Budini govori tematski grupisani 22.14

2. Prolazno

Nepostojanje trajnog sopstva

Kraj Sāvatthīja.

„Monasi, oblik je bez trajnog sopstva, osećaj je bez trajnog sopstva, opažaj je bez trajnog sopstva, mentalni obrasci su bez trajnog sopstva, svest je bez trajnog sopstva.

Videći ovako, dobro upućen plemeniti učenik više nije zaslepljen oblikom, više nije zaslepljen osećajem, više nije zaslepljen opažajem, više nije zaslepljen mentalnim obrascima, više nije zaslepljen svešću.

Pošto više nije zaslepljen, u njemu se strasti smiruju. Kako se strasti smiruju, tako [njegov um] oslobođen biva. Sa oslobođenjem dolazi i saznanje: ’Um je oslobođen’.

On tada razume: ’Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja’.”