Nadahnuća 6.6

Sledbenici drugih tradicija III

Ovako sam čuo.

Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.

U isto vreme je u Sāvatthīju boravilo i mnoštvo asketa, brahmana i isposnika drugih tradicija, sa različitim nazorima, različitim uverenjima, različitim naklonostima, oslanjajući se na različita gledišta.

Bilo je asketa i brahmana koji su ovakvog mišljenja, ovakvog uverenja:

„Sopstvo i svet su večni. To je jedina istina i sve drugo je pogrešno.”

Bilo je međutim asketa i brahmana koji su ovakvog mišljenja, ovakvog uverenja:

„Sopstvo i svet nisu večni. To je jedina istina i sve drugo je pogrešno.”

Bilo je asketa i brahmana koji su ovakvog mišljenja, ovakvog uverenja:

„Sopstvo i svet i jesu i nisu večni. To je jedina istina i sve drugo je pogrešno.”

Bilo je međutim asketa i brahmana koji su ovakvog mišljenja, ovakvog uverenja:

„Sopstvo i svet niti jesu, niti nisu večni. To je jedina istina i sve drugo je pogrešno.”

Bilo je asketa i brahmana koji su ovakvog mišljenja, ovakvog uverenja:

„Sopstvo i svet su stvoreni samim sobom. To je jedina istina i sve drugo je pogrešno.”

Bilo je međutim asketa i brahmana koji su ovakvog mišljenja, ovakvog uverenja:

„Sopstvo i svet je stvorilo nešto drugo. To je jedina istina i sve drugo je pogrešno.”

Bilo je asketa i brahmana koji su ovakvog mišljenja, ovakvog uverenja:

„Sopstvo i svet su stvoreni i samim sobom i nečim drugim. To je jedina istina i sve drugo je pogrešno.”

Bilo je međutim asketa i brahmana koji su ovakvog mišljenja, ovakvog uverenja:

Sopstvo i ovaj svet nisu nastali sami od sebe, nije ih stvorilo nešto drugo, već su nastali slučajno. To je jedina istina i sve drugo je pogrešno.’

Bilo je asketa i brahmana koji su ovakvog mišljenja, ovakvog uverenja:

„Zadovoljstvo i bol, sopstvo i svet su večni. To je jedina istina i sve drugo je pogrešno.”

Bilo je međutim asketa i brahmana koji su ovakvog mišljenja, ovakvog uverenja:

„Zadovoljstvo i bol, sopstvo i svet nisu večni. To je jedina istina i sve drugo je pogrešno.”

Bilo je asketa i brahmana koji su ovakvog mišljenja, ovakvog uverenja:

„„Zadovoljstvo i bol, sopstvo i svet i jesu i nisu večni. To je jedina istina i sve drugo je pogrešno.”

Bilo je međutim asketa i brahmana koji su ovakvog mišljenja, ovakvog uverenja:

„Zadovoljstvo i bol, sopstvo i svet niti jesu, niti nisu večni. To je jedina istina i sve drugo je pogrešno.”

Bilo je asketa i brahmana koji su ovakvog mišljenja, ovakvog uverenja:

„Zadovoljstvo i bol, sopstvo i svet su stvoreni samim sobom. To je jedina istina i sve drugo je pogrešno.”

Bilo je međutim asketa i brahmana koji su ovakvog mišljenja, ovakvog uverenja:

„Zadovoljstvo i bol, sopstvo i svet je stvorilo nešto drugo. To je jedina istina i sve drugo je pogrešno.”

Bilo je asketa i brahmana koji su ovakvog mišljenja, ovakvog uverenja:

„Zadovoljstvo i bol, sopstvo i svet su stvoreni i samim sobom i nečim drugim. To je jedina istina i sve drugo je pogrešno.”

Bilo je međutim asketa i brahmana koji su ovakvog mišljenja, ovakvog uverenja:

„Niti su stvoreni samim sobom, niti nečim drugim, već su nastali slučajno. To je jedina istina i sve drugo je pogrešno.’

I tako su se svađali i prepirali, bili duboko podeljeni, ranjavali jedni druge rečima kao bodežima, govoreći:

„Ovakva je istina, nije takva istina;

nije takva istina, ovakva je istina!”

Jednog jutra grupa monaha se obukla, uzeše svaki svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenuše put Sāvatthīja da prose hranu.

A kad su isprosili hranu u Sāvatthīju i vratili se, posle obroka, odoše do Blaženog. Pošto mu se poklone, sedoše sa strane.

Dok su sedeli, monasi ovako rekoše Blaženom:

„Poštovani gospodine, ovde je mnoštvo asketa, brahmana i isposnika drugih tradicija, sa različitim nazorima, različitim uverenjima, različitim naklonostima, oslanjajući se na različita gledišta.

Neki askete i brahmani su ovakvog mišljenja, ovakvog uverenja:

’Sopstvo i ovaj svet su večni. To je jedina istina i sve drugo je pogrešno…’

I tako se svađaju i prepiru, duboko su podeljeni, ranjavaju jedni druge rečima kao bodežima, govoreći:

„Ovakva je istina, nije takva istina;

nije takva istina, ovakva je istina!”

„Monasi, lutalice koji su sledbenici drugih tradicija, pošto su slepi, bez očiju,

ne znaju šta je za njih korisno, šta je za njih štetno, ne znaju šta je istina, ne znaju šta nije istina.

I tako se svađaju i prepiru, duboko su podeljeni, ranjavaju jedni druge rečima kao bodežima, govoreći:

„Ovakva je istina, nije takva istina;

nije takva istina, ovakva je istina!”

Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove:

Ovaj svet ljudi opsednut je stvaranjem ’ja’,

sputan stvaranjem ’drugog’;

neki to ne znaju,

ne vide da to jeste ’strela’.

Ali onaj ko unapred tu strelu vidi,

za takvoga više nema stvaranja ’ja’,

za njega više nema stvaranja ’drugog’.

Ovaj svet ljudi robuje obmani,

svezan je obmanom, sputan obmanom.

Govore ratoborno zbog svojih gledišta

i nikada krug preporađanja ne napuste.”