Antologija Budinih govora 2.7

Brahmanska tradicija

Ovako sam čuo.

Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.

Onda grupa imućnih brahmana iz zemlje Kosala, starih, vremešnih, bremenitih godinama, u poodmakloj dobi, pri kraju životnog puta, dođe doBlaženog i ljubazno se pozdraviše sa njim.

Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sedoše oni sa strane i upitaše Blaženog:

„Učitelju Gotama, žive li današnji brahmani u skladu sa brahmanskom tradicijom iz drevnih vremena?”

„Ne, brahmani, današnji brahmani ne žive u skladu sa brahmanskom tradicijom iz drevnih vremena.”

„Molimo onda učitelja Gotamu da nam govori o tradiciji brahmana iz drevnih vremena, ako to nije prevelik trud za njega.”

„Onda, brahmani, slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.”

„Da, poštovani gospodine,” odgovoriše imućni brahmani Blaženom.

A Blaženi ovako nastavi:

„Drevni mudraci iz prošlosti

bili su zaista obuzdani i predani;

pet struna zadovoljstava čula presekavši,

za dobro svoje marljivo su vežbali.

Ti brahmani stoku nisu imali,

ni zlato, niti ambare pune.

Učenost beše njihova stoka i letina,

svetački život čuvahu kao blago svoje.

Kakva god da je hrana za njih pripremana,

pred njihovom kućom bila je ostavljana.

Ljudi su smatrali da sve što se s predanošću zgotovi,

postaje dostojno da se onome ko traži podari.

Tkaninama različitim bojama bojenim,

pokućstvom i smeštajem su mnogi

iz bogatih krajeva i zemalja blagorodnih

iskazivali poštovanje prema tim brahmanima.

Neprikosnoveni su bili brahmani,

istinom zaštićeni, zaista nepobedivi.

Niko ih ugrožavao nije na vratima

njihovih domova ni na koji način.

Četrdeset osam godina punih

praktikovali su duhovni život u celibatu.

Tako su u vremena davna brahmani

tragali za znanjem i besprekornom vrlinom.

Nikada se iz drugih kasti brahmani

ženili nisu, niti sebi ženu kupovali.

Obostranom privrženošću spojivši se,

u ljubavi su u domu svome živeli.

Izuzev vremena ženine plodnosti,

kada bi takvo vreme jednom prošlo,

brahmani im nikada ne bi prilazili

kako bi u snošaju uživali.

Hvalili su svetački život

celibata i istinske vrline,

ispravnost, blagost i predanost.

obuzdanost, nepovređivanje i trpeljivost.

Ko god među njima beše najbolji,

brahman snažne volje u svom naporu,

zaista nikada nije u snošaju uživao,

čak ni u snovima svojim.

Oni sa mudrošću koji su

vežbali sledeći njegov primer,

slaviše svetački život u celibatu,

dobra dela i trpeljivost takođe.

Pošto bi zatražili pirinač,

stvari, odeću, ghi i ulje,

na ispravan način sve to dobivši,

tek tada bi žrtveni obred načinili.

Ali prinoseći žrtvu koju su dogovorili,

stoku zaista nikada ubijali nisu.

Nalik majci, ocu i bratu,

il’ nekom drugom srodniku našem,

krave su naši najveći prijatelji,

jer od njih lekove spravljamo.

One nam daju hranu i snagu,

isto tako lep izgled i sreću.

Shvatajući sve te blagodeti,

stoku zaista nikada ubijali nisu.

Skladni, visokog stasa,

naočiti i na dobrom glasu,

brahmani su pažljivo motrili

koje stvari treba, a koje ne treba činiti.

I sve dok ta tradicija živa beše,

ljudi su srećni napredovali.

Ali onda se u njima promena zbi:

razumevajući do tada isprazno kao isprazno,

sada ih zaseni bogatstvo kraljeva

i raskošni ukrasi žena njihovih,

kočije s rasnim konjima upregnutim,

vešto načinjene, sa pokrovima šarenim,

kuće i palate što behu izgrađene,

skladnih mera i temelja čvrstih.

Brahmani tako gramzivi postadoše

za bogatstvima drugih ljudi

i njihovim stadima goveda velikim,

društvo lepih žena poželeše oni.

Zbog toga nove himne sastaviše,

do kralja Okkāke odoše i ovako mu rekoše.

’Golemi su bogatstvo i letina tvoja.

Prinesi žrtvu, jer velik imetak imaš;

prinesi žrtvu, jer veliko bogatstvo imaš.’

Tako rečima brahmana nagovoren,

kralj, zapovednik ratnika moćnih,

konjsku žrtvu, ljudsku žrtvu prinese,

sammāpāsu, vāćapeyyu i niraggaḷu,

sve te žrtve prinese,

te imetak svoj predade brahmanima:

stoku, stvari, odeću

i žene raskošno ukrašene,

kočije s rasnim konjima upregnutim,

vešto načinjene, sa pokrovima šarenim;

kuće i palate što behu izgrađeni,

skladnih mera i temelja čvrstih.

Obilnom letinom ih napunivši,

sva ta bogatstva predade brahmanima.

A oni, primivši takva bogatstva,

postadoše opijeni gomilanjem.

Pošto su pali pod vlast žudnje,

smesta nove svete himne sastaviše

i opet do kralja Okkāke odoše.

’Isto kao voda i zemlja,

zlato, imetak i letina,

tako su i goveda važna ljudima,

jer im od toga život zavisi.

Prinesi žrtvu, jer velik imetak imaš;

prinesi žrtvu, jer veliko bogatstvo imaš.’

Tako rečima brahmana nagovoren,

kralj, zapovednik ratnika moćnih,

naredi da se na stotine krava ubiju

i na oltar žrtveni prinesu.

A one nikoga povredile nisu

ni kopitama, niti rogovima svojim.

Te krave ko jagnjad krotke,

puna vedra mleka davale su.

A kralj ih za rogove vezao je,

te nožem oštrim poklao je.

Na to božanstva nebeska i preci,

Indra, asure i rakkhase zavapiše:

’O, kakva je to užasna nepravda!’

kad nož oštri je kravi grlo prerezao.

Nekada su tek tri bolesti postojale:

jedino žudnja, glad i starost.

Ali zbog takvog pokolja životinja,

sad ih nastade devedeset i osam.

Ovo užasno nasilje,

do nas je stiglo kao običaj stari.

Bespomoćna goveda behu žrtvovana,

a ti što ih pobiše, vrlinu izgubiše.

Zbog svega toga ovu gnusnu praksu,

iako prastaru, mudri oštro kritikuju.

Gde god da ovako nešto vide,

ljudi prinositelja žrtve kritikuju.

Kada Dhamma tako bi izgubljena,

sudde i vesse postadoše podeljeni.

Među mnogim khattiyama nastade razdor,

žene prezreše muževe svoje.

Khattiye, Brahmini srodnici i drugi

koje je štitila njihova loza plemenita,

sada zaboraviše na svoje poreklo

i postaše robovi zadovoljstava čula.”

Na to ovi imućni brahmani odgovoriše:

„Izvrsno, učitelju Gotama! Izvrsno...

Uzimamo učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište.”