Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika.

I kad bi jutro, Blaženi se obuče i pošto je uzeo svoju zdelu i gornji ogrtač, otide on u Sāvatthi u prošenje hrane. Onda jedna grupa monaha dođe do poštovanog Ānande i reče mu:

“Prijatelju Ānanda, davno je bilo otkako smo poslednji put čuli reči Dhamme iz usta Blaženog. Bilo bi dobro, prijatelju Ānanda, ako bismo mogli da čujemo takav govor.”

“U tom slučaju, prijatelji, idite do boravišta bramana Rammake, Možda ćete tamo imati priliku da čujete takav govor o Dhammi.”

“Dobro, prijatelju”, odgovoriše monasi i odoše.

A kada je Blaženi sakupio hranu u Sāvatthiju, vrati se do svog boravišta, pojede obrok, te se obrati Ānandi: “Ānanda, hajdemo do Istočnog parka, do palate Migārine majke, da tamo provedemo ostatak dana.”

“Kako vi kažete, gospodine”, odgovori Ānanda Blaženom.

I tako Blaženi, u pratnji Ānande, otide do Istočnog parka, do palate Migārine majke, da provede ostatak dana. A uveče, izašavši iz osame, reče on poštovanom Ānandi: “Ānanda, hajdemo do kupatila kraj Istočne kapije da se okupamo.”

“Kako vi kažete, gospodine”, odgovori Ānanda Blaženom.

I tako Blaženi, zajedno sa poštovanim Ānandom, otide do kupatila kraj Istočne kapije da se okupa. Kad se okupao i izašao iz vode, stade on u donjem ogrtaču i poče da briše svoje telo. Onda mu poštovani Ānanda reče: “Gospodine, boravište bramana Rammake nije daleko. Prijatno je u boravištu bramana Rammake. Ugodno je u boravištu bramana Rammake. Bilo bi dobro ako bi Blaženi iz milosrđa otišao do boravišta bramana Rammake.” Blaženi na to ostade nem u znak odobravanja.

I tako Blaženi otide do boravišta bramana Rammake. A u to vreme velika grupa monaha okupila se na istom mestu i raspravljala o Dhammi. Blaženi zastade pred ulazom i sačeka da se diskusija završi. I znajući da se diskusija završila, on se malo nakašlja, te pokuca na vrata. Monasi mu otvoriše. Kad je ušao u boravište bramana Rammake, Blaženi sede na unapred pripremljeno mesto. Dok je tako sedeo, obrati se on monasima sledećim rečima: “Monasi, radi kakve diskusije ste se ovde okupili? U sred kakve diskusije sam vas prekinuo?”

“Gospodine, naš razgovor ticao se samog Blaženog i u tom trenutku je Blaženi stigao.”

“Dobro je, monasi, da se vi, vrli sinovi dobrih porodica koji su otišli u beskućništvo, okupljate da biste raspravljali o Dhammi. Kada se, monasi, nađete u grupi, trebalo bi da se priklonite jednoj od ove dve stvari: ili da razgovarate o Dhammi ili da ostanete u plemenitoj tišini.

Dve vrste traganja

“Monasi, postoje ova dva traganja: neplemenito traganje i plemenito traganje. A kakvo je to, monasi, neplemenito traganje? Ima slučajeva kada čovek, budući i sam podložan rođenju, traga [za srećom] u onome što je takođe podložno rođenju. Budući i sam podložan starenju, traga [za srećom] u onome što je takođe podložno starenju. Budući i sam podložan bolesti, traga [za srećom] u onome što je takođe podložno bolesti. Budući i sama podložan smrti, traga [za srećom] u onome što je takođe podložno smrti. Budući i sam podložan tuzi, traga [za srećom] u onome što je takođe podložno tuzi. Budući i sam podložan prljanju, traga [za srećom] u onome što je takođe podložno prljanju.

A za šta se može reći da je podložno rođenju? Supružnici i deca su, monasi, podložni rođenju. Robovi i ropkinje… koze i ovce… živina i svinje… slonovi, stoka, konji i kobile… zlato i srebro su, monasi, podložni rođenju. Podložne rođenju su sve te tekovine , kao i onaj ko je za njih vezan, zaveden njima, koji im je potpuno predan; onaj koji, budući i sam podložan rođenju, traga [za srećom] u onome što je takođe podložno rođenju.

A za šta se može reći da je podložno starenju?

Supružnici i deca… zlato i srebro su, monasi, podložni starenju. Podložne starenju su sve te tekovine, kao i onaj ko je za njih vezan, zaveden njima, koji im je potpuno predan; onaj koji, budući i sam podložan starenju, traga [za srećom] u onome što je takođe podložno starenju.

A za šta se može reći da je podložno bolesti?

Supružnici i deca… zlato i srebro su, monasi, podložni bolesti. Podložne bolesti su sve te tekovine, kao i onaj ko je za njih vezan, zaveden njima, koji im je potpuno predan; onaj koji, budući i sam podložan bolesti, traga [za srećom] u onome što je takođe podložno bolesti.

A za šta se može reći da je podložno smrti?

Supružnici i deca… zlato i srebro su, monasi, podložni smrti. Podložne smrti su sve te tekovine, kao i onaj ko je za njih vezan, zaveden njima, koji im je potpuno predan; onaj koji, budući i sam podložan smrti, traga [za srećom] u onome što je takođe podložno smrti.

A za šta se može reći da je podložno tuzi?

Supružnici i deca… zlato i srebro su, monasi, podložni tuzi. Podložne tuzi su sve te tekovine, kao i onaj ko je za njih vezan, zaveden njima, koji im je potpuno predan; onaj koji, budući i sam podložan tuzi, traga [za srećom] u onome što je takođe podložno tuzi.

A za šta se može reći da je podložno prljanju?

Supružnici i deca… zlato i srebro su, monasi, podložni prljanju. Podložne prljanju su sve te tekovine, kao i onaj ko je za njih vezan, zaveden njima, koji im je potpuno predan; onaj koji, budući i sam podložan prljanju, traga [za srećom] u onome što je takođe podložno prljanju.

To je, monasi, neplemenito traganje.

A kakvo je to, monasi, plemenito traganje? Ima slučajeva kada čovek, budući i sam podložan rođenju, vidi opasnost u onome što je podložno rođenju i onda traga za nerođenim, za potpunom slobodom od jarma, za nibbānom. Budući i sam podložan starenju… bolesti… smrti… tuzi… Budući i sam podložan prljanju, vidi opasnost u onome što je podložno prljanju i onda traga za nerođenim, za potpunom slobodom od jarma, za nibbānom.

To je, monasi, plemenito traganje.

Traganje za probuđenjem

I ja sam, monasi, pre probuđenja, dok sam još bio neprobuđeni bodhisatta, budući i sam podložan rođenju, tragao [za srećom] u onome što je takođe podložno rođenju. Budući i sam podložan starenju… bolesti… smrti… tuzi… Budući i sam podložan prljanju, tragao [za srećom] u onome što je takođe podložno prljanju. I onda se u meni javila misao: “Zašto ja, budući i sam podložan rođenju, tragam [za srećom] u onome što je takođe podložno rođenju. Budući i sam podložan starenju… bolesti… smrti… tuzi… Budući i sam podložan prljanju, tragam [za srećom] u onome što je takođe podložno prljanju.

Kako bi bilo ako bih, budući i sam podložan rođenju, video opasnost u onome što je podložno rođenju i onda tragao za nerođenim, za potpunom slobodom od jarma, za nibbānom? Budući i sam podložan starenju… bolesti… smrti… tuzi… Budući i sam podložan prljanju, video opasnost u onome što je podložno prljanju i onda tragao za nerođenim, za potpunom slobodom od jarma, za nibbānom?”

I tako sam, kasnije, još uvek mlad, crne kose i obdaren blagoslovom mladosti u prvoj životnoj dobi—i dok su moji roditelji, neskloni tome, plakali tako da su im suze potokom lile niz lice—obrijao kosu i bradu, stavio na sebe žuti ogrtač i napustivši domaćinski život otišao u beskućništvo.

Dva učitelja

Krenuvši tako u traganje za onim što bi moglo biti korisno, tragajući za nenadmašnim stanjem uzvišenog mira, otidoh do Ālāre Kālāme. I pošto sam stigao, rekoh mu: ‘Prijatelju Kālāmo, želim da se vežbam u ovom učenju i disciplini.’

Kad ovo bi rečeno, on mi odgovori: ‘Prijatelju, možeš ostati ovde. Ovo učenje je takvo da ga mudar čovek može brzo savladati i boraviti u učenju svoga učitelja, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja.’

I nije dugo potrajalo dok sam savladao učenje. Što se tiče pukog recitovanja i ponavljanja, mogao sam da izgovaram reči znanja, reči starih i tvrdio sam: “Ja znam i vidim”, kao što su i ostali isto tako činili.

A onda pomislih: ‘Ne samo na osnovu poverenja Ālāra Kālāma objavljuje: “Savladao sam i boravim u učenju, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja”. On je zaista i boravio znajući i videći to učenje.’ Zato otidoh do njega i rekoh: ‘Prijatelju Kālāmo, na koji način ti objavljuješ da si, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja, savladao i boraviš u učenju?’

A on, monasi, reče da je to područje ništavila.

A onda, monasi, pomislih: “Ne poseduje samo Ālāra Kālāma poverenje, energiju, svesnost, koncentraciju i mudrost. I ja ih posedujem. Kako bi bilo kad bih pokušao da i ja razumem učenje za koje Ālāra Kālāma tvrdi da je u njega ušao i boravi, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja. I otidoh do njega i rekoh: ‘Prijatelju Kālāma, je li to sve dokle si ušao i boraviš u ovom učenju, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja?’

‘Da, prijatelju.’

‘Toliko sam, prijatelju, i ja ušao i boravim u ovom učenju, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja.’

‘Dobitak je to za nas, prijatelju, velik je to dobitak za nas da imamo takvog saputnika u svetačkom životu. I tako, učenje za koje ja objavljujem da sam ga savladao i u njemu boravim, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja, isto je ono učenje za koje i ti objavljuješ da si ga savladao i u njemu boraviš, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja. A učenje za koje ti objavljuješ da si ga savladao i u njemu boraviš, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja, isto je ono učenje za koje i ja objavljujem da sam ga savladao i u njemu boravim, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja. Ono što ja znam je ono što i ti znaš; ono što ti znaš je ono što i ja znam. To što sam ja, to si i ti; to što si ti, to sam i ja. Dođi prijatelju, od sada da zajednički vodimo ovu zajednicu.’

Na taj je način Ālāra Kālāma, moj učitelj, postavio mene, svog učenika, na isti nivo sa samim sobom i time mi odao veliku počast. Ali u meni se javila misao: ‘Ovo učenje ne vodi do otrežnjenja, do bestrašća, do prestanka, do smirenja, do neposrednog znanja, do probuđenja, niti do nibbāne, već samo do ponovnog rođenja u sferi ništavila.’ Zato, monasi, nezadovoljan tim učenjem, ja produžih dalje.

U potrazi za onim što bi moglo biti korisno, tragajući za nenadmašnim stanjem uzvišenog mira, otidoh do Uddake Rāmaputte (sin Rāmin). I pošto sam stigao, rekoh mu: ‘Prijatelju Uddaka, želim da se vežbam u ovom učenju i disciplini.’

Kad ovo bi rečeno, on mi je odgovorio: ‘Prijatelju, možeš ostati ovde. Ovo učenje je takvo da mudar čovek može brzo savladati i boraviti u učenju svoga učitelja, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja.’

I nije dugo potrajalo dok sam savladao učenje. Što se tiče pukog recitovanja i ponavljanja, mogao sam da izgovaram reči znanja, reči starih i tvrdio sam: “Ja znam i vidim”, kao što su i ostali isto tako činili.

A onda, monasi, pomislih: ‘Ne samo na osnovu poverenja je Rāma objavio: “Ušao sam i boravim u učenju, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja”. On je zaista i boravio znajući i videći to učenje.’ Zato otidoh do Uddake i rekoh: ‘Prijatelju, na koji način je Rāma objavio da je, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja, ušao i boravio u ovom učenju?’

A on, monasi, reče da je to bilo područje ni-opažanja-ni-neopažanja.

A onda, monasi, pomislih: “Nije samo Rāma posedovao poverenje, energiju, svesnost, koncentraciju i mudrost. I ja ih posedujem. Kako bi bilo kad bih pokušao da i ja razumem učenje za koje je Rāma tvrdio da je u njega ušao i boravio, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja. I nije trebalo dugo dok nisam ušao i boravio u učenju, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja. A onda otidoh do Uddake i rekoh: ‘Prijatelju Uddaka, je li to sve dokle je Rāma ušao i boravio u ovom učenju, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja?’

‘Da, prijatelju.’

‘Toliko sam, prijatelju, i ja ušao i boravim u ovom učenju, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja.’

‘Dobitak je to za nas, prijatelju, velik je to dobitak za nas da imamo takvog saputnika u svetačkom životu. I tako učenje za koje je Rāma objavio da ga je savladao i u njemu boravio, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja, isto je ono učenje za koje i ti objavljuješ da si ga savladao i u njemu boraviš, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja. A učenje za koje ti objavljuješ da si ga savladao i u njemu boraviš, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja, isto je ono učenje za koje je i Rāma objavio da ga je savladao i u njemu boravio, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog znanja. Učenje koje je on znao je učenje koje i ti znaš; učenje koje ti znaš je učenje koje je i on znao. To što je bio on, to si i ti; to što si ti, to je bio i on. Dođi prijatelju, od sada vodi ovu zajednicu.’

Na taj je način Uddaka Rāmaputta, moj saputnik u svetačkom životu, postavio mene za učitelja i time mi odao veliku čast. Ali u meni se javila misao: ‘Ovo učenje ne vodi do otrežnjenja, do bestrašća, do prestanka, do smirenja, do neposrednog znanja, do probuđenja, niti do nibbāne, već samo do ponovnog rođenja u sferi ni-opažanja-ni-neopažanja.’ Zato, monasi, nezadovoljan tim učenjem, ja produžih dalje.]

Probuđenje

Tako sam, isposnici, u potrazi za dobrobiti, istražujući put konačnog smirenja, putovao zemljom Māgadhom i došao do utvrđenog grada Uruvelā. To mi je područje izgledalo povoljno. Pored lijepe šumice tekla je bistra rijeka, radosna uz pitome obale. Nedaleko je bilo pastirsko naselje… To mi se učinilo dovoljno za čovjeka koji je u naponu mladenačke snage odlučio da se posveti duhovnom naporu. Na tom sam se mjestu zaustavio i ustanovio da mi ništa više ne treba da izvršim duhovni napor.

[A onda, monasi, budući i sam podložan rođenju, videći opasnost u onome što je podložno rođenju i onda tragajući za nerođenim, za potpunom slobodom od jarma, za nibbānom, ja i dostigoh nerođeno, potpunu slobodu od jarma, nibbānu. Budući i sam podložan starenju… bolesti… smrti… tuzi… Budući i sam podložan prljanju, videći opasnost u onome što je podložno prljanju i onda tragajući za neuprljanim, za potpunom slobodom od jarma, za nibbānom, ja i dostigoh neuprljano, potpunu slobodu od jarma, nibbānu. ]

Tako mi se očitovala spoznaja i uvid:

“Neosporno je moje oslobođenje.
Ovo je rođenje posljednje.
Nema više preporoda.”

Tada pomislih: Postigao sam tu istinu, duboku, koju je teško uočiti, teško prozreti, smirenu, usavršenu, nedosežnu razmišljanjem , istančanu, shvatljivu samo mudracu. No ovaj je svijet, u težnji za užitkom, prionuo uz užitak i teži za radošću. Taj će i takav svijet teško shvatiti ovo stanovište nužne uslovljenosti nastanka; teško će shvatiti stanovište stišavanja svake djelatnosti, odustajanja od svih sklonosti, dokončanja žudnje za opstankom, bezželjnosti, prestanka, utrnuća. Kad bih pošao da tumačim tu istinu i ne bih naišao na razumjevanje, za mene bi to bio uzaludan trud i napor.

U duhu mi se iznenada pojaviše stihovi koji još nikad do tada nisu bili izraženi:

To naporno dostignuće zašto da sad pokazujem?
U svijetu strasti, srdžbe neće sjati ta istina
koja stremi protiv struje, savršena i duboka,
istančana i teško shvatljiva.
Kako da je vide obuzeti strašću,
utonuli u duboku tamu?

U tom premišljanju duh mi se je priklanjao manjem naporu, a ne razjašnjavanju istine.

[Bramin poziv na podučavanje]

Tada je bog Brama Sahampati (Saučesnik svjetskog zbivanja) shvatio moje premišljanje i pomislio: “Ta to je propast i stradanje svijeta, ako se duh dostojnog i putpuno budnoga koji je dotle dosegao prikloni manjem naporu, a ne razjašnjavanju istine.”

Pa kao kad bi snažan čovjek stisnuo ispruženu ruku ili ispružio stisnutu ruku, tako tada i Brahma Saučesnik iščeznu iz božanskog svijeta i pojavi se preda mnom, pa odgrnu jedno rame, pozdravi me sklopljenim rukama i reče:

—O Blaženi, razjasni istinu, o dobrostivi, razjasni istinu! Postoje bića čije su oči tek malo zatrunjene; ako ne čuju riječ istine, stradat će, a sposobna su da postanu znalci istine.

Kad je to rekao, Brahma Saučesnik pridoda i ove stihove:

Ranije su u Māgadhi propovijedali istinu
okaljani učitelji sa nečistim namjerama.
Otvori vrata neugrožena smrću,
nek čuju istinu u koju se neokaljan budi:
Kao sa hridi navrh vrletne planine
da sa svih strana prozre taj zemaljski rod,
bezbjedni neka obuhvati okom
mudrosti koja je dosegla istinsko prostranstvo
ovo pokoljenje ogrezlo u bijedu,
srvano među rođenjem i smrću!
Ustaj pobjedonosni junače,
predvodnik budi svijetu kome ne duguješ ništa!
Blažen razjasni istinu, pojavit će se znalci.

Kad sam shvatio, isposnici, Braminu molbu, obazreo sam se, iz samilosti prema bićima, budnim okom na taj svijet i opazio bića čije su oči tek malo zatrunjene uz bića s jako zatrunjenim očima, bića snažnih sposobnosti uz slabiće, s dobrim sklonostima i sa lošim, pristupačna pouci i nepristupačna, a i nekolicinu onih koji su se sa strahom obazirali na grijeh i na drugi svijet. Kao što se u jezeru u kojem rastu plavi ili crveni ili bijeli lotosi neki od tih lotosa, iznikli u vodi, uzrasli u vodi, ne izdižu iz vode, nego se razviju pod vodom, dok drugi, iako iznikli i izrasli u vodi, dosežu do vodene površine, a neki se izdižu iznad površine, pa voda više uz njih ne prianja, isto sam tako i ja, obazrevši se budnim okom na svijet, opazio bića čije su oči tek malo zatrunjene uz bića s jako zatrunjenim očima, bića snažnih sposobnosti uz slabiće, s dobrim sklonostima i sa lošim, pristupačna pouci i nepristupačna, a i nekolicinu onih koji su se sa strahom obazirali na grijeh i na drugi svijet. Tada sam Brami Saučesniku odgovorio ovim stihovima:

Otvorena su vrata neugrožena smrću
sposobnim da slušaju u povjerenju.
Svjestan uzaludnog napora, o Brama,
nisam htio da objavim ljudskom rodu
ovu nadasve uzvišenu istinu.

[Tada Brama Sahampati, pomislivši, “Blaženi se složio da podučava Dhammu,” pokloni se Blaženom i, obišavši ga sa desne strane, odmah nestade.

Podučavanje Dhamme

Onda se, monasi, u meni javi ova misao: ‘Koga bih prvo podučio Dhammi? Ko će brzo razumeti ovu Dhammu?’ Tad pomislih: ‘Ālāra Kālāma je mudar, sposoban, inteligentan. On već zadugo ima tek malo prašine u očima. Kako bi bilo ako bih njega prvo podučio Dhammi? On će brzo razumeti ovu Dhammu.’ I pojaviše se preda mnom božanstva i rekoše: ‘Gospodine, Ālāra Kālāma je umro pre sedam dana.’ I u meni se javiše znanje i vizija: ‘Ālāra Kālāma je umro pre sedam dana.’ I onda se javi misao: ‘Veliki je gubitak zadesio Ālāra Kālāmu. Da je on čuo Dhammu, on bi je brzo razumeo.’

Onda se u meni javi ova misao: ‘Koga bih prvo podučio Dhammi? Ko će brzo razumeti ovu Dhammu?’ Tad pomislih: ‘Uddaka Rāmaputta je mudar, sposoban, inteligentan. On već zadugo ima tek malo prašine u očima. Kako bi bilo ako bih njega prvo podučio Dhammi? On će brzo razumeti ovu Dhammu.’ I pojaviše se preda mnom božanstva i rekoše: ‘Gospodine, Uddaka Rāmaputta je umro prošle noći.’ I u meni se javiše znanje i vizija: ‘Uddaka Rāmaputta je umro prošle noći.’ I onda se javi misao: ‘Veliki je gubitak zadesio Uddaka Rāmaputtu. Da je on čuo Dhammu, on bi je brzo razumeo.’

Onda se u meni javi ova misao: ‘Koga bih prvo podučio Dhammi? Ko će brzo razumeti ovu Dhammu?’ Tad pomislih: ‘Oni su mi bili velika pomoć, tih pet monaha koji su me pratili odlučnog u asketskim naporima. Kako bi bilo ako bih njih prvo podučio Dhammi?’ I pomislih: ‘Gde su sada tih petorica monaha?’ I božanskim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na ljudski, videh da borave blizu Vārānasīja, u Parku jelena, u Isipatani.

I tako, zadržavši se u Uruveli onoliko koliko sam želeo, krenuh na put do Vārānasīja. I na putu između mesta probuđenja i Gaye naiđoh na golog asketu Upaku, koji kad me ugleda reče:]

‘Prijatelju, bistar ti je lik, čist i svijetao. Po čijoj si se uputi odrekao svijeta, ko ti je učitelj, čije učenje ispovijedaš?—Na te sam mu riječi, isposnici, odgovorio stihovima:

Sve sam savladao i sve spoznao,
i ničim više nisam okrznut,
sve sam napustio, sa dokončanjem
životne žudnje se oslobodio.
Sam spoznaju dosegoh. Na kog da se pozivam?
Učitelja nemam, nit’ mi je iko ravan.
U svijetu ljudi i bogova niko mi nije premac:
Ja sam dostojanstvo svijeta, nenadmašivi vodič.
Ja sam jedini potpuno budan,
rashlađen sam i ugašen.
Točak istine idem da pokrenem
u prastarom gradu Vārānasī,
u oslijepljelom svijetu nek zagrmi
bubanj neumrle istine!

—Ti si, dakle, prijatelju, po vlastitoj izjavi veličanstveni neograničeni pobjednik!

—Pobjednici su oni poput mene,
koji su postigli dokončanje strasti.
Pobijedio sam sve što je loše.
Zato kažem da sam pobjednik, Upako!

Na te riječi; isposnici, asketa Upako odvrati:

—Pa neka ti bude, prijatelju!—i kimajući glavom skrene na sporedni put.

[Pet monaha]

A ja sam, isposnici, putujući dalje stigao do Vārānasīja i do srnjaka Isipitane, gdje su se nalazila petorica isposnika. Oni su već izdaleka opazili da dolazim, pa su se sporazumjeli ovako:

‘Evo dolazi isposnik Gotamo, koji sada živi u izobilju, pošto je napustio asketski napor i vratio se u udoban život. Zato ga ne treba ni pozdravljati, ni ustajati pred njim, niti mu pomoći da odloži prosjačku zdjelu i ogrtač. Ipak možemo pripremiti sjedište, pa ako hoće, neka sjedne.’

No što sam im se više približavao, petorica isposnika su sve manje mogla da odole i da ostanu dosljedni svom sporazumu. Neki su mi pošli u susret i uzeli mi prosjačku zdjelu i ogrtač da ih odlože, neko je pripremio sjedište, a neko vodu za pranje nogu.

[Međutim, oni mi se obratiše po imenu i osloviše sa “prijatelju”.

Na to im rekoh: ‘Monasi, ne oslovljavajte Tathāgatu po imenu i sa “prijatelju”. Tathāgata je, prijatelji, blažen, potpuno samoprobuđen. Dobro poslušajte, prijatelji: “Dostignuto je Besmrtno. Uputiću vas, podučiću vas Dhammi. Ako vežbate onako kako ste upućeni, i vi ćete ubrzo dostići i ostati na krajnjem cilju svetačkog života, zbog kojeg vrli sinovi dobrih porodica napuštaju domaćinski život i odlaze u beskućništvo, upoznavši ga i dostigavši ga svaki za sebe, ovde i sada.’

Kad to bi rečeno, onih pet monaha mi odgovoriše: ‘Onakvom praksom, onakvim ponašanjem, onakvim asketskim vežbanjem ti nisi postigao nikakva viša čovekova stanja, bilo kakav napredak u znanju i razumevanju vredan plemenitih. Kako bi uopšte sada—kada živiš nemarno, napustivši napor, kliznuvši natrag u obilje—mogao da postigneš bilo kakva viša čovekova stanja, bilo kakav napredak u znanju i razumevanju vredan plemenitih?’

Kad ovo bi rečeno, ja im odgovorih: ‘Tathāgata, monasi, ne živi nemarno, nije napustio napor, nije kliznuo natrag u obilje. Tathāgata je, monasi, blažen, potpuno samoprobuđen. Dobro poslušajte, prijatelji: “Dostignuto je Besmrtno. Uputiću vas, podučiću vas Dhammi. Ako vežbate onako kako ste upućeni, i vi ćete ubrzo dostići i ostati na krajnjem cilju svetačkog života, zbog kojeg vrli sinovi dobrih porodica napuštaju domaćinski život i odlaze u beskućništvo, upoznavši ga i dostigavši ga svaki za sebe, ovde i sada.’

Po drugi put… Po treći put, onih pet monaha mi odgovoriše: ‘Onakvom praksom, onakvim ponašanjem, onakvim asketskim vežbanjem ti nisi postigao nikakva viša čovekova stanja, bilo kakav napredak u znanju i razumevanju vredan plemenitih. Kako bi uopšte sada—kada živiš nemarno, napustivši napor, kliznuvši natrag u obilje—mogao da postigneš bilo kakva viša čovekova stanja, bilo kakav napredak u znanju i razumevanju vredan plemenitih?’

Kad ovo bi rečeno, ja im odgovorih: ‘Sećate li da sam ikada ranije govorio ovako?’

‘Ne, gospodine’

‘Tathāgata, monasi, ne živi nemarno, nije napustio napor, nije kliznuo natrag u obilje. Tathāgata je, monasi, blažen, potpuno samoprobuđen. Dobro poslušajte, prijatelji: “Dostignuto je Besmrtno. Uputiću vas, podučiću vas Dhammi. Ako vežbate onako kako ste upućeni, i vi ćete ubrzo dostići i ostati na krajnjem cilju svetačkog života, zbog kojeg vrli sinovi dobrih porodica napuštaju domaćinski život i odlaze u beskućništvo, upoznavši ga i dostigavši ga svaki za sebe, ovde i sada.’

I tako sam bio u stanju da ih uverim. Podučavao bih dva monaha dok bi trojica odlazila u prošenje hrane, pa smo sva šestorica živeli od toga što su oni isprosili.

Onda grupa od pet monaha—tako obodreni, tako upućeni—budući i sami podložni rođenju, videvši opasnost u onome što je podložno rođenju i onda tragajući za nerođenim, za potpunom slobodom od jarma, za nibbānom, dostigoše to nerođeno, potpunu slobodu od jarma, nibbānu. Budući i sami podložni starenju… bolesti… smrti… tuzi… prljanju, videvši opasnost u onome što je podložno prljanju i onda tragajući za neuprljanim, za potpunom slobodom od jarma, za nibbānom, dostigoše to neuprljano, potpunu slobodu od jarma, nibbānu. I u njima se pojavi saznanje i uvid:

“Neosporno je naše oslobođenje.
Ovo je rođenje poslednje.
Nema više preporoda.”

Govor o mnoštvu zamki

Monasi, postoji pet struna čulnih zadovoljstava (kāma guna). Kojih pet? Oblici dostupni oku—poželjni, prijatni, dopadljivi, izvor zadovoljstva, podsticaj za želju, uzbudljivi. Zvukovi dostupni uhu—poželjni, prijatni, dopadljivi, izvor zadovoljstva, podsticaj za želju, uzbudljivi. Mirisi dostupni njuhu—poželjni, prijatni, dopadljivi, izvor zadovoljstva, podsticaj za želju, uzbudljivi. Ukusi dostupni jeziku—poželjni, prijatni, dopadljivi, izvor zadovoljstva, podsticaj za želju, uzbudljivi. Dodiri dostupni telu—poželjni, prijatni, dopadljivi, izvor zadovoljstva, podsticaj za želju, uzbudljivi. To su pet struna čulnih zadovoljstava.

I za svakog sveštenika ili asketu koji je vezan sa tih pet struna čulnih zadovoljstava—omamljen njima, potpuno im prepušten, predaje im se bez uviđanja opasnosti u njima i ne vidi spas od njih—može se reći da je u zagrljaju nesreće, da je u zagrljaju propasti; Mara sa njim može da radi šta mu je volja. Baš kao što se za jelena kad se uplete u mnoštvo zamki i leži bespomoćan može reći da je u zagrljaju nesreće, da je u zagrljaju propasti; lovac sa njim može da radi šta mu je volja. Kad lovac dođe, on neće moći da pobegne kud mu je volja. Na isti način, za svakog sveštenika ili asketu koji je vezan sa tih pet struna čulnih zadovoljstava—omamljen njima, potpuno im prepušten, predaje im se bez uviđanja opasnosti u njima i ne vidi spas od njih—može se reći da je u zagrljaju nesreće, da je u zagrljaju propasti; Mara sa njim može da radi šta mu je volja.

Ali za svakog sveštenika ili asketu koji nije vezan sa tih pet struna čulnih zadovoljstava—koji nije omamljen njima, nije im potpuno prepušten, ne predaje im se bez uviđanja opasnosti u njima i vidi spas od njih—može se reći da nije u zagrljaju nesreće, da nije u zagrljaju propasti; Mara sa njim ne može da radi šta mu je volja. Baš kao što se za jelena kad nije upleten u mnoštvo zamki dok leži na zemlji ne može reći da je u zagrljaju nesreće, da je u zagrljaju propasti; da lovac sa njim može da radi šta mu je volja. Kad lovac dođe, on će moći da pobegne kud mu je volja. Na isti način, za svakog sveštenika ili asketu koji nije vezan sa tih pet struna čulnih zadovoljstava—koji nije omamljen njima, nije im potpuno prepušten, ne predaje im se bez uviđanja opasnosti u njima i vidi spas od njih—može se reći da nije u zagrljaju nesreće, da nije u zagrljaju propasti; Mara sa njim ne može da radi šta mu je volja.

Pretpostavimo da jelen živi slobodno u divljini. Bez straha svuda on kroči, bez straha zastaje, bez straha leže. A zašto? Zato što nije u domašaju lovčevom. Monasi, na isti način monah—obuzdanih čula, oslobođen štetnih svojstava—uđe i boravi u prvom zadubljenju (đhāna): u ushićenju i zadovoljstvu rođenim iz osame, praćenim zamišljanjem i razmišljanjem. Za takvog monaha se kaže da je zaslepio Maru. Ne ostavljajući trag za sobom, on je uništio Marin vid i za njega postao nevidljiv.

I opet monah sa smirivanjem zamišljanja i razmišljanja, ulazi i boravi u drugom zadubljenju: u ushićenju i zadovoljstvu rođenim iz sabranosti, ujedinjavanja svesti oslobođene zamišljanja i razmišljanja—unutrašnjeg pouzdanja. Za takvog monaha se kaže da je zaslepio Maru. Ne ostavljajući trag za sobom, on je uništio Marin vid i za njega postao nevidljiv.

I opet monah sa smirivanjem ushićenja boravi ravnodušan, pažljiv i sabran, pa telesno doživljava zadovoljstvo. On ulazi i boravi u trećem zadubljenju, za koje plemeniti govore: “Ko je ravnodušan i pažljiv, živi zadovoljno.” Za takvog monaha se kaže da je zaslepio Maru. Ne ostavljajući trag za sobom, on je uništio Marin vid i za njega postao nevidljiv.

I opet monah sa napuštanjem zadovoljstva i nezadovoljstva—kao kod ranijeg prestanka radosti i žalosti—on ulazi i boravi u četvrtom zadubljenju: u stanju pažnje pročišćene ravnodušnošću, bez zadovoljstva i nezadovoljstva. Za takvog monaha se kaže da je zaslepio Maru. Ne ostavljajući trag za sobom, on je uništio Marin vid i za njega postao nevidljiv.

I opet monah, sa potpunim prevazilaženjem opažanja [fizičkih] oblika, kad iščeznu odbojne predstave i kad se okrene od predstava raznolikosti, on doseže do spoznaje da je prostor bezgraničan i boravi u području neograničenog prostora. Za takvog monaha se kaže da je zaslepio Maru. Ne ostavljajući trag za sobom, on je uništio Marin vid i za njega postao nevidljiv.

I opet monah, sa potpunim prevazilaženjem područja neograničenog prostora, doseže do spoznaje da je svest neograničena i boravi u području neograničene svesti. Za takvog monaha se kaže da je zaslepio Maru. Ne ostavljajući trag za sobom, on je uništio Marin vid i za njega postao nevidljiv.

I opet monah, sa potpunim prevazilaženjem područja neograničene svesti, doseže do spoznaje da ništa ne postoji i boravi u području ništavila. Za takvog monaha se kaže da je zaslepio Maru. Ne ostavljajući trag za sobom, on je uništio Marin vid i za njega postao nevidljiv.

I opet monah, sa potpunim prevazilaženjem područja ništavila, ulazi i boravi u području ni-opažanja-ni-neopažanja. Za takvog monaha se kaže da je zaslepio Maru. Ne ostavljajući trag za sobom, on je uništio Marin vid i za njega postao nevidljiv.

I opet monah, sa potpunim prevazilaženjem područja ni-opažanja-ni-neopažanja, ulazi i boravi u dosegu prestanka opažanja i osećanja. I videvši ih svojim uvidom, njegove mentalne nečistoće bivaju potpuno uklonjene. Za takvog monaha se kaže da je zaslepio Maru. Ne ostavljajući trag za sobom, on je uništio Marin vid i za njega postao nevidljiv. Prešavši na drugu obalu, on je nevezan za ovaj svet. Bez straha svuda on kroči, bez straha stoji, bez straha sedi, bez straha leži. A zašto? Zato što je van dometa Marinog.”

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.

The Middle Discourses

|_A. The First Fifty

|__III. The Chapter of Similes

MN26. Govor o plemenitom traganju

Translations [33]

English

繁體字

日本語

한국어

Français

Deutsch

Italiano

Español

Català

Português

Русский

Norsk

Srpski

Čeština

Slovenščina

Hrvatski

Türkçe

עִבְרִית

हिंदी

বাংলা

Việt Ngữ

Bahasa Indonesia

සිංහල

ပြန်သွားရန်

ภาษาไทย

पाळिभासा (Pāli)

Reference