Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.

Jednoga dana brahman Đāṇussoṇi otide do Blaženog i pozdravi se s njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane i reče:

Da li ti ljudi slede primer učitelja Gotame?”

„Tako je, brahmane, tako je. Kada sinovi dobrih porodica napuštaju dom i odlaze u beskućnike iz poverenja u mene, ja sam njihov predvodnik, njihov pomagač i njihov vodič. Oni slede moj primer.”

„Ali, učitelju Gotama, teško je izdržati duboko u gustoj šumi, teško je vežbati u osami, teško je uživati u samoći. Čini se kao da šume zarobe um monaha ako ne poseduje koncentraciju.”

„Tako je, brahmane, tako je. Teško je izdržati duboko u gustoj šumi, teško je vežbati u osami, teško je uživati u samoći.

Čini se kao da šume zarobe um monaha ako ne poseduje koncentraciju.”

Pre probuđenja, dok sam još bio samo neprobuđeni Bodhisatta, i ja sam ovako razmišljao: ’Teško je izdržati duboko u gustoj šumi, teško je vežbati u osami, teško je uživati u samoći. Čini se kao da šume zarobe um monaha ako ne poseduje koncentraciju.’

Ovako sam razmišljao: ‘Kada god askete ili brahmani koji nisu potpuno pročistili svoje telesne postupke odu duboko u gustu šumu, ta nepročišćenost u njima izaziva nepovoljna stanja straha i strepnje. Kad ja idem duboko u gustu šumu, ne odlazim tamo ne pročistivši svoje telesne postupke. Moji telesni postupci su pročišćeni. Ja boravim duboko u gustoj šumi kao jedan od onih plemenitih koji su pročišćeni u svojim telesnim postupcima.’ Videvši u sebi tu čistotu telesnih postupaka, nalazim veliko okrepljenje boraveći u šumi.

Ovako sam razmišljao: ’Kada god askete ili brahmani koji nisu potpuno pročistili svoj govor… nisu potpuno pročistili svoje misli… nisu potpuno pročistili svoj način življenja, odu duboko u gustu šumu, ta nepročišćenost u njima izaziva nepovoljna stanja straha i strepnje. Ali kada ja idem duboko u gustu šumu, ne odlazim tamo ne pročistivši svojnačin življenja; ja sam pročistio svoj način življenja. Boravim duboko u gustoj šumi kao jedan od onih plemenitih koji su pročišćeni u svom načinu življenja.’ Videvši u sebi tu čistotu življenja, nalazim veliko okrepljenje boraveći u šumi.

Ovako sam razmišljao: ’Kada god askete ili brahmani koji su puni pohlepe i strasti… Ja nisam pun pohlepe i strasti…’

’…uma punog zlovolje i namera rođenih iz mržnje… Moj um je pun prijateljske ljubavi…’

’…savladani tupošću i tromošću… U meni nema tuposti i tromosti…’

’…savladani nemirom i nespokojstvom… Moj um je miran…’

’…mučeni neizvesnošću i sumnjičavošću… Otišao sam iza sumnjičavosti…’

’…stalno sebe hvale i druge potcenjuju… Niti sebe hvalim, niti druge potcenjujem…’

’…skloni panici i strahu… Otišao sam izvan strašljivosti…’

’…željni dobitka, slave i ugleda… U meni je malo želja…’

’…lenji i bez elana… Energičan sam…’

’…rastreseni i bez jasnog razumevanja… Ustaljen sam u svesnosti…’

’…nekoncentrisani, kojima um luta… Posedujem koncentraciju…’

Ovako sam razmišljao: ’Kada god asketama ili brahmanima nedostaje mudrost, skloni su naklapanju, te odu duboko u gustu šumu, to odsustvo mudrosti i sklonost ka naklapanju u njima izazivaju nepovoljna stanja straha i strepnje. Ali ja ne odlazim duboko u gustu šumu bez mudrosti, sklon naklapanju. Ja posedujem mudrost. Odlazim duboko u gustu šumu kao jedan od onih plemenitih koji poseduju mudrost.’ Videvši u sebi to posedovanje mudrosti, nalazim veliko okrepljenje boraveći u šumi.

Ovako sam razmišljao: ’Postoje posebne noći, kao što su četrnaesta, petnaesta i osma unutar dve sedmice. Šta ako bi njih proveo na mestima koja bude strahopoštovanje i jezu, kao što su svetilišta u parkovima, svetilišta u šumi i svetilišta u drvetu? Možda bih doživeo taj strah i strepnju.’ I tako, kasnije – određene noći kao što su četrnaesta, petnaesta i osma unutar dve sedmice. proveo bih na mestima koja bude strahopoštovanje i jezu, kao što su svetilišta u parkovima, svetilišta u šumi i svetilišta u drvetu. I dok sam bivao tamo, događalo se da naiđe neka divlja životinja, da paun prelomi grančicu ili da vetar zašušti među suvim lišćem. I pomislio bih: ’Šta ako to dolaze strah i strepnja?’ Pomislio bih: ’Zašto uvek iščekujem taj strah i strepnju da se pojave? Kako bi bilo da ih savladam tako što ću ostati u istom položaju u kojem su me i zatekli, sve dok ne prođu?’ Dok sam hodao, strah i strepnja me obuzeše; i ne bih stajao, seo, niti legao sve dok ne bih savladao taj strah i strepnju. Dok sam stajao, strah i strepnja me obuzeše; i ne bih hodao, seo, niti legao sve dok ne bih savladao taj strah i strepnju. Dok sam sedeo, strah i strepnja me obuzeše; i ne bih hodao, stajao, niti legao sve dok ne bih savladao taj strah i strepnju. Dok sam ležao, strah i strepnja me obuzeše; i ne bih hodao, stajao, niti sedao sve dok ne bih savladao taj strah i strepnju.

Ima, brahmane, takvih asketa i brahmana, koji misle da je dan onda kad je noć, a misle da je noć onda kada je dan. To znači, kažem ti, da su u zabludi. Jer kad je dan, ja znam da je dan, a kad je noć, znam da je noć. Ako bi se za nekoga moglo s pravom reći: ’Biće oslobođeno obmanutosti pojavilo se u ovome svetu na dobrobit i sreću mnogih, iz saosećanja za ovaj svet, na dobrobit, blagostanje i sreću božanskih i ljudskih bića’, onda sam zaista ja taj za kojeg bi se s pravom to moglo reći.

Neiscrpna energija je u meni i stalna svesnost uspostavljena; moje telo je mirno i spokojno, moj um koncentrisan i sjedinjen. Sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, uđoh i ostadoh na prvom stupnju zadubljenja, , praćenim usmerenom mišlju i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. Sa smirivanjem usmerene misli i istraživanja, on uđe i ostade na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerene misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije. Sa slabljenjem ushićenja, on ostade spokojan, svestan i jasno razumevajući, uz fizički osećaj zadovoljstva. Tako uđe i ostade na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: „Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i svesnošću”. Sa napuštanjem zadovoljstva i bola, kao i ranijim nestankom radosti i žalosti, on uđe i ostade na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista svesnost, zasnovana na spokojstvu.

Kada je moj koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, usmerih ga ka znanju o svojim prošlim životima. Sećao sam se mnoštva svojih prošlih života, jednog rođenja, dva, tri, četiri, pet, deset rođenja, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset, stotinu rođenja, hiljadu i stotinu hiljada rođenja. Sećao sam se: ’Tu sam živeo i tako sam se zvao, pripadao sam toj porodici, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj mog života. Nestavši tu, ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja onde, ponovo sam se pojavio ovde.’ Tako sam se sećao mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja.

Takvo beše prvo istinsko znanje koje stekoh u prvom delu noći. Neznanje beše razvejano i javilo se istinsko znanje; tama beše razvejana ipojavilo se svetlo, baš kao što se to događa onome ko je marljiv, predan iodlučan.

Kada je moj koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez inajmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojani stabilan, usmerih ga ka znanju o umiranju i ponovnom rađanju bića. Duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na ljudsko, video sam bića kako umiru i ponovo se rađaju, kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna. On razume kako se bića preporađaju u skladu sa svojim postupcima: ’Ova bića koja su loše postupala telom, govorom i mišlju, koja su klevetala plemenite, imala pogrešna gledišta i postupala u skladu s tim pogrešnim gledištima, posle sloma tela, posle smrti ponovo su se rodila u svetu oskudice, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u čistilištu. Ali neka druga bića, koja su dobro postupala telom, govorom i mišlju, koja nisu klevetala plemenite, imala ispravna gledišta i postupala u skladu s tim ispravnim gledištima, posle sloma tela, posle smrti ponovo su se rodila na dobrom odredištu, čak u nebeskom svetu.’ Tako duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na ljudsko, vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju, kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna. Razumeo sam kako se bića preporađaju u skladu sa svojim postupcima.

Takvo beše drugo istinsko znanje koje stekoh u drugom delu noći. Neznanje beše razvejano i javilo se istinsko znanje; tama beše razvejana ipojavilo se svetlo, baš kao što se to događa onome ko je marljiv, predan iodlučan.

Kada je moj koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez inajmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojani stabilan, usmerih ga ka znanju o uklanjanju otrova. Videh, kao da mi je pred očima: ’Ovo je patnja’; videh, kao da mi je pred očima: ’Ovo je nastanak patnje’; videh, kao da mi je pred očima: ’Ovo je prestanak patnje’; videh, kao da mi je pred očima: ’Ovo je put koji vodi prestanku patnje’. Videh, kao da mi je pred očima: ’Ovo su otrovi’; videh, kao da mi je pred očima: ’Ovo je nastanak otrova’; videh, kao da mi je pred očima: ’Ovo je prestanak otrova’; videh, kao da mi je pred očima: ’Ovo je put koji vodiprestanku otrova.’

Kada sam znao i video tako, moj um beše oslobođen otrova željeza zadovoljstvima čula, oslobođen otrova želje za bivanjem, oslobođenotrova neznanja. Sa ovim oslobađanjem javilo se znanje: ’Oslobođen sam.’

Neposredno sam znao: ’Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.’

Takvo, brahmane, beše treće istinsko znanje koje stekoh u trećem delu noći.

Tako, brahmane, moguće je da ti i dalje misliš: ’Možda asketa Gotama ni dan-danas nije oslobođen strasti, mržnje i obmanutosti, pa zato još uvek boravi duboko u gustoj šumi.’ Ne bi trebalo tako da misliš. Zato što ja vidim dve dobrobiti od toga što boravim duboko u gustoj šumi: vidim to kao prijatno boravište za mene ovde i sada i imam saosećanje za buduće generacije.”

„Zaista, zato što je plemenit i potpuno probuđen, učitelj Gotama ima saosećanje za buduće generacije. Izvrsno, učitelju Gotama! Izvrsno, učitelju Gotama! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, tako je i Blaženi, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me Blaženi prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!”

The Middle Discourses

|_A. The First Fifty

|__I. The Chapter on the Root of All Things

MN4. Govor o strahu i strepnji

Translations [32]

English

繁體字

日本語

한국어

Français

Deutsch

Italiano

Español

Português

Русский

Norsk

Magyar

Srpski

Čeština

Polski

Slovenščina

हिंदी

ગુજરાતી

বাংলা

Việt Ngữ

Bahasa Indonesia

සිංහල

ပြန်သွားရန်

ภาษาไทย

पाळिभासा (Pāli)

Reference