Budini govori tematski grupisani 12.51

6. Patnja

Pomno istraživanje

Ovako sam čuo.

Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.

I tu on ovako reče monasima:

„Monasi.”

„Da, poštovani”, odgovoriše oni.

A Blaženi ovako nastavi:

„Monasi, kako to monah treba da istražuje da bi potpuno i ispravno razumeo uništenje patnje?”

„Za nas, poštovani, ovo učenje ima Blaženog kao svoj koren, svog vodiča i svoje utočište. Bilo bi dobro ako bi Blaženi lično izložio značenje svoje tvrdnje. Saslušavši ga od Blaženog monasi će ga zapamtiti.”

„Onda poslušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.”

„Da, poštovani,” odgovoriše oni.

A Blaženi ovako nastavi:

„Dakle, monah kada istražuje, treba da istražuje ovako:

’Raznolika je i mnogostruka patnja što nastaje u ovom svetu, a na njenom čelu su starost i smrt.

A odakle izvire ta patnja, šta joj je uzrok, gde mesto rođenja, kakvo je njeno poreklo?

Čega to kada ima, ima i starosti i smrti; čega to kada nema, nema ni starosti i smrti?’

Pomno istražujući, on razume ovako:

’Raznolika je i mnogostruka patnja što nastaje u ovom svetu, a na njenom čelu su starost i smrt. Ta patnja ima rođenje kao svoj izvor, rođenje kao uzrok, rođenje joj je mesto rođenja, rođenje je njeno poreklo.

Kada ima rođenja, ima i starosti i smrti; kada nema rođenja, nema ni starosti i smrti.’

On razume starost i smrt, nastanak starosti i smrti, prestanak starosti i smrti i put koji vodi do prestanka starosti i smrti,

I za takvog se monaha kaže da ispravno postupa radi potpunog uništenja patnje, radi prestanka starosti i smrti.

Dalje, pomno istražujući, on istražuje ovako:

’A odakle izvire ovo rođenje, šta mu je uzrok, gde mesto rođenja, kakvo je njegovo poreklo?’

Pomno istražujući, on razume ovako:

’Rođenje imaju bivanje kao svoj izvor, bivanje kao svoje poreklo, iz bivanja je ono rođeno i stvoreno.

Kada ima bivanja, ima i rođenja; kada nema bivanja, nema ni rođenja.’

On razume rođenje, nastanak rođenja, prestanak rođenja i put koji vodi do prestanka rođenja, te tako postupa u skladu s Dhammom;

i za takvog se monaha kaže da ispravno postupa radi potpunog uništenja patnje, radi prestanka rođenja.

Dalje, pomno istražujući, on istražuje ovako:

’A odakle izvire ovo bivanje…

Odakle izvire ovo vezivanje…

Odakle izvire ova žudnja…

osećaj…

kontakt…

Odakle izviru ovih šest područja čula…

mentalno-materijalno…

svest…

A šta je izvor ovim mentalnim obrascima, šta poreklo, kako oni nastaju, kako se stvaraju?

Čega to kada ima, ima i mentalnih obrazaca; čega to kada nema, nema ni mentalnih obrazaca?’

Pomno istražujući, on razume ovako:

Mentalni obrasci imaju neznanje kao svoj izvor, neznanje kao svoje poreklo, oni su nastali i stvoreni iz neznanja.

Kada ima neznanja, ima i mentalnih obrazaca; kada nema neznanja, nema ni mentalnih obrazaca?’

On razume mentalne obrasce, nastanak mentalnih obrazaca, prestanak mentalnih obrazaca i put koji vodi do prestanka mentalnih obrazaca,

I za takvog se monaha kaže da ispravno postupa radi potpunog uništenja patnje, radi prestanka mentalnih obrazaca.

Monasi, ako osoba obuzeta neznanjem stvara mentalni obrazac koji je povoljan, njena svest odlazi ka povoljnom mestu.

Ako stvara mentalni obrazac koji je nepovoljan, njena svest odlazi ka nepovoljno mesto.

Ako stvara mentalni obrazac koji je nepomeriv, njena svest odlazi ka nepomerivom.

Ali kada je monah napustio neznanje i u njemu se javilo znanje, on, sa hlađenjem strasti prema neznanju i javljanjem znanja, ne stvara povoljni mentalni obrazac, ne stvara nepovoljni mentalni obrazac, ne stvara nepomerivi mentalni obrazac.

Pošto ne stvara mentalne obrasce, niti nameru, on se ne vezuje ni za šta u svetu.

Pošto se ne vezuje, nije uznemiren. Kada nije uznemiren, on stiže do nibbāne.

On tada razume: ’Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više bilo kojeg oblika bivanja’.”

Ako oseti prijatan osećaj, on razume: ’To je prolazno’, razume: ’Za to se ne treba vezivati’, razume: ’U tome ne treba uživati’.

Ako oseti bolan osećaj, on razume: ’To je prolazno’, razume: ’Za to se ne treba vezivati’, razume: ’U tome ne treba uživati’.

Ako oseti ni bolan ni prijatan osećaj, on razume: ’To je prolazno’, razume: ’Za to se ne treba vezivati’, razume: ’U tome ne treba uživati’.

Ako oseti prijatan osećaj, on ga oseća bez vezivanja.

Ako oseti bolan osećaj, on ga oseća bez vezivanja.

Ako oseti ni bolan ni prijatan osećaj, on ga oseća bez vezivanja.

Kada oseća osećaj čiji kraj dolazi sa krajem tela, on razume: ’Osećam osećaj čiji kraj dolazi sa krajem tela’. Kada oseća osećaj čiji kraj dolazi sa krajem života, on razume: ’Osećam osećaj čiji kraj dolazi sa krajem života’.

On razume: ’Posle sloma tela, posle smrti, sve što se oseća, a u čemu se ne uživa, ovde će se ohladiti, a samo će ostaci tela preostati.’

Baš kao, monasi, kada čovek izvadi vruć ćup iz grnčarske peći i stavi ga na ravno tlo;

toplota koja je u njemu tu će se ohladiti i samo će komadi gline preostati.

Isto tako, kada monah oseća osećaj čiji kraj dolazi sa krajem tela, on razume: ’Osećam osećaj čiji kraj dolazi sa krajem tela’. Kada oseća osećaj čiji kraj dolazi sa krajem života, on razume: ’Osećam osećaj čiji kraj dolazi sa krajem života’.

On razume: ’Posle sloma tela, posle smrti, sve što se oseća, a u čemu se ne uživa, ovde će se ohladiti, a samo će ostaci tela preostati.’

Šta mislite, monasi?

Da li bi monah u kojem su otrovi uništeni stvarao povoljni mentalni obrazac ili nepovoljni mentalni obrazac ili nepomerivi mentalni obrazac?”

„Sigurno da ne bi, poštovani.”

„A kada mentalnih obrazaca uopšte ne bi bilo, sa prestankom mentalnih obrazaca, da li bi se svest mogla raspoznati?”

„Ne bi, poštovani.”

„A kada svesti uopšte ne bi bilo, sa prestankom svesti, da li bi se mentalno-materijalno moglo raspoznati?”

„Ne bi, poštovani.”

„A kada mentalno-materijalnog uopšte ne bi bilo…

šest područja čula…

kontakta…

osećaja…

žudnje…

vezivanja…

bivanja…

„A kada rođenja uopšte ne bi bilo, sa prestankom rođenja, da li bi se starost i smrt mogli raspoznati?”

„Ne bi, poštovani.”

„Dobro je, dobro je, monasi. Tako je to, monasi, a ne drugačije.

Imajte poverenja u mene, budite uvereni, nemajte sumnji i nedoumica.

pravo to je kraj patnje.”