Budini govori tematski grupisani 3.15

2. Drugo poglavlje

Bitka (2)

I onda Ađātasattu, kralj Magade, sin kraljice Videhe, okupivši ogromnu vojsku, krenu na Kasi, protiv Pasenadija, kralja Kosale.

A kralj Pasenadi doču za ovo

i okupivši ogromnu vojsku, krenu u kontranapad protiv kralja Ađātasattua.

I vodili su kralj Ađātasattu i kralj Pasenadi bitku,

u kojoj kralj Pasenadi pobedi kralja Ađātasattua i uhvati ga živog.

Onda kralju Pasenadiju pade na um:

„Iako mi je kralj Ađātasattu naneo zlo, a ja njemu nisam, ipak je on još uvek moj nećak.

Šta ako ga, oduzevši mu sve slonove, svu konjicu, sve njegove trupe sa kočijama i pešadiju, pustim na slobodu?”

I tako ga kralj Pasenadi, oduzevši mu sve slonove, svu konjicu, sve njegove trupe sa kočijama i pešadiju, pusti na slobodu.

Onda se jednoga jutra grupa monaha obukla, uzeše svaki svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenuše put Sāvatthīja da prose hranu.

A kad su isprosili hranu u Sāvatthīju i vratili se, posle obroka, odoše do Blaženog. Pošto su mu se poklonili, sedoše sa strane i ispričaše mu šta se dogodilo.

Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove stihove:

„Čovek može pljačkati

koliko god mu je volja,

ali pljačkajući druge,

upravo on na kraju opljačkan biva.

Budala misli: ’Sad imam šansu,’

sve dok zlodelo ne donese plod,

ali kad donese plod,

velika patnja ga čeka i posle ove smrti.

Ubijajući, stvarate sopstvenog ubicu.

Pobeđujući, stvarate onog ko će vas pobediti;

Posle vređanja, uvreda stiže;

posle napada, napad.

I tako, u tom začaranom krugu,

i sam pljačkaš opljačkan biva.”