sa otiskom stope slona

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio u blizini Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tamo se poštovani Sāriputta obratio monasima, rekavši: “Prijatelji monasi!”

“Da, prijatelju”, odgovorili su monasi.

A poštovani Sāriputta nastavi: “Prijatelji, baš kao što su otisci stopa svih životinja obuhvaćeni slonovim otiskom stope, a slonov otisak se po veličini računa kao prvi među njima; na isti način, svi korisni kvaliteti su obuhvaćeni sa četiri plemenite istine. Koje četiri? Plemenita istina o patnji, plemenita istina o nastanku patnje, plemenita istina o prestanku patnje i plemenita istina o putu koji vodi ka prestanku patnje.

A koja je plemenita istina o patnji? Rođenje je patnja, starenje je patnja, smrt je patnja; tuga, naricanje, bol, žalost i očaj su patnja; povezanost sa onima koje ne volimo je patnja, odvojenost od onih koje volimo je patnja, ne dobiti ono što želimo je patnja. Ukratko, pet vrsta prianjanja su patnja. A kojih su to pet vrsta prianjanja? Prianjanje za materijalni oblik, prianjanje za osećanja, prianjanje za opažanja, prianjanje za izraze volje i prianjanje za svest.

A šta je to prianjanje za materijalni oblik? Četiri velika elementa i oblici izvedeni iz njih. A koja su to četiri velika elementa? Element zemlje, element tečnosti, element vatre i element vazduha.”

Element zemlje

A šta je to element zemlje? Element zemlje može biti unutrašnji ili spoljašnji. Šta je unutrašnji element zemlje? Bilo šta unutrašnje, u osobi, što je čvrsto, trajno i održava se (žudnjom): dlake glave, dlake tela, nokti, zubi, koža, meso, mišići, kosti, koštana srž, bubrezi, srce, jetra, rebra, slezina, pluća, creva, stomak, izmet ili bilo šta drugo unutrašnje, u osobi, što je čvrsto, trajno i održava se: to se zove unutrašnji element zemlje. Unutrašnji i spoljašnji element zemlje zajedno čine element zemlje. I to treba videti onako kao što zaista jeste, sa ispravnim razumevanjem: “To nije moje, to nisam ja, to ne pripada meni”. Kada se ovo sa ispravnim razumevanjem vidi, onakvim kakvo zaista jeste, oslobađamo se elementa zemlje i um prestaje da biva privučen elementom zemlje.

Dođe vreme, prijatelji, kada je spoljašnji element tečnosti pokrenut i tada spoljašnji zemljin element nestaje. A kada se čak i u spoljnjem elementu zemlje—tako ogromnom—opaža nepostojanost, razorivost, sklonost ka propadanju, promenljivost, za šta onda u ovom kratkotrajnom telu, koje se održava prianjanjem, reći da je “ja” ili “moje” ili “ono što jesam” ? Ono poseduje samo “ne”.

Ako drugi ljudi uvrede, klevetaju, razljute i napadaju monaha (koji je ovo uvideo), on shvata: “Bolno osećanje, nastalo na osnovu kontakta uhom se razvilo u meni. I ono je zavisno, nije nezavisno. Zavisno od čega? Zavisno od kontakta.” I on uviđa da je kontakt nepostojan, da je osećanje nepostojano, da je opažanje nepostojano, da je svest nepostojana. Njegov um, sa (zemljinim) elementom kao objektom/potporom budi se, sazreva, nepokolebljiv i oslobođen.

I ako drugi ljudi napadnu monaha na način koji je nepoželjan, neprijatan i neljubazan—pesnicama, kamenjem, palicama ili noževima—monah uviđa: “Ovo telo je takve prirode da ga je moguće napasti pesnicama, kamenjem, palicama i noževima. A Blaženi je rekao u svom govoru koristeći poređenje sa testerom [Mn 21]: ‘Monasi, čak i ako vas banditi divljački iseku dvoručnom testerom, ud po ud, onaj među vama kome se srce tada razbesni ne sledi moje reči’. Stoga će moja izdržljivost biti podstaknuta i trajna, moja svesnost stabilna i jasna, moje telo mirno i neizazvano, moj um usredsređen i ujedinjen. I sada neka udar pesnica padne na ovo telo, neka udar kamenja, palica, noževa padne na ovo telo, tako se sledi Budina objava.

Ali ako u monahu koji se na ovaj način podseća Bude, Dhamme i Sanghe staloženost zasnovana na onome što je korisno nije utemeljena, on je prestrašen i u sebi razvija osećanje hitnosti: “To je gubitak za mene, a ne dobitak; nesreća za mene a ne sreća, da kada se prisećam Bude, Dhamme i Sanghe na ovaj način, staloženost zasnovana na onome što je korisno se ne učvršćuje u meni.” Baš kao što je snaha, videvši svekra, prestrašena i u sebi razvija osećanje hitnosti (da bi mu ugodila), na isti način, ako u monahu koji se priseća Bude, Dhamme i Sanghe na ovaj način, staloženost zasnovana na onome što je korisno nije utemeljena, on je prestrašen i u sebi razvija osećanje hitnosti: “To je gubitak za mene, a ne dobitak; nesreća za mene a ne sreća, da kada se prisećam Bude, Dhamme i Sanghe na ovaj način, staloženost zasnovana na onome što je korisno se ne učvršćuje u meni.”

Ali ako u monahu koji se na ovaj način podseća Bude, Dhamme i Sanghe staloženost zasnovana na onome što je korisno jeste utemeljena, tada je on zadovoljan time. Ovim svojim postignućem, prijatelji, monah je obavio veliki posao.

Element tečnosti

A šta je to element tečnosti? Element tečnosti može biti unutrašnji ili spoljašnji. Šta je unutrašnji element tečnosti? Bilo šta unutrašnje, što pripada osobi a da je tečno, vodnjikavo i održava se (žudnjom): žuč, šlajm, gnoj, krv, znoj, salo, suze, limfa, pljuvačka, sluz, tečnost u zglobovima, mokraća ili šta god drugo unutrašnje, unutar osobe što je tečno, vodnjikavo i održava se, to se zove unutrašnji element tečnosti. Unutrašnji i spoljašnji element tečnosti zajedno čine element tečnosti. I to treba videti onako kao što to zaista jeste, sa ispravnim razumevanjem: “To nije moje, to nisam ja, to ne pripada meni”. Kada se ovo sa ispravnim razumevanjem vidi, onakvim kakvo zaista jeste, oslobađamo se tečnog elementa i um prestaje da biva privučen tečnim elementom.

Dođe vreme, prijatelji, kada je spoljašnji element tečnosti pokrenut i on odnese selo, varoš, grad, oblast i zemlju. Dođe vreme kada voda u velikom okeanu prekrije stotinu milja, dve stotine… tri stotine… četiri stotine… pet stotina… šest stotina… sedam stotina milja.

Dođe vreme kada voda u velikom okeanu bude duboka sedam palminih stabala, šest… pet… četiri… tri.. dva palmina stabla, jedno palmino stablo. Dođe vreme kada voda u velikom okeanu bude duboka sedam hvatova, šest… pet… četiri… tri… dva hvata, duboka jedan hvat. Dođe vreme kada je voda u velikom okeanu duboka pola hvata, kada je duboka do bedra, do kolena, do članka. Dođe vreme kada voda u velikom okeanu nije duboka čak ni do prvog zgloba na prstu.

A kada se čak i u spoljnjem elementu tečnosti—tako ogromnom—opaža nepostojanost, razorivost, sklonost ka propadanju, promenljivost, za šta onda u ovom kratkotrajnom telu, koje se održava prianjanjem, reći da je “ja” ili “moje” ili “ono što jesam” ? Ono poseduje samo “ne”.

Ako drugi ljudi uvrede, klevetaju, razljute i napadaju monaha (koji je ovo uvideo), on shvata: “Bolno osećanje, nastalo na osnovu kontakta uhom se razvilo u meni. I ono je zavisno, nije nezavisno. Zavisno od čega? Zavisno od kontakta.” I on uviđa da je kontakt nepostojan, da je osećanje nepostojano, da je opažanje nepostojano, da je svest nepostojana. Njegov um, sa elementom (tečnosti) kao objektom/potporom budi se, sazreva, nepokolebljiv i oslobođen.

I ako drugi ljudi napadnu monaha na način koji je nepoželjan, neprijatan i neljubazan—pesnicama, kamenjem, palicama ili noževima—monah uviđa: ‘Ovo telo je takve prirode da ga je moguće napasti pesnicama, kamenjem, palicama i noževima.’ A Blaženi je rekao u svom govoru koristeći poređenje sa testerom [Mn 21]: ‘Monasi, čak i ako vas banditi divljački iseku dvoručnom testerom, ud po ud, onaj među vama kome se srce tada razbesni ne sledi moje reči’. Stoga će moja izdržljivost biti podstaknuta i trajna, moja svesnost stabilna i jasna, moje telo mirno i neizazvano, moj um usredsređen i ujedinjen. I sada neka udar pesnica padne na ovo telo, neka udar kamenja, palica, noževa padne na ovo telo, tako se sledi Budina objava.’

Ali ako u monahu koji se na ovaj način podseća Bude, Dhamme i Sanghe staloženost zasnovana na onome što je korisno nije utemeljena, on je prestrašen i u sebi razvija osećanje hitnosti: ‘To je gubitak za mene, a ne dobitak; nesreća za mene a ne sreća, da kada se prisećam Bude, Dhamme i Sanghe na ovaj način, staloženost zasnovana na onome što je korisno se ne učvršćuje u meni.’ Baš kao što je snaha, videvši svekra, prestrašena i u sebi razvija osećanje hitnosti (da bi mu ugodila), na isti način, ako u monahu koji se priseća Bude, Dhamme i Sanghe na ovaj način, staloženost zasnovana na onome što je korisno nije utemeljena, on je prestrašen i u sebi razvija osećanje hitnosti: ‘To je gubitak za mene, a ne dobitak; nesreća za mene a ne sreća, da kada se prisećam Bude, Dhamme i Sanghe na ovaj način, staloženost zasnovana na onome što je korisno se ne učvršćuje u meni.’

Ali ako u monahu koji se na ovaj način podseća Bude, Dhamme i Sanghe staloženost zasnovana na onome što je korisno jeste utemeljena, tada je on zadovoljan time. Ovim svojim postignućem, prijatelji, monah je obavio veliki posao.

Element vatre

A šta je to element vatre? Element vatre može biti unutrašnji ili spoljašnji. Šta je unutrašnji element vatre? Bilo šta unutrašnje, što pripada osobi a da je vatreno, vrelo i održava se (žudnjom): ono čime se (telo) zagreva, stari i iscrpljuje groznicom; ono čime se sve pojedeno, popijeno, sažvakano i okušano pravilno svari, ili bilo šta drugo unutrašnje, unutar osobe što je vatreno, vrelo i održava se: to se zove unutrašnji element vatre. Unutrašnji element vatre i spoljašnji element vatre zajedno čine element vatre. I to treba videti onako kao što to zaista jeste, sa ispravnim razumevanjem: ‘To nije moje, to nisam ja, to ne pripada meni’. Kada se ovo sa ispravnim razumevanjem vidi, onakvim kakvo zaista jeste, oslobađamo se elementa vatre i um prestaje da biva privučen elementom vatre.

Dođe vreme, prijatelji, kada je spoljašnji element vatre pokrenut i on proguta selo, varoš, grad, oblast i zemlju; a onda, došavši do ivice područja gde je zelenila u izobilju, do ivice puta, do ivice kamenite oblasti, do ivice vode ili do bujnog, tečnošću bogatog područja, nestaje jer ga više ništa ne održava. Dođe vreme kada ljudi pokušavaju da naprave vatru koristeći kost od krila i ostatke tetiva.

A kada se čak i u spoljnjem elementu vatre—tako ogromnom—opaža nepostojanost, razorivost, sklonost ka propadanju, promenljivost, za šta onda u ovom kratkotrajnom telu, koje se održava prianjanjem, reći da je “ja” ili “moje” ili “ono što jesam” ? Ono poseduje samo “ne”.

Ako drugi ljudi uvrede, klevetaju, razljute i napadaju monaha (koji je ovo uvideo), on shvata: ‘Bolno osećanje, nastalo na osnovu kontakta uhom se razvilo u meni. I ono je zavisno, nije nezavisno. Zavisno od čega? Zavisno od kontakta.’ I on uviđa da je kontakt nepostojan, da je osećanje nepostojano, da je opažanje nepostojano, da je svest nepostojana. Njegov um, sa elementom (vatre) kao objektom/potporom budi se, sazreva, nepokolebljiv i oslobođen.

I ako drugi ljudi napadnu monaha na način koji je nepoželjan, neprijatan i neljubazan—pesnicama, kamenjem, palicama ili noževima—monah uviđa: ‘Ovo telo je takve prirode da ga je moguće napasti pesnicama, kamenjem, palicama i noževima.’ A Blaženi je rekao: ‘Monasi, čak i ako vas banditi divljački iseku dvoručnom testerom, ud po ud, onaj među vama kome se srce tada razbesni ne sledi moje reči’. Stoga će moja izdržljivost biti podstaknuta i trajna, moja svesnost stabilna i jasna, moje telo mirno i neizazvano, moj um usredsređen i ujedinjen. I sada neka udar pesnica padne na ovo telo, neka udar kamenja, palica, noževa padne na ovo telo, tako se sledi Budina objava.’

Ali ako u monahu koji se na ovaj način podseća Bude, Dhamme i Sanghe staloženost zasnovana na onome što je korisno nije utemeljena, on je prestrašen i u sebi razvija osećanje hitnosti: ‘To je gubitak za mene, a ne dobitak; nesreća za mene a ne sreća, da kada se prisećam Bude, Dhamme i Sanghe na ovaj način, staloženost zasnovana na onome što je korisno se ne učvršćuje u meni.’ Baš kao što je snaha, videvši svekra, prestrašena i u sebi razvija osećanje hitnosti (da bi mu ugodila), na isti način, ako u monahu koji se priseća Bude, Dhamme i Sanghe na ovaj način, staloženost zasnovana na onome što je korisno nije utemeljena, on je prestrašen i u sebi razvija osećanje hitnosti: ‘To je gubitak za mene, a ne dobitak; nesreća za mene a ne sreća, da kada se prisećam Bude, Dhamme i Sanghe na ovaj način, staloženost zasnovana na onome što je korisno se ne učvršćuje u meni.’

Ali ako u monahu koji se na ovaj način podseća Bude, Dhamme i Sanghe staloženost zasnovana na onome što je korisno jeste utemeljena, tada je on zadovoljan time. Ovim svojim postignućem, prijatelji, monah je obavio veliki posao.

Element vazduha

A šta je to element vazduha? Element vazduha može biti unutrašnji ili spoljašnji. Šta je unutrašnji element vazduha? Bilo šta unutrašnje, što pripada osobi a da je vetar, pokretno i održava se (žudnjom): uzlazni gasovi, silazni gasovi, gasovi u stomaku, gasovi u crevima, gasovi koji prolaze kroz telo, udisanje i izdisanje, ili bilo šta drugo unutrašnje, unutar osobe što je vetar, pokretno i održava se: to se zove unutrašnji element vazduha. Unutrašnji element vazduha i spoljašnji element vazduha zajedno čine element vazduha. I to treba videti onako kao što to zaista jeste, sa ispravnim razumevanjem: ‘To nije moje, to nisam ja, to ne pripada meni.’ Kada se ovo sa ispravnim razumevanjem vidi, onakvim kakvo zaista jeste, oslobađamo se elementa vazduha i um prestaje da biva privučen elementom vazduha.

Dođe vreme, prijatelji, kada je spoljašnji element vazduha pokrenut i on oduva selo, varoš, grad, oblast i zemlju. A onda dođe vreme kada, u poslednjem mesecu tople sezone, ljudi pokušavaju da naprave bilo kakav vetrić, lepezama ili mehovima, a čak se ni trava na krajevima slamnatog krova ne pomeri.

A kada se čak i u spoljnjem elementu vazduha—tako ogromnom—opaža nepostojanost, razorivost, sklonost ka propadanju, promenljivost, za šta onda u ovom kratkotrajnom telu, koje se održava prianjanjem, reći da je “ja” ili “moje” ili “ono što jesam” ? Ono poseduje samo “ne”.

Ako drugi ljudi uvrede, klevetaju, razljute i napadaju monaha (koji je ovo uvideo), on shvata: ‘Bolno osećanje, nastalo na osnovu kontakta uhom se razvilo u meni. I ono je zavisno, nije nezavisno. Zavisno od čega? Zavisno od kontakta.’ I on uviđa da je kontakt nepostojan, da je osećanje nepostojano, da je opažanje nepostojano, da je svest nepostojana. Njegov um, sa elementom (vazduha) kao objektom/potporom budi se, sazreva, nepokolebljiv i oslobođen.

I ako drugi ljudi napadnu monaha na način koji je nepoželjan, neprijatan i neljubazan—pesnicama, kamenjem, palicama ili noževima—monah uviđa: ‘Ovo telo je takve prirode da ga je moguće napasti pesnicama, kamenjem, palicama i noževima.’ A Blaženi je rekao: ‘Monasi, čak i ako vas banditi divljački iseku dvoručnom testerom, ud po ud, onaj među vama kome se srce tada razbesni ne sledi moje reči’. Stoga će moja izdržljivost biti podstaknuta i trajna, moja svesnost stabilna i jasna, moje telo mirno i neizazvano, moj um usredsređen i ujedinjen. I sada neka udar pesnica padne na ovo telo, neka udar kamenja, palica, noževa padne na ovo telo, tako se sledi Budina objava.’

Ali ako u monahu koji se na ovaj način podseća Bude, Dhamme i Sanghe staloženost zasnovana na onome što je korisno nije utemeljena, on je prestrašen i u sebi razvija osećanje hitnosti: ‘To je gubitak za mene, a ne dobitak; nesreća za mene a ne sreća, da kada se prisećam Bude, Dhamme i Sanghe na ovaj način, staloženost zasnovana na onome što je korisno se ne učvršćuje u meni.’ Baš kao što je snaha, videvši svekra, prestrašena i u sebi razvija osećanje hitnosti (da bi mu ugodila), na isti način, ako u monahu koji se priseća Bude, Dhamme i Sanghe na ovaj način, staloženost zasnovana na onome što je korisno nije utemeljena, on je prestrašen i u sebi razvija osećanje hitnosti: ‘To je gubitak za mene, a ne dobitak; nesreća za mene a ne sreća, da kada se prisećam Bude, Dhamme i Sanghe na ovaj način, staloženost zasnovana na onome što je korisno se ne učvršćuje u meni.’

Ali ako u monahu koji se na ovaj način podseća Bude, Dhamme i Sanghe staloženost zasnovana na onome što je korisno jeste utemeljena, tada je on zadovoljan time. Ovim svojim postignućem, prijatelji, monah je obavio veliki posao.

Element prostora

Prijatelji, baš kao kada se—uz pomoć drvene građe, puzavice, trave i ilovače—prostor njima ograđen i obuhvaćen naziva ‘kuća’, na isti način je prostor ograđen uz pomoć kostiju, tetiva, mišića i kože obuhvaćen nazivom ‘oblik’.

Uslovljenost nastajanja

Dalje, ako je oko zdravo, ali mu spoljašnji oblici ne ulaze u vidno polje, niti postoji odgovarajući kontakt, tada se ne javlja ni odgovarajuća vrsta svesti. Ako je oko zdravo i spoljašnji oblici mu ulaze u vidno polje, ali ne postoji kontakt, tada se ne javlja odgovarajuća vrsta svesti. Ali kada je oko zdravo i spoljašnji oblici mu ulaze u vidno polje, a postoji i kontakt, tada se javlja odgovarajuća vrsta svesti.

Oblik koji je tako nastao pripada grupi elemenata vezivanja za oblik. Osećanje koje je tako nastalo pripada grupi elemenata vezivanja za osećanje. Opažanje koje je tako nastalo pripada grupi elemenata vezivanja za opažanje. Izrazi volje koji su tako nastali pripadaju grupi elemenata vezivanja za izraze volje. Svest koja je tako nastala pripada grupi elemenata vezivanja za svest. Onda uviđamo: ‘Ovako, izgleda, dolazi do susreta, povezivanja i ukrštanja pet grupa vezivanja. A Blaženi je govorio: ‘Ko god vidi uslovljenost nastajanja vidi Dhammu; ko god vidi Dhammu vidi uslovljenost nastajanja.’ I nastanak ovih stvari—ovih pet grupa vezivanja—jeste uslovljen. Svaka žudnja, prihvatanje, posezanje i držanje za ovih pet grupa vezivanja vodi do patnje. A svako kroćenje žudnje i strasti, svako napuštanje žudnje i strasti za ovih pet grupa vezivanja vodi do prestanka patnje. Ovim svojim postignućem, prijatelji, monah je obavio veliki posao.

Dalje, ako je uho zdravo…

Dalje, ako je nos zdrav…

Dalje, ako je jezik zdravo…

Dalje, ako je telo zdravo…

Dalje, ako je razum zdrav ali mu spoljašnji oblici ne ulaze u polje svesti, niti postoji odgovarajući kontakt, tada se ne javlja ni odgovarajuća vrsta svesti. Ako je razum zdrav i spoljašnji oblici mu ulaze u polje svesti, ali ne postoji kontakt, tada se ne javlja odgovarajuća vrsta svesti. Ali kada je razum zdrav i spoljašnji oblici mu ulaze u polje svesti, a postoji i kontakt, tada se javlja odgovarajuća vrsta svesti.

Oblik koji je tako nastao pripada grupi elemenata vezivanja za oblik. Osećanje koje je tako nastalo pripada grupi elemenata vezivanja za osećanje. Opažanje koje je tako nastalo pripada grupi elemenata vezivanja za opažanje. Izrazi volje koji su tako nastali pripadaju grupi elemenata vezivanja za izraze volje. Svest koja je tako nastala pripada grupi elemenata vezivanja za svest. Onda uviđamo: ‘Ovako, izgleda, dolazi do susreta, povezivanja i ukrštanja pet grupa vezivanja. A Blaženi je govorio: ‘Ko god vidi uslovljenost nastajanja vidi Dhammu; ko god vidi Dhammu vidi uslovljenost nastajanja.’ I nastanak ovih stvari—ovih pet grupa vezivanja—jeste uslovljen. Svaka žudnja, prihvatanje, posezanje i držanje za ovih pet grupa vezivanja vodi do patnje. A svako kroćenje žudnje i strasti, svako napuštanje žudnje i strasti za ovih pet grupa vezivanja vodi do prestanka patnje. Ovim svojim postignućem, prijatelji, monah je obavio veliki posao.”

Ovako je poštovani Sāriputta govorio. Zadovoljni, monasi prosvetljeni rečima poštovanog Sāriputte.

The Middle Discourses

|_A. The First Fifty

|__III. The Chapter of Similes

MN28. Dugi govor o poređenju

Translations [29]

English

繁體字

日本語

Français

Deutsch

Italiano

Español

Català

Português

Русский

Norsk

Magyar

Srpski

Čeština

Slovenščina

हिंदी

Việt Ngữ

Bahasa Indonesia

සිංහල

ပြန်သွားရန်

ภาษาไทย

पाळिभासा (Pāli)

Reference

Translations [29]

English

繁體字

日本語

Français

Deutsch

Italiano

Español

Català

Português

Русский

Norsk

Magyar

Srpski

Čeština

Slovenščina

हिंदी

Việt Ngữ

Bahasa Indonesia

සිංහල

ပြန်သွားရန်

ภาษาไทย

पाळिभासा (Pāli)

Reference

Commentaries [0]