Budini govori tematski grupisani 1.33

4. Satullapa božanstva

Dobro

Kraj Sāvatthīja.

Kad je jednom noć bila na izmaku, grupa Satullapa božanstava izuzetne lepote, dođe do Blaženog i obasja svojim sjajem čitav Đetin gaj. Kad su stigli, pokloniše se Blaženom, pa stadoše sa strane.

Stojeći tako, jedno božanstvo u prisustvu Blaženog izgovori ove nadahnute reči:

„Dobro je davanje, dragi gospodine!

Zbog nepažnje i sebičnosti

dar ne biva dat;

ako želi da stekne zasluge,

mudar treba da daruje.”

Onda neko drugo božanstvo u prisustvu Blaženog izgovori ove nadahnute reči:

„Dobro je davanje, dragi gospodine!

Čak i kada se malo ima, dobro je davanje.

Neki dele ono malo što imaju,

drugi koji imaju mnogo ne žele da daju.

Daru datom i kada se malo ima

vrednost se uvećava hiljadu puta.”

Onda neko drugo božanstvo u prisustvu Blaženog izgovori ove nadahnute reči:

„Dobro je davanje, dragi gospodine!

Čak i kada se malo ima, dobro je davanje;

kada se to čini vođen poverenjem, davanje jeste dobro.

Davanje slično je ratovanju, kažu,

jer i malo dobrih pobeđuju mnoštvo.

Ako neko s poverenjem i malo da,

on time srećan postane u svetu narednom.”

Onda neko drugo božanstvo u prisustvu Blaženog izgovori ove nadahnute reči:

„Dobro je davanje, dragi gospodine!

Čak i kada se malo ima, dobro je davanje;

kada se to čini vođen poverenjem, davanje jeste dobro,

kada se daje ono što je ispravno stečeno, davanje jeste dobro.

Dajući dar koji je ispravno stečen,

zarađen sopstvenim trudom i snagom,

takav smrtnik kada pređe Yaminu reku Vetaraṇi,

u nebeske svetove stiže.”

Onda neko drugo božanstvo u prisustvu Blaženog izgovori ove nadahnute reči:

„Dobro je davanje, dragi gospodine!

Čak i kada se malo ima, dobro je davanje;

kada se to čini vođen poverenjem, davanje jeste dobro,

kada se daje ono što je ispravno stečeno, davanje jeste dobro,

kada se daje pažljivo, davanje jeste dobro.

Davanje s pažnjom Srećni hvali,

davanje onima vrednim darova u ovome svetu;

njima poklonjeno velike plodove donosi,

kao i seme posejano u zemlju plodnu.”

Onda neko drugo božanstvo u prisustvu Blaženog izgovori ove nadahnute reči:

„Dobro je davanje, dragi gospodine!

Čak i kada se malo ima, dobro je davanje;

kada se to čini vođen poverenjem, davanje jeste dobro,

kada se daje ono što je ispravno stečeno, davanje jeste dobro,

kada se daje pažljivo, davanje jeste dobro,

baš kao što je i obuzdanost prema bićima dobra.

Onaj ko živi ne povređujući bilo koje biće,

ne čini zlo zato što strahuje od prekora drugih;

takvi ovde kukavicu hvale, a ne hrabroga,

jer čestiti ne čine zlodela samo zato što se plaše.”

Onda neko drugo božanstvo ovako reče Blaženome:

„Blaženi, ko je od nas dobro govorio?”

„Svi ste vi dobro govorili na svoj način. Ali poslušajte šta ću vam ja reći:

Svakako da se davanje hvali na mnogo načina,

ali put Dhamme nadilazi davanje;

jer njme su u prošlosti i čak od davnina

dobri i razboriti stizali do nibbāne.”