Budini govori srednje dužine 47

Tragalac

Ovako sam čuo.

Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.

Tu se on ovako obrati monasima:

„Monasi.”

„Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni.

A Blaženi ovako nastavi:

„Monasi, monah koji je tragalac, a ne zna kako da pronikne u tuđ um, treba dobro da osmotri Tathāgatu, kako bi otkrio je li potpuno probuđen ili nije.”

„Učenje koje sledimo ima čvrst oslonac u Blaženom, vođeno je Blaženim, ima Blaženog kao svoje utočište. Bilo bi dobro ako bi Blaženi objasnio značenje ovih reči. Pošto ga saslušaju, monasi će to zapamtiti.”

„Onda, monasi, slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.”

„Da, poštovani gospodine”, odgovoriše monasi.

A Blaženi ovako nastavi:

„Monasi, monah koji je tragalac, a ne zna kako da pronikne u tuđ um, treba dobro da osmotri Tathāgatu u vezi sa dve vrste stanja: stanja dostupna oku i ona dostupna uhu, i to ovako:

'Ima li ili nema u Tathāgati bilo kakvih nečistih stanja dostupnih oku ili onih dostupnih uhu?'

I dok tako istražuje, zaključuje:

'U Tathāgati nema nečistih stanja dostupnih oku niti onih dostupnih uhu.'

Kada to zaključi, dalje istražuje ovako:

'Ima li ili nema u Tathāgati bilo kakvih pomešanih stanja dostupnih oku ili onih dostupnih uhu?'

I dok tako istražuje, zaključuje:

'U Tathāgati nema pomešanih stanja dostupnih oku, niti onih dostupnih uhu.'

Kada to zaključi, dalje istražuje ovako:

'Ima li ili ne u Tathāgati bilo kakvih čistih stanja dostupnih oku ili onih dostupnih uhu?'

I dok tako istražuje, zaključuje:

'U Tathāgati su vidljiva čista stanja dostupna oku i ona dostupna uhu.'

Kada to zaključi, dalje istražuje ovako:

'Je li poštovani svoje dobro stanje postigao pre mnogo vremena ili ga je dostigao nedavno?'

I dok tako istražuje, zaključuje:

'Poštovani je svoje dobro stanje postigao pre mnogo vremena, nije ga postigao nedavno.'

Kada to zaključi, dalje istražuje ovako:

'Je li poštovani došao na dobar glas i stekao ugled, tako da se opasnosti (vezane za dobar glas i ugled) mogu uočiti u njemu?'

Jer, monasi, sve dok monah nije došao na dobar glas i nije stekao ugled, opasnosti (vezane za dobar glas i ugled) ne mogu se uočiti u njemu;

kad dođe na dobar glas i stekne ugled, takve se opasnosti mogu u njemu uočiti.

I dok tako istražuje, zaključuje:

'Poštovani je došao na dobar glas i stekao ugled, ali opasnosti (vezane za dobar glas i ugled) ne mogu se uočiti u njemu.'

Kada to zaključi, dalje istražuje ovako:

'Je li ovaj poštovani obuzdan bez straha, a ne zbog straha;

izbegava li uživanje u zadovoljstvima čula zato što u njemu nema strasti, zato što je strast iskorenio?'

I dok tako istražuje, zaključuje:

'Ovaj poštovani je obuzdan bez straha, a ne zbog straha;

izbegava uživanje u zadovoljstvima čula zato što u njemu nema strasti, zato što je strast iskorenio.'

Ako bi, monasi, drugi upitali takvog monaha:

'Poštovani, koji su razlozi i koji dokazi kad o tom poštovanom ovako kažete:

„Ovaj poštovani obuzdan je bez straha, a ne zbog straha;

izbegava uživanje u zadovoljstvima čula zato što u njemu nema strasti, zato što je strast iskorenio?”

–ako želi da na pravi način odgovori, onda bi taj monah ovako odgovorio:

'Bilo da poštovani boravi unutar sanghe ili sam, dok se neki dobro ponašaju, drugi se loše ponašaju, treći podučavaju grupu, neke privlače materijalna dobra, a neki su neukaljani materijalnim dobrima, ipak taj poštovani ne prezire bilo koga zbog toga.'

Iz usta Blaženog sam čuo i naučio ovo:

'Obuzdan sam bez straha, a ne zbog straha; izbegavam uživanje u zadovoljstvima čula zato što u meni nema strasti, zato što sam strast iskorenio.'

Tathāgatu, monasi, treba pitati dalje ovako:

'Ima li ili nema u Tathāgati bilo kakvih nečistih stanja dostupnih oku ili onih dostupnih uhu?'

A Tathāgata bi odgovorio ovako:

'U Tathāgati nema nečistih stanja dostupnih oku niti onih dostupnih uhu.'

Ako je upitan: 'Ima li ili nema u Tathāgati bilo kakvih pomešanih stanja dostupnih oku ili onih dostupnih uhu?',

Tathāgata bi odgovorio ovako:

'U Tathāgati nema pomešanih stanja dostupnih oku niti onih dostupnih uhu.'

Ako je upitan: 'Ima li ili nema u Tathāgati bilo kakvih čistih stanja dostupnih oku ili onih dostupnih uhu?',

Tathāgata bi odgovorio ovako:

'U Tathāgati su vidljiva čista stanja dostupna oku i ona dostupna uhu.

Ona su moj put i moje područje, pa ipak ja se s njima ne poistovećujem.'

Monasi, učenik treba da se približi učitelju koji ovako govori, kako bi čuo Dhammu.

Učitelj ga podučava Dhammi, sa njenim sve višim nivoima, sa njenim sve suptilnijim nivoima, sa njenim tamnim i svetlim delovima.

I kako učitelj podučava monaha na ovakav način, kroz neposredno znanje određenog učenja ovde, u ovoj Dhammi, monah izvodi zaključak o učenju.

On stiče ovakvo poverenje u učitelja: 'Blaženi je potpuno probuđen, Dhammu je Blaženi dobro izložio i sangha je praktikuje na pravi način.'

Ako bi, monasi, drugi upitali takvog monaha:

'Poštovani, koji su razlozi i koji dokazi kad o tom poštovanom ovako kažete:

„Blaženi je potpuno probuđen, Dhammu je Blaženi dobro izložio i sangha je praktikuje na pravi način”?'

–ako želi da na pravi način odgovori, taj monah bi ovako odgovorio:

'Približio sam se Blaženom kako bih čuo Dhammu.

Blaženi me je podučio Dhammi, sa njenim sve višim, sa njenim sve suptilnijim nivoima, sa njenim tamnim i svetlim delovima.

I kako me je Blaženi podučavao na ovakav način, kroz neposredno znanje određenog učenja ovde, u ovoj Dhammi, izveo sam zaključak o učenju.

Stekao sam ovakvo poverenje u učitelja: 'Blaženi je potpuno probuđen, Dhammu je Blaženi dobro izložio i sangha je praktikuje na pravi način.'

Monasi, kad je nečija vera začeta, ima čvrst oslonac i počiva na Tathāgati zahvaljujući ovakvim razlozima, pojmovima i izrazima, za tu veru se kaže da je podržavaju dobri razlozi, ima čvrst oslonac u viđenju, stabilna je;

ne može je pokolebati nijedan asketa, niti brahman, božanstvo ili Māra, Brahmā ili bilo ko drugi na ovome svetu.

To je, monasi, istraživanje Tathāgate u skladu sa Dhammom,

tako je Tathāgata dobro istražen u skladu sa Dhammom.”

Tako reče Blaženi.

Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga.