Antologija Budinih govora 1.8

Prijateljska ljubav

Onaj ko želi da dobrobit svoju zaštiti,

i razumeo je gde je smirenje, ovako treba da čini:

neka bude u dobru vešt i iskren, zaista iskren,

za pouku prijemčiv, blag i skroman.

Malim zadovoljan, bez velikih prohteva,

bez mnogo obaveza, jednostavnog života,

smirena srca i pronicljivog uma,

bez nametljivosti i pohlepe s onima koji ga pomažu.

Neka ne učini ni najmanju stvar

zbog koje bi ga kasnije mudri koriti mogli.

Neka sva bića budu srećna i sigurna;

neka u sebi istinsku sreću nađu!

Kakva god da su živa bića,

bilo da su slaba il’ jaka, bez izuzetka,

ona koja su duga, krupna ili osrednja,

mala, tanana ili velika,

bilo da su vidljiva ili nevidljiva,

ona što žive blizu ili daleko,

već rođena ili ona još nerođena:

neka u sebi istinsku sreću nađu!

Nek niko nikog ne obmanjuje,

niti vređa bilo koga, bilo gde.

Neka ne poželi drugome da pati,

gonjen besom ili mislima punim mržnje.

Kao što bi majka rizikovala život

da zaštiti dete, svoje jedino čedo,

na isti način negovati treba

bezgraničnu ljubav za sva bića.

Neka takva prijateljska ljubav

prožme čitav ovaj svet, bez granica:

nagore, nadole i svuda unaokolo,

neomeđena, bez mržnje i suparništva.

Bilo da stojiš, hodaš, sediš

ili ležiš, dok te umor ne savlada,

takvu svesnost razvijati treba:

to zovu uzvišenim boravištem ovde.

Ko je nezaveden pogrešnim gledištima,

čistih postupaka i obdaren jasnim viđenjem,

uklonivši žeđ za zadovoljstvima čula,

u novu matericu više nikada ne ulazi.