Budini govori tematski grupisani 21.1

1. Monasi

Kolita

Ovako sam čuo.

Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.

Tu se poštovani Mahāmogallāna obrati monasima:

„Prijatelji monasi.”

„Prijatelju,” odgovoriše oni.

A poštovani Mahāmoggallāna ovako nastavi:

„Prijatelji, dok sam boravio u osami, povučen, javi mu se ova misao:

’Plemenita tišina, plemenita tišina’, kažu.

A šta li je to plemenita tišina?’

Tada sam pomislio:

’Sa smirivanjem usmerene misli i istraživanja, monah ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerene  misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije.

To zovu plemenitom tišinom.’

Tako i ja, prijatelji, sa smirivanjem usmerene misli i istraživanja, uđoh i ostadoh na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu… ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije.

I dok sam boravio u tom stanju, opet su mi se javljale opažaji i pažnja povezani sa usmerenom mišlju.

Na to, prijatelji, zahvaljujući duhovnim moćima, Blaženi dođe do mene i reče:

’Mogallāna, Mogallāna, o brahmanu, ne budi nemaran prema plemenitoj tišini; u plemenitoj tišini um ustali, u plemenitoj tišini um koncentriši.’

Kasnije sam sa smirivanjem usmerene misli i istraživanja, ušao i ostao na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopou­zdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerene misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije.

Prijatelji, ako bi se za nekoga s pravom moglo reći:

’On je učenik koji je uz pomoć učitelja dostigao veličanstvenost direktnog znanja’, onda bi se to s pravom moglo reći za mene.