam je napuštao, uklanjao, zaustavljao.

Dok sam tako boravio predan, marljiv i odlučan, u meni se javila misao o mržnji… u meni se javila misao o povređivanju. I ja sam je razumeo ovako: ‘Ova misao o povređivanju se javila u meni. Ona vodi do moje žalosti, do žalosti drugih, do žalosti za oboje; ona sprečava nastanak mudrosti, izaziva probleme i vodi sve dalje od nibbane.’ Kad sam razmišljao tako… ta misao se u meni smirivala. Kad god se u meni javila misao o povređivanju, ja sam je napuštao, uklanjao, zaustavljao.

Monasi, o čemu god da monah često razmišlja i premišlja, to će postati sklonost njegovog uma. Ako često razmišlja i premišlja misli o čulnom zadovoljstvu, tada je on napustio misao o odustajanju kako bi negovao misao o čulnom zadovoljstvu; i tada je njegov um sklon mislima o čulnom zadovoljstvu. Ako često razmišlja i premišlja misli o mržnji… misli o povređivanju, tada je njegov um sklon mislima o povređivanju.

Baš kao kada bi u poslednjem mesecu kišnog perioda, u jesen, kada usevi bujaju, govedar pazio na svoja goveda, neprekidno ih terajući štapom sad ovamo, sad onamo. A zašto? Zato što zna da bi mogao biti išiban, zatvoren, oglobljen ili kritikovan [ako dopusti da mu goveda uđu u njivu i unište letinu]. Isto tako sam ja video u nepovoljnim stanjima opasnost, propadanje i prljanje, a u povoljnim stanjima blagoslov odvraćanja, način pročišćavanja.

I dok sam tako boravio predan, marljiv i odlučan, u meni se javila misao o odustajanju. I ja sam je razumeo ovako: ‘Ova misao o odustajanju se javila u meni. Ona ne vodi do moje žalosti, do žalosti drugih, ne vodi do žalosti za oboje; ona doprinosi mudrosti, ne izaziva probleme i vodi do nibbane.’ Kad sam razmišljao: ‘Ona ne vodi do žalosti moje’, ta misao se u meni smirivala; kad sam razmišljao: ‘Ona ne vodi do žalosti drugoga’, ta misao se u meni smirivala; kad sam razmišljao: ‘Ona ne vodi do žalosti za oboje’, ta misao se u meni smirivala. Kad sam razmišljao: ‘Ona ne sprečava nastanak mudrosti, ne izaziva probleme i ne vodi sve dalje od nibbane’. Ako razmišljam i premišljam o ovoj misli makar celu noć, makar ceo dan, makar dan i noć, ne vidim u njoj bilo šta čega bih se bojao. Ali uz preterano razmišljanje i premišljanje mogao bih zamoriti svoje telo, a kada je telo umorno i um postane nemiran; a kada je um nemiran, tada je on daleko od skoncentrisanosti.’ Zato sam učvrstio svoj um, smirio ga, doveo ga do sažimanja u jednu tačku, skoncentrisao ga. A zašto? Zato da moj um ne bi bio uznemiren.

I dok sam tako boravio predan, marljiv i odlučan, u meni se javila misao o ne-mržnji… misao o ne-povređivanju. I ja sam je razumeo ovako: ‘Ova misao o ne-povređivanju se javila u meni. Ona ne vodi do moje žalosti, do žalosti drugih, ne vodi do žalosti za oboje; ona doprinosi mudrosti, ne izaziva probleme i vodi do nibbane’ … Ako razmišljam i premišljam o ovoj misli makar celu noć, makar ceo dan, makar dan i noć, ne vidim u njoj bilo šta čega bih se bojao. Ali uz preterano razmišljanje i premišljanje mogao bih zamoriti svoje telo, a kada je telo umorno i um postane nemiran; a kada je um nemiran, tada je on daleko od skoncentrisanosti.’ Zato sam učvrstio svoj um, smirio ga, doveo ga do sažimanja u jednu tačku, skoncentrisao ga. A zašto? Zato da moj um ne bi bio uznemiren.

Monasi, o čemu god da monah često razmišlja i premišlja, to će postati sklonost njegovog uma. Ako često razmišlja i premišlja misli o odustajanju, tada je on napustio misao o čulnom zadovoljstvu kako bi negovao misao o odustajanju; i tada je njegov um sklon mislima o odustajanju. Ako često razmišlja i premišlja misli o ne-mržnji… misli o ne-povređivanju, tada je njegov um sklon mislima ne-povređivanju.

Baš kao kada bi u poslednjem mesecu toplog perioda, kada su već svi usevi požnjeveni i smešteni u ambare, govedar pazio na svoja goveda tako što bi sedeo u podnožju drveta ili na otvorenom pošto jedino treba da pazi da su mu goveda tu, tako sma i ja jedino trebalo da pazim da su ta stanja uma tu.

Neiscrpna energija se javila u meni i neprekidna svesnost uspostavljena, telo mi beše smireno i spokojno, um skoncentrisan i ujedinjen.

Potpuno odvojen od čulnih užitaka, odvojen od nepovoljnih stanja uma, uđoh i ostadoh na prvom stupnju zadubljenja (đhāna): ushićenje (piti) i zadovoljstvo rodiše se iz osame, praćeni zamišljanjem (vitakka) i istraživanjem (vićāra).

Sa smirivanjem zamišljanja i istraživanja uđoh i ostadoh na drugom stupnju zadubljenja, sa unutrašnjom jasnoćom i ujedinjenošću uma, a bez zamišljanja i istraživanja; sa ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije.

Sa prestankom ushićenja ostadoh u spokojstvu (upekkha), sa svesnošću (sati) i jasnim razumevanjem (sampađañña), i s fizičkim osećajem sreće (sukkha), uđoh i ostadoh na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: “Spokojan i svestan, ima on prijatno boravište.”

Sa napuštanjem zadovoljstva i bola—kao i sa ranijim nestankom uznesenosti i nespokojstva—uđoh i ostadoh na četvrtom stupnju zadubljenja: ni-zadovoljstvo-ni-bol i čistota svesnosti zahvaljujući spokojstvu.

Kada je um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće (upakkilesa), gibak, prilagodljiv, postojan i utihnuo, usmerih ga ka znanju o mojim prošlim životima. Setio sam se mnoštva prošlih života, to jest jednog rođenja, dva… pet, deset… pedeset, sto, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona širenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i širenja kosmosa. “Tada sam se tako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde.” Tako sam se sećao mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja.

Takvo beše prvo znanje (viđđa) koje stekoh u prvom delu noći. Neznanje (aviđđa) beše razvejano; javilo se istinsko znanje; tama beše razvejana; javilo se svetlo—baš kao što se to događa onome ko je pažljiv, marljiv i odlučan.

Kada je um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez najmanje nečistoće, gibak, prilagodljiv, postojan i nepokolebljiv, usmerih ga ka znanju o umiranju i ponovnom rađanju bića. I videh—uz pomoć duhovnog oka (dibba-ćakkhu), pročišćenog i superiornog u odnosu na fizičko—bića kako umiru i ponovo se rađaju i uvideh kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojom kammom: “Ova bića—koja su loše postupala telom, govorom i mišlju, koja su klevetala plemenite, imala pogrešna stanovišta i postupala u skladu sa tim pogrešnim stanovištima—posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila u svetu oskudice, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu. Ali neka druga bića—koja su dobro postupala telom, govorom i mišlju, koja nisu klevetala plemenite, koja su imala ispravna stanovišta i postupala su u skladu sa tim ispravnim stanovištima—posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila na dobrom odredištu, na nebu.” Tako videh—uz pomoć božanskog vida, pročišćenog i superiornog u odnosu na ljudski—bića kako umiru i ponovo se rađaju i uvideh kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojom kammom.

Takvo beše drugo znanje koje stekoh u drugom delu noći. Neznanje beše razvejano; javilo se istinsko znanje; tama beše razvejana; javilo se svetlo—baš kao što se to događa onome ko je pažljiv, marljiv i odlučan.

Kada je um postao tako skoncentrisan, pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, gibak, prilagodljiv, postojan i nepokolebljiv, usmerih ga ka znanju o razaranju mentalnih nečistoća (āsava). Videh, kao da mi je pred očima: “Ovo je patnja… Ovo je nastanak patnje… Ovo je prestanak patnje… Ovo je put koji vodi do okončanja patnje… Postoje mentalne nečistoće… Ovo je nastanak mentalnih nečistoća… Ovo je prestanak mentalnih nečistoća… Ovo je put koji vodi do prestanka mentalnih nečistoća.”

Moj um, znajući tako, videći tako, beše oslobođen izliva čulnosti (kāmāsava), oslobođen izliva bivanja (bhavāsava), oslobođen izliva neznanja (aviđđāsava). Sa ovim oslobađanjem javilo se znanje: “Oslobođen sam”. Uvideh: “Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, zadatak je obavljen. Ničeg više nema da se uradi na ovome svetu.”

Takvo beše treće znanje koje stekoh u trećem delu noći. Neznanje beše razvejano; javilo se istinsko znanje; tama beše razvejana; javilo se svetlo—baš kao što se to događa onome ko je pažljiv, marljiv i odlučan.

Zamislite, monasi, da se u šumovitom kraju nalazi močvarna udolina, blizu koje živi veliko krdo jelena. Onda naiđe neki čovek koji želi da uništava, povređuje i zarobljava, te prepreči dobar i siguran put koji je vodio jelene do njihove sreće, te otvori pogrešni put, stavi na njega zamku i mamac da bi veliko krdo namamio u nevolju, propast i gubitak. Ali onda dođe drugi čovek koji im želi dobro, dobrobiti i zaštitu, te on ponovo otvori onaj siguran i dobar put koji je vodio jelene do njihove sreće, a zatvori onaj pogrešan, ukloni zamku i mamac, tako da veliko krdo može kasnije da se umnožava, uvećava i srećno živi.

Monasi, dao sam ovo poređenje kako bih vam što lakše preneo značenje. A značenje je sledeće: ‘močvarna udolina’ jeste naziv za čulna zadovoljstva. ‘Veliko krdo jelena’ je naziv za bića. ‘Čovek koji želi da uništava, povređuje i zarobljava’ jeste naziv za Maru, za Zlog. ‘Pogrešan put’ jeste naziv za pogrešnu osmostruku stazu, a to su: pogrešno razumevanje, pogrešna namera, pogrešan govor, pogrešno delovanje, pogrešan način života, pogrešan napor, pogrešna svesnost i pogrešna koncentracija. ‘Zamka’ je naziv za očaranost i požudu. ‘Mamac’ jeste naziv za neznanje. ‘Čovek koji im želi dobro, dobrobiti i zaštitu’ jeste naziv za Tathagatu, blaženog, potpuno probuđenoga. ‘Siguran i dobar put’ je naziv za Plemeniti osmostruki put, a to su: ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravno delovanje, ispravan način života, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija.

I tako, monasi, ja sam ponovo otvorio siguran i dobar put koji vodi ka sreći, pogrešan put je zatvoren, zamka uklonjena, mamac uništen.

Ono što učitelj treba da učini za svoje učenike, iz saosećanja i želje za njihovu dobrobit, to sam ja učinio za vas, monasi. Unaokolo su podnožja drveća, prazne kolibe. Meditirajte, monasi, ne odlažite ili će te kasnije žaliti. To je moje uputstvo za vas.”

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.

The Middle Discourses

|_A. The First Fifty

|__II. The Chapter on the Lion’s Roar

MN19. Dve vrste misli

Translations [37]

English

繁體字

日本語

한국어

Français

Deutsch

Italiano

Español

Português

Русский

Nederlands

Norsk

Magyar

Srpski

Čeština

Română

Slovenščina

Suomi

Türkçe

Lietuvių Kalba

हिंदी

বাংলা

Việt Ngữ

Bahasa Indonesia

සිංහල

ပြန်သွားရန်

ภาษาไทย

पाळिभासा (Pāli)

Reference