Budini govori tematski grupisani 10.8

1. Indaka

Sudatta

Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Senovitom gaju.

U isto vreme je kućedomaćin Anāthapindika stigao u Rāđagahu nekim poslom.

Tu on doču:

„Probuđeni se, kažu, pojavio u svetu”

i požele da smesta ode i vidi Blaženog. Tada mu se javi misao:

„Danas nije pravi dan da odem i vidim Blaženog.

Sutra ću otići da vidim Blaženog, u pravo vreme.” S mislima okrenutim ka Probuđenome, on leže da otpočine.

Tri puta tokom noći ustajao je misleći da je zora.

Na kraju ode on do gradske kapije, kraj mesta za spaljivanje.

Nadljudska bića otvoriše mu kapiju.

Kad je domaćin Anāthapindika napustio grad, svestlost nestade i opet zavlada tama. Strah, užas i jeza zavladaše njime i on htede da se vrati.

Tada se nevidljivi zloduh Sivaka oglasi:

„Stotinu slonova, stotinu konja,

stotinu kola koje vuku mazge,

sto hiljada sluškinja,

okićene draguljima i minđušama

nije vredno ni jedne šesnaestine

jednog tvog koraka.

Samo napred, domaćine!

Samo napred, domaćine!

Korak napred bolji je za tebe,

nego onaj natrag!”

Tada tama nestade za Anāthapindiku i javi se svetlost. Strah, užas i jeza koje je osećao se primiriše.

Po drugi put…

Po treći put svestlost nestade i opet zavlada tama. Strah, užas i jeza zavladaše njime i on htede da se vrati.

Tada se po treći put nevidljivi zloduh Sivaka oglasi:

„Stotinu slonova, stotinu konja…

jednog tvog koraka.

Samo napred, domaćine!

Samo napred, domaćine!

Korak napred bolji je za tebe,

nego onaj natrag!”

Tada tama nestade za Anāthapindiku i javi se svetlost. Strah, užas i jeza koje je osećao se primiriše.

Tako Anāthapindika stiže do Senovitog gaja.

A u to vreme Blaženi je – pošto je ustao, jer je noć prošla – praktikovao meditaciju u hodu.

Još izdaleka spazi on kućedomaćina Anāthapindiku kako dolazi.

Ugledavši ga, on prekide meditaciju i sede na već ranije pripremljeno sedište.

Sedeći tako, kad Anāthapindika stiže, on mu reče:

„Dođi, Sudatta.”

Tada Anāthapindika pomisli: „Blaženi me oslovljava pravim imenom!” i pade pred noge Blaženog, govoreći:

„Poštovani, nadam se da je Blaženi spokojno spavao.”

(Blaženi:) „Uvek, uvek, spava on spokojno:

brahman potpuno oslobođen,

koji se ne povodi za zadovoljstvima čula,

koji ne poseduje bilo šta, sasvim ohlađen.

Presekavši sve veze

i prevladavši strah u srcu, smiren,

utihnuli boravi srećan,

dostigavši mir svesnosti.”