Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Nāḷande, u Pāvārikinom mangovom gaju.

Onda Kevaddha, sin nekog kućedomaćina, dođe do Blaženog, sede sa strane, pa ovako reče: Poštovani gospodine, ova Nāḷanda je bogata i prosperitetna, prepuna ljudi koji imaju poverenje u Blaženog. Dobro bi bilo ako bi Blaženi rekao nekom monahu da koristeći svoje natprirodne moći izvede nekakvo čudo. Na taj način će Nāḷanda steći još veće poverenje u Blaženog.”

Kada to bi rečeno, Blaženi mu ovako odgovori: „Kevaddha, ja ne podučavam monahe na taj način: ’Hajdete, monasi, koristeći svoje natprirodne moći, izvedite čudo pred u belo obučenim kućedomaćinima.’”

Po drugi put Kevaddha, sin kućedomaćina, zatraži od Blaženog isto. I Blaženi mu na isti način odgovori.

I po treći put Kevaddha, sin kućedomaćina, ovako reče Blaženom. „Ne navaljujem na Blaženog, ali opet kažem: Poštovani gospodine, ova Nāḷanda je bogata i prosperitetna, prepuna ljudi koji imaju poverenje u Blaženog. Dobro bi bilo ako bi Blaženi rekao nekom monahu da koristeći svoje natprirodne moći izvede nekakvo čudo. Na taj način će Nāḷanda steći još veće poverenje u Blaženog.’”

1. Činjenje čuda

„Kevaddha, tri su vrste čuda koje objavljujem, pošto sam ih sam lično razumeo i iskusio. Koje tri? To su čudo psihičke moći, čudo vidovitosti i čudo pouke.

A kakvo je to čudo psihičke moći? Tako, Kevaddha, monah ispoljava različite vrste natprirodnih moći: iz jednog bića se pretvara u mnogobrojna, a iz mnogobrojnih opet u jedno; iz vidljivog bića se pretvara u nevidljivo; nesmetano prolazi kroz zidove, bedeme i bregove, kao kroz vazduh; uranja u zemlju i izranja iz nje kao iz vode; hoda po vodi, a da je i ne ustalasa, kao po zemlji; kreće se vazduhom ukrštenih nogu, poput ptice; u stanju je da rukom dotakne i miluje Mesec i Sunce, tako moćne i velike; telesno se uzdiže, čak do sveta boga Brahme.

I onda neki čovek ispunjen poverenjem sve to vidi,

pa ispriča nekome u kome nema poverenja, nema predanosti: ’Zadivljujuće je to, poštovani, čudesno je to, koliko asketa ima moći, koliko snage! Svojim sam ga očima video kako ispoljava različite vrste natprirodnih moći: … telesno se uzdiže, čak do sveta boga Brahme.

Na to bi mu ovaj u kojem nema poverenje, nema predanosti mogao reći: ’Postoji čarolija po imenu gandhāri. Koristeći se njome, taj monah sva ta čuda izvodi.’

„Šta misliš, Kevaddho? Da li bi mu ovaj u kojem nema poverenje, nema predanosti mogao tako reći?”

„Mogao bi, poštovani.”

Kevaddha, udviđajući tu opasnost, ja upravo zato čudom izvedenim naprirodnim moćima bivam zgrožen, postiđen i zgađen.

2. Čudo vidovitosti

A kakvo je to čudo vidovitosti? Tako, Kevaddha, monah drugih bića, objavljuje um, mentalno stanje, misli, razmišljanje drugih osoba: ’Takve su ti misli, razmišljaš o tome i tome, stanje tvog uma je takvo.’

I onda neki čovek ispunjen poverenjem sve to vidi, pa ispriča nekome u kome nema poverenja, nema predanosti: ’Zadivljujuće je to, poštovani, čudesno je to, koliko asketa ima moći, koliko snage! Svojim sam očima video tog monaha kako objavljuje um, mentalno stanje, misli, razmišljanje drugih bića, drugih osoba: ’Takve su ti misli, razmišljaš o tome i tome, stanje tvog uma je takvo.’

Na to bi mu ovaj u kojem nema poverenje, nema predanosti mogao reći: ’Postoji čarolija po imenu maṇikā. Koristeći se njome, Kevaddho, monah objavljuje um, mentalno stanje, misli, razmišljanje drugih bića, drugih osoba.’

„Šta misliš, Kevaddho? Da li bi mu ovaj u kojem nema poverenje, nema predanosti mogao tako reći?”

„Mogao bi, poštovani.”

Kevaddha, udviđajući tu opasnost u vidovitosti, ja upravo zato vidovitošću bivam zgrožen, postiđen i zgađen.

3. Čudo pouke

A kakvo je to čudo pouke? Tako, Kevaddho, monah savetuje: ’Ovako bi trebalo da razmišljaš, a ne onako; usmeri pažnju na to, ne na ono; ovo napusti i živi posvetivši se onome.’ To se, Kevaddho, naziva čudom pouke.

Sem toga, Tathāgata se pojavi u ovome svetu, plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen. Snagom vlastite spoznaje razumeo je i zna da objasni ovaj svet, njegove dobre i zle duhove, božanstva, pokolenja isposnika i sveštenika, plemenitih i običnih ljudi. On propoveda učenje i slovom i duhom, divno na početku, divno u sredini, divno na kraju; upućuje na potpuno savršen i pročišćen svetački život. … Na taj način, Kevaddho, monah je usavršen u vrlini… On ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja. I to se, Kevaddho, naziva čudom pouke…

drugo zadubljenje… treće zadubljenje… On ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja. I to se, Kevaddho, naziva čudom pouke…

Svoj um okreće i usmerava ka znanju i viđenju… I to se, Kevaddho, naziva čudom pouke…

On razume: ’…nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja’. I to se, Kevaddho, naziva čudom pouke…

„Kevaddho, to su tri vrste čuda koje objavljujem, pošto sam ih sam lično razumeo i iskusio.

4. Priča o monaku u potrazi za krajem počela

Jednom je, Kevaddo, u ovoj monaškoj zajednici nekom monahu pala na um ovakva misao: ’Gde li to ova četiri velika počela nestaju bez ostatka, a to su: zemlja, voda, vatra i vazduh?’

Onda taj monah utonu u takvu vrstu koncentracije, pri kojoj se u tako smirenom umu otvori put ka božanstvima. Tako monah ode do božanstava sveta četiri kralja i kada je stigao, upita ih: ’Poštovani, gde li to ova četiri velika počela nestaju bez ostatka, a to su: zemlja, voda, vatra i vazduh?’

Kada to bi rečeno, božanstva mu ovako odgovoriše: ’Monaše, mi to ne znamo. Ali postoje četiri velika kralja, koji su uzvišeniji i suptilniji od nas. Oni bi trebalo to da znaju.’

Onda taj monah ode do četiri velika kralja i kada je stigao, upita ih: ’Poštovani, gde li to ova četiri velika počela nestaju bez ostatka, a to su: zemlja, voda, vatra i vazduh?’ Kada to bi rečeno, četiri velika kralja mu ovako odgovoriše: ’Monaše, mi to ne znamo. Ali postoje božanstva neba trideset trojice, koja su uzvišenija i suptilnija od nas. Oni bi trebalo to da znaju.’ Tako monah ode do božanstava sveta trideset trojicea i kad je stigao, upita ih: ’Poštovani, gde li to ova četiri velika počela nestaju bez ostatka, a to su: zemlja, voda, vatra i vazduh?’ Kada to bi rečeno, božanstva neba trideset trojice mu ovako odgovoriše: ’Monaše, mi to ne znamo. Ali postoji Sakka, vladar bogova, koji je uzvišeniji i suptilniji od nas. On bi to trebalo da zna.’ Tako monah ode do Sakke, vladara bogova, i kada je stigao, upita ga: ’Poštovani, gde li to ova četiri velika počela nestaju bez ostatka, a to su: zemlja, voda, vatra i vazduh?’ Kada to bi rečeno, Sakka, vladar bogova, ovako mu odgovori: ’Monaše, ja to ne znam. Ali postoje božanstva sveta Yāme… božanstvo Suyāma… božanstva Tusitā neba… božanstvo Santussita… božanstva koja se oduševljavaju stvaranjem… božanstvo Sunimmita… paranimmitavasavattī božanstva… božanski sin Vasavattī, koji je uzvišeniji i suptilniji od nas. Ono bi to trebalo da zna.’ Tako monah ode do božanstva Vasavattīja i kada je stigao, upita ga: ’Poštovani, gde li to ova četiri velika počela nestaju bez ostatka, a to su: zemlja, voda, vatra i vazduh?’ Kada to bi rečeno, Vasavattī mu ovako odgovori: ’Monaše, ja to ne znam. Ali postoje božanstva u pratnji boga Brahme, koja su uzvišenija i suptilnija od mene. Ona bi to trebalo da znaju.’

Onda taj monah utonu u takvu vrstu koncentracije, pri kojoj se u tako smirenom umu otvori put ka svetu Brahme. Tako monah ode do božanstava u pratnji boga Brahme i kada je stigao, upita ih: ’Gde li to ova četiri velika počela nestaju bez ostatka, a to su: zemlja, voda, vatra i vazduh?’ Kada to bi rečeno, božanstva mu ovako odgovoriše: ’Monaše, mi to ne znamo. Ali postoji Brahmā, veliki Brahmā, neporaženi, nepobedivi, univerzalni mudrac, silni, vrhovno božanstvo, tvorac, kreator, najbolji, roditelj, regulator, otac onima koji su rođeni i onima koji će tek biti rođeni. On je uzvišeniji i suptilniji od nas. Ono bi to trebalo da zna.’

’Ali, poštovani, gde je sada veliki Brahmā?’ ’Monaše, mi ne znamo gde je Brahmā, kako je Brahmā, ni odakle će doći; ali kada se pojave znaci, pojavi svetlost, kada sjaj postane vidljiv, tada će se Brahmā pojaviti. Jer to su predznaci njegovog pojavljivanja. I ubrzo se, Kevaddho, Brahmā zaista pojavio.

Onda monah priđe velikom Brahmi i upita ga: ’Poštovani, gde li to ova četiri velika počela nestaju bez ostatka, a to su: zemlja, voda, vatra i vazduh?’ Kada to bi rečeno, Veliki Brahmā ovako mu odgovori: ’Ja sam Brahmā, veliki Brahmā, neporaženi, nepobedivi, univerzalni mudrac, silni, vrhovno božanstvo, tvorac, kreator, najbolji, roditelj, regulator, otac onima koji su rođeni i onima koji će tek biti rođeni.

Po drugi put…

Po treći put monah ovako reče velikom Brahmi: ’Poštovani, ja vas ne pitam da li ste vi Brahmā, veliki Brahmā, neporaženi, nepobedivi, univerzalni mudrac, silni, vrhovno božanstvo, tvorac, kreator, najbolji, roditelj, regulator, otac onima koji su rođeni i onima koji će tek biti rođeni. Ja vas pitam sledeće: ’Poštovani, gde li to ova četiri velika počela nestaju bez ostatka, a to su: zemlja, voda, vatra i vazduh?’

Onda Brahmā uhvati monaha za ruku i povede ga u stranu, pa reče: ’Ova božanstva iz moje pratnje veruju: „Ne postoji ništa što Brahmā ne zna, ne vidi, ne razume i nije iskusio.” Zato ti pred njima nisam rekao da ni ja ne znam gde četiri velika počela nestaju bez ostatka, a to su: zemlja, voda, vatra i vazduh? Zato si, monaše, učinio pogrešno, učinio rđavo, što si u traženju odgovora na svoje pitanje preskočio Blaženoga. Idi, monaše, do Blaženog i postavi mu pitanje, a ono što ti on odgovori, dobro zapamti.

Na to, Kevaddo, onaj monah hitro, kao kada bi snažan čovek ispružio savijenu ruku ili savio ispruženu ruku, nestade iz sveta Brahme i pojavi se preda mnom. Poklonivši se, sede on sa strane i ovako mi reče: ’Poštovani gospodine, gde li to ova četiri velika počela nestaju bez ostatka, a to su: zemlja, voda, vatra i vazduh?’

4.1. Poređenje sa pticom koja traži kopno

Kad to bi rečeno, Kevaddo, ovako mu odgovorih:

’Monaše, jednom se neki trgovac, ponevši sa sobom pticu, otisnuo na pučinu. I kada nisu nigde mogli da vide kopno, pustili bi je da poleti. Ona je letela na istok, jug, zapad i sever, nagore i naokolo. Ako je bilo gde videla kopno, do njega bi odletela. Ako pak nigde nije videla kopno, vratila bi se pravo na brod.

Na isti način, otišavši čak do sveta Brahme sa svojim pitanjem, vratio si se pravo kod mene. Ali tvoje pitanje ne bi trebalo postaviti na ovaj način: ’Poštovani gospodine, gde li to ova četiri velika počela nestaju bez ostatka, a to su: zemlja, voda, vatra i vazduh?’

Trebalo bi ga postaviti ovako:

’Gde to voda i zemlja, 
vatra i vazduh uporišta nemaju; 
gde to dugo i kratko, 
fino i grubo, lepo i ružno, 
gde ime i oblik 
nestaju bez ostatka?’

Na to je odgovor ovakav:

’Svet bez manifestovanja, 
bez kraja, sva blistava, 
tu voda i zemlja, 
vatra i vazduh uporišta nemaju;

tu dugo i kratko, 
fino i grubo, lepo i ružno, 
tu ime i oblik nestaju bez ostatka. 
sa prestankom svesti, 
sve to tu nestaje,’”

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, Kevaddho, sin kućedomaćina, obradova se rečima Blaženoga.