Antologija Budinih govora 1.7

Otpadnik

Ovako sam čuo.

Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.

Jednoga jutra Blaženi se obukao, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenu put Sāvatthīja da prosi hranu.

A u to vreme sveta vatra je gorela u kući brahmana Aggikabhāradvāđe i sve beše pripremljeno za žrtveni obred.

Onda Blaženi, idući od kuće do kuće, dođe do doma brahmana Aggikabhāradvāđe.

A brahman još izdaleka spazi Blaženog kako dolazi,

pa kad se približio ovako mu reče:

„Ni koraka bliže, ti ćelavče!

Ni koraka bliže, ti jadni prosjaku!

Ni koraka bliže, otpadniče! Tu stani!”

Kad ovo bi rečeno, Blaženi ovako odgovori brahmanu Aggikabhāradvāđi:

„Znaš li ti, brahmane, šta je to otpadnik, šta nekoga čini otpadnikom?”

„Ne znam, učitelju Gotama, šta je to otpadnik i šta nekoga čini otpadnikom.

Hajde me poduči Dhammi, tako da saznam šta je to otpadnik i šta nekoga čini otpadnikom.”

„U tom slučaju, brahmane, slušaj i dobro zapamti šta ću ti reći.”

„Da, gospodine”, odgovori brahman Aggikabhāradvāđa.

A Blaženi mu ovako reče:

„Onaj ko se lako razbesni, prznica,

ko neprestano druge omalovažava,

pogrešnim gledištima zaveden, licemer:

na takvoga gledaj kao na otpadnika.

Ko god povređuje živo biće,

jednom rođeno ili dva puta rođeno,

ko samilosti nema za ono što je živo:

na takvoga gledaj kao na otpadnika.

Ko god zaposeda i uništava

sela ili gradove, bez razlike,

ko je kao tlačitelj dobro znan:

na takvoga gledaj kao na otpadnika.

Ko u selu ili iz zasede u šumi

uzima ono što mu nije dato,

otima imetak koji drugome pripada:

na takvoga gledaj kao na otpadnika.

Ko god se kod drugoga zaduži,

pa onda vrda kad mu traže (da vrati),

govoreći: ’Ja nisam tvoj dužnik!’:

na takvoga gledaj kao na otpadnika.

Ko god iz želje za nekom stvari

napadne putnika kojeg na putu sretne,

pa sa tom stvari potom utekne:

na takvoga gledaj kao na otpadnika.

Ko za korist svoju ili za korist tuđu,

tek dobitka radi, govori laži

kada ga pozovu da svedoči:

na takvoga gledaj kao na otpadnika.

Ko god nedolične stvari radi

sa ženama svojih rođaka ili prijatelja,

bilo da ih prisili ili uz njihov pristanak:

na takvoga gledaj kao na otpadnika.

Ako neko ima, ali ne pomaže

svoju majku i oca svoga,

kada ostare i snaga ih napusti:

na takvoga gledaj kao na otpadnika.

Ko god oca, majku, brata i sestru

ili nekog srodnika drugoga

udari ili rečima svojim vređa:

na takvoga gledaj kao na otpadnika.

Ko god upitan za koristan savet

upućuje na pogrešan put

i namerno na dvosmislen način savetuje:

na takvoga gledaj kao na otpadnika.

Ko god počini zlodelo, pa poželi:

’Neka me niko ne otkrije’,

ko nedela svoja prikriva:

na takvoga gledaj kao na otpadnika.

Ko god ode u tuđu kuću.

pa ga tamo ugoste kao što dolikuje,

a u svojoj kući tog istog domaćina ne ugosti:

na takvoga gledaj kao na otpadnika.

Svakoga ko brahmana i asketu

ili nekog duhovnika drugog

lažima svojim obmanjuje:

na takvoga gledaj kao na otpadnika.

Ko brahmanu ili asketi nekom

kad mu se u vreme jela na kapiji pojave

uvrede upućuje i ne daje [bilo kakvu hranu]:

na takvoga gledaj kao na otpadnika.

Onoga ko govori same laži,

potpuno obuzet neznanjem,

željan bednog dobitka za sebe:

na takvoga gledaj kao na otpadnika.

Ko god samo sebe veliča,

a sve druge omalovažava,

potpuno zaveden samoobmanom:

na takvoga gledaj kao na otpadnika.

Ko god svađe izaziva, zajedljiv je,

zlodelima sklon, sebičan i lažljiv,

bez stida i straha od lošega dela:

na takvoga gledaj kao na otpadnika.

Svakog ko Budu vređa

ili ismeva učenike njegove,

bilo da su zaređeni ili laici:

na takvoga gledaj kao na otpadnika.

Ko god uistinu arahant nije,

ali sebe ipak takvim predstavlja,

smutljivac u svetu što obuhvata i Brahmu:

taj zaista najveći je među otpadnicima.

Objasnih ti tako kao otpadnike

sve ove koje nabrojah.

Niko rođenjem otpadnik ne postaje,

niko rođenjem brahman ne postaje,

Samo se delima svojim postaje otpadnik,

samo se delima svojim brahman postaje.

Shvati da na isti ovakav način,

u skladu sa mojim primerom,

sirotinjski sin Sopāka

na dobar glas izbi kao Mātaṅga.

Mātaṅga je stekao veliki ugled,

kakav se vrlo teško stiče;

mnogi su ratnici i brahmani

dolazili da mu se poklone.

Krenuo je čistim, širokim putem

što pravo ka bogovima vodi;

napustivši strast za zadovoljstvima čula,

do sveta Brahme on je stigao.

Rođenje u najnižoj kasti nije ga sprečilo

da se ipak u najvišem svetu preporodi.

A oni rođeni u porodici znalaca –

brahmana što dobro znaju svete himne –

vrlo često se videti mogu

kako razne loše stvari rade.

U životu ovome prekor ih čeka,

a u narednom loše odredište;

plemenito poreklo ih ne spašava

ni od osude, niti od zle sudbine.

Niko rođenjem otpadnik ne postaje,

niko rođenjem brahman ne postaje,

Samo se delima svojim postaje otpadnik,

samo se delima svojim brahman postaje.”

Kada ovo bi rečeno, brahman Aggikabhāradvāđa uzviknu:

„Izvrsno, učitelju Gotama! Izvrsno, učitelju Gotama! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je učitelj Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište.

Neka me Blaženi prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!”