Budini govori tematski grupisani 4.5

1. Prvo poglavlje

Mārina zamka (2)

Jednom je Blaženi boravio kraj Vārāṇasīja, u Parku jelena, u Isipatani.

I tu on ovako reče monasima:

„Monasi.”

„Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni.

A Blaženi ovako nastavi:

„Oslobođen sam, monasi, svake zamke, i nebeske i ljudske.

I vi ste, takođe, oslobođeni svake zamke, i nebeske i ljudske.

Idite, monasi, na različite strane i podučavajte, na korist i sreću mnogih, iz saosećanja prema ovome svetu, na korist i sreću božanskih i ljudskih bića.

Ne idite ni dvojica zajedno

i u skladu sa njegovim slovom i duhom, propovedajte ovo učenje divno na početku, divno  u sredini, divno na kraju.

Postoje bića sa tek malo prašine u očima, koja propadaju jer nisu čula Dhammu.

Ona će razumeti Dhammu.

Ja ću takođe, monasi, otići do Senānigame, kraj Uruvele, kako bih izložio učenje.

Na to Māra, Zli, priđe Blaženom i obrati mu se ovim stihovima:

„Zarobljen si svim klopkama

i nebeskim i ljudskim;

zarobljen si velikom vezom:

nećeš mi pobeći, asketo!”

(Blaženi:) „Mene nijedna klopka ne zarobljava,

ni nebeska ni ljudska;

mene velika veza ne zarobljava:

poražen si, ti dželatu!”

Na to Māra… nesta u trenu.