Budini govori tematski grupisani 6.13

2. Drugo poglavlje

Andhakavinda

Jednom je Blaženi boravio u zemlji Magadhi, kraj Andhakavinde.

I tako je jednom Blaženi sedeo u sred noći, u mrklom mraku, na otvorenom, dok je padala lagana kiša.

A kada je noć već poodmakla, brahmā Sahampati dođe do Blaženog, osvetlivši čitavu Andhakavindu svojom izvanrednom lepotom, pokloni mu se i stade sa strane.

Stojeći sa strane, u prisustvu Blaženog izgovori on ove stihove:

„Boraviti na skrovitim mestima treba,

vežbati radi oslobađanja od okova.

A ko tamo zadovoljstvo ne nađe,

nek’ u Sanghi živi, čuvajući sebe, sabran.

Idući od porodice do porodice po hranu,

stražareći nad čulima, razborit, sabran,

neka boravi na skrovitim mestima,

oslobođen straha, u neustrašivosti slobodan.

Tamo gde su strašni gmizavci,

gde munja seva i grmi nebo,

u gustoj tami mrkle noći,

sedi tamo monah, a da se ni naježio nije.

Ovo sam zaista sâm video,

nisu to tek nekakve glasine:

u okviru jednog svetačkog života

hiljadu je onih što smrt prevladaše.

I još pet stotina onih što vežbaju,

i deset i deset puta deset.

Svi su oni u tok ušli,

od pada u niže svetove sigurni.

A oni preostali ljudi koji

imaju udeo u zaslugama, rekao bih,

njih ne mogu ni izbrojati,

jer se plašim da ne pogrešim.”