Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika..

Tu se u monahu po imenu Arittha, nekadašnjem lovcu na lešinare, javilo ovo pogubno gledište: “Koliko ja razumem učenje kojem podučava Blaženi, stvari koje Blaženi naziva preprekama nisu nužno prepreka za one koji ih praktikuju.”

Čuvši ovo, nekoliko monaha odoše do monaha Aritthe, nekadašnjeg lovca na lešinare, i upitaše ga: “Je li istina, prijatelju Arittha, da se u tebi javilo to pogubno gledište?”

“Jeste, prijatelji. Koliko ja razumem učenje kojem podučava Blaženi, stvari koje Blaženi naziva preprekama nisu nužno prepreka za one koji ih praktikuju.”

Onda su ti monasi, u želji da ga razuvere u takvo pogubno gledište, podsticali, opominjali, ispitivali i bodrili Aritthu na sledeći način: “Ne govori tako, prijatelju Arittha, ne govori tako! Ne tumači pogrešno Blaženoga! Nije u redu da ga pogrešno tumačiš. Blaženi nikada ne bi tako nešto rekao. Jer je zapravo na mnogo načina Blaženi za takve smetnje govorio da jesu smetnja i da svakako ometaju onoga ko ih praktikuje. Zadovoljstva čula, govorio je, donose malo užitka i mnogo patnje i razočarenja. Velika je opasnost u njima. Zadovoljstva čula su poput golih kostiju, govorio je Blaženi; ona su poput komada mesa, poput baklje od slame, poput jame pune užarenog ugljevlja, poput sna, poput pozajmljene stvari, poput drveta što rađa, poput klanice, poput rane od mača, poput zmijske glave; takva ja žudnja za zadovoljstvima čula govorio je Blaženi. One donose malo zadovoljenja i mnogo patnje i razočarenja. Velika je opasnost u njima.”

Međutim, iako su monaha Aritthu drugi monasi podsticali, opominjali, ispitivali i bodrili na takav način, on je još uvek uporno i tvrdoglavo ostajao pri svom pogubnom gledištu.”

Kada monasi nisu uspeli da ga odgovore od njegovog pogubnog gledišta, odoše oni do Blaženog. Pošto su mu se poklonili, sedoše sa strane. Sedeći tako sa strane, ispričaše Blaženom o onome što se dogodilo, te završe ovim rečima: “Pošto, Učitelju nismo uspeli da odgovorimo Aritthu, nekadašnjeg lovca na lešinare, od njegovog pogubnog gledišta, došli smo da o tome obavestimo Blaženog.”

Na to Blaženi reče jednom monahu: “Monaše, idi i reci monahu Aritthi, nekadašnjem lovcu na lešinare, da ga Učitelj zove.”—“Da, poštovani gospodine”, odgovori monah. On otide do monaha Aritthe i reče mu: “Prijatelju Arittha, Učitelj te zove.”

“Da, prijatelju”, odgovori Arittha i otide da vidi Blaženog. Kad je stigao, pokloni se i sede sa strane. Dok je tako sedeo sa strane, Blaženi mu se obrati sledećim rečima: “Je li istina, Arittha, da izlažeš ovo pogubno gledište: ‘Koliko ja razumem učenje kojem podučava Blaženi, stvari koje Blaženi naziva preprekama nisu nužno prepreka za one koji ih praktikuju.’?”

“Zaista je tako, poštovani gospodine. Koliko ja razumem učenje kojem podučava Blaženi, stvari koje Blaženi naziva preprekama nisu nužno prepreka za one koji ih praktikuju.”

“Od koga si to čuo, neznalice, da sam ga ja podučavao na takav način? Nisam li, neznalice, na mnoge načine govorio za takve stvari da jesu smetnja i da svakako ometaju onoga ko ih praktikuje. Zadovoljstva čula, govorio sam, donose malo zadovoljenja i mnogo patnje i razočarenja. Velika je opasnost u njima. Zadovoljstva čula su poput golih kostiju, govorio sam; ona su poput komada mesa… poput zmijske glave, govorio sam. Ona donose malo zadovoljenja i mnogo patnje i razočarenja. Velika je opasnost u njima. A ti, o neznalice, pogrešno tumačiš na osnovu onoga kako si ti to razumeo. Doveo si u opasnost sopstvenu budućnost i stvorio mnogo loših zasluga. To će ti, neznalice, doneti mnogo štete i patnje tokom dugog vremena.”

Onda se Blaženi obrati monasima sledećim rečima: “Šta mislite, monasi, je li ovaj monah Arittha, nekadašnji lovac na lešinare, upalio makar iskru mudrosti u ovom učenju i praksi?”

“Kako bi to moglo biti, poštovani gospodine? Svakako da nije, poštovani gospodine.”

Posle tih reči monah Arittha, nekadašnji lovac na lešinare, sedeo je ćutke, zbunjen, povijen, pognute glave, ophrvan mislima, nesposoban da bilo šta odgovori. Onda mu se Blaženi, znajući [njegovo stanje], obrati: “Ostaćeš upamćen, neznalice, po svom pogubnom gledištu, a ja ću sad pitati ostale monahe o toj stvari.”

I tako se Blaženi obrati monasima: “Da li vi, o monasi, razumete moje učenje na isti način kao ovaj monah Arittha, koji pogrešno tumači na osnovu onoga kako ga je on razumeo; koji je doveo si u opasnost sopstvenu budućnost i stvorio mnogo loših zasluga?”

“Svakako da ne, Učitelju. Jer na mnoge nam je načine o tim preprekama govorio Blaženi da jesu prepreka i da svakako ometaju onoga ko ih praktikuje.”

“Dobro je, monasi. Dobro je da tako razumete Dhammu kojoj sam vas podučio. Na mnoge sam načine govorio o tim preprekama da jesu prepreka i da svakako ometaju onoga ko ih praktikuje. Zadovoljstva čula, govorio sam, donose malo zadovoljenja i mnogo patnje i razočarenja. Velika je opasnost u njima. Uz pomoć poređenja sa golim kostima… sa zmijskom glavom, govorio sam kako je velika opasnost u njima. Ali ovaj monah Arittha, nekadašnji lovac na lešinare, pogrešno tumači na osnovu onoga kako je on to razumeo; tako sam sebe povređuje i stvara mnogo loših zasluga. To će ovom neznalici doneti mnogo štete i patnje tokom dugog vremena.

Monasi, zaista je nemoguće da neko ide za zadovoljstvima čula, a da u njemu nema žudnje, da ne opaža žudnju, da nema misli ispunjene žudnjom.

[Poređenje sa zmijom]

Ima, monasi, nepromišljenih ljudi koji proučavaju Učenje—govore, strofe, izlaganja, stihove, nadahnuća, izreke, priče o rođenjima, čudesne povesti i pitanja i odgovore. Proučivši ga, oni ne promišljaju na mudar način značenje tog učenja. A onima koji ne promišljaju na mudar način značenje tog učenja, ono neće doneti uvid. Oni proučavaju učenje samo da bi kritikovali druge ili pobijali njihove stavove. Oni ne doživljavaju [istinsku] dobrobit zbog koje bi trebalo da proučavaju učenje. Zato što su to učenje na pogrešan način razumeli, ono će im doneti štetu i patnju tokom dugog vremena. A zašto? Zato što su na pogrešan način razumeli to učenje.

Zamislite, monasi, čoveka koji želi da ima zmiju, koji traži zmiju, ide u potragu za zmijom. I na kraju i ugleda veliku zmiju. A kada je uhvati za telo ili rep, zmija se izvije prema njemu i ugrize ga za šaku, ruku ili neki drugi deo tela. I zbog toga on umre ili je u užasnim bolovima. A zašto? Zato što je na pogrešan način uhvatio zmiju.

Slično tome, monasi, ima nepromišljenih ljudi koji proučavaju Učenje; proučivši ga, oni ne promišljaju na mudar način svrhu tog učenja. A onima koji ne promišljaju na mudar način svrhu tog učenja, ono neće doneti uvid. Oni proučavaju učenje samo da bi kritikovali druge ili pobijali njihove stavove. Oni ne doživljavaju [istinsku] dobrobit zbog koje bi trebalo da proučavaju učenje. Zato što su to učenje na pogrešan način razumeli, ono će im doneti štetu i patnju tokom dugog vremena. A zašto? Zato što su na pogrešan način razumeli to učenje.

Ali ima, monasi, sinova plemenitih porodica koji proučavaju Učenje; proučivši ga, oni promišljaju na mudar način svrhu tog učenja. A onima koji promišljaju na mudar način svrhu tog učenja, ono će doneti uvid. Oni ne proučavaju učenje samo da bi kritikovali druge ili pobijali njihove stavove. Oni doživljavaju [istinsku] dobrobit zbog koje i proučavaju učenje, tako da će njima, zato što su to učenje na ispravan način razumeli, ono doneti korist i sreću tokom dugog vremena. A zašto? Zato što su na ispravan način razumeli to učenje.

Zamislite, monasi, čoveka koji želi da ima zmiju, koji traži zmiju, ide u potragu za zmijom. I na kraju ugleda veliku zmiju, a kada je pritisne rašljastim štapom, čvrsto je drži. Kad je tako uradio, uhvati je čvrsto za vrat. I ako mu se zmija obmota oko šake, ruke ili nekog drugog dela tela, on zbog toga neće umreti, niti je u užasnim bolovima. A zašto? Zato što je na ispravan način uhvatio zmiju.

Slično tome, monasi, ima sinova plemenitih porodica koji proučavaju Učenje; proučivši ga, oni promišljaju na mudar način svrhu tog učenja. A onima koji promišljaju na mudar način svrhu tog učenja, ono će doneti uvid. Oni ne proučavaju učenje samo da bi kritikovali druge ili pobijali njihove stavove. Oni doživljavaju [istinsku] dobrobit zbog koje i proučavaju učenje, tako da će njima, zato što su to učenje na ispravan način razumeli, ono doneti korist i sreću tokom dugog vremena. A zašto? Zato što su na ispravan način razumeli to učenje.

Otuda, monasi, ako razumete svrhu ovoga što sam rekao, dobro ga zapamtite. Ali ako ga niste razumeli, trebalo bi da me pitate ili pak da pitate one monahe koji imaju mudrost.

[Poređenje sa splavom]

Pokazaću vam, monasi, sličnost učenja sa splavom: jer ono ima svrhu prenošenja na drugu obalu, a ne svrhu da se za njega vezujete. Poslušajte, monasi, i dobro zapamtite ono što ću reći.”—“Da, gospodine”, odgovoriše monasi, a Blaženi ovako nastavi:

“Zamislite, monasi, čoveka koji ide putem i naiđe na ogromnu vodu, čija je ova obala strma i opasna, dok je druga obala sigurna i bez ikakve opasnosti. Ali nema nikakvog plovila da tu vodu pređe, niti mosta kojim bi prešao sa jedne na drugu stranu. I čovek pomisli: ‘Ovo je ogromna voda, čija je ova obala strma i opasna, dok je druga obala sigurna i bez ikakve opasnosti. Ali nema nikakvog plovila da tu vodu pređem, niti mosta kojim bih prešao sa jedne na drugu stranu. Kako bi bilo kada bih nakupio trske, pruća, granja i lišća, pa od njih napravio splav?’ I tako taj čovek nakupi trske, pruća, granja i lišća, pa od njih napravi splav. Nošen tim splavom, veslajući i rukama i nogama, on bezbedno stiže na drugu obalu. Pošto je prešao vodu i stigao na drugu obalu, pomisli: ‘Ovaj mi je splav zaista mnogo pomogao. Nošen njime, veslajući i rukama i nogama, bezbedno sam stigao na drugu obalu. Zar ne bi trebalo da ga natovarim na leđa ili na rame i ponesem sa sobom?’ Šta mislite o tome, monasi? Učinivši tako, hoće li taj čovek učiniti sa tim splavom ono što bi trebalo učiniti?”

“Ne, poštovani gospodine.”

“A šta bi onda, monasi, trebalo da učini kako bi sa tim splavom postupio onako kako treba? Pošto je, monasi, prešao vodu i stigao na drugu obalu, čovek pomisli: ‘Ovaj mi je splav zaista mnogo pomogao. Nošen njime, veslajući i rukama i nogama, bezbedno sam stigao na drugu obalu. Zar ne bi trebalo da ga izvučem na obalu ili pustim niz vodu, a zatim krenem dalje?’ Učinivši tako, monasi, hoće li taj čovek postupiti sa tim splavom onako kako treba? Na isti način, monasi, pokazao sam vam sličnost Učenja sa splavom: da je njegova svrhu da vas prenese na drugu obalu, a ne da se za njega vezujete.

Monasi, oni među vama koji razumeju sličnost Učenja sa splavom, treba da napuste čak i samo učenje, a kamoli one stvari koje su mu suprotne!

[Osnove za gledišta]

Postoji, monasi, šest osnova za pogrešna gledišta. Kojih šest? Monasi, neznalica koji ne poštuje plemenite, ne poznaje njihovo učenje i u njemu je neuvežban; koji ne poštuje ljude vredne poštovanja, ne poznaje njihovo učenje i u njemu je neuvežban: on na telo gleda ovako: ‘Ovo je moje, ovo sam ja, ovo je moje sopstvo’. On na osećaj… opažaj… mentalne obrasce gleda ovako: ‘Ovo je moje, ovo sam ja, ovo je moje sopstvo’. Ono što vidi, čuje, oseti i pomisli, ono sa čime se susretne, za čim traga i premišlja u umu, on na to takođe gleda ovako: ‘Ovo je moje, ovo sam ja, ovo je moje sopstvo’. On takođe ima ovakvo gledište: ‘Ovaj univerzum jeste Sopstvo. To ću ja postati posle smrti; trajno, stabilno, večno, nepromenljivo, večno isto, boraviću upravo u takvom stanju’—i na samo to gledište on gleda ovako: ‘Ovo je moje, ovo sam ja, ovo je moje sopstvo.’

Ali, monasi, postoji dobro upućen plemeniti učenik koji poštuje Plemenite, koji poznaje njihovo učenje i u njemu je uvežban; koji poštuje ljude vredne poštovanja, koji poznaje njihovo učenje i u njemu je uvežban: on na telo ne gleda ovako: ‘Ovo je moje, ovo sam ja, ovo je moje sopstvo’; on na osećaj… opažaj… mentalne obrasce ne gleda ovako: ‘Ovo je moje, ovo sam ja, ovo je moje sopstvo’; a ono što vidi, čuje, oseti i pomisli, ono sa čime se susretne, za čim traga i premišlja u umu, on na to takođe ne gleda ovako: ‘Ovo je moje, ovo sam ja, ovo je moje sopstvo’; on takođe nema ovakvo gledište: ‘Ovaj univerzum jeste Sopstvo. To ću ja postati posle smrti; trajno, stabilno, večno, nepromenljivo, večno isto, boraviću upravo u takvom stanju’—i na samo to gledište on ne gleda ovako: ‘Ovo je moje, ovo sam ja, ovo je moje sopstvo.’

Tako razmišljajući, on nije uznemiren zbog onog što ne postoji.

[Uznemirenost]

Kad ovo bi rečeno, jedan monah upita Blaženog: “Učitelju, može li postojati uznemirenost zbog onog što ne postoji spolja?”

“Može, monaše”, reče Blaženi. “U takvom slučaju, čovek razmišlja: ‘Ah, imao sam to! Ali sad, avaj, više nemam! Kad bih ga samo opet imao! No, nikako da ga dobijem!’ Tako se on žali, potišten je i jadikuje, udara u grudi, plače i malodušnost ga obuzima. Tako, monasi, postoji uznemirenost zbog onog što ne postoji spolja.”

“Ali, Učitelju, može li biti odsustva uznemirenosti zbog onoga što ne postoji spolja?”

“Može, monaše”, reče Blaženi. “U takvom slučaju, čovek ne razmišlja: ‘Ah, imao sam to! Ali sad, avaj, više nemam! Kad bih ga samo opet imao! No, nikako da ga dobijem!’ Tako se on ne žali, nije potišten i ne jadikuje, ne udara se u grudi, ne plače i malodušnost ga ne obuzima. Tako, monaše, ne postoji uznemirenost zbog onog što ne postoji spolja.”

“Ali, Učitelju, može li postojati uznemirenost zbog onog što ne postoji unutra?”

“Može, monaše”, reče Blaženi. “U takvom slučaju, čovek ovako razmišlja: ‘Ovaj univerzum jeste Sopstvo. To ću ja biti posle smrti; trajan, stabilan, večan, nepromenljiv, večno isti ću boraviti upravo u takvom stanju.’ Onda on čuje Blaženog kako izlaže Učenje o uklanjanju uporišta za stavove, za predrasude, opsesije, dogme i predubeđenja; o smirivanju svih kamma-procesa, o napuštanju svih slojeva (postojanja), o iskorenjivanju žudnje, o bestrašću, utrnuću, nibbāni. Tad on pomisli: ‘Ja ću biti poništen, ja ću biti uništen! Više neću postojati!’ I onda tuguje, deprimiran je i nariče, udara se u grudi, plače i obuzima ga malodušnost. To je, monaše, uznemirenost zbog onoga što ne postoji unutra.”

“Ali, Učitelju, može li biti odsustva uznemirenosti zbog onoga što ne postoji unutra?”

“Može, monaše”, reče Blaženi. “U takvom slučaju, čovek ovako ne razmišlja: ‘Ovaj univerzum jeste Sopstvo. To ću ja biti posle smrti; trajan, stabilan, večan, nepromenljiv, večno isti ću boraviti upravo u takvom stanju.’ Onda on čuje Blaženog kako izlaže Učenje o uklanjanju uporišta za stavove, za predrasude, opsesije, dogme i predubeđenja; o smirivanju svih kamma-procesa, o napuštanju svih slojeva (postojanja), o iskorenjivanju žudnje, o bestrašću, utrnuću, nibbāni. Tad on ne pomisli: ‘Ja ću biti poništen, ja ću biti uništen! Više neću postojati!’ I onda ne tuguje, nije deprimiran i ne nariče, ne udara se u grudi, ne plače i ne obuzima ga malodušnost. To je, monaše, odsustvo uznemirenosti zbog onoga što ne postoji unutra.

[Prolaznost i nepostojanje sopstva]

Vi isto tako, monasi, možete poželeti da posedujete ono što je trajno, stabilno, večno, nepromenljivo, što će uvek isto ostati upravo u takvom stanju. No, da li vi, monasi, vidite neki takav posed?”—“Ne, gospodine.”—“Dobro je, monasi, ja takođe ne vidim bilo kakav posed koji je trajan, stabilan, večan, nepromenljiv, koji će uvek isti ostati upravo u takvom stanju.

Vi se isto tako, monasi, možete poželeti da se vežete za pretpostavku o postojanju sopstva koja neće doneti tugu, naricanje, patnju, jad i očaj. No, da li vi, monasi, vidite takvu pretpostavku o postojanju sopstva?”—“Ne, gospodine.”—“Dobro je, monasi, ja takođe ne vidim bilo kakvu takvu pretpostavku o postojanju sopstva koja ne bi donela tugu, naricanje, patnju, jad i očaj.

Vi isto tako, monasi, možete poželeti da se oslonite na stavove, a da vam to ne donese tugu, naricanje, patnju, jad i očaj. No, da li vi, monasi, vidite neko takvo uporište za stavove?”—“Ne, gospodine.”—“Dobro je, monasi, ja takođe ne vidim bilo koje takvo uporište, a da zbog oslanjanja na njega ne nastanu tuga, naricanje, patnja, jad i očaj.

Monasi, ako bi postojalo sopstvo, da li bi postojalo i ono što pripada mom sopstvu?”—“Da, poštovani gospodine.”—“Ili ako bi postojalo ono što pripada sopstvu, da li bi postojalo i moje sopstvo?”—“Da, poštovani gospodine.”—“Monasi, pošto sopstvo i ono što pripada sopstvu ne bivaju shvaćeni kao istiniti i čvrsti, tada takvo oslanjanje na stavove, naime: ‘Ovo je sopstvo, ovo je svet; posle smrti biću trajan, stabilan, večan, nepromenljiv, ostaću uvek isti upravo u takvom stanju’—zat to ne bi bilo jedno sasvim i do kraja budalasto učenje?”

“A šta bi drugo moglo biti, poštovani gospodine? Da, bilo bi jedno sasvim i do kraja budalasto učenje.”

“Monasi, šta mislite? Je li materijalno oblik trajan ili prolazan?”—“Prolazan, poštovani gospodine.”—“Je li ono što je prolazno patnja ili sreća?”—“Patnja, poštovani gospodine.”—“Je li na ono što je prolazno, patnja i podložno promeni prikladno gledati ovako: ‘To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo’?”—“Ne, poštovani gospodine.”

“Monasi, šta mislite? Je li osećaj… Je li opažaj… Jesu li mentalni obrasci… Je li svest trajna ili prolazna?”—“Prolazna, poštovani gospodine.”—“Je li ono što je prolazno patnja ili sreća?”—“Patnja, poštovani gospodine.”—“Je li na ono što je prolazno, patnja i podložno promeni prikladno gledati ovako: ‘To je moje, to sam ja, to je moje sopstvo’?”—“Ne, poštovani gospodine.”

“Zato, monasi, svaki materijalni oblik, prošli, budući ili sadašnji, unutrašnji ili spoljašnji, velik ili mali, inferiorni ili superiorni, dalek ili blizu, svaki materijalni oblik treba videti onakvog kakav zaista jeste, sa pravom mudrošću: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo’? Svaku vrstu osećaja… Svaku vrstu opažaja… Svaku vrstu mentalnih obrazaca… Svaku vrstu svesti, prošlu, buduću ili sadašnju, unutrašnju ili spoljašnju, veliku ili malu, inferiornu ili superiornu, daleku ili blizu, svaki svest treba videti onakvu kakva zaista jeste, sa pravom mudrošću: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo’?

Kada tako gleda, monasi, dobro upućen plemeniti učenik se oslobaća očaranosti materijalnim oblikom, očaranosti osećajem, očaranosti opažajem, očaranosti mentalnim obrascima, očaranosti svešću.

Pošto više nije očaran, strasti se u njemu smiruju. Sa smirivanjem strasti njegov um postaje oslobođen. Kada je oslobođen, dolazi i saznanje: ‘Um je oslobođen’. On tada razume: ‘Nema više preporađanja, proživljen je svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti, nema ničeg više da se uradi na ovome svetu’.

(Arahant)

Monasi, takav monah se naziva onim čije je dno probijeno, čiji je rov zatrpan, čiji je noseći stub oboren, onim koji nema ograda, plemeniti čiji je barjak spušten, čiji je tovar odložen, ko je bez stege.

A kako je to monah onaj čije je dno probijeno? Ima slučajeva kada monah napusti neznanje, saseče ga u korenu, načini poput palmovog panja, završi sa njime, tako da više nije podložan novim rođenjima. Tako je monah onaj čije je dno probijeno.

A kako je to monah onaj čiji je rov zatrpan? Ima slučajeva kada monah napusti krug preporađanja koji donosi nova rođenja, saseče ga u korenu… tako da više nije podložan novim rođenjima. Tako je monah onaj čiji je rov zatrpan.

A kako je to monah onaj čiji je noseći stub oboren? Ima slučajeva kada monah napusti žudnju, saseče je u korenu… tako da više nije podložan novim rođenjima. Tako je monah onaj čiji je noseći stub oboren.

A kako je to monah onaj koji nema ograda? Ima slučajeva kada monah napusti pet nižih okova, saseče ih u korenu… tako da više nije podložan novim rođenjima. Tako je monah onaj koji nema ograda.

A kako je to monah plemeniti čiji je barjak spušten, čiji je tovar odložen, ko je bez stege? Ima slučajeva kada monah napusti obmanu: ‘Ja sam’, saseče je u korenu… tako da više nije podložan novim rođenjima. Tako je monah plemeniti čiji je barjak spušten, čiji je tovar odložen, ko je bez stege.

Monasi, kada bogovi na čelu sa Indrom, Bramom i Pađapatijem tragaju za monahom koji je tako oslobođenog uma, oni ne nalaze [bilo šta kako bi mogli da kažu]: ‘Svest koji je tako otišao se oslanja na ovo.’ A zašto? Onaj koj ije tako otišao, kažem vam, ne ostavlja trag ovde i sada.

(Pogrešna tumačenja Tathagate)

Monasi, i dok ovako govorim, ovako objavljujem, neki me askete i bramani bez ikakve osnove pogrešno tumače sledećim rečima: ‘Asketa Gotama je taj koji vodi na pogrešan put; on podučava poništavanje, razaranje, uništenje postojećeg bića’. Pošto to ne činim, pošto ja to ne podučavam, to znači da me ti askete i bramani bez ikakve osnove pogrešno tumače sledećim rečima: ‘Asketa Gotama je taj koji vodi na pogrešan put; on podučava poništavanje, razaranje, uništenje postojećeg bića’.

Monasi, i pre i sada, ono što ja podučavam jeste patnja i prestanak patnje. Ako drugi vređaju, grde, proklinju i zlostavljaju Tathagatu zbog toga, Tathagata zbog toga ne oseća ozlojeđenost, ogorčenost ili potištenost u srcu. I ako drugi slave, poštuju, obožavaju i klanjaju se Tathagati zbog toga, Tathagata zbog toga ne oseća ushićenje, radost i uznesenostu srcu. Ako drugi slave, poštuju, obožavaju i klanjaju se Tathagati zbog toga, Tathagata o tome misli ovako: ‘Oni to čine u ime onoga što je već ranije do kraja shvaćeno.’

Zato, monasi, ako vas drugi vređaju, grde, proklinju i zlostavljaju, zbog toga ne treba da osećate ozlojeđenost, ogorčenost ili potištenost u srcu. I ako vas drugi slave, poštuju, obožavaju i klanjaju se, zbog toga ne treba da osećate ushićenje, radost i uznesenostu srcu. Ako vas drugi slave, poštuju, obožavaju i klanjaju se, o tome treba da mislite ovako: ‘Oni to čine u ime onoga što je već ranije do kraja shvaćeno.’

(Nije vaše)

Zato, monasi, sve ono što nije vaše, napustite; kada ste ga napustili, to će vam doneti dobrobit i sreću zadugo. A šta je to što nije vaše? Materijalni oblik nije vaš. Napustite ga. Kada ste ga napustili, to će vam doneti dobrobit i sreću zadugo. Osećaj nije vaš. Napustite ga. Kada ste ga napustili, to će vam doneti dobrobit i sreću zadugo. Opažaj nije vaš. Napustite ga. Kada ste ga napustili, to će vam doneti dobrobit i sreću zadugo. Mentalni obrasci nisu vaši. Napustite ih. Kada ste ih napustili, to će vam doneti dobrobit i sreću zadugo. Svest nije vaša. Napustite je. Kada ste je napustili, to će vam doneti dobrobit i sreću zadugo.

Monasi, šta mislite? Ako bi ljudi počeli da odnose travu, pruće, granje i lišće iz ovog Đetinog gaja ili da ih spaljuju ili da čine bilo šta drugo što im je po volji, da li biste pomislili: ‘Ovi ljudi nas raznose, nas spaljuju ili nama čine što im je volja?”—“Ne, poštovani gospodine. A zašto? Zato što sve to nije ni naše sopstvo, niti pripad anašem sopstvu.”—“Isto tako, monasi, sve ono što nije vaše, napustite; kada ste ga napustili, to će vam doneti dobrobit i sreću zadugo. A šta je to što nije vaše? Materijalni oblik nije vaš… Osećaj nije vaš… Opažaj nije vaš… Mentalni obrasci nisu vaši… Svest nije vaša. Napustite je. Kada ste je napustili, to će vam doneti dobrobit i sreću zadugo.

(U ovoj Dhammi)

Monasi, Dhamma koju sam objavio jeste jasna, otvorena, očigledna i celovita. U toj Dhammi koju sam objavio, jasnoj, otvorenoj, očiglednoj i celovitoj, ne postoji [budući] krug manifestacije u slučaju onih monaha koji su od nečistoća pročišćeni arahanti, koj isu proživeli svetački život, učinili ono što treba učiniti, odložili teret, dosegli pravi cilj, uništili okove bića i potpuno su oslobođeni konačnim znanjem.

Monasi, Dhamma koju sam objavio jeste jasna… i celovita. U toj Dhammi koju sam objavio, jasnoj… i celovitoj, oni monasi koji su napustili pet nižih okova bića će se svi pojaviti spontno [u čistim boravištima] i odatle dosegnuti nibbanu, a da se više ne vrate u ovaj svet.

Monasi, Dhamma koju sam objavio jeste jasna… i celovita. U toj Dhammi koju sam objavio, jasnoj… i celovitoj, oni monasi koji su napustili tri niža okova bića i umanjili požudu, mržnju i obmanutost, svi su “jednom povratnici”, jer će se još jednom vratiti u ovaj svet da okončaju svoju patnju.

Monasi, Dhamma koju sam objavio jeste jasna… i celovita. U toj Dhammi koju sam objavio, jasnoj… i celovitoj, oni monasi koji su napustili tri niža okova bića su svi “ušli u tok”, nisu više podložni propasti, sigurni [u svoje izbavljenje] i kreću se ka probuđenju.

Monasi, Dhamma koju sam objavio jeste jasna… i celovita. U toj Dhammi koju sam objavio, jasnoj… i celovitoj, oni monasi koji slede Dhammu ili slede svoje poverenje kreću se svi ka probuđenju.

Monasi, Dhamma koju sam objavio jeste jasna… i celovita. U toj Dhammi koju sam objavio, jasnoj… i celovitoj, oni monasi koji imaju dovoljno poverenja u mene, dovoljno ljubavi za mene kreću se svi ka nebeskom svetu.

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše ečima Blaženog.

The Middle Discourses

|_A. The First Fifty

|__III. The Chapter of Similes

MN22. Poređenje sa zmijom

Translations [31]

English

繁體字

日本語

Français

Deutsch

Italiano

Español

Català

Português

Русский

Norsk

Magyar

Srpski

Čeština

Polski

Slovenščina

हिंदी

বাংলা

Việt Ngữ

Bahasa Indonesia

සිංහල

ပြန်သွားရန်

ภาษาไทย

पाळिभासा (Pāli)

Reference