Budini govori tematski grupisani 5.2

1. Poglavlje o monahinjama

Somā

Kraj Sāvatthīja.

Jednoga jutra monahinja Somā se obukla, uzela svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenula put Sāvatthīja da prosi hranu.

A kad je isprosila hranu u Sāvatthīju i vratila se, posle obroka, otide ona do Slepčevog gaja da tu provede ostatak dana.

Kada je zašla u njega, sede u podnožje nekog drveta da tu provede ostatak dana.

Tu joj Māra, Zli, u želji da u monahinji Somi izazove strah, uznemirenost i jezu, u želji da joj naruši koncetraciju, priđe i obrati joj se ovim stihovima:

„Teško je postići ono stanje

koje treba da dostignu mudraci.

Ne može ga doseći žena,

sa to malo svoje pameti.”

Na to monahinja Sonā pomisli:

„Ko je izgovorio ove stihove – ljudsko ili neljudsko biće?”

I dalje pomisli:

„Māra, Zli, to izgovori, u želji da u meni izazove strah, uznemirenost i jezu, u želji da mi naruši koncentraciju.”

Tako mu monahinja Somā, razumevši: „Ovo je Māra, Zli”, odgovori stihovima:

„Šta znači je li neko žensko ili muško,

ako mu je um zaista koncentrisan,

ako mu znanje postojano pritiče,

dok direktno posmatra Dhammu?

Ali onaj koga muči misao,

’Ja sam žensko’, ’Ja sam muško’

ili ’Ja sam bilo šta’,

tome se Māra rado obraća.”

Na to Māra, Zli, shvativši: „Monahinja Sonā me prepoznala”, tužan i potišten nesta u trenu.