Budini govori tematski grupisani 12.52

6. Patnja

Kraj Sāvatthīja.

„Monasi, u onome ko živi posmatrajući zadovoljenje u stvarima koje podstiču vezivanje, žudnja raste.

Sa žudnjom kao uslovom, vezivanje nastaje;

sa vezivanjem kao uslovom, bivanje nastaje;

sa bivanjem kao uslovom, rođenje nastaje;

sa rođenjem kao uslovom, starost i smrt, žalost, naricanje, bol, tuga i očaj nastaju.

Tako nastaje čitav ovaj okean patnje.

Baš kao, monasi, kada bi gorela velika lomača od deset, dvadeset, trideset ili četrdeset kola drva,

a neki čovek bi s vremena na vreme na nju bacao suvu travu, suvu balegu i suve cepanice.

Tako bi ta velika lomača, hranjena tim gorivom, potpomognuta njime, gorela dugo, dugo vremena.

Isto tako, monasi, u onome ko živi posmatrajući zadovoljenje u stvarima koje podstiču vezivanje, žudnja raste.

Sa žudnjom kao uslovom, vezivanje nastaje…

Tako nastaje čitav ovaj okean patnje.

Monasi, u onome ko živi posmatrajući opasnost u stvarima koje podstiču vezivanje, žudnja prestaje.

Sa nestankom žudnje, vezivanje nestaje;

sa nestankom vezivanja, bivanje nestaje;

sa nestankom bivanja, rođenje nestaje;

sa nestankom rođenja, starost i smrt, žalost, naricanje, bol, tuga i očaj nestaju.

Tako nestaje čitav ovaj okean patnje.

Baš kao, monasi, kada bi gorela velika lomača od deset, dvadeset, trideset ili četrdeset kola drva,

ali neki čovek ne bi s vremena na vreme na nju bacao suvu travu, suvu balegu i suve cepanice.

Tada bi se ta velika lomača, kada potroši prvobitno gorivo, a novo se ne dodaje, ugasila zbog nedostatka goriva.

Isto tako, monasi, u onome ko živi posmatrajući opasnost u stvarima koje podstiču vezivanje, žudnja prestaje.

Sa nestankom žudnje, vezivanje nestaje;

Tako nestaje čitav ovaj okean patnje.”