Budini govori tematski grupisani 7.13

2. Nezaređeni sledbenici

Devahita

Kraj Sāvatthīja.

Tom prilikom je Blaženi oboleo od gasova u stomaku,

a poštovani Upavāṇa mu je bio lični pratilac.

Onda Blaženi ovako reče poštovanom Upavāṇi:

„Upavāna, molim te donesi mi malo tople vode.”

„Da, poštovani gospodine”, odgovori Upavāṇa. Onda se on obuče, pa uzevši monašku zdelu i ogrtač, otide do kuće brahmana Devahite. Kad je stigao, stade on ćutke sa strane.

A brahman Devahito vide Upavāṇu kako ćutke stoji,

pa mu se obrati stihovima:

„Poštovani sa strane stoji i ne govori,

obrijane glave, u zakrpljen ogrtač uvijen.

Šta li želi, šta li bi hteo da zamoli,

koja ga nevolja dovede ovamo k meni?”

(Poštovani Upavāṇa:) „Arahanta što za dobrobit sveta dođe,

utihnulog mudraca sad razdiru vetrovi.

Bramanu, ako imalo tople vode imaš,

podari je premudrome!

Klanjaju mu se poklona dostojni,

slave ga oni slave dostojni,

poštuju oni poštovanja dostojni:

njega radi je to što tražim.”

Onda brahman Devahito naredi slugi da donese obramicu, pa na jedan kraj okači ćup tople vode, a na drugi ćup šećerenog sirupa.

Praćen njime, Upavāṇa se vrati do Blaženog. Onda ga opra toplom vodom i zatim pomeša preostalu toplu vodu i šećerni sirup, te posluži Blaženog.

I bolovi u Blaženom se umiriše.

Kad je Blaženi ozdravio, brahman Devahito otide do njega i pozdravi ga.

Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane

i obrati se Blaženom ovim stihovima:

„Kome treba poklone davati?

Gde poklonjeno najveći plod donosi?

Kako onome ko daruje

učinjeno delo uspeh donosi?”

(Blaženi:) „Onaj koji svoja prošla boravišta zna,

ko vidi i nebesa i paklove,

a života novih pred njim nema,

utihnuli je mudrac u znanju savršen.

Tu prave poklone treba davati,

tu poklonjeno najveći plod donosi.

Tako onome ko daruje

učinjeno delo uspeh donosi!”

Kad to bi rečeno, brahman Devahita reče Blaženome:

„Izvrsno, učitelju Gotama!…

Neka me Blaženi prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!”