Budini govori tematski grupisani 4.23

3. Treće poglavlje

Godhika

Ovako sam čuo.

Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice.

U isto vreme je poštovani Godhika živeo kraj Crne stene, na obroncima planine Isigili.

I dok je poštovani Samiddhi boravio marljiv, predan i odlučan, privremeno je dosegao oslobođenje uma.

Ali onda se ono isto tako i izgubilo.

Po drugi put, dok je poštovani Godhika boravio marljiv, predan i odlučan, privremeno je dosegao oslobođenje uma.

Ali onda se ono, po drugi put, isto tako i izgubilo.

Po treći put…

Po četvrti put…

Po peti put…

Po šesti put, dok je poštovani Samiddhi boravio marljiv, predan i odlučan, privremeno je dosegao oslobođenje uma.

Ali onda se ono, po šesti put, isto tako i izgubilo.

Po sedmi put, dok je poštovani Godhika boravio marljiv, predan i odlučan, privremeno je dosegao oslobođenje uma.

Onda poštovani Godhika ovako pomisli:

„Već sam šest puta izgubio privremeno oslobođenje uma.

Kako bi bilo ako bih potegao nož na sebe?”

Na to Māra, Zli, prozrevši svojim umom misao u umu poštovanog Godhike, dođe do Blaženog i obrati mu se ovim stihovima:

„O veliki heroju, veliki u mudrosti,

što blistaš od silne snage i slave!

Do nogu ti se klanjam, Vidioče,

koji nadiđe svako neprijateljstvo i strah.

O veliki heroju, što smrt si odagnao,

a tvoj učenik smrt priželjkuje.

U mislima mu je da sam sebi život oduzme,

spreči ga u naumu njegovom, o Blistavi!

Kako je moguće da učenik tvoj, o Blaženi,

onaj koji se učenjem ushićuje,

posvećenik koji još nije stigao na cilj,

sam sebi oduzme život, o Nadalek oslavni?”

U isto to vreme poštovani Godhika sam sebi oduze život.

Onda Blaženi, razumevši: „Ovo je Māra, Zli”, odgovori u stihovima:

„Upravo tako postupaju mudri,

jer oni za životom ne žude.

iščupavši žudnju sve sa korenom,

Godhika dostiže konačno oslobođenje.”

Onda se Blaženi obrati monasima:

„Hajdemo, monasi, do Crne stene, na obroncima planine Isigili, gde Godhika, sin dobre porodice, oduze sebi život.”

„Da, poštovani gospodine,” odgovoriše oni.

I Blaženi se, praćen grupom monaha, približi Crnoj steni, na obroncima planine Isigili.

Još izdaleka vide Blaženi poštovanog Godhiku pruženog na ležaju i glave zabačene u stranu.

Tom prilikom je oblak dima, tamni kovitlac, kretao se ka istoku, onda ka zapadu, pa ka severu, i potom ka jugu, nagore i nadole, na različite strane.

Onda Blaženi reče monasima:

„Monasi, vidite li onaj oblak dima, tamni kovitlac, što se kreće ka istoku, onda ka zapadu, pa ka severu, i potom ka jugu, nagore i nadole, na različite strane?”

„Da, poštovani.”

„To Māra, Zli, traga za svešću Godhike, sina dobre porodice i pita se:

’Gde li se to svest Godike, sina dobre porodice, ponovo uspostavila?’

Ali svest Godhikina nije se nigde ponovo uspostavila. Godhika, sin dobre porodice, dostiže konačno oslobođenje.”

Na to Māra, Zli, priđe Blaženom i obrati mu se ovim stihovima:

„Iznad, ispod i popreko,

na četiri strane sveta i između njih,

tragao sam, ali ne nađoh

kuda je to Godhika otišao.”

(Blaženi:) „Taj mudrac, postojan i odvažan,

zadubljenik što u zadubljenju uvek uživa,

vežbajući dan i noć,

bez žudnje za životom.

Pobedivši armiju smrti,

ne vraća se u novo rođenje;

iščupavši žudnju sve sa korenom,

Godhika dostiže konačno oslobođenje.”

Kao što bi neko, savladan tugom,

sviralu svoju za pojas zadenuo,

tako i zloduh, žalosti pun,

sa toga mesta u trenu nestade.