Budini govori tematski grupisani 4.25

3. Treće poglavlje

Mārine kćeri

Onda se Māra, Zli, izgovorivši u prisustvu Blaženog  ove stihove razočarenja, udalji sa tog mesta i sede nedaleko odatle prekrštenih nogu – ćutljiv, zbunjen, povijenih leđa i pognute glave, ophrvan mislima, nesposoban da bilo šta progovori, crtajući štapom po zemlji.

Zatim Mārine kćeri, Taṇhā, Arati i Ragā, priđoše Zlom i obratiše mu se ovim stihovima:

„Oče, zašto si tako potišten?

Za kojim čovekom tuguješ?

Mi ćemo ga uhvatiti u zamku strasti,

kao slona u šumi.

svezaćemo ga i dovesti tebi,

biće pod tvojom vlašću.”

(Māra:) „On je Arahant, Srećni u svetu ovom,

njega strast zavesti ne može.

On je nadišao Marino carstvo,

zato tako silno tugujem.”

Zatim Mārine kćeri, Taṇhā, Arati i Ragā, dođoše do Blaženog i obratiše mu se ovim stihovima:

„Služićemo kraj tvojih stopala, isposniče.”

Ali Blaženi ne obrati pažnju na njih, jer je bio oslobođen vezanosti svake.

Tada se tri Mārine kćeri povukoše u stranu i ovako porazmisliše:

„Muškarci imaju razne ukuse.

Kako bi bilo da se prevorimo u stotinu mladih devojaka?”

I tako se tri Mārine kćeri prevoriše svaka u stotinu mladih devojaka, pa kad su opet došle do Blaženog, obratiše mu se ovim stihovima:

„Služićemo kraj tvojih stopala, isposniče.”

Ali Blaženi ponovo nije obratio pažnju na njih, jer je bio oslobođen vezanosti svake.

Tada se tri Mārine kćeri povukoše u stranu i ovako porazmisliše:

„Muškarci imaju razne ukuse.

Kako bi bilo da se pretvorimo u stotinu žena koje još nisu rađale?”

I tako se tri Mārine kćeri prevoriše svaka u stotinu žena koje nisu rađale…

u stotinu žena koje su rađale jednom…

u stotinu žena koje su rađale dva puta…

u stotinu žena srednje dobi…

u stotinu starijih žena…

Tada se tri Mārine kćeri povukoše u stranu i ovako rekoše:

„Istinu nam je otac rekao:

’On jeste Arahant, Srećni, u svetu ovom,

njega strast zavesti ne može.

On je nadišao Marino carstvo,

zato tako silno tugujem’.”

Jer da smo na ovaj način napale bilo kog drugog asketu ili brahmana koji nije oslobođen strasti, srce bi mu prepuklo ili bi vrela krv šiknula na usta ili bi poludeo i postao poremećen.

Ili bi se sasušio, uvenuo i skvrčio kao zelena trska

pokošena na suncu.”

Zatim tri Mārine kćeri dođoše do Blaženog i stadoše sa strane.

Stojeći sa strane, Marina kći Taṇhā se obrati Blaženom ovim stihovima:

„Da li meditiraš u šumi ophrvan tugom?

Da li si izgubio bogatstvo ili za njim žudiš?

Da li si kakav zločin u selu počinio?

Zašto sa ljudima ne druguješ?

Zašto prijateljstva ne sklapaš ni sa kim?”

(Blaženi:) „Dosegavši svoj cilj, mir srca,

pobedivši vojsku Māre i obličja prijatna i mila,

meditiram sam, otkrih blaženstvo.

Zato ne drugujem sa ljudima,

Zašto prijateljstva ne sklapam ni sa kim.”

Stojeći sa strane, Marina kći Taṇhā se zatim obrati Blaženom ovim stihovima:

„Kako ovde često boravi monah,

koji pet bujica prešavši, ovde i šestu prelazi?

Kako on to meditira, da ga čulni opažaji

uopšte ne dotiču i ostaju spolja?”

(Budlaženi:) „Smirenog tela, potpuno oslobođenog uma,

ne stvarajući nove tvorevine, sabran, bez doma.

Spoznavši Dhammu, meditirajući bez rasutih misli,

on se ne ljuti, ne brine i nije trom.

Tako ovde živi monah

koji pet bujica prešavši, ovde i šestu prelazi.

Kad tako on meditira, čulni ga opažaji

uopšte ne dotiču i ostaju spolja?”

Stojeći sa strane, Marina kći Ragā se obrati Blaženom ovim stihovima:

„Presekao je žudnju i luta sa grupom, zajednicom učenika.

Zaista će mnogi što poverenje imaju preći bujicu.

Ah, ovaj beskućnik će silan narod odvesti,

otrgnuće ga od Kralja smrti i prevesti na drugu obalu!”

(Blaženi:) „Zaista, Tathāgate, veliki heroji,

predvode ljude istinskom Dhammom.

A kada oni vode pomoću Dhamme,

kakve zavisti može biti u onima koji to razumeju?”

Onda Mārine kćeri, Taṇhā, Arati i Ragā, odoše do Māre, Zlog.

A ovaj ih ugleda još izdaleka,

pa im se obrati ovim stihovima:

„Budale! Pokušale ste da smrvite planinu

stabljikama lokvanja,

da noktima prokopate greben,

da zubima žvaćete gvožđe.

Kao da ste udarale kamen glavom

nadajući se da ćete naći dno u provaliji,

ili kao da ste grudima udarale o panj –

razočarane napuštate Gotamu.”

(Narator:) „Došle su blistave:

Taṇhā, Arati i Ragā,

ali Učitelj ih je oduvao odatle,

kao što vetar oduva otpali pamuk.”