Nadahnuća 6.10

Pojavljivanje

Ovako sam čuo.

Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.

Onda poštovani Ānanda dođe do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane.

Dok je sedeo, ovako reče Blaženome:

„Poštovani gospodine, sve dok se Tathāgate ne pojave u ovome svetu, plemeniti i potpuno probuđeni, sve dotle isposnike drugih tradicija obožavaju, poštuju, slave ih, dive im se i klanjaju, daruju im ogrtače, posude za prošenje hrane, boravište i lekove.

Ali kada se Tathāgate pojave u ovome svetu, plemeniti i potpuno probuđeni, posle toga isposnike drugih tradicija ne obožavaju, ne poštuju, ne slave, ne dive im se i ne klanjaju, niti im daruju ogrtače, posude za prošenje hrane, boravište i lekove.

Tako i Blaženog sada obožavaju, poštuju, slave, dive mu se i klanjaju, daruju mu ogrtače, posude za prošenje hrane, boravište i lekove, baš kao i monaškoj zajednici.”

„Upravo tako, Ānanda, sve dok se Tathāgate ne pojave u ovome svetu, plemeniti i potpuno probuđeni, sve dotle isposnike drugih tradicija obožavaju…

Tako i Blaženog sada obožavaju, poštuju, slave, dive mu se i klanjaju, daruju mu ogrtače, posude za prošenje hrane, boravište i lekove, baš kao i monaškoj zajednici.”

Tako i Blaženog sada obožavaju, poštuju, slave, dive mu se i klanjaju, daruju mu ogrtače, posude za prošenje hrane, boravište i lekove, baš kao i monaškoj zajednici.”

Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove:

Svitac sija sve dotle,

dok se svetlonosac ne pojavi.

Ali kada je lučonoša zablistao,

svetlost svica je ugašena i više je nema.

Na isti način zagovornici drugih učenja blistaju

sve dok se potpuno probuđeni ne pojavi.

Jer takvi, a i njihovi učenici, pročišćeni nisu

od pogrešnih gledišta, već patnjom zarobljeni.”