Nadahnuća 6.1

Napuštanje životnog procesa

Ovako sam čuo.

Jednom je Blaženi boravio kraj Vesālija, u Velikom gaju, u dvorani sa šiljatim krovom.

A ujutru se Blaženi obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenu put Vesālija da prosi hranu.

Kad je prošao Vesāli i vratio se iz prošenja hrane, posle obroka, reče on poštovanom Ānandi:

„Ānanda, uzmi prostirke za sedenje,

Otići ćemo do Ćāpāla svetilišta da tamo provedemo dan.”

„Da, poštovani gospodine,” odgovori Ānanda, uze prostirke, pa krenu za Blaženim, prateći ga u stopu.

Kad je Blaženi stigao do svetilišta, sede on tamo na unapred pripremljeno mesto.

Dok je tako sedeo, Blaženi reče Ānandi:

„Ānanda, divan je Vesāli, divno je svetilište kralja Udene, divno je Gotamaka svetilište, divno je Sattamba svetilište, divno je Bahuputta svetilište, divno je Sārandada svetilište, divno je Ćāpāla svetilište.

I ko god je razvijao, često vežbao, ovladao, temeljno praktikovao, održavao, uvećavao i na pravi način koristio četiri puta ka duhovnim moćima, ukoliko poželi, može da živi pun životni vek ili još i malo duže.

Ānanda, Tathāgata je zaista razvijao, često vežbao, ovladao, temeljno  praktikovao, održavao, uvećavao i na pravi način koristio četiri puta ka  duhovnim moćima. Ukoliko poželi, on može da živi pun životni vek ili još i malo duže.”

Ali poštovani Ānanda, uprkos tome što je Blaženi načinio tako vidljiv znak, tako vidljivu sugestiju, to nije bio u stanju da razume.

Tako nije zamolio Blaženog:

„Poštovani gospodine, neka Blaženi poživi čitav eon, neka Srećni poživi čitav eon, na korist mnogima, na sreću mnogima, iz saosećanja prema ovom svetu, na dobrobit, korist i sreću božanskih i ljudskih bića”, slično nekome kome je Māra zaposeo um.

Po drugi put…

Po treći put Blaženi reče…

„Ānanda, divan je Vesāli, divno je svetilište kralja Udene, divno je Gotamaka svetilište, divno je Sattamba svetilište, divno je Bahuputta svetilište, divno je Sārandada svetilište, divno je Ćāpāla svetilište.

I ko god je razvijao, često vežbao, ovladao, temeljno praktikovao, održavao, uvećavao i na pravi način koristio četiri puta ka duhovnim moćima, ukoliko poželi, može da živi pun životni vek ili još i malo duže.

Ānanda, Tathāgata je zaista razvijao, često vežbao, ovladao, temeljno  praktikovao, održavao, uvećavao i na pravi način koristio četiri puta ka  duhovnim moćima. Ukoliko poželi, on može da živi pun životni vek ili još i malo duže.”

Ali poštovani Ānanda, uprkos tome što je Blaženi načinio tako vidljiv znak, tako vidljivu sugestiju, to nije bio u stanju da razume.

Tako nije zamolio Blaženog:

„Poštovani gospodine, neka Blaženi poživi čitav eon, neka Srećni poživi čitav eon, na korist mnogima, na sreću mnogima, iz saosećanja prema ovom svetu, na dobrobit, korist i sreću božanskih i ljudskih bića”, slično nekome kome je Māra zaposeo um.

Onda Blaženi reče poštovanom Ānandi:

„Idi, Ānanda, sada je vreme da učiniš ono što misliš da treba.”

„Da, poštovani gospodine”, odgovori poštovani Ānanda i ustade sa svog mesta, pokloni se, pa pazeći da mu Blaženi ostane sa desne strane, otide do obližnjeg drveta i sede u njegovo podnožje.

Onda Māra, Zli, ubrzo pošto je poštovani Ānanda otišao, dođe doBlaženog. Kad je stigao, stade sa strane, pa ovako reče Blaženome:

Uđite u parinibbānu sada, poštovani gospodine, uđite u parinibbānu, Srećni. Sada je vreme za konačno oslobođenje.

Blaženi je takođe ovako rekao:

’Zli, neću ući u parinibbānu sve dok moji monasi nisu istinski učenici, ostvarili cilj, obučeni, samopouzdani, učeni, dobro poznaju učenje, vežbaju u skladu sa tim učenjem, zauzeli su ispravan kurs, žive u skladu sa učenjem i pošto su sve to naučili od svoga učitelja, to će i objaviti, propovedati, obznaniti, praktično pokazati, razjasniti, analizirati, učiniti lako razumljivim i – pošto su s dobrim razlogom kritikovali tvrdnje drugih koje su se pojavile – podučavati čudesnu Dhammu.’

I evo sada su vaši monasi upravo takvi.

Uđite u parinibbānu sada, poštovani gospodine, uđite u parinibbānu, Srećni. Sada je vreme za konačno oslobođenje.

Blaženi je takođe ovako rekao:

’Zli, neću ući u parinibbānu sve dok moje monahinje ne postanu plemenite učenice koje su obučene, uvežbane, vešte, učene, znaju Dhammu napamet… Dakle, sve dok nisu u stanju da podučavaju ovo čudesno učenje.’

I evo sada su vaše monahinje upravo takve.

Uđite u parinibbānu sada, poštovani gospodine, uđite u parinibbānu, Srećni. Sada je vreme za konačno oslobođenje.

Blaženi je takođe ovako rekao:

’Zli, neću ući u parinibbānu sve dok moji nezaređeni sledbenici ne postanu plemeniti učenici koje su obučeni, uvežbani, vešti, učeni, znaju Dhammu napamet… Dakle, sve dok nisu u stanju da podučavaju ovo čudesno učenje.’

I evo sada su vaši nezaređeni sledbenici upravo takvi.

Uđite u parinibbānu sada, poštovani gospodine, uđite u parinibbānu, Srećni. Sada je vreme za konačno oslobođenje.

Blaženi je takođe ovako rekao:

’Zli, neću ući u parinibbānu sve dok moje nezaređene sledbenice ne postanu plemenite učenice koje su obučene, uvežbane, vešte, učene, znaju Dhammu napamet… Dakle, sve dok nisu u stanju da podučavaju ovo čudesno učenje.’

I evo sada su vaše nezaređene sledbenice upravo takve.

Uđite u parinibbānu sada, poštovani gospodine, uđite u parinibbānu, Srećni. Sada je vreme za konačno oslobođenje.

Blaženi je takođe ovako rekao:

’Zli, neću ući u nibbānu sve dok ovaj moj svetački život ne bude uspešan, prosperitetan i raširen, dostupan, poznat mnogima, dobro objašnjen božanskim i ljudskim bićima.’

I evo sada je taj svetački život uspešan, prosperitetan i raširen, dostupan, poznat mnogima, dobro objašnjen božanskim i ljudskim bićima.

Uđite u parinibbānu sada, poštovani gospodine, uđite u parinibbānu, Srećni. Sada je vreme za konačno oslobođenje.”

Čuvši to, Blaženi ovako odgovori Māri, Zlom:

„Ne brini se, Zli, nije mnogo vremena ostalo do parinibbāne Blaženog.

Za tri meseca, računajući od sada, Tathāgata će ući u parinibbānu, konačno oslobođenje.”

I tako je Blaženi kod Ćāpāla svetilišta, svestan i jasno razumevajući, napustio životni tok.

Sa napuštanjem životnog toka Blaženog, cela zemlja iznenada zadrhta, uz silnu grmljavinu, zastašujuću, od koje se kosa dizala na glavi.

Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove:

„Neuporedivo poredeći sa daljim bivanjem,

mudrac napusti proces postojanja.

u svojoj radosti učvršćen, u osami zadovoljan,

kao mačem prekinu kontinuitet bivanja.”