Budini govori tematski grupisani 16.12

1. Kassapa

Posle smrti

Jednom su poštovani Mahākassapa i poštovani Sāriputta boravili kraj Bārāṇasija, u Isipatani, u Parku jelena.

Onda poštovani Sāriputta, izašavši iz osame jednog kasnog popodneva, otide do poštovanog Mahākassape i pozdravi se sa njim.

Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane i ovako reče poštovanom Mahākassapi:

„Kako to stoje stvari, prijatelju Kassapa, postoji li Tathāgata posle smrti?”

„Prijatelju, Blaženi nije tako podučavao:

’Tathāgata postoji posle smrti’.”

„A da li onda Tathāgata ne postoji posle smrti?”

„Prijatelju, Blaženi nije tako podučavao:

’Tathāgata ne postoji posle smrti’.”

„A kako to stoje stvari, prijatelju Kassapa, da li Tathāgata i postoji i ne postoji posle smrti?”

„Prijatelju, Blaženi nije tako podučavao:

’Tathāgata u isto vreme i postoji i ne postoji posle smrti’.”

„A da li Tathāgata niti postoji, niti ne postoji posle smrti?”

„Prijatelju, Blaženi nije tako podučavao:

’Tathāgata niti postoji, niti ne postoji posle smrti’.”

„A zašto to Blaženi nije objavio?”

Zato što, prijatelju, te stvari nisu korisne, niti važne za utemeljenje svetačkog života, ne vode do otrežnjenja, hlađenja strasti, prestanka, smirenja, neposrednog znanja, probuđenja, nibbāne.

Zato to Blaženi nije objavio.”

„A šta je onda, prijatelju, Blaženi objavio?”

„Ovo je patnja”, to Blaženi jeste objavio;

„Ovo je nastanak patnje”,  to Blaženi jeste objavio;

„Ovo je prestanak patnje”,  to Blaženi jeste objavio;

„Ovo je put koji vodi do prestanka patnje”, to Blaženi jeste objavio.’

„A zašto je to Blaženi objavio?”

Zato što, prijatelju, te stvari jesu korisne, važne za utemeljenje svetačkog života i vode do otrežnjenja, hlađenja strasti, prestanka, smirenja, neposrednog znanja, probuđenja, nibbāne.

Zato je to Blaženi objavio.”