Budini govori tematski grupisani 21.4

1. Monasi

Novi monah

Kraj Sāvatthīja.

U to vreme neki tek zaređeni monah, nakon što bi se vratio iz prošenja hrane, posle obroka, ušao bi u svoje boravište, pa bi ne radeći ništa i ćutljiv dremao; a nije pomagao drugim monasima koji su pravili ogrtače.

Onda velika grupa monaha dođe do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane. Dok su tako sedeli, ispričaše mu o svemu ovome.

Na to Blaženi reče jednom monahu:

„Hajde, monaše, idi i reci reci monahu u moje ime da ga učitelj zove.”

„Da, poštovani gospodine”, odgovori monah, te otide do onog monaha i reče mu:

„Prijatelju, učitelj te zove.”

„Da, prijatelju”, odgovori taj monah i otide do Blaženog. Kad je stigao, pokloni se i sede sa strane. Dok je tako sedeo, Blaženi mu ovako reče:

„Je li istina, monaše da nakon što bi se vratio iz prošenja hrane, posle obroka, uđeš u svoje boravište, pa ne radeći ništa i ćutljiv dremaš; a ne pomažeš drugim monasima koji prave ogrtače?”

„Ja, poštovani, radim svoj posao.”

Onda se Blaženi, znajući svojim umom misao u umu tog monaha, obrati monasima:

„Nemojte, monasi, kuditi ovog monaha.

Ovaj monah, monasi, po svojoj volji, bez teškoća i problema, ulazi u četiri zadubljenja, koja pripadaju višem umu i predstavljaju prijatno boravište ovde i sada. On ovde i sada, stekavši neposredno znanje, dostiže i boravi na krajnjem cilju svetačkog života, radi kojeg sinovi dobrih porodica s pravom napuštaju dom i odlaze u beskućnike.”

Tako reče Blaženi.

A kada je Srećni to izgovorio, i ovo dodade Učitelj:

„Ni mlakim naporom,

niti sa malo snage,

ne dostiže se nibbāna,

oslobođenje od svake patnje.

Ovaj mladi monah,

ovaj izvanredni čovek,

nosi svoje poslednje telo,

pobedivši Māru i njegovu vojsku.”