Nadahnuća 8.5

Ćunda

Ovako sam čuo.

Jednom je Blaženi lutao zemljom Malla, praćen velikom grupom monaha, i stigao u Pāvu.

Tu se smestio u mangovom gaju kovača Ćunde.

I doču kovač Ćunda: „Priča se da je Blaženi, praćen velikom grupom monaha, stigao u Pāvu, da boravi u mom mangovom gaju.”

Onda on otide do Blaženoga. Kada je stigao, pokloni mu se, pa sede sa strane.

Dok je tako sedeo, Blaženi ga uputi, podstaknu, nadahnu i ohrabri govorom o Dhammi.

Na to kovač Ćunda, tako upućen, podstaknut, nadahnut i ohrabren govorom o Dhammi, reče Blaženome:

„Poštovani gospodine, molim vas da zajedno sa monaškom zajednicom prihvatite moj poziv za sutrašnji obrok.”

Blaženi ćutke prihvati ovaj poziv.

Razumevši da je Blaženi prihvatio poziv, kovač Ćunda se pokloni, pa pazeći da mu Blaženi ostane sa desne strane, otide.

Kasnije, kada je noć minula, kovač Ćunda pripremio je u svom domu mnogo ukusnih jela, pa poruči Blaženome:

„Vreme je, poštovani gospodine, obrok je spreman.”

A Blaženi se ujutro obukao, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa zajedno praćen monasima krenu put doma kovača Ćunde i tamo sede na unapred pripremljeno mesto.

Dok je tako sedeo, reče on Ćundi:

„Ćunda, to jelo od pečuraka koje si pripremio, posluži ga samo meni.

Ostalu hranu koju si pripremio ponudi monasima.”

„Da, poštovani gospodine,” odgovori Ćunda, pa učini kako mu je rečeno.

Ostalu hranu koju si pripremio ponudi monasima.”

A Blaženi kasnije reče Ćundi:

„Ćunda, ono što je ostalo od tog jela od pečuraka zatrpaj u neku rupu.

Ne vidim bilo koga u ovome svetu, sa njegovim božanstvima, Mārama i Brahmama, zajedno sa pokolenjem asketa i brahmana, plemenitih i običnih ljudi, ko to može da pojede i potpuno svari, osim Tathāgate.”

„Da, poštovani gospodine,” odgovori Ćunda, pa zatrpa tu hranu u neku rupu. Onda se vrati do Blaženog, pokloni mu se, pa sede sa strane.

Dok je tako sedeo, Blaženi ga uputi, podstaknu, nadahnu i ohrabri svojim govorom o Dhammi. Na kraju, ustade sa svog mesta i udalji se.

Ubrzo pošto je pojeo hranu koju mu je poslužio Ćunda, Blaženog počeše da muče jaki bolovi i krvava stolica, toliko snažni da je bio na ivici smrti.

Blaženi ih umiri tako što je ustalio svesnost i jasno razumevanje, tako da nije njima bio pometen.

Onda Blaženi reče poštovanom Ānandi:

„Ānanda, otići ćemo do Kusināre.”

„Da, poštovani gospodine,” odgovori Ānanda.

Pojevši hranu kovača Ćunde,

tako sam čuo,

mudroga silni bolovi zaokupiše,

kao da je na samrti.

Pošto je pojeo taj obrok,

u Učitelju se jaka bolest pojavi.

I dok se još sa bolovima borio,

„Idem u Kusināru”, reče Blaženi.

Onda Blaženi skrete sa puta i dođe do nekog drveta, pa reče Ānandi:

„Hajde, Ānanda, savij mi ogrtač načetvoro, pa ga prostri. Umoran sam, pa bih da sednem.”

„Da, poštovani gospodine,” odgovori Ānanda i pripremi mesto da učitelj sedne.

Blaženi sede na unapred pripremljeno mesto,

Dok je tako sedeo, Blaženi reče Ānandi:

„Hajde, Ānanda, donesi mi vode da pijem. Žedan sam.”

Kada je ovo bilo izgovoreno, poštovani Ānanda reče Blaženome:

„Poštovani gospodine, upravo sada je pet stotina zaprega prešlo preko ovog malog potoka. te sada to malo vode teče zamućeno, prljavo.

Poštovani gospodine, nije daleko odavde reka Kukudhā, teče čista, prijatna, sveža i bistra, sa lepim obalama, zadivljujuća.

Tamo će Blaženi ugasiti žeđ i osvežiti telo.”

Po drugi put…

Po treći put, Blaženi reče poštovanom Ānandi:

„Hajde, Ānanda, donesi mi vode da pijem. Žedan sam.”

„Da, poštovani gospodine,” odgovori Ānanda, uze prosjačku zdelu i krenu ka potoku.

A taj potok koji su prešle tolike zaprege, to malo vode što teče zamućeno, prljavo, dok joj je poštovani Ānanda prilazio, stade da teče čisto, bistro. nezamućeno.

Na to poštovani Ānanda pomisli:

„Zadivljujuće je, čudesno kolika je čudotvorna moć, kolika snaga Tathāgate.

Taj potok koji su prešla tolika kola, to malo vode što teče zamućeno, prljavo, dok sam joj prilazio, stade da teče čisto, bistro. nezamućeno.”

I zahvati on vode u zdelu, te se vrati do Blaženog. Kada je prišao, reče:

„Zadivljujuće je, poštovani gospodine, čudesno je kolika je čudotvorna moć, kolika snaga Tathāgate.

Taj potok koji su prešla tolika kola, to malo vode što teče zamućeno, prljavo, dok sam joj prilazio, stade da teče čisto, bistro. nezamućeno.”

Napijte se ove vode, Blaženi, napijte se ove vode, Srećni!”

I Blaženi otpi vode.

Onda Blaženi, praćen velikom grupom monaha, otide do reke Kukudhe. Kad je stigao, uđe u reku, okupa se i napi. Zatim izađe na obalu i otide do mangovog gaja.

Tu ovako reče poštovanom Ćundaki:

„Hajde, Ćundaka, spoljni ogrtač presavij na četvoro, pa ga prostri. Umoran sam, pa bih da legnem.”

„Da, poštovani gospodine,” odgovori poštovani Ćundaka i uradi kako mu je rečeno.

A Blaženi leže da desnu stranu, u lavlji položaj, jedno stopalo povrh drugog, svestan i s jasnim razumevanjem, odredivši unapred vreme kada će ustati.

A poštovani Ćandaka sede kraj Blaženoga.

Otišavši do reke Kukudhe,

čiste, prijatne i bistre vode,

učitelj uroni u nju, tela iznurenog,

u ovom svetu nenadmašni Tathāgata.

Kada se okupao i žeđ ugasio,

na obalu izađe, među monahe.

Pošto ih je učitelj tu podučio,

zaputi se on ka mangovom gaju.

Tu se obrati monahu Ćundaki:

„Rasprosti mi ogrtač savijen načetvoro.”

I Ćundaka na poziv Obuzdanoga,

hitro položi savijeni ogrtač.

učitelj leže, tela iznurenog,

a pred njim sede monah Ćundaka.

Onda Blaženi reče poštovanom Ānandi:

„Može se dogoditi da kovač Ćunda bude potišten, ako ga neko kritikuje:

’Prijatelju, Ćunda, gubitak je za tebe, veliki gubitak, da je Tathāgata umro pošto je pojeo hranu od tebe isprošenu.’

Ćundinu potištenost, Ānanda, treba odagnati ovako:

’Prijatelju Ćunda, dobitak je za tebe, veliki dobitak,

da je Tathāgata umro pošto je pojeo hranu od tebe isprošenu.

Prijatelju Ćunda, čuo sam iz usta Blaženog:

’Dve vrste isprošene hrane imaju isti dobar rezultat, donose isti dobar plod. One imaju mnogo veći rezultat, mnogo veći plod od bilo koje druge isprošene hrane.

A koje dve?

Ona posle koje je, pošto ju je pojeo, Blaženi dostigao potpuno probuđenje. I ona posle koje je, pošto ju je pojeo, Blaženi dostigao potpuno oslobođenje, bez ostatka.

Te dve vrste isprošene hrane imaju isti dobar rezultat, donose isti dobar plod, veći od bilo koje druge isprošene hrane.

Prijatelju Ćunda, ti si već stekao kammu koja vodi dugom životu, sreći, dobrom glasu, preporađanju u nebeskom svetu, kammu koja vodi ka dugom životu.’

Ćundinu potištenost, Ānanda, treba odagnati na taj način.”

Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove:

„U onoga ko daje, zasluge rastu,

u obuzdanome mržnja se ne gomila.

Čestiti čovek napušta zlodelo svako;

bez pohlepe, mržnje i obmane, do kraja oslobođen postaje.”