Nadahnuća 5.10

Ćūḷapanthaka

Ovako sam čuo.

Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.

Tom prilikom je poštovani Ćūḷapanthaka sedeo nedaleko od Blaženog, ukrštenih nogu i uspravnog tela, ustalivši svesnost pred sobom.

I vide Blaženi poštovanog Ćūḷapanthaku kako sedi nedaleko od njega, ukrštenih nogu i uspravnog tela, kako je ustalio svesnost pred sobom.

Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove:

„Nepomičnog tela, nepomičnog uma,

bilo da stoji, sedi ili pak leži,

monah koji je tako predan svesnosti,

stiče dobra svojstva jedno za drugim.

Kad tako dobra svojstva stekne,

stiže na mesto na kojem ga kralj smrti ne vidi.”