Ovako reče Blaženi, ovako reče Plemeniti, a ja sam to čula:

„Monasi, ako teži ka tri vrste sreće, mudar čovek bi trebalo da stražari nad svojom vrlinom. Koje tri? [Kad pomisli] ʼNeka mi dođe pohvala’, mudar čovek bi trebalo da stražari nad svojom vrlinom. [Kad pomisli] ʼNeka steknem imetak’, mudar čovek bi trebalo da stražari nad svojom vrlinom. [Kad pomisli] ʼPosle sloma tela, posle smrti, neka se ponovo rodim na dobrom odredištu, na nebu’, mudar čovek bi trebalo da stražari nad svojom vrlinom. Ako teži ka ove tri vrste sreće, mudar čovek bi trebalo da stražari nad svojom vrlinom. ”

Tako reče Blaženi. U vezi sa tim bi i ovo rečeno:

„Mudar vrlinu čuva, težeći ka tri vrste sreće:
pohvali, sticanju blaga i preporađanju na nebu.
Čak i ako ne čini loše, ali ide sa onima koji to čine
podozrevaju ga drugi; njegova loša reputacija raste.

Sa kakvim se neko sprijatelji, sa kakvim je često,
takav ćeš i sam postati. Živeći zajedno, takav postaje.
Ko sledi i onaj kojeg slede, ko kontaktira i biva kontaktiran,
nalik su streli u otrov zamočenoj, što otruje i tobolac.
Plašeći se trovanja, probuđeni nek ne druguje s rđavima.

Ko usmrđenu ribu zavije u kusa travu, usmrdi i travu:
isto to se dešava sa onim ko sledi budalu.
Ali onaj ko mirisni prah uvije u list nekog drveta,
čini i taj list mirisnim: isto tako je ako slediš prosvetljene.

Zato, znajući za rezultat. kao što zna onaj što u list zavija,
neka niko ne sledi one koji dobri nisu.
Mudri nek se združe sa sebi ravnima, jer rđavi u pakao vode.
Dobri, pak, pomažu da na dobro odredište stigneš.”

To su reči Blaženog koje sam čula.